Народ

==-А-г агЕм 10 л8гпт6 „Народ 14 излави свакога дана по подне.

Штааиарвја с-: мала^а у фрав1080 Ј улнгпв 6р. ‘К).

Бласчкк КРСТА Љ. МИЛЗТИЋ

ДЦДИНА " СУпииаси се ве лиил, т. Огласи к 6 еЛ 1 »трг. плакују се по пагс-.б.-

Редакцнја је у улк »з * Ф рл. к ковој 6 р. 20.

Гпав&с урвхвж ;јџраг. С. ГОГХГ&

I. Ма-ђарски изборни систем јеједно од глав них ору|а ма 1 јарског владања над Словенима и Румунима. 0 томметоду рада дао је румунски новинар г. Доаги еско у француском еоцнЈалистичком л и е т у »Иманите« неколикодобрих информација, које су данас у толико више од интереса у колико је на дневном реду лажна игра о некој демократизацији Ма ђарске.. Изборни политички режим који М^гђарн дају народностима у Мађарској у тој мери је одвратан и неправедан, да је и сам покојни Фрања Јосиф, који је иначе био персонификација неправде, морао јед ном да предложи Ма^ђарима изборне реформе. Али је то гада било увалз’д. Данашњи цар под притиском дога^аја из Русије, интервенисао је у истом смислу. Граф Тиса покушао је да предложи ма-ђарској олигархији илборне реформе, али |е наишао на такав отпор да је морао отиТи са влаети. Нова влада графа Естерхази дошла је са пограмом о изборној реформи. Али она није успела ни мало више у борби са тешко•кама у пештанском парламенту. Бивши Министао Уну грашњих Дела, Шандор статистички је показао да би опште право гласа значило пропаст мађаризма (Н. В. ТагеблатТ. IX:) Граф Бетман противан је сваком проширењу изборног права, јер онопре ставља опасност за ма•ђа рску су прем ати ј V'. ( Бу даиести Хирлап 3.-\Т17) Још речитије говорн о истој ствари граф Зиленски, који је тгрдио у господској куки да би опште право гласа значило крат Ма^ђарске. Мађарски листови су у том погледу тако исто једнодушни у захтеву да се не чиненикакви уступци народностима чак ни у изборном праву. (Булапести Хирлап 21 - КЛ1). »Аз Ујшаг« објавио је овај протест ма-ђарских шовмииста против ив-

борне реформе: »Опште право гласа у тој мери је опасно за ма'ђарски народ да би га довело до смрти. Политика дакле, која би тражила проширење изборног права ископала би гроб макаризму. Ми смо могли, с оружјем у руци да сузбијемо не пријатеља из н а ш и х шума, али нема средстава која би нам могла надокнадити руину, коју би опште право гласа нанело опстанк}' ма-ђаризма.» Зоог овог несавладљивог отпој)з мађарске олигархије према свакој изборној реформи, граф Естерхази нап} 7 стио је власт, која је прешла на барона Векерле, који је добро познат са свога изванредног талента да се извуче у свакој ситуацији. Векерле је дошао на владу такође са програмом о изборној реформи. Само за њега проблем није у томе да искрено оствери олште право гласа, лојално, демократски и правсдио, оно право гласа које по опшгем уверењ}^ доводи у опасноет госпо дарство Ма^ђара над народностима, век опшге право гласа, које појачава ма-ђарско госпо дарство, које доводч до разорења народноети и до њихове ма ђаризације, које осигурава за вечита времена олигархији из Пешге могук ност да експлоатише тринасст милиона Ма•ђара. У том циљу Векерле се удружио сатакозваним демократима из Ма•ђарске, онима, који се издају за одтучне присталице општег права гласа, као и са приста лицама К а р о л» и ј е в е групе. БЕДД У ХЕРЦЕГ08КНИ Лоза^а, 2, дец Загребачки >Обзор ■ пише да сџ рекеизчције сваке вр сте, које аустријске власти врше у Херцеговини, довеле становн/иитво до такве економске и физиолошке беде, да има на стотинеслучајева умирања од глади. Ево укратко тога саопштења из Обз >ра“. Сви мушкарци од 15 до 6 0 година још од почетка рата узети су у војску. За ис-

храну становништва ра диле су само жене и старци. Али 1916 године дуга суша уништила је жетву. Несрећни свет морао је да једе траву коју је чупао поред воде, па и зато је морао ићи често далеко, Народ се хранпо корењем , којим је некада хранио сви ње. Хиљаде жена и децг разболели су с°. и хиљаде их је умрло. Нестало је чи тавих породица. Полициј ■ ске власти су наредиле да се у умрлицама не сме пасати смрт од глади « већ »смрт од тровања .* Влада је створила чете које скупљају све живо и изаозе га. остављајући стс новнишшву свега два кила месечно на глазу. Да би у мирила раднике из вароши у Аустрија, који непргста но прсте штр >јком, ако им с.е не да јсвтиног меса, влада је реквиририла из Херцеговине сву стоку. Це ј на,'која се плаћа сељаку за говече, једеа допушта жр тви да купи кожу и да од ње направа опанке. Година 1917 била је још несрстнија. Суша а стра шна врућина трајали су шест месеци. Несрећно становништво морало је ики по пет, шест и осам сати далеко, да наке воде. Стока је поцркала Од жетве није се добило ништа. Граница »> затворена; с поља се није могло ништа сазнати о страшној беди. Војницима из о вог краја, који су век три године под оружјем, није никада допуштено да иду на осуство.< шцеГјГчт^ Цирих, '2. кец. »Франкфуртер Цајтунг« потвЈуђује вести о министарској кризи у Аустрији. Њу је изазвала парламентарна група, чијн је шеф барон Бек. Берлин има највише утицаја на ову г|)упу. Она је највише замерала цару Карлу због указа о амнеетији ; она је натерала Потцерада поднесе оставку и сада жели да обори Сајдле ра, јер њега сматра одговорним за све веки утицај Словена у аустријском парламенту. »Берлинер Цајтунг ам Митаг« објављује једно писмо из Беча, како је дошло до оставке Пол-, цера, шефа дворске канцеларије у Бечу. Полцер је, вели се у писму, уживао такво Ц' рево поверење, да се није устручавао да води лич: ну политику и да интригира против графа

Чернина, који за неке личности није био мирољубив. Хтело Полцер замени Чернина, инаугурира ул гра мирољуриву политику. То му није } : спело. Еазне околности појачане офа ззивом }' Итатнји, деловале су на младога

Прсдседник а.тде Ортидо хтео је да га посстч алп се да је одустао пошто је < гпа њ* болесниково доста о: биљно. — О његовој Оолести те леграфскије изеештена краљица Милена, која се нала зи у јужној ФратџЈСКој. Болесника лечи Д р Ма-

цара да се одвоји од рули казао Та Фа В е Т одо4а Д в°а ! ИЗБОРИ У РУСИЈИ његов}' полигику век ] ЧернИНОВу. I Лондон, 2. дец.

КАРЛО КА ФРШУ Р.-.х, 2 дец.

. Из Петрограда јавлл | ју : У Уставотворној ! Скупштини ваступљени . су сада, пошто еу изАустриЈски ц.русшсо Је у . зав , )ше|1и . маКСН1.0ЦСИ „ре векоплко »«а№-| ма $ нсгп Г са Ш „ослачекало „ Ј. пекопико ОТ «. ннка од 800 КОЛИКО ,пофкцчрд. КОЈ« сугаиксил. носи н б ј спих о сетуц.Ј«, 0.,а« »дтц.о.р! пОЧЈНМИ је отпшао на фронт. на мор, I Максималистичка власки ручак бнли су лозвани: | да Једним новим декретом одузсла је свима

комзндант једне веЈле групе вЈјтке, фелдааршат Коирадсл н.еговам шефои штаба, Мвлером, и фои Фердрос, кохаадант дивазпје царсквх ловаца. Ц р је дуто конферисао са Конрадом Пос те гога посетво је раз^з места но фронту.

КРдЉ Н**ША Рпм, г. дец. Краљ Никола нпзебао је пре неколико дана и као полуболестан изашао је у шетњу са принцезом Ксенијом у отвореним колима и дсбио зппалење плука.

онима који нису рлд ници право гласања и избора. Општински одбори \ Петрограду и Москви позивају становништво да бране Уставотво])ну Скупштину. ( астанак Скушиги ч' испуњава све зебњом. Многи се питају да лн кс се она у опште а статн. На 150 изабрмних чланова у Г1еп><» град је дошло само 100 .

НЕ0БИЧАН ГАС

1 Јишта данас не нзнекађује толико Енглезе, Аустралијанце н Канађаие на француском фронту, као што т .м вишта ке улвЕа толико дпвл.еша према впталној енергији франц>сксг народа као ваиредзн гризор који посмацтају свакога дана. Одмах иза борбене линнје, у домашају немачкнх топова, на'а е се разорена села и порушеин мајури. Гранате су порушиле зидове, а затра је све уншштита. Од села, колиба и мајура осгале су сзмо развалине. Станоаници, које везује силна љубав за шихове домове, нису их хтела напуститв. Под развалинама остала су читава подру.ми и ту они ж-лве. Даљу се ве виђају; али чим се сцусти ноћ, они нзлазе на површану. Све саие жене: мушкиље је тамо где се бије бој. Оне излазе из својих скровишта, миле у мраку лево и десно до својих љива и ту ору, сеју, жаљу, гаје поврће, све према говишљии времеисма. Чувају зе.чљу да ое не запарложи п одржавају љену плодност. Даљу врша смрт свој потао. : Ноћу буја живог. Ндјчудније при том је ово-. | да и у једмом и у доугом слу-, | чају једно исто хемшјско тело игра најважнлју улогу. Овде

улогу благодеп! п живота, тамз улогу укиштеља и смг тц. Без љега земљиште не може дт буде нити бг.љка ксже да расте; а угранати он служа. као експлозвв којт уГц ја. Без љега ие може жпво Г> 1,е да постоји. То је тело А?п Шта је азот? То је безбн јан гас, беа мврвса и укуса, која је лакшп од ваздух г и који се може пратиском п хладноћом претворнти у течно или чврсто тело. Волуменва ;духа савржи четири петине азота. Он је сам несагор: е нити у љему може друго тело горети. У 1 кему се. гаси свећв, а ■ жсвот. ља умвре у љему угушена. Сам нвје отрован као угљени оксрд; ок је неутралан: убија само у оној атмосфери где је зау :ео место кесео 1 шка. II ту је чудо природе: истн тај гас којубнја, помаже жпвеги. К.тда би у ааздуху бипо само кмсеоника мв бисмо брзо пропали у грозиицн и бунилу. Саио помешана у сразмери, у којој се иалаз« у .вавдуху, оба ова гаса су. жлвот неоп ходно потребна. Пваче свакн за еебе доноса смрт. 'Го »то Ви.жв за сдм азот, важа а за аетоввгуједчне^а. Једба служе само за зло за убвЈВп>е. Другима се к^рг-