Народ

10 ДЕЛТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

ШтмкпараЈ* ее палавж у фрши,ка*ој улвца бр. КО.

Вјшсеик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУИ ч&т&гадк о НОВЕЛБАР

1017. ГОД,

■Ц—цј.

. ГОДННА 1. ■ 1 I—>1 - Рукоажсн ее не »ракају, Оглаеи н белешке «аалаћују се оо погодбн. Рсдахција је у у.г-мл Фрпикоаој бр. 20.

Г.ч*ин« уредмкк ДРАГ. С. ГОГИ^

III. Шта ^ке историја ре■ћи, на пример, о повреди Црвенога Крста, ове једне од највећих и најлепших тековина људске културе, којој на челу блиста узвишено знамење хришћанских идеала, вере љубави V Она је од свих народа, чак и оних у Азији, и оних у Африци, сматрана и узакоњена као неповредна светиња. Црвени Крст! Једина утеха у овој неизмер ној пустоши, једини ленгер у овоме мору јада, једина уздигнута тачкица у овој долини шљама, Једина зашти га и прихват болних и несрећних, скрханих јуиака и уцвељених родитеља. Слаба снага да чини довољно велика дела, сувише слаба да олакша свеколику коб целог заракеног света, једина мала светиљка у овој безмерној ноки људске несреће, — па је и њу, једину помрачио, крвљу умрљао безбожник и бездушник. Немачки послужитељ, Бугарин, имао је чак толико безочности, да баци у лице целом човечанетву, и садањем и будућем, да не призна1 е Српски Црвени Крст тобоже што Србија у ствари не постоји. Као да Црвени Крст, према својим и свима осталим државним законима, може бити само српски. Он се нааива према земљама у којима његови одељци раде, али он је свуда и у свако време један и недељив, општи, свегски. И у државама самосталним као и у потчињеним. То није установа држака, то је установа народа. У крајњој аиализи свих људских срдаца, и мушких и женских. Установа генерална, најгенералнија како се само замислити може. Решавање о раду Црвеног Крста ке спада у право разних влада и држава. Све институци је Црвеног Крста имају с в о ј е старешинство, признато једним општим светским законом свих народа, Поједине државе немају права решавати, анајмањеза Вјреме рата, о њима. ЈКада старешинство, ко-

је има светску власг, призна какву установу Црвеног Крста, све се државе имаЈу да повинују овоме решењу. Та власт и јесте баш зато тако велика, да би и у метежима рата била успешна. Нико нема права не признати једну установу ове врсте, док је старешинство признаје. Ако је Бугарска хтела да обеснажи право Српског Црв. Крста, имала се обратити на надлежно место. Она нипошто није имала право да самовласно решава, па чак и да извршује своју кољу о нечем, што је изузето од; њене увиђавности. Нико не може бити паметнији од закона, а још мање од оног који је углавио цео свет. Замислите само слику: једна Бугарска не признаје закон целог света! То личи на оиог малог татарског кана, тамо негде у Средњој Азији, који после ручка објављује преко свога доглавника са куле свога градика, да сад могу и остали владаоци света да ручају, пошто је он устао еа стола. Он то може објављивати у своме буџаку, као што и Бугарска може у својој земљи да чини разна насиља, пошто рат траје. Српски Црвени Крст 1 није престао. Он.ај који има права да решава о његовом опстанку или престанку, није га укинуо, шта мше он га је и даље признао. Српски Ц. К. је дакле посебни део те опште установе, као што су посебни Црвени Крст<ови само део једне волике целине„ и заповедна је дужност да му се сваки покори безокле-ј! вања, приговора и страха. ' И зато крик потопљене болничарке, често из високог рода, уздах рањеног јунака умирући у далеким водама ваггије у небо гласом који продиреусветску историју и од којег је уздрхтало срце целог моралиог света. Оног морал ног света, који би трсбао да ис такне ово окрњено знамење на зас|аву у борби противу новога не-

к р с т а, да овај осека, да се не може некажњено титрати са свима законима, чак и божанским. Они, којима је неко време импоновала Виљемова лудост и Фердмнандова поквареност, нека узму ово на ум и нека се сете да треба правити разлику измефу снаге немачке и лудости Виљемове. Снага ке бити скрха на, а лудакову круну заменике лудачка капа и кврга. То |е неминовни ток догађаја који никад није ишао странпутицом, век право к циљу. Ми идемо неповратно њему. У ГАЗИ Лондон, 8. нов. Један дописник из Палестине шаље следећн извештај: Посетио саи Газу. варош са велакии бројсм раштрканих ! и прљавих кућа. Ништа нема . л«по на занимљиао у овој варзши, осим вслпкога врта, која олкољава целу варош, а «,оји је ограђен плотовкма кактуса. Ови плогова послужнли су непријател.у прош■ лог априла као изванредаи за,клок. 0*и кактуск у пречнику су од2—7 метара, те погтргао ваклањају од шрапнела. Иза ових плотога Турца су : ископали дубоке ровозе, а испр?н њих разапели жпцу. Да Енглези иођу до ових ровова, морали су поећл равницу, којои је нотпуно доипнирача турска артилераја. Лре напада пешаднје, епглеска артилсрија отворила је сграховнту вагру на ове положаје. За пуних десет дана турски положаји обасипани су кишом челика. Цео је терен нзоран гранатама и засут комадвма граната и шрап иела. Међу Турцима, који до сада ннсу никад осетили такво страховито бомбардовање нагло је оаао морал и они се новукоше. Напустнше и одбранбени систем Ал Муктар. Да су Турци бранили овај почожај до краја, нас би његово гаузимзњс скупо стало, јер је био изванредно оргаиизован. Немци и Турци уверени су бмли да је незаузимљив. Непријатељскп официри заробљени пре заузећа Газе, тврднли су, да Екглези иеће никад заузетп Газу. Али, за хваљујући стратегијској способиости генерала Аленби, ии смо ва десет дана заузели овај положај, који је непријатељ, под нацзором Нсмаца за толике месеце утврђивао. У овим борбама заробили смо г.оред огромног материјала и 400о заробљеника са 34 топа.

ЈЕДНО МИШЉЕЊЕ Лондон, 8. вов. »Евенннг Стандард« мисли, да ће аустро-немачка офанзпва на италијанскоме фронту доиеш велике кораств савезницика, и ако су Италајани у иочетку и.малн неуспеха. Овај је лист увек тврдио, да Савесиици имају највишс нз гледа нз италијаискоме фронту, да задобкју одлуччу победу. Он је тражио да се нападне на Аустрију у правцу ЈБубљане и да се тако створи фронт, којн ћс бити за иепри јатеља и опаснијз и тежа. ШЕРТТт^О^СНЈН Женева, У нов. У рЖеневско 1 Трибуни« је г. Алберт Тома рекао неколико речи о Руеији од којих су о»е главне: Ситуација у РусиЈи мало је тешка, ипак се може према њој имати поверења. Око Керенског су напреднији кадети и сзи руски патриоги, који се брину за очување демократије и за одбрану отаџбине. Од априла 1917. симпатије према провизорној влади с.амо су расле. После јулског догафаја са ЈАорниловом и сада са бившим министром војним, дисциплина је у војсци ојачала и реорганизација се врши са сигурношку. Револуционарна Русија ке показати да она неке засебан мир и да ке о-

стати верна својим Савезницима за триумф слободе и правде, због кога је она патила иод апсолу гистичким режимом толико столека. Па завршетку Алберт Тома је рекар', даје победа извесна. Свуда влада погпуно поверење у савезнике, да ке само они моки да доведу до трајноги чврстог мира. т\\ш птГ Лондон, 9 нов. Утисак, који су проу з ро ко в ал и непри ј атељски успееи на италлјанском фронту, сасвимје противан непријатељском очекивању, јер искључује сзаку могукност за скоре преговоре о миру. Савезници не мисле нн да говоре о миру, као што се најбоље видсло у британском Доњем Дому. »Дељи Кроликлц консгатује да битни циљ свих Савезника је онај, који је Вилсон изнео у своме одговору Папи, то Јес.т, уништење лруског милитаризма, који данас не само што није сломљеи, век, са својим успехом у Италији, подигаојесвој углед. »Закључењем мира дааас пруски би милитаризам добио најпобедокоснији мир. Ето, зашго су догађаји на италијанском фронту умишгили сваку могукност за преговоре о миру.

Нвмачке ирш

Благодарећи љубазноста једие лкчвости, допасник »Жур нзла де Деба« био је у иогућности да прелиста и прочита све наредбе, хоје су не* мачке војне власти издале за време окунације францусккх територија. Како су ова документа врло занимљивд, а иросгор листа мали, то ћемо поменути само неке наоедбе и то онако ► ако су објављеке, хроаолошким редом: Писмене наредбг, које је потписивао мајор Самсон, »Оберстлајтнакт унд Етапенкоиандзпт« у Шони, од почетка 1915 годанв ређзју сс јемаа за другом свакога дана, лишавајући становчиштво слободе и срсстава за жнбот. 13 јлнуара нарсдбом се тража да сваки јави коли ;о је хектара земљс за.ејао, исто тако шта је и колико засејао. 14 јануара се наређује да се јави број грејалица, лампи, а фењера, који би сс могао ст..влти на расцоложеље нскачкој војсца. 19 јану ара да саа

ки јдви број душека, Ја. гука, чаршада, и п^ кривача, као ц своју адресу, како би му се одузети предметл могли вратити после рата. « 2 » јануара слгдује слична наредба за велосипеде. 22 јануара за све намкрнаце од брашна, на све пшеннчно брдшно, од ражл ц од кроипара Истом се наредбои забраљује становн штву упогреба пшенице, а за исхрану му се само даје дн^вно 108 грама ража за одрасле а 50 грама за децу. 25 јануара издата је слачна наредбаза сламу, сепонкрзмпир. 30 јануара нагсђ је се да свака јавл колико има бурадх и чега у њи<а кна. Осим тога у јануару су из дчте паредбе, којом се позивзју становници да шта е рат ну кошрибуцију и да не дирају телсграфске жице, иначе ће бити Сфеланм. 5 априла је свакм дужан да пријави коли;.о ома кокошкју; 7 колико има косачица и:правннх а комико неисправцдх аа оправку; 10. кодакд)