Народ

КРОЈ 10 1ЕИТ1 „Народ“ излази свакога даиа ио подне.

И1ззип;-,р»ја со налави у ко*о! улици бр. 20.

Власник КРСТА љ. МИЛИТИЋ

^ , ГОДИНА I. Рукопнси се не вра^ају, Огласи и оелешке на□ла-кују се по погодбн. Редакдија ]е у улвди Франковој бр. 20.

Глжини урежкпк ДРАГ. С. ГОГИЋ

КАВИНЕТ I КЛЕМАНСО Париз, 5 нов. Јуче после подне предао је г. Клемансо председнику републике листу новог кабинегпа. Нова влада овако је састављена: Клемансо, председник кабинета и министар војни: Пишон министар спољних послова; Лејг , министар марине; Памс, министар унутрашњих дела; Вал, министар правде; Клоц, министар финансија: Клемантел, министар трговинс; Клавеј, министар гра^евина; Лушер, министар наоружагш; Лафер министар про свете и црквсних послова; Симон, министар колонија; Виктор Боре, министар исхране; Жонар, министар блокаде и заузетих земаља. Овај је кабинет назван жабинет Гвоздене руке«. Јшстови левице пишу да Клемансо има највише способности да енергично реши све данашњс тсшко+х. " Истоддја једнвг мрета

срца н неумољиви према жртвана и своје сварепости пропраћају обачко најпогрдТЈЈин псовкама. С»е ове приче уносе дубоко узбућеае у душу ита.тајанског народа, стварају страховиту нржњу према Мемцина и буде све већу жељу за скором осветом. ТУРСКИ ПАРЛАМЕНАТ

Базел, 5 нов. Из Цариграда пишу да је престону беседу читао сам велики везир Таалат паша приликом отварања парламента. Султан нарочито истиче и хвали јунаштво турских војника и успех турских савезника на Сочи. Он изражава наду да 'ће турска војска божјом помоћу отерати преко границенеиријатељако ји је, користивши се ситуацијом на другим фронтовима, окупирао Један део Месопотамије и Кавказа. У престоној беседи се каже, да су савезничке дужности приморале Турску да прекине везе са Сједињеним Државама. Султан каже: »Турска је примила са великим симпатијама

предлог Папин и ми смо одговорили у и с т о м смислу, јер ми водимо овај рат само због легитимних циљева, да одбранимо наш опстанак, да заштитимо наша права и одржимо суверенство над нашим земљама.«

ПРОТИВ НЕМАЦА Копенхаген, 5 нов. Удружеаа норвешких норнара држала су у Христијанији велики митинг, па коме је донета врло енергична резолуција, којом се оглашује потпуни бојкот немачком бродарству, немачкој трговини, као и немачким грађанима у Норвешкој. Председник митинга је изјавпо да ако се немачким лађама окемогући да товаре и истоварују робу у норвешким пристаништима, Немци више неће долазити у Норвешку и забранд извоза могла би бити укинута. Ако се намирнице и станови не буду давали немач ким грађанима и ако Норвежани не буду више посећивали немачке ресторане, Немци ће се убрзо изгубити из Норвешке, и животи норвешких морнара неће биги више изложенц сталној опасности. Више оваквих митинга одржано је и у другим местима у Норвешкој, и на њима су донете слачне резолуције.

НЕМДЧКА НЕВОЉА

У неуредном стању, које је владало неколико дана у Петрограду, није било могу-ћно тачно знати шта се тамо догађа. На најразличније вести, које су се о томе проносиле, једва да је требало и о браћати пажње. Зато се тек сад, по уво!зењу реда, може ретроспективно прегледати развој догафаја и то само у главним линијама. Још 23. октобра Керенски 1 е био извештен да је генерал Верковски у договору са Лењином, Троцким и Каменевим и да је намеравао да изврши државни удар у корист максималиста, после кога би он био диктатор генералисим. Керенски се онда решио да се растави са Верковским и наредио му је да оде из Петрограда. Бивши министар се направио као да је дефинигивно напустио престоницу, али се тајно вратио у Петроград 25. октобра. Одмах су утврђене све мере за обарање Керенског и за долазак максималиста на владу. План је требао да буде извршен сутра дан. М аксималисти су радили све да установе своју власт. Као влада постојао је само конгрес Совјета и он је послао своје преставнике да вршедужност појединих министара. Троцки је послат у министарство спољних пословаали јечиновништвоовогминистарства као и министарства финансија напустило одмах дужност. Покушај Троцки-

ев да ступи у везу са страним амбасадорима, пропао је. За то време у Москви партија Керенског осталк је и даље господар. Трупе су опколиле максималисте у Кремљу. Железричари, к о ј и су били најпре придобијени за Лењина, решили судапотпомажу Про визорну Владу и да не с л у ш а ј у наредбе Совјета. Тако је неодре^ено стање трајало до 30. октобра кад су трупе Керенскове дошле пред Петроград. Трупе су онда стале на страну Керенског и Керенски је могао доста л а к о да завлада у вароши. Потпун ред понова је заведен а максималистичка побуна само је допринела Керенскомда може са више сигурности среЈзивати развој револуције и радити на што скоријем сазивању Уставотворне Скупштине, која 'ће бити последње легализовање стања у новој Русији. НАД ЦАРНГРАДОМ

Ловдон, 5 нов. Приликом последњег излета над Галипољем и Цариградом, учествовала је и грчка ваздушна ескадрила са енглеским авијатичарима. Реаултати су били врло повољни. У Цариграду су авиони напали крстарицу »Гебен« са висине од 250 мегара. Прве бомбе су погодиле сумарен, који је стајао уз »Гебен« а друге су погодиле сам брод изазвав-

ши велику експлозију и пожар. После тога су апарати бомбардовали брод »Генерал«, на коме Је немачки главни штаб у Цариграду. Две бомбе погодиле су задњи део лафе. Бомбардовано је и министарство војно и зграда је по среди погоћена са две бомбе. ЖЕНЕ У палнтнцн Базел, 5 цов. Шеста хонферевцнја жена, које прпцадају социјалистнч кој странци у Аустријн. одржана је у Бечу. Коиференција је сестриаски оиздравила руске револуцоонарае другове и изјаснила се за мир оез анекспја и оштета. Ускоро ће жене у снииа велпким аустријским варошпма манифестовати за мир. ЗАЈЕДНИЧКИ ФРОНТ Лондон, 5. нов. Г. ЛоЈд Џорџ је изјавио: До сада су Француска, Енглеска и Игаапија водиле рат свака за себе. Сви неуспеси Савезника потицали су отуда а не због војничких неусггеха. Освојеље Ср бије, трагедија Румуније, освојеља у Русији и повлачеље у Ипхалији, све је то било због те тешке погре шке. На срећу сад је са том погрешком свршено. Уједињена акција, за коју сам ја пхолико радио, нај зад је постигнута. Несрећа Ипшлије спашће нас све. Кад сам ја аре месец дана истакао ову идеју, случај је хтео, да су највише заинтересовани сматрали да она не заслужује озбиљне дискусиЈе. Ја понављам, да ћемо дефинитивно гхобеди ти и са натаље жртава. ШАЗИЈА ВАРВАРА Рим, 5 нов. У целој Италаји се осећа жкво саучешће према фријул* ским избеглицама. Свн листо* ва позивају народ да шаље хитну помоћ. Све трговачке куће, све банке све кавцеларије, тако рећи сви грађани дају одзива том племенитом поаиву и талу своје прилоге. Несрећпе избеглпце причају страшне ствари о немачкој свирепости. Неко време непријатељска артиљерија са уживањем је тукла један мост, преко кога су прелазвли само ненаоружани грађани, жене и деца. Нарочито су свирепн официри. Један избегли грађанин прича да су се мвоги прости војници више пута колебали да изврше заповести својах официра, особито кадд су се оне тицале жена а деце. Али су официри, од којих већвна знају цо неку талијанску реч, без

Званачан извештај о економском стању у Немачкој гласи: Увоз најважнијих погреба (разних минерала, текстила, каучука и т. д.) потиупо је престао због савезничке блоде. То не само да је јако утицало на извозничку трговину него и на нсхрану самог становништва. Оскудица у угљу, која је наступила услед немаае превозних срестава и радне сиаге, ограничила је јако гориво и осветљеље. Гас је редуциран за целу Немачку за 10 од сто од оне количнне која је потрошена истога месеца 1916. У неким местима потрошња је сведена за 30 од сто, а у варошима као што су Берлин и Данциг сведена је чак 50 од сто. Потрошња електрицитета такође је јако смањена. Електрична друштва одбила су да примају нове претплатнвке. У многим вврошвма уведене су кирте зв угаљ. Угаљ се издаје засебио аа гориво, за кување и за прање. У Берлину саако лнце дабија по 250 кмлограиа за целу зиму. За централно ложење гораво је смагнено за 50 од сто од прошле године. Код вндустријских предузећа ре-

дукција азноси 60 од сто. Исто тако ни фабркке не смеју прекорачити количине, кт>је одређује царевински комесар. То исто важи и за кокс. Употреба метала такође је тачно одређена. Бакар је готово сав реквириран. Покупљено је све бакарно кујнско посуђе, бакар из магацина, са вагона, аутомобила; исто тако бакарни деложи громобрана, електрцчни каблова, дестилатори и други апарати. Месннгани тегови замењени су гвозденим. Готово су покупљена и сва звона, изувев оних уметничке и нсторијске вредности, и понова су послата у фабрике на ливење. Пошто су такође сви штокови калаја исцрпени, прешло се на реквазицију свих предмета, који су од њега саграђени. Новац од алунинијума више се не кује. Платина је сва реквирирапа. Велика је криза такође у текстилним производима. Више од три четвртине заната не раде. Количииа прерађеног памука сведена јг у почетку 1917 за 95 од сто од оне 1913. Свн су штоковц пгмука одузетн илн рекверирани. Употреба платна је регулисана. Хотелима је забрањена употреба салвета и чаршада.