Народ

ВР. 102. Т"В— з. и...ЈГ.

БМ)Ј Ш ЛЕПТА

„Наро излази свакога дана по подне.

ШтаЈШЈ Јнјаса налази у Фраг'гочс.ј улк и 6р. 2').

Влаонвк КРС1 А Љ. МКЛЕТИЋ

У ј ЦОВЕ-Шир 1М7. ГОД

Ј * аг -*-« —т-т-

ГОјЦША I

Рукопжсн се не врз-АаЈу. Огласи » белехпкс насла-Нују се ло когоаби.

Редакцнја је « ул^цн Ф|!.'«нковој бр. 20.

Гкажаа урекнак ДРАГ. С. ГОГИЋ

Пацтета пртијб?...

II. Кајзерови весници, ксји објављују његовом н фоду, да је Русија 1877. године прегазила Румунију, не хтедоше ре г ћи, јер нису имали рачуна да кажу, да та држава нити је била неутралисана земљо, нити је поступак Русије 'имао ичега сличног са гажењем белгијске нејтралности. Јер је велика разлика измефу једне неутралне и законима меЈјународног праза неутралисане земље. Неутрална земља је просго она, која у рату двеју или више држава не учествује. Она то обично сама изјављуЈе и довоље јој је, хоће ли и докле остати неутрална. Улазом руских трупа у Румунију, које се то једино тицало, ова је не само грпела, век се овом кораку убрзо и сама придружила и заратила са земљом, којом је и Русија била зараћена. Какву вредност има дакле онај кемачки разлог при правдању повреде белгв јске неутралности? Разлози заштосеједна земља неутралише, врло су крупни и такав случај је редак. У Европи постоје свега три земље са загарантованом неутралношку: Бел гија, ШваЈцарска и Мали Луксембург. (Андора и Лихгенштајн само су локално загарантоване нзмефу суседних земаља, под чијом су и заштитом). На неутралности ових трију земаља почива равнотежа Европе и у даљим последицама целог образованог света. Закон о о њима чини интегрални део закона и осталих земаља. Ко повреди њихову неутралност, повредио је и законе своје рођене земље. Због крупних разлога са којим је овај закон постао, повреда његова повлачи тешке последице, као што то доказује и данашњи рат. Јер онај, ко прегави Белгију, држи уједио и најважнији део суседне земље. Да је Француска прегазила Белгију, нарочито да је то чинила изненада као Немачка, бојеви би се данас тукли у Вестфалији, а ве-

роватно још и даље, до Саксонске, као што показују примери Наполеонових ратова. Белгија, која не би била неутралисана, била би управо кориснија по Француску, а насупрот, неутралношћу Белгије више је погофена Француска него Немачка. С тога је злочиначки поступак Немачке за још веЕу осуду. И здто не изненаЈјује што »е Немачка, прегазив Белгију, доспела до пред капије Париза. Тим је веЕи значај победе на Марни. И онога дана, кад наши Савезници буду узели целу Белгију, Немачка Ее капитулирути или Ее ићи у пропаст. Сличан је случај са Швајцарском. Италијанац који држи њу, држи половину Баварске, а Немац или Француз узев њу, узеЕе олако целу Ломбардију. Снага ове теорије још се повеЕава ако се изврши препад. Ради избегавања оваких брзих и великих катастрофа, ове су земље законима суседних земаља неутралисане. И сад, шга 1 е Кајзер урадио? Пе само да је погазио један од најважнијих светских закона, него је то извршио препадом. Одмах, као други корак, заробио је луксенбуршку кнегињу, која није никаква по литичка личност, и држи је у заточењу. Затим је припретио Швајцарској и до мало те није Хинденбург, који је на тој страни век вршио изви1)ања, учинио и овулудост, да га није одвратила и сувише велика ризичност поред већ знатно опалих снага немачких. А мала Швајцарска, не само што се није поплашила, него је са индигнацијом одбила немачке прохтеве, као што је то чинила и Србија у своје време. Из свега тога Кајзер је могао видети да је свет, цео свет, и велико и мало, почев од једне слабе женске на до највеЕих држава, решен да прок^амује крај државних пустоловина. И као што су Нерон и његови одвратни наследници на убрљаном римском престолу оста-

ли у историји типови тирана крволока и лудака, Иван и Луј XI тирана твораца, Наполеон славољупца, тако ће Виљемово име значити тиранина разбојника. Немци су веЕ дали историји један тип; то је била она комична дуодец држава (земља дванаестогреда). са сво1 им серенисимом на челу; мале државице са два три села и једним »владалачким замком«, строгим дворским церемонијалом и уображеним министрима. 0ве је државице време прогутало и данас се о њима причају само анегдоте о њиховим будалаштинама и њиховој смешној напућености. Морал света, који има своју еволуцију као и све друго што је живо, дакле и напредак, оборио је значај тираније као државног фактора, циљеве »који оправдавају срество«, макијаве лизам, право силе над правом, снаге над памећу, злочина над савепгћу. Та начела пролазе још као фантоми само кроз ограничсне, болесне, заостале или неискусне мозгове. Али прошла су времена кад су коњи могли бити постављани за председнике сената, честити људи оглашавани за злочинцс са »државних разлога«, и мале националнедржаве прогутане у интересу породичне силе (хауемахт). Истина остало је још доста 'ћубрета. али људска савест, која се развија, збрисаће га. У то фубре спада и Кајзер са свима његовим Константинима, Софијама и Фердинандима, и он Ее бити збрисан као свако друго фубре. Нека ником не изгледају ове речи сувише јаке. Напротив, оне су сувише бледе према фактима. Где би људски језик имао довољно речи, да изрази нискост на пример једног Калигуле? А ми смо у горњем навели само два-три факта. Куд би нас одвело да набројимо све. Ме^утим, ради одбране наших израза морамо да наведемо још један револтирају-ћи поступак, случај са Црвеним Крстом. Ст.

ТДЈМС 0 ЗДЈЕДНКЦИ Лондон, 7 нов. • Тајмс* доноси један извемипој из Вашингтона, у коме се излаже мишљење америчких војника и политичках кругова о последњим дегађојима на италијачс.ком фронту. Ово јемиихљење веома интересантно, јер ним долази из ередине, која је веома удаљена од е.вропских разбојишта и, према томе, у стању да са аећом непристрпсношку расматра ввај велики кон фликт. У Америци верују да ме%у европским савезним државама постоје нека деликат • на питања о престижу, која су спречила снаку успешну акцију, и то у момен тима, кад је она била нај потребнија. Вашингтонски дописник • Тајмс а« вели, да су амерички војни кругови уверени, да би сивезници заго сподарили пупгевима који воде за Беч, да су ову иомо1\ коју сада шаљу Италијанима да би задржали непрпГатељску инвазију, упутили онда, кад се италијанска војска налазала Ш километара пред Љуб љаном. У Вашингтону се — вели дописник — овај нсмач ки успсх приписује томе што није било кооперације пзмгђу Француске, Енглеске, и Италије. Да је једна врховна власт свију саве

зннка^управљала операцајама, до овог непријатељског успеха не би било дошло, ТРОЦКИ—БРАУНШШН Лондор, 8. ЕОВ. Једна дспеша вз Вашпнгтона јавља, да је Троцки, главни вођа иаксамалиста, одачна познат америчкој полицији. Право ике овог 4 аг1ат ичког демагога је Браунштајн. Док је још био у Њујорку искључиво сс дружио са немачкам социјалистама и сигурно је, пре повратка у Русију, добио инструкције од вемачких агената, који су га увек добро плаћала. На путу из Њујорка за Русију , у Халифаксу, британске власти су га ухапсиле, али су га опет пустиле у слободу на захтев руске владе. цар у отсиост1ј Париз, 8 нов. Новине докосе вест, да јр аутомобил, којим се Цар Карло врађао из Горице, за\глибио у једном набујалом 1 потоку. Шофер и један подофицир из пратње цареве пренели су цора из ауто мобала до обале потока, али у том часу просела се земља на обали и они се си скупа нсЦоте у вртло гу. Принц Фрадрих од Парме скочио је у воду и пос ле тешког напора успело му је да списе цара од очате смрти.

Ивсле шмш

Пут у Малмезон вони нас преко Ваја. Л^упка долива, некаца увех уохвирена свежим зеленилом, ианас представља само суморну, очајну пустош: све су куће порушене, а нема ни једног дрве.та кога граната Нђје докачила Одмах до села Ези, поред једног пропланка, види се суморна поворка веиач-.их заробљеника. Ми се заустависмо да ввдимо те бедне остатке најлепших кајзероввх пукова. Сви су били скроз прокисли и каљави. Око врата висила је свакоме кутија за маску. Они су сви били врло млада. Нарочито су бедно взгледали варобљеници, која су некада орипидали кајзеровој гарди. Један од њих сув и дугачак као 1 ладна гОдива, посматрао нас је својим крупним тупнм очима, иоа великвх округлих наочара. Одличан примерак арогантв« немачке »културе.« На лецама свију њих урезала је гвоздена дксцпплина свој жиг, она страшна дисциплина, која је једина била у стању да их изложи нашој пакленој ватри. Поред ње о схаа&.ча је још н беда свој

траг на њихсвам исшшениа образима. Ту је Малмезон. Са муком шкжрчисмо пролаз. Граната, која је експлодирала на тридесет метара од нас, беше га затрпа:;а, а нас засула земљом и камењем. Озако су нас поздравпле немачке батерије. Од утврђења остале су још само рушевине. Још где где наиђете на коју ћелију, у коју се сада склонили наши доброћудни Зуаеи. Стао сам више једпог кладенца и посматрам пред< о. Испред тврђаве, поред гратера које су взрили наши тешки топовп, настаје благ нагиб, кза кога се диже планински врх и море непртледне магле, у коме наше очи -) » залуд траже да назру сплуе^у Лаона. Десно се пружа долина Аје^е и канал, иза кога се дижу пусти бедеми, начнчданн црниа грзнама. У њих се бе • ше непријатељ псвукао да очајно наиада изгубљенс положаје. По зади су опет наше линије, ј оје покрквају облнца аероплана. У повратку ударв мо косц