Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

гу- г; п " « Л ’- “ ■ г -" #

Г.РОЈ 103. « ' -

■ма обрађсш х башта, п?гап>ака и другог гемљишта. Забра шује ге куповпна вана л вругкх навернага о.в војнлга 0 шиховвх пгепродаилн, иао и уаимашс лекова ез болаида. »Наређујс се наредбом виших втасти да с*и грађани поздргвљају све офзцире без разлнке«. У мају су нздате наредбе да се одузимају косе, канап, стока за клаае. Забрањује се кошеше детелине н напасаље стоке аоме. Становништзо се опомише да је најстрожије забрашено дописивати се са веокупира* ппм крајевама Француске; пначе, ко се буде ухватио, бике кажљен за шпијунажу. У јуну сваки мора да прпјасн ксла са четври точка, лака и тешка. Нпко несме држата ни голуба ки грлипу. Ннко несие држпп код себе стргнца. Земљоделци морају пријазити шме, стан, као и шта све гаје на своме земљишту. I 4 . јуна позпвају се на косидбу сби становници без разлкке ка положај који заузимају у друштву. И т. д. И т. д. Мислимо да свему овоме другог коментара ке треба.

ЗШДНИ НАПОРН Жепева, 9 нов. Председник аустријске владе Сајдлер покушава пснова да преговара са Југословенима, како би их одвратио од опозицијс. Он им је понудио да се измени систем владавине, али је све било узалуд. Због овог одбчјања а и због држања Чеха. говори се да Лс у ЧсхикоЈ завладлти реакција. МаЈ,арска се опет налази пред великим скандалима. »МаЈ,арорсаг< орган графа Карољи обекава да 1\е обја вити не.ка дакумента , која Ае згранути свет Не зна се само да ли ке цензура допустити објаву ових докумената. КЕМАЧХИ ГУВНЦИ Лонпон, 9 ков. »Бирмишаи Дејта Пост пише: Допвсник лнста »Тијд« гз Келна јзв.ља, да ззанпчна листа немпчхпх губц-ака у по гинулам, рашеним, заробљенпм и несталем сзнсси 90 кљпга, штампаних пнфолно. укугшо 20.000 страна. Оа је сабрао све оге губитке г у тврдио даони изаосе 8.700.000 људи. ОТКРИВЕНЕ КАМЕРЕ Берн, 9 нов. Да би могли добити тачну слику на што смера Немачка овом о фапзивом против Италије, дово.вно је прочитати у службеном листу »Келнише Цајтунг« чланак под насловом: »Полагање рачуна«. У чланку се набраја\у сва доброчинства, која је Италија имала од 'Гројног Савеза и »протекцијом« двеју царевина. Понавља стару песму о италијанској вероломности и каже,

да су Италијани били обузети жељом за отимањем Говори о Италији као о каквом злочинцу и долази д<» овогзакључка, који потпуно оцртава душевно располо жење и открива немачки политичко војнички план: »Немачке песнице и не.мачке гранате сада су на дел} 7 , да освете нанету неправду; немачки и аустро-угарски заточници гуше доског лопова, да не може никада више пружити руку за оним, што припада другим народима. Данас V сваком најзабаченијем крају Немачке радује се свет због рушења италијанске куле од артије. Италија би требала да научи свој народ да чита и да пише и да га поведе благостању, меето да разметањем води неку велику политику без садржине. Наш пут ка мирупролази сада кроз једну неминовну етапу: сломити непријатељску Италију«. : Лист говори и о мржњи немачког народа према Италијанима и додаје да немачки народ верује, да је овај италијански пораз заслужена казна, суд божји, који се слаже са

људским осе-ћајем, и завршује: »Успех Италије била би морална -ћушка за све оне. који још ЕеруЈУ да има нечега доброг у људској природи«. Овај чланак службене »Келнише Цајтунг-а« доказује каква пропзганда мржње и какав бес за осветом влада у Немачкој против Ита лије. У заносу једног тренутног војничког успеха маска Је пала.

НЕСВРШЕНА КРИЗА Царих, 9 нсв. Веровало се да ће Х-рглинговци наименсваљем за каицелара бити свршено са по' лчтпчком кризом у Немачкој. Међутим, ако је свршено са канцеларовом хркзом, министарска кр«за још траје. Још се није могао постићи никакав споразум за главна места у царевинској влади кн у Пруској. Фон Пејер, кога је на место Хелфериха посгавио Хертлинг, наилазн на »р.то велику опозицнју нз ц-фезе околике, која ба радо укинула место внце канцелара, чему се опет јако протсви већика у Рајхстагу. А ва то време парламентарап преговори се воде, аг.и не доводе ни до каквог реаултага. Сгцијалнстичка већина у пачелу прастаје да □омаже владу, ала тражи да у кабинет уђу н два прогресиста. ЕНГЈГЕСКА ПОБЕДА

Данашњи енглески званичан коминике јавља: Јучг изјутра трека ар мија, под командом генера ла Сер Џулијена Бинга, из вршила је неколико напада измеку Сен Кантена и Скар пе. Ови напади су извршени без артиљеријске припреме и непријатељ је био потпуно изненакен. Наше трупс продрле су у непријатељске положаје у дубину иза 1 до 3 миља и на широком фронту, добивши вишг хиљада заробљеника и доста топова. Оперзције се касгав љају. У часу напада, на главном нападном фронту, на узастопним појасевима бодљикавих жица, које су биле врло велике дубине и врло јаке, пред нашом пешади»ом ишао је велики б, ој тснкова. На проломе, које су тенкови направили, наишли су енглески, скотски и ир с*и пукови, који су прешлн истакнуте не прнјатељске положаје и на јуриш заузели први одбр »нбени систем линденбургове линије. На целом фронту тада су наша пешадија и наши тенкови настави ли напредовање према утвр^еном плану и заузели други систем не-

мачке одоране, на више од једне миље иза прве, по.шату под именом ослона линија Хинденбургове линије. У овом напредовању трупе источних грофо вија заузеле су село Бонави и шуму Лато. После живе борбе пукови енглеских стрелаца и лаке пешадије заузели су Ла Вакри и силне одбране на Еперону и на висоравни. Друге енглеске трупе на јуриш еу заузеле село Рибкур и јаком борбом пробиле су себи иут кроз шуму Кује. Скотске трупе прешле су велику јаругу и прешле у Флескиер где је била жива борба. Друге територијалне труие заузеле су Авренкур као и системе немачких ровова северно од села, док су улетерске трупе, покривајућилево крило ових трупа, напредовале према северу, дуж северне обале Канала. Доцније, изјутра наставили смо напредовање и брзосмо знагно напредовали на свима тачкама. Енглески, скотски, ир ски и галски батаљони прешли су канал Ма ниер и заузели Мар коен и шуму Невис. Данас смо такофје

знатно напредовали западно и југозападно од Камбреа и ако је киша слално падалз. Појачања, која је непријатељ врло журно послао на бојно поље, отерана су и заузета је нова серија села и утврфених положаЈа. Добили смо велики број нових заробл>еника. Тенкови су нам и овога пугпа много корпстили у напредовању. На десном крилу смо напредовали у правцу Кревенкер сир Љкур. Североисточно од Маниера освојили смо двојну линију непријатељских ровова на источној обали Канал де Лекур. На овом сектору била је жива борба и сви су пеиријатсљски против напада одбијени. На северу од Маркоана, заузето је село Нојел де Лскур. У јутру су шкетске трупе напредовале североистично од Флекјера и заузеле иемачке одбранбеие линије на југозападу од Кантинга, заузеле село и задобиле нових заробљеника. Доциије, утокудаиа, оне су наставиле напредовање и зауставиле се на положајима удаљеним више од 5 ми ља иза старелиније немачког фронта. Даље на ссверу улстерскетрупе прешле су пут Бопом—Камбре и ушле у Мевр. Јаки непријатељски против напади на наше нове положаје, у близини Билкура, одбијени су. Број заробљеника прелпзи 8000 од којих су 180 официри. Још није утвр-ђен број заплсњених топова.

ГЕИЕРДЛ ВИЛСОН Лондоа, 9 нов. Генерал Хенри Вплсон, енглески прелсгавник у иеђусавеачичкои Ратиоч Савету, роиом је Ирац. Бол>в се тбор није могао учипити. јер овај положај захтева велхку спре му, генијалност п шсрсгке погледе, а то све има код овог генерала. У аему Лојд Џорџ гма неограначеко повереље. Генерал Вилсон ннје био убеђен, ка би се једино на фландријском фронту могло доћи до одлЈЧне победе; рачурао је са рсгпвм могућностима и на друтим фронтсвима. Он је јераз од оних гене рала који јескупа са Роберт^ сом предвидео, да ће Немачка изазвати овај рат. Одликовао се у бурском рату, где је ослободно варош Ладисмит од бурс:<е опсаде. После рата позван је у министарство војно; био је и професор на раткој школи. Што је енглескш експедициони корпус, у почетку рата, онако брзо био крипртмљен, највећкм је делом његова заслуга. 8а рреме одстуиапа код Мона бно је у штабу генерала Френча. 'Гу се својом присутношћу духа и хладнокрвношћу показао као одличан војник. И ако је гада енглсски експедедиота корпус био децпммран и узмпцго у кереду, он је ипак знао да опет заведе ред. Пратио је балканске ратове, и хеома је искусан у маневрпс<њу. Познаје и рускс прилике, јер је него а<о месгца прсбавзо у Руспји на челу енглеске војне мпсије. Каспе но, Фок и Жофр веома цеке његовс спо* собности. Неко, дакле, није способнпји од њега, да заједко са Фоком и Кадорном с:ва* ра стратегвј.ке ш анове за сва бојишта.

НАЈНОБИЈЕ бести

ЦИРИХ. — »Фосише Цајтунг« пише: И сами максималисти у Русији тврде да неће засебан пеЕ општи мир. Осим тога они траже мир без анексија. Према томе ми не можемо ништа покушавати у Русији. ПАРИЗ. — >Еко де Пари«, говореки о ситуацији у Италији, кажс: •Бссти, које стижу са италијанског фронгпа све су повољније. Отпор италијанских трупа на Трентину који траје век два дана, врло је важан. Наступање непри јатељи осстно је успорено. То све доказује да се италијанска војска све више консолидује и спрема иза једне хаке одбранбене лини је да са савезничким трупама прсдузме у најкракем времену контра офанзиву «. РИМ. — Званичан ита лијански коминике гласи: Јуче је била јака артилеријска ватра на целом фронту. У зони обале маринске трупе и британски мониторч са усивхом с.у коопе рисали. После подне непријотељ је у три мо.ха врло

ј јако нанао на вис Перти ј ка, северозападно сд виса | Трапа. Сва три пута непријатељ је сдбијен са великим губицима. — На вису Томба и Фенер пешадиј ска акција није се поновила. ПАРИЗ. — Векина фракцуских листова истичу да Ее Скупштина добро примити кабинет г. Клемансоа. ЛОНДОН. — Мајор Френч, најстарији син маршала Френча, рањен је у последњим борбама. ЛОНДОН. — Г. Нејл Примроза, син лорда Розбери, бившег председника министарског саветаиминистра спољних послова, погинуо је на фронту у Палестини. РИМ. — Аустрнја јс до данас вратила Пталијн 23«7 *нвалида, офицара н војника, а Италија је вратила Аустријш 1872 инвгли&а. ПАРИЗ. — Завршене су пробе за евакуацнју раљеника а^ропланима.

у$*рворва V ГОГИ^