Народ

ВРЦЈ )в ДЕПТ«

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штв1шарија се налапи у Франковој улнди 6р. 20.

Влхспик КРСТА №. МИЛЕТВТ.

1'укошисв СС а-.т :<рг 5

Оглаен и ћелешкс алакују сс ио поголб*

Редакиојз је - г - >. Фрааковој бр, 20

Гл»*-«В урскких ДРАГ. С. ГОГИТ.

ЈЕДНА СЕДНИЦА

Одбор за спољну политику у мађарској делегацији расправљао је о буџету министарства иностраних дела. Иредложено је, да се министру Чернину изгласа поверење. После тога одбор је извештен да су за 10 дана обустављена непријатељства на рускоме фронту. Барт је захтевао, да се делегација детаљно извести о саставу нове пољске државе и о ње ним односима са аустроугарском монархијом. Андраши жели, да се при закључивању мира поведе озбиљно рачуна о стратегијским интересима. Тражи да Ау стрија задржи Ловћен, а да Италијани напусте Валону. Венецијански крајеви нека послуже Аусгрији као залога, да •}\е Италија испунити тај услов. Препоручује да се учврсти савез са Немачком и да се одр жи са Турском и Б) т гарском. Каро.ви би хтео да зна, шта мисли Нсмач ка са Белгијом. Верује да америчке припреме нису обичан »блеф«, већ да се Америка озбиљно спрема на рат. Боји се, да Америка не присили неутралне државе, да се подигну против централних сила. Граф Тиса вели, да је загушљиву атмосфе РУ У ЈУ Л У месецу 1914. год. о којој је говорио Карољи, створио споразум, јер да су управни руски и француски кругови, услед интервенције Енглеске били уверени, да су они војнички јаки. Говорећи о Италији рекао је, да нема сумње да је за њу 1914* год. био наступио »казус федерис«. Вели да нема никакве опасности од преговора са новом руском владом, која је напустила досадању империјалистичку традициј V руску. Вели да се Ма-ђари радују ускрснућу Пољске др жаве и да желе, да она створи персокалну унију са Аустроугарском монархијом. Затим је Чернин др жао један дуг говор. Од говарајуки Андрашију рекао је, да ј<* Аустрија везана са Немачком у овом дефанзивном ар-

ту, као што је то ве-ћ наглашено у Рајхстагу. Вели, да се Аустрија налази у бољем поло жају него ли Немачка. Монархија је заузела простране непријатељскетеротије, док су све немачке колоније у рукама непргфтеља. Логично је, вели даље, да Немачка неће закл.учити мир све дотле док јој се не врате њене колоније. Пориче да је политика монархије слаба и зависна од Не мачке. »Ми се боримо наставно је министар, за одбрану Немачке исго као што ее боримо и за одбрачу своје државе; боримо се за Ел зас и Лор« н, као што се Немачка борила за Трсг и Лавов. Не видим никакву разлику измећу Штрасбурга и Трста. Ако на бојном пољу наступи нова си туација, што није ис кључено, и ако се на другим фронговима десе велики догакаји, с& пуно радости поздравићу онај час, кад се наши војска буде борила уз наше савезнике и на другим фронговима. Ако у државама Споразума има још људи, који се надају, да ће нас успсти раздвојити, ти су или слаби психо лози или наивни.« За Италију вели, да је у почетку рата могла да преговара са монар хијом. Онда је она могла добити оно, што никад не би била у стању да оств.ари. Данас, у најбоњем случају, може да постигне »статус кво анте белум«. Чернин одбија Каро љијеве приговоре, да је аустријска дипломац\!Ја крива, што су Игалија и РумуниЈа пришле непријатељу. Вели, да а устријска дипломација није могла да измени уверења тих народа о унутрашњим прилика ма у Аустро-Угарској монархији. Жали, што -ће објава рата Америке АустроУгарској, имати жаЛос них последица за аустријске и ма-ђарске по данике у Америци. У посланици председника Вилсона он приме-ћује неки прогрес у питању о праву народа да слободно располажу својом еудбином и сам преци-

зира своје идгје у томе питан>з<. Он закључује, да се под тим изразом крије захтев, да се од Аустрије отргну разки делови њене тери горије и да јој се одузме ираво да слободно управ.ка својом територијом и да урсђује односе између појединих народности ме-ђусобно и према држави. »1 ај захтев садржи у себи негацију државне сувереноети и иде на то, да се на европској конференциш реши унутрашње и територијално питање Аустро-Угарске. Али једна страна држава н^ може захтевати да се меша у унутраш ње ствари друге државе. Ову границу, у праву народа да слободно управља свошм судби, ном, п<. 1 Ставило је ме; ђународно право. Уре1ђење едноса измек , по|јединвх народнссти је унутрашње државно питање. ИзјављуЈем, да најенергичније одбијамо свако мешање у наше унутрашње ствари.« ЧЕСИ И МАТ)АРИ Бери. — У Бечком парламенту понов! је дошло га рад четко пвтаае. Посланик Странски иржао је један одмереп али веома еаерглчзн » # говор, у ко«е је напао нечувен и безобразан покушај Ма ђфа, да угуше чешки покрет за с .ободом. Чеси — рекао је посланвк Странски — нлкад се нису одрекли своје националне и нрж вае не: авгс ности. Пошто је расветпво чешке аспкрацаје рекао је, да ће кемачки покушај прогив Чеха пропасти, јер се боре против правде, која је бзтни победн»чки елеменат у своме светс< ом рату. М. 1 ђарска је земља тераније и д^спотиЈма. Дуализвм аустро-мађарски створен је ре*ао је гокорник непрестано прекидан од немачких посла ника — да смогући превласт Немапа у Аустрвја и Мађара у Угарској над осталим нзродностима. • МИР У ПОРТУГАЛиТи Лисрбон. — Званичан к< мунике: У целој ' з^мљивладапотаун мир. , Пријем, којега је имала револуција, превазишао је свако очекивање. Сви полтички елементи, кџји нису би ли приврженици старе ' владе, задовољни су сл | новим стањем. Револу ј ционарни одбор, који

управља у име народа, ослободио је све политичке кривце, повратио је слободу штампе, одобрио повратак свим протераним допиеницима и укинуо дскрет, којим се наређивзло прогонствб португалских свештеника, чиме се наносила велика увреда верској осетљивосг католика. Одбор •ће поштовати све уговоре и остаје верансавезу са Енглеском и другим народима, који су у рату против Немачке. Уверен је у победу над непријагељима слободе и поздравља португалске трупе, које се боре у Француској и Африци. ДЕБДТА У РШСТАГУ Цирих, — Посл<! говора канцеларског, развила се ве-

ти а дисхЈСија, у гој .ј су учесгвсвали престгвнт/ци свију странака. Шајдеман је иџавио у гме соцчјалгста: Немачиа радивчка класа радосно поздравља н помаже први корак ка инру. — Она неспраљиво очекује дан када ће се фравцуска в енглсскн радници наћи на истом терену. Неодољнва струја, која догађзје у Русаји, обузгће исго тако нашу земљу. У овом рату Гусија није побуђена.« Фашбек је изјавио у вме странке прогресиста: »Наша в^ада, као и наш народ, готови су да закључа са нашим протЕваацкма јсдан часган споразум. Са задовољством поздрављамо канцеларове реча о предлогу у циљу пацифичког зОлажеша. Ннша је жеља да са рускам народом живамо у тргјном пријагељстви и м ру.т

(Наставак) У иугам подземним ходницииа није било студено, јер су људи били увијек у таквој ст. -сц'’, да је зра< био напун>ен неком топлом паром, кго у пгфвој купељи, кроз који су жиирипе електричне гампе, као кроз маглу. А пошто су морали спавати у редовима на обје стране оввх туне ла, кој« су бзлн уски, то се не могаху никако прострпјети, да се ногама ве лупају. Брзо се појавн пјегави тгф нагв ЈН од ов ! х несретннка очајним хумором 1иппеПНз 1епПШз.. Из почетка се је умпрало по два по три даномгце, а кашше у гомалама. А п'што је настало хладније вргјтме, то су свлачили мртваце, а давати одијела огоље лима. Чисто лежаху мртви и живи по цијелу ноћ један до другога. Често би болесници, обеесвијешћени врућицом, отплазили гдјегод у кут, те се заб л з у сламу, гдје 6и их истом накот трз четири дана мр^вачки воњ одао. Тјелеса бацаху на снопове у кола. Не ки пиганин лостгвзо би се на чело снровода, са крижом у руци, е огаввим ф ничким смијсхом на лабрдама, док би мађарски војнипи дречали око кола и ијукали, кано да су гаробили чету непријатеља. Прапи сабат вјештица, која би испуњао (рца гледаоца гњу шањем и згражзњем. Храна бнјаше тако оглка да су многи гладовали много дана, јер им желудац нкје могао приматп то одвратно јело. Воде нијеу опће било, а; и влкохола доста, јер је стражмешгар Рознер тјерао њам уносан посао. Јадници пијаву, да се смету, да заборавс жа

вог, ва из овог кужнога зрака и из труле глтме, заражене бзкцилима пјегавт тнфа, шго прије дођу у хладчу земљу. Мртви Арада рачунају се на три до чегири тзсуће. Многи умрлјеше и након што бијаху отпуштени из Арада, услијед претрпљених невоља, као трговац Кондаћ кз Град-^шке, која је сакуп зо још таман толи» о сале, дтдође до куће а умре у своме кревету. као свједоке за сее овг грозотензв^ђам подначелнлка бо санске Градиш^е г. Ђорђа Ђурића и љекзре дра Владимврз Кујунцића, др. Бокозвк ћа и др. Јову Малаћа. којк су били затворено у Араду. VI. Грозоте Добоја У Добоју је било и грозније. ПБегова је окслина највећа некропола кевиних жртава овог ужзсвог времена. Ту стиже ка в7 децембра 1915 тргнсцсрт српских и црногсфсккх заробљеннка. са којима је дсшло мнсго Босангца к Хгрцеговаца, што не мораху оставвти свој завн^ај на границв. Свв, жене, сгарци, дјеца, морадоше путовати у отворенвм марвгтским колпма, изложени студени, киши, вјетровгма, глади, ж<ђи, несну, Па ипак све су те муке бвла шала, прама вужди, шт > су >ор?Л 1 у гстим кзлима сбављатн све свлје тјелесне потребе; госпсђе пред очима му нкараца и сбрзтно. (Чујте! ЧуЈЈв!) Зат-всрите кх у бараке. које су првје служвме зн коњску болисцу, заражене свим коњским болестима, никад не дезпнфиковане, ни очашћене, а пупе ђубрета. Брао стадоше харати грижа, гјс-