Народ

СТР. ж,

п л г хј џ

гави тифус. ирне козице и колера. С ве је врвило свин могућим врстама г?мзд». Таца се чувари сииловагт«, нарецише ка се женске свуку голе до коже, те се забављаху стрижењем њихових коса и длака на споловимз, уз неописи.ву жевску вриску. Папокон им стадоше виасторучно мазати споловпла неком машћу и то врло радикално: толика је била њихова скрб за чистоћу ових бвједнаца. (Поклицв!) Пошто је рсзерватна заповијед војие команде у Сарајеву наређввала да се на најстрожији и на најдраконичнији начин иоступа са овам уапшеницама, то није било пропуштено ншлта, да се ови јадници шго прије отпреме на други свијет. Као најзгод није и најуноснвје средство одабраше глад. Женама са четверо петеро дјеце давало се је један војнички хљеб сваких пет дано. Не добише лимених здјелица, него су морала узимата храну у гнусним кутијама од конзерве. И хакву храну ! Кад је љекар др. Гебер вадао њихову јуху, даде излити депје три кутије, да види каква је то текућана и рече, да он не бн у таквој водурини ни своје чизме о прао. Дјеца ку.<аху и питаху од матера круха, а мајке нуђаху само сузе. Често се је догодило, да је мајка била већ мртва, а дијете ју тргало да ју пробуда и плачући тражило хљеба. Из почетка се је умирало по 15 до 20 даномвце. На 5. апрвла 191Н. умријеше У2. Љешине провађаху на гомиле на бајелу дану, у колвма кроз улкце Добоја, на ужас његова становнвштза. По процјени вјеродостојнах људи ту је изгубиао живот преко 6000 недужних жртава. За грозоте Добојамогао бих нввести мНо го сведока: кратксће ради спомиљем само попа Славка Трнвнвћа. ИЗ РУСИЈЕ Лондон. — Троцки је наредио једним телеграмом свим руским прсставницима на страни, да воде политику болшевика; у против ном случају да поднесу оставку. Руско посланство у Лондону сматра, да се доволшо катего рички изјаснило против политике Троцког. Не^ће водити никаквог рачуна о овомс телеграму, нити ће на њега одговорити. Руски дипломате у Лондону виде, у покушају немачке владе да склопи мир са агентима које она плаћа. очајан напор да се Немачка извуче из тешкс ситуације, у којој се.налази. Лондон. — »Морнинг Пост« јавља из Штокхолма: Путници, који су дошли из Петрограда причају, да су неколико немачких офици-

— -Ј- Ј-- чи/** 1,-т-јГЦЈА-т

ТЗГКЈ4 13] . ■ ■■ т.^агј—

ра у редовима максималиста за време љихове побуне. Леш једног иемачког официра на^ен је иа Невском Проспекту. Петрогрпд. — *Совјет* и нароОни комесариупути ли су важан проглас цело купном народу, посланицима *Совјета<, радницима и сељацима. Из прогласа се види, да су максималисти веома немирни, јер се признаје да је један велики део Русије спреман да се коалира против максималистичке диктатуре. Констату>е се отворено да је у области Дона рат но стање, и да се иречи довоз брашна у Петроград. Проглас даље говори о десетинама милиона стављених на расиоложење генералима, који су против максималистичке владе. Завршава да је ревдлуција у опасности, и да је прогла шено опсадно стање у провинцијама Дона и Урала. Овај проглас најбоље доказује, да се цела Русија није иокорила максималистичкој управи. Петроград. — Говорећи пред огромним збором од више од 100000 лица, која су протестовала против максималистичког рада, Чернов 1 е изјавио: Нечастан мир, то је мир, који максималисти просе у Немаца. Кајзер ће доцније моћи увек рећи да се Русија отресла царистичког јарма да би потпала под максималистички. Лондон. — Нрема вестима енглеских дописника из Петрограда, Троцки није у стању да потпуно прозедесвој пацифистички програм, јер не може да се не интересује аспирација ма других народа, који теже за слободом и независношћу. У разговору са дописником »Т а ј м с а» признао је, да се Арабљанима, Јерменима и Јеврејима не може одрећи право на независност. ПЕТРОГРАД. — Аустронемачки заробљеници напуштају логоре и крећу се слободно по целој Русији. ПЕТРОГРАД. — Лењин је објавио закон о одвајању цркве од државе Петроград. — Држи се да Уста в о т в о р н а Скупштина неће оити сазвана. — Лењин спрема декрет, којим се нарећује одузимање свих приватних добара, који сс налазе у банкама. Петроградскв савет је такођс великом већином одлучво да тражи да се одмах објави народу декрет, којим се ка детска странка нскључује из Уставотворне Скупштине, ио' што се сматрају за непријатеље народа.

Париз. — Козачка и пољ гка војска, које је устала протав махсамолиста <>о стиже 400.000људи. Козичке трупе блокирале су Ростов. Каледин, уз сарадњу гекерала Алексијева и Денекина, као и бившег пред седника Думе Роздјанка, управља очерацијама у Ново Черканску. Царих. — гБерлинер Тагеблат < ,коментаришући ру ско немачке преговорс, каже■ Примирје је особито при јатна чињеница, али народ не сме да се занесе неси гурним изгледима. Морамо знати да се налазимо пред огромним тешкоћама. СРОШЗВДНИ^АН ИЗВНШТАЈ 6. децембра нема ништа важно Б&ЧКЕ НЕВОЉЕ Дврих. — Под председништвом минвс ра председника Сајдлера, одржан је у Бечу збор преставнлка владе и престонице, на коме је двскутован проблем о исхрани Беча, који постаје из дана у дан све т«жи. Председник општи не, Вајткирхнер, држао је врдо дуг гогор, у коме је изнео дапашње стање у Бечу, који је остао без икакве резерве у брашау. Велика је опасност — додао је председник да једног даиа Беч не остане без залсчаја хаеба. Потргбно је с тога да се повећа оброк кромпира. Данас, сваки бечки грађанин прама недељно по кило и 120 кромиира, док се у Немачкој, поред свах несносннх притшка, дели још и сада по 3 н по килшрама недељно на особу. Шго се тиче млека, Беч је у страшној ситуацији, }ер место 900.ООо литара млека, колико му је сгакога дана вогребно, једва добнја 174 хиљаде Од овога резерви.ле се 140.000 литара за старце и децу, тако, да за остало станозништво, које броји око 2 и по мвлиона душа остаје свега око ЗО.ООО лигара. Др. Вајскирхнер споменуо је, да је бечка општина скло пила вгше уговора са Мађарском због снабдевања престонаце са поврћем, и да Ма ђгрска те уговоре ннје никад хтела — испунити, налазећи увек разне нзговоре. Колика је Млђарска похлапност, коже да нас увери првмер са уговором, према коке иам је Мађарска трсбала да лв.ферује 150.0^0 питомих зечева. Због претераие цене, коју је Мађарска влада тражила, овај уговор није био кспуњен. Др. Вајскирхнер је завршао, позивајући владу, дапредузме најенергвчније ме]те, како би се поправило данашае очајно стање у коме се престоница налази. Шеф за псхЈ.ану 1 енерал Хефер рекао је, да је влада већ започела преп. воре са Мађарском, да би појавила жа лосно стање у Бечу. Додао је да је данашња оскудкца у брашну послехица рђаве жетве у Румунијп. Због еадашњвх приднка у Иемачкој, неће се моћи више с,д ае да

добије иа килохрам жита. ВеЛл. па ће већа део плена из Италије припасти Аустрије. Ви!не товорника жестоко је напл.о мвђарску владу, која свтјим држа 1 кем жели да умори глађу Аустрију, и да је т*ко присили на што в«ће политичке уступке. < Олштински одборник Дорн нада се, да ће влада у св >јвм преговорима са Русима поставити као први услов, да Руси уступе вгћу количину хране, како би се поправило стање у Аусгриј/. У Аустрији €Ље уведена карте за Јајз. Свако лице добијаће по једно јаје недељнс. Јављају из Будимпеште, да су фабрике гаса због квара у машинама прскинуле сваки рад. Прелга звашчном извештају, квар је проузрокоаан због рђзвог фвалитета угља, која је послат Немачке. *

САОПШТЕЊА Сима М. Габрић. X диввзп он бр. п. 711 мола свзксга који шта зна о Ристи Гс<дороввћу дсбровољцу да га о томе известа. Милан А. Стефановећ има у Конзулату карту од оца Алексе адвоката. Младен Глишић коиорџзја брд. арт. пука да јази своју адресу обрену Јеркићу бр. п. 216., или Милану Н. Илићу словослагачу листа »Народ* у Солуку. Конзулат позива родатеље и сроднике деце, која се налазе у Швајцарској под по кровитељством г. Рајсаиг-ђаце Комб, да дођу у тедељу 10 ов. м. пре подне у 11 чачова у Конзулат, где ће добити обавештеаа о својој деца сд г ђипе Комб,

ЗВШЧВИ КЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСНН КО^КНМКЕ Немачка артиљерчја, успешно тучена нашом артиљеријом, бомбардовала јесиноћ наше прве линије јужно од Живепкура и у Аргони код Фур де Пари. На овој последњој тачки покушали су Немци силом да заузму наше положаје, али смо их два пута одбили задавши им тешке губитке. На секторима Флиреј и Нори, у Лорену, наше су патроле задобиле заробљеника, од којих један официр. На остал ом делу фронта ништа важно. Авијатика. — У но-ћ 5. децембра немачки су

аероплани бацили преко 50 бомба у околини Денкерка. До сад није јављено да је било жртава. ЕНГЛЕСКИ КОМИКККЕ Ништа важно на запад ном фронту. КТШЈАНСКИ КСМИНИКЕ На Кланцу Квприле и ва вису Псртика вспријатсљ је једвом ^рвавом авцтјом, која је трајала целог дана, покушао да продужм на југ своју линеју. Успсо је сано на лсвои врилу да нешто напредујс. оставивши око 10() заробљеника. На десном крилу вепријатељски нааори су про пали. Праликом покушајд прелазе Старе Пјаве бнло је јаках локалних бораба, у којама смо добили заробљснике.

ПАРИЗ. —»Либерте« дозмаје, да -ке Америка за најкраЈш време предузети поморску акцију у Средозеином Мору. Њени авијатичари узеке учешћа на италијанском фронту. ЛОНДОН. Од '1.600 тр говачких бродова, који с.у од априла до 16 октобра саобраћа. и са Норвешком, није ни један потопљен од сумарена. Од када је уведен сиспем притње до 1 децембра проиало је мање од један и по проценат теретних ла1)а. ЖЕНпВА. — »Форверц« скре^ће влади пажњу дз је вероватна контрареволуција у Русији и да влада, која жели мир може бити збачена. Зато »Форверц« саветује, да се не треба одавати сувишним надама, како не би наступило горко разочарење. ЛОНДОН. — Већи број немачких аероплана покушао је да нападнс Лондон. Само пет њих стигло је до престонице. Бомбе су изазвале ложаре али је штета мала. Погинуло

је 10 а тешко рањено 70 лица. — Један азион је оборен а вероватно и још један. ЛОНДОН. — Доњи Дом др.ш ао је тајну седницу, на којој се претресла интерпелација коју је поднсо посланик Кинг о иолитици владе Лојда Џорџа. БЕРН. — У Баршави су прошле недеље сгуденг« одржали велике мааифссгацзје у корист интернираних. Дошло је до крвавих сукоба пзмеђу жандарма и манифестанага. Има доста мртвах и рањенпх. РИМ. — У Бечу је одржан велики ратни савет, под председнчштвом цара Карла. На њему су учествовали граф Чернин и маршал Хецендорф. АТИНА. — Поштанска авиј>тичарска саужба лзмеђу Атине и Солуна почеће око 20 децсмбра. Пут ће трајати око три сата. МАДРИД. — У повратку из Амсрике, потопљеиа је шпанска лађа »Кла*ди«. О« граната је поги»>уло^<шмч 1 ?т . ОГИСК ЕМАНУЕЛ ЕКОНОМ. шрисхи зубни лекар — Игњатијева 6р. 801, прима од 9-12 пре, и 2 б часова ио подне. 8 — о

Од г одс>рпи ур^длвк ДРАГ- С ГОГИЋ,

Штампариј« АКВАРОКИ,