Народ

БР. 104.

СОЛУН, ПЕТАК Ш.Ј10ВЕМБАР 1917. ГОД.

ГОДИНА I.

ВРОЈ 10 ЛЕПТ4

„Шрод“ излази свакога дана по подне.

Шташирија се налази у Ф;>анкожој улици бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛВТИЋ

Рукопнсв се на вра&ају.. Огласи н белешке кацла-кују се по погодг>л.

Редакцнја је у улнцв Франковој бр. 20.

Глакиа уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Вршнн Рр Саввт

У Доњем Дому тражио је г. Асквит од председника владе да тачно изложи улогу Савсзничког Савета а нарочито његовог војног главног штаба. Г. Лојд Џорц је одговорио усред бурног одобравања. Најбољи одговор, рекао је он, који ја могу дати на то питање, јесте да прочитам Дому чланове споразума изме^ђу француске, енглеске и италијанске владе за стварање једног савезничког Врховног Ратног Савета: Прво: Ради боље координације војне акције на западном фронту, створен је Ратни Савет. У њега улазе председници влада и други члаиови кабинета, сваке од великих сила, чије се војске боре на западном фронту, пошто се проширење власти овога Савета оставља за доцнију дискусију са д р у г и м »еликим силама. Друго: Задатак је Врховног Ратног Савета да води надзор над општим во^ењем рата. Он дефинише предлоге који 'ће се подносити одлукама в л а д а, он 'ће бдити над њиховим из вршењем и извештавати о томе о д н о с н е владе. Тре-ће: Главни штаб и команданти армија сваке силе, којима је дужност да воде војне операције, одговорни су пред својим владама. Четврто: Општи планови рата, које израде надлежне војне власти подносе се Врховном Ратном Савету, који ке под највишом управом владе осигурати њихову хармонију и уносити измене ако је потребно. Пето : Свака сила одре-ђује за Врховни Ратни Савет једног сталног војног преставника, чија је искључива функција, да технички обавештава Савет. Шесто: Војни преставници добијају од својих влада и од надлежних војних власти своје земље све предлоге, обавештења и документа, која стоје у вези са во^ењем рата. Седмо: Војни пред ставници из дана у дан

воде надзор над ситуацијом снага и срестава свих врста, којима располажу савезничке и непријатељске војске. Осмо: Врховни Ратни Савет нормално се састаје у Версаљу, где ■ће се сместити стални војни преставници и њихови штабови. Али се они могу састати на сваком другом месту, ако то прилике затраже. Конференције Врховног Ратног Савета морају се држати најмање једанпут месечно. Лојд Џорџ је додао да се може тасно видети И5 ових чланова да Савет неће имати никакву извршну власт и да крајње одлуке у питањима стратегије као и што се тиче распореда и покрета војске са разних бојних поља и даље 116 припадати р а з н и м савезничким владама. Циљ је Савезника био да створи једну централну организацију, чији 'ће задатак бити да води н а д з о р над фронтовима у целини према информацијама које -ће добијати са свих фронтова, од свих влада и од свих главних штабова и да на тај начин доведу у хармонију планове, које кзраде разни штабови и, ако је потребно са своје стране чине предлоге за боље вођење рата. ЗВЕЗДИЦБ Зрно бисера из пангерма• нистичке »Келнише Фолксцајтунг*: »Сви ми желимо мир па и пангерманисти. Нема никакве сумње да смо миру сад ближе него пре годину дана «. И истинито, што је у немачким листовима ређе, а 1 ош више бистро! Гаргантуа дКЦИЈА чеха Цирих, 10 нов. Бечки^ТелеграфскиКореспонденц-Биросс јавља под 23. X. из Прага: Синсгћ је партијски скуп младочешких повереника, који се овде одржао, донео, после извештаја Крамаржа и Франте, на предлог Ра шинов, један низ закључака, у којима се каже,

да политички програм Чеха може данас бити само државно - правна самосталност целог чешко-словачког народа. Према томе је прва дужност чешке политике, да створи подлоге за ову државу и спреми њену организацшу на демократској основи. Резолуци ја даље тражи, да се досадашњи расцеп уклони, и наглашава потребу уједињења свих чешких странака у један државноправни клуб, па макар се то уједињење извело оснивањем нових засебних странака. СВЕТО ПРАВО Парнз, 10 нов. Велики број америчких официра, еојника и морнара, кош се налазе овде и који се еоде као биричи њујор шке општине, гласали су за новог председника. Гла сање је било писмено. Пошто су испуњене гла сачке ласте, затворене су у коеерат, који ће се отво рити тек у Америци. Оео је вегћ четерти пут од осниеања америчке републике да Сједињене Државе врше гласање на овај начин. "БОБРАНАМОРУ Лондон, 10 нов. Адмиралитег саопштава нове појединости о сукобу флоте у заливу Хелголанда од 4 новембра. Нешто мало пре борбе, изјутра, наше трупе су приметиле четири лаке крстарице да иду према северу а прате их детроајери, миноносци и патролни бродови. Један од ових патролних бродова потопљен је а посаду смо му спасли. Лаке крстарице и детроајери упутили су се према Хелголанду а гониле су их наше јединице преко минираног простора. Кад су се појавиле непршатељске крстарице за борбу, борба је отпочела. У тој акцији и наши су бродови констатовали внше успелих погодака. Приме^ћено је, да се запалила једна лака крстарица а на другој је оило много експлозија. Трећа је побегла очевидно оштећена. Потпуно уништење свих бродова није се могло извршити због близине великих непријатељских ла^ђа.

из РУОИЈЕ Штокхолх, 10 нов. Путници који долазе из Петрограда, причају да је за време максималистичке побуне у Петрограду, велики број немачких заробљеника побегао из логора. Они су се организовали у чете и покушали су да по бегну у Немачку, причају1хи селацима да је мир пот писан. Али су сви они похватани и врхћени у своје логоре, На целом фронту није било ни једног случаја бегства заробљеника. Руска амбасада у Копенхагену добила је извештај да наједан странац није ни убијен ни рањен у току петроградских нереда. Кра1јц, коју су максималисти извртили у Зимској Палати, цени се на више од ггет милиона рубаља. ЗАРАЗА У АУСТРИЈИ Лондон, 10. нов. Према вестима из Берна аустријски Рајхсрат се на двема седницама бавиотражењем начина за борбу против заразних болесги, које праве праву пустош у Аустроугарској. Шеф санитета др. Шахерл тврди, да се од почетка рата до данас број смртних случајева од туберкулозе више него одвојио. нижи тон Берн, 10 нов. Лига пангерманиста у Есе-

Леон Доде је син познатог романснјера Алфонса Доде, чаји су романи имали велг:ког успеха. »Набоб*, »Наума Руместан«, »Сафо*, »Фромон и Рислер«, најбоља његова дела преведена су на српски и позната нашој читалачкој публици. И сам Леон почео је своју харвјеру као писац романа, од којих га је прво »Ле Мортикол« жзнео на глас. У овоме роману преставља се имагинаран свет, који једино веру* је у лекаре. Ту су лекари свештеници, вође, краљеви. Они само требају да проговоре једну рен па да их цео свет слуша. Тај парод назива Доде »Мортиколима [ . Само што се данас у подемвцн »Мортиколи« не зову внше болесннци него лекарн. Књижевничка дела Леона Доде су многобројна, као »Кам чатка«, »Шекспирово путоваае* и жр. РадеКи на њича

гу и адмирапима фон 'Гирпицу и фон Шеру. Најважније иесто у тој резолуцији гласи: „Грађани из западних покрајцна немачке отаџбине нзјављују, да ће они потпуно пропасти, ако, после ослобођења Белгије од немачког утнцаја, Немачка у рату буде побеђена. Непријатељ би убрзо ставио руку На нашу велику индустрију и војне арсенале, и наметнуо би нам срамни мир. Са обзиром на наше победе, достојне да уђу у анале светске астораје, тражнмо да се боримо и у саиој земљи и на својам огњиштцма док претензије наших непријатеља не буду ваше кадре да нам отму у току дапломатских преговора' територију, коју му не смемо упустити ни под каквам изговором; а то је Фландрзја.« »Локал Анцајгер« доноса овај одговор: »Срдачно благодарам Пангермавистгчкој Лиги у Есену на лепој мисли и на завету да треба истрајати до краја. Цео је*свет приморан да прпзва да би таква Белгија, чије би политичке и економске тенденцаје биле управљене на Француску и Енглеску, сгавала у велику опасност нашу рајнску и вествалску инду стрију.« тт првнц Рим, 10 ков. Галски принц, који је дошао у Италију са првим енглеским одељгњима, бави се у Милану. Он носи униформу гардијског капета• на. Публика га је на улици познала и приредила му бурне овације. Принц је изјавио своју радост што се бори у Италији.

он је се рано почео бавити политиком, и то оном најжешћом. Ступио је прво у антисемитске редове Едуара Дримона, који је био добар нријатељ њсговога оца, а кога је Леон увек ценио и поштовао. Јевреји, сматрајући га за свог непријатеља, гледалп су у свакој прилици да га кзиграју. На пример, онп сустали јавно доказввати да је пре.зим* Доде постало скраћшзањем од речи Давидет, што значи мали Давид; и да према томе Доде годи порекло од Јевреја, који живе у Миди већ више столећа. Исто тако паилазнли су и у нртама његовога лица трагове семитског порекла. Као панфлетиста Доде је иеобично вешт у налажењу заједљивих епитета, у харикирању и занпмљивом оппсивању појединнх личносги. Може се рећи да }е у томе јача

ну на сзојој последњоЈ седници донела је резоуцију, коју је послала Маршалу Хинденбур-

ЛЕОН Д0ДЕ