Народ

ВГ Ј . 109.

ЕРОЈ 10 ЛЕПТ4

„Народ“ излази свакога дана јто под.ае. Шта*ои1р»ја с« нглааи у Фра.чков!.'Ј у.лини бр. 20.

Нласнмк КРСТА Љ. МИЛКТИТ,

ГОДПНА I. Руконмсн се не вра-кају. Огласи и белетке ка пла-ћују се по погодби.

Редакција је у улицд Фраиковој бр. 20.

. Гла*-(* уреди*:к ДРАГ. С. ГОГИТ.

Раиц са г. Амсрички новинар, г. Едуард Маршал објавио је у америчком листу »Питсбург Деспечс разговор са г. Николом Пашићем. У томе разговору који је објављен у многим енглеским и америчким листовима, г. Пашић је нарочито ударио гласом и изјавио жељу да Америка пошље своју војску на Балкан. »Потребно је, рекао је г. Пашић, главнога непријатеља бацити назад само око 300 миља и он је одсечен од своја два савезника, Бугарске и Турске. Зар није то, молим, најбржи и најлакши пут ка победи који нам се нуди у овом тренутку? На северном фронту, у Италији, Француској и Белгији борба се не може водиги искључиво човечијом снагом. Непријатељска линија тамо Је начичкана утвр 'ђењима која се могу разорити великим и највећим оруђима, која се не дају ни брзо правити ни лако покретати. Само огромна машинерија може сломити Немце на тим фронтовима. »На против, нама на Балкану треба само људи, па да имамо брзу, сигурну и релативно лаку победу. Наши топови и наши артиљерци исто су тако дорасли своме задатку. Они су и са количином ору•ђа и способношћу над мокнији од непријатеља у садашњем тренутку. С друге пак стране, наш је фронт за сада једини где људи одлучују а не оруђа. Људи људи и само људи! »Ми знамо да улазак Америке у овај ратзначи победу за цивилизацију као целину и са сигурношћу се може рећи да то значи и један добар и повољан мир за човечанство мир који ће у будућности ослободити човеча нство деспотизма. Али значи ли то и спасење, нарочито с погледом на Срби ју, или пак она има да пропадне пре него што сване велики дан када ће настати један срећнији баланс сила на свету ? »Без обзира на садању помоћ, Српски На-

I. Пашићр.м род има једино да мпли Бога да из овога рата никне онакав мир, какав је оцртао Председник Вилсон. Ако се буде дозволило свима народима, који су данас у рату или који су стра дали у овоме рату, да буду ковачи своје судбине у оноликој мери, која не би неповољмо повредилаправодругих, Србија, збиља, неће имати нашта да се тужи. »Ако народу буде даровано Божанско право да сам уреди своју судоину према својим способностима и жељама, сви ће Срби, Хрва ти и Словенци који су сада под Аустријом, одвојити се од те тлачитељке и начинити један народ за себе (нека би Бог то даровао !) на рушевинама које ће ов;п рат оставити за собом. То ће бити народ једне крви; бићетоједна хар монија; то ће бити један срећан народ, и ко лико то допусте ужаси које су претурили преко главе; бигће то један напредан народ, настањен на плодној земљи, а сасгављен од вредног, т.резвеног и иззан]>ед ног племена. »Сви ови народи, које сам поменуо, не само да су исте крви, него су по историји и тежњама исти. Ми не желимо да узмемо нијед ну народност у нашу државу силом. Ако Срби који су данас под Аустријом желе да остану и даље под њеним јармом, и када нам се буде дало право да имамо своју државу, ми их нећемо нити молити нити присиљавати. То би био онај страшни принцип, кога се ми ужасавамо, ако би био истакнут на будућој конференцији м и р а; онај несрећни принцип, који је владао у старим рђавим данима, када су с.појени девет различних народа који су од Аустрије направили један народ, који зарати с нама, пранцин, који је од Аустрије напрапио Пруску, близнакињу Немачке, која је поробила Белгијз'.« »Врло чесго кроз векове права човека позиваху нас на борб) г , час са Турском. час са Аустријом, јер су обе

ове државе жуделе за нашим плодним пољима и нашом важном трговинско-стратегијском позицијом. Ни један од тих крвавих ратова ми нисмо водили или створили нашом вољом. Ни сада ми немамо, као што никада нисмо ни имали никаквих осва јачких намера. Пре сто година ми смо се борили са оном истом силом са којом се данас бори већи део Европе и то са истим племенитим намерама. Срби су били први борци у Европи за прав} 7 демо кратију. У својој одлучности за слободом, ми смо онолико исто стари као и Америка.« »Ми данас нисмо пресгали да се напрежемо до крајних граница за нашу ствар. Ми нисмо малодушнооставили на ше савезнике да бију наше бигке. За време од две године страш них борби ми изгубисмо, које од патњп које од извршених злочина од стране непријатеља и болести половину нашег целокупног живља. Сравњено то са Сједињенимдржавама, про порционално становништву, то би вначило збрисати из броја живих око 39.000.000 њених грађана! Савезници су стекли славу на Балкану, али ми смо Срби изгубили онолико, колико наши Савев ници укупно на том фронту. Ми ни за тренут нисмо напустили борбу.« »Није једино борба у којој смо тако много изгубили. Ми смо се борили, како смо могли, да сачувамо своју земљу од Теутонаца, али изгубисмо битку, па и поред свега тога, ми не иодлегоемо, и за време устанка који је подигао наш хра&ри и до очајања доведени народ прошлога пролећа поклан је огроман број нашег становништва. Највиђенији ме^у нашим људима одведени су у ропство и стављени под надзор опаких нових господара са кам џијом у руци. Од оних, што су остали, хиљаде и хиљаде су одведене у ропство. »Ми ћемо се борити. Када би с нама пошло раме уз раме 50.000 А мерикаца у борбу, ми бисмо брзо дошли до Дунава. Без хране са Балкана, борба Аустри-

је и Немачкс постаће немогућа, а без њих Турска би брзо подлегла. Одсеците Немачку и Аустрију од Србије, Бугарске и Турске, какве онда наду имају теутонске силе? Немачка би збиља била удављена глађу.о СРПСКИ ЗВАНИЧАНИЗЗЕШТАЈ 1к. новембра слабија ватрена активност. СОЛУН. — Извеишај Шта ба Источне Војске. — Ниш та важно. Данас је оборен из митраљеза један непри јатељски аероплан у зони Битоља. ГРЦИ У НЕ1ШК0Ј Женева, 15. нов. Према обавештењима из Берна, немачке војне вла сти издале су наредбу грч-

ким официрима и војницима, који су интернирани у Герлицу да обуку своју у ниформу и да буду спрем ни да по1ју. У исти мих им је саопштено, да 1\е\бити послани на италијан■ ски фронт, према жељи бившег краља Константи на, а доцније ће бити упућени на маћедонски фроот у борбу против Савезника. На ту наредбу грчки официри су одржали састанак, на коме је већина пих држала ватрене говоре про■ тив ове мере, као против највеће повреде мећународног права. Они су изобрали и једно изасланство, које ће протествовати иротив ове мере. Према неким извештаја ма ипак је већина ових официра и војника приморана да иде на италијански фронт.

КАЛЕДИН

На иозорниц/ света стуииЈ је велики хетман Каледин; на знак његов чека милион и по најдивнмјих ратника сеетских. Њнхова копља имају да пре суде спор. Да би се овај човек јасно оцр!ао, прво се морз, да истакне средина у којој дела и чији је он израз. То је Дон, мистпчни и романткчни Тихи Дон, колевка руског козаштва, ризница светих сгарих право славни* традиција. Ту пов бескрајаим небом, у друштву чајке, јашући на малом срчаком коњу, живи козак, као блудећи вигез. Он је оваллоћени сан минулих времена. Он жгви у традвцијама нсвл ђених подзига; он жива за част јуначких гробова. Душа му је смеша противности и крајности. Козак је у исто време и бели голуб и љути пантер; у очвма му је и бла гост хришћанства и оган. и слама. Он је иараз спажне црнкце руских с спа; неумитни талкс побеснелог Дона само је одсев душе његове. А када дивљи вихар заи гра преко оголелих степа у зимње дане, бацајући гсре сметова на домове њине, у интервалу љеговом чује се јецај балалајке. То се поред огњева служе витгшке литургије, славећи кроз сетне мелодије умрлу Сечу и старога Буљбу. У свшом јачем з«уку са железннх жвца балалајке чују они пуцањ пушке Тарасове и глецлју мртвог Андрију — из д 1 Јнигаотгџб» 1 .е. Б гданХлељ ницки, несрећни Мазепа, и сјајаа плеада сгарлх атамана лебде пред очвма њиховпм. А даљњи походи ио Црноме Мору, у земље Леха и друге крајеве загревају младе појасеве пдамам срчаиости, који

се никад ниЈе гасио у срцу козака. Горди и срећни жвве они у светим тргдицијаиа козаштва и православља, а свесг о Светј Маћушки Русвји широкој и непобедимој даје гм снаге, од које су кад I.ад дрхтали и тешки врховн Урала. Земља поезије, крај љ>да неба и зеиље. Прва даии овога рата чули су тутан, копита њиховкх коња на обалама Мазурсквх Језера, када су се као усов сручили на Источну Ирјску, а Карпати ће кроз векове причати о удару белгх сигова са Дона. Онн су браннли своју маћушку од поган г иновериа *Њ;мца-кобалсникова«, они су бележили путе своје са гајтепшим главама мтадога Дона. Дошла је катастрсфа Тарнопољска, која је бенгалском ватром осгеглила све расуло у руским армпЈ‘ама. Читаве дивизије су напуштале своје положаје и предавале их непријатељу, а на осталим фронтоввма продужавато се братимљене.« Разорне лозинке »бољшевика« тровале су и срж у костима. Русија је клецала. РусиЈ'а ј'с умирала. У те тешке чзсове, јавља се сумоЈ нг Корнилсв козак вз Снбира, и примајући в )аст генераласима, почиље да уводи ред. Смртна казва за издајнике увода се; уместо речи, дела! Чује се. У то време, у време смртне опасаости по Русију излазн на позсртицу Каледен. Из ковсг Черкаска, 31.7.917. године, он упућује свимадонским козацима овај вроглас: ■Сграшну и тешку годизу преживљује Р/сија. Отаџ ,ина гоне. Одапчо то говоре и мно* го су пута говорили најбољи синови руск -.; иекоддко путд