Народ

БР. 1&5

СОЛУН^ПОИЕДЕТБАК 11 ДЕЦЕМБАР 1917. ГОД.

ГОДИНА 1

‘5РК.: 0

..Народ“ излази свакога '№ма по подне.

1' Г11

Илгкмаарај,-,, с«.* еалаах у фрчл *ом.-ј згзшг« С<ч, 30.

Власник РСТА т,. МИЛЗТИЋ

Рукоп* 1 .». со ае ара-к&ју.

Огласи и белеспке а»алакују ое ио погоаб*.

Редакдија јс V у*ич* Фрав коној 6р. 20.

Г.с«»«а урекзмк ДРАГ. С. ГОГИА

•ЈЕДАН ДОКУМЕНАТ

У амерпчкои српском лгссу »Србобрану« објављена је ова тајна конвегција нзмгђу кнгза Николе е цара Фргње Јогифа. Из овогдокумента види се да је између н>вх постојао споразум о анексијн Б сте п Херц-гови.че и о прог зсу кнеза Николе за краља. ПРИСТУПАК. Његово Имаератор ско и Краљенско Апост. лско Величанство И мператор Аустро Угарск-, Франц Јосиф, ињегово височанство књаз Црое Горе, Никола под једнако узајамно вахвални за све услуге које су до сада чинили једчн другоме и за сва доброчинства којим су се узајамно обасипали за трајање њихове дуге и трудне владавине, непоколебљиво одлуче ни да истрајно и како најбоље могу послуже Својим властитим ин тересима и интересима Својих држава; и подједнако ради да и на даље очувају стално и чврсто пријатељство, које сре/ћно постоји ме-])у њима од њиховог првог сусрета и да одрже односе доброг сугедства, споразумјели су г се и сагласили на следеће погодбе. ЧЛАН ПРВИ. његовоКраљевскоВисочанство Књаз Црне Горе и његова влада иеће допусгити, на земљишту Књажевства, никакве, ни политичке ни верске радње, чији би циљ био да изазову немир у АустроУгсф ској монархијм, подразумева 1 *у-ки у ову и Босну са Херцеговином и Ново Пазарски Санџак. Уз то, Црла Гора неће улазити озбиљно ни у какву заједничку рад њу, споразум или сав^з, политички, војнички и економски, са Ср бијом, у којој по неср. ћи, од 1903., револуционорни елементи превлаћују. његово Императорско и Краљевско Апо* столско Величанство Император Аустро-Угарске и његсва влада узимају на себе, сасвоје стране, да моћно подржавају престо и штите живот његовог краљенског височанства

учињени од стране горе поменутих држава. Аустроугарска признаје и прима унапред личну одлуку његовог краљевскогвисочанства књаза Црне Горе, Николе, у питању о промени реда наследства књажевског, односно краљевског престола у Црној Гори. Узто, влада његовог император ског и краљевског апо столског величанства издаваће по 36о хиљада круна његовом краљев ском височанству кња зу Николи и његовим нас.ледницима све докле буду вршили погодбе овога члана. ЧЛАН ЧЕТВРТИ. Црна Гора признаје као сферу аустријских пнтереса Ново - Пазар! ки Санџак (изузевши чкругеПлава и Гусиња) и области Старе Србије. централну Албанију и Маћедонију. Аустроугарска ће помагати црногор. влади да утврди свој утицај и сво 1 у надмоћносг код племена северне Албаније, на просгору од садашње турско-црногорске границе до ршеке Дрима. (С*ршиКе се) Н№ДбА Ш ЖДЈ1БА

земље или с поља; уз то, дајући му сву своју потпору, моралку и материјалну, против свију превратничких покушаја, они гарантују трајност и непоколебљиву сталностдинастије Петровић његоша. ЧЛАН ДРУГИ. Ако Аустроугарока у повољном моменту, покуша анектирати окупиране области Босне и Херцеговине, влада његовог краљ. височан ства књаза Црне Горе неће се томе противити и неће чак допуштати, на своме земљишту, непријатељске манифестације ни шкупљање ни образовање српских чета, које би имале намеру борити се против овог покушашаја А' сгроугарске. Влада његовог императорског и краљевскоапосголског величанства императора Аустроугарске пристаје унапред, да призна титулу краља његовом краљевсксм величанству књазу Црне Горе, Николи, кад он буде нашао за згодно и умесно да је себи присвоји; и настојаће код евију сила да нова краљевина 6у-| шга6а *° )с “ “ у дмевну нар д >у: Саопштавам оперативној којсци ову наред6/ главног команданта! 11оследаих недеља појавила се потреба да гзврши.ио нека оГ[ акичења и уштеде чак н у снабдевању војсче. 1иче се тога да се помогне отаџбина у овој тешкој економској бор*

слободу акције; хоћу тиме да кажем да сам у напред знао у коме ћемо духу радити на конференцији. Вићеге видети према резултатима, да је наш труд био плодан. ја држим да је лорд Ландсдаунучинио греш ку. Да 1 с било могућно решити нзционплна пигања мефународним до говорима рат не би ни избио. А грех би био истицати да не треба тражиги никакве накнаде, под изговором да нико није у етању да их да. Часно заврши ги овај раг није ништа; оно што ја желим, то је да се обезбеди мир.

ИЗЗЕШТАЈ Г. ХАУЗА Вашинггон. — Пуков ник Хауз, шсф америчке мисије у Европи, вратио се са члановима мисије у Њујорк и под-

нео је извештај г. Лансингу. У извештају се каже да је амерички утицај у Француској и Енглеској врло велики. Морал код војника и код становништва је сјајан. На трима седницама, конференција је постигла циљ, ко1и је себи поставила а који се састојао поглавиго у томе, да се саберу напори Савезника. Цкономска ситуација је била главни предмет дискусије. Пуковник Хауз каже даље у своме рапорту да се конференција није бавила циљевима рата, пошто је немогућно предвидети, шта ће бити сутра. Завршујући, пуковник Хауз каже, да је искључиво до председника Вилзона, да одлучи о учешћу Америке на будућим савезничким конференцијама.

Цирах. — Маршал ХиЦденбург је упутио шефу главног

ДАЛМАЦИЈА Наш пријатељ из Дал- вековг пренесу другој обала. мацпје г Н. Д. написао је А где је опасност мања, где једну кратку монографију се ввжу све впше н више нлао Далмацији, коју кемо нвне, где тенел. — хри*. каШ71 ампати на овом месту нен-станац пркоза сињем мо' у целини. После кратког ру, тамо ввд-тмо св; ређа ж географског и историског ређа острвд, док на послетку л реглсда Далмације у њој у блазани Дубров.ика, са жосе налази еише потр бних сдедњим острвцима: Мрканом подчтака за разумевањс , и Бобгром, не кшчезну, а гополишичке борбе на При- ^ ла кршна далнатикска обала морју са најкраком квали - ту откривених грудд доваку-

де приона^а. ЧЛАН ТРЕЋИ. Црна Гора неће улазити, без претхчдног споразума са Аустраугарском владом, ни у каква поеебне споразуме и погодбе са другим државама, а нарочито .би. т .ј је циљ поствгнут заса Игалијом, РусИјОМ И хзаљујући систематској заСрбијом. Али С обзлром ; јсдничкој уштеда и оданошћу на њене тесне сродни ј и п< жртвовањсм офацира и простих војника. И торед ограничења и уштеда у снабдевању, нигде нвје наступило опадање у снази, на најмање оклевање у вољн да се победп. Та одрицања су вршена добровољно, за своје жене, за своје родитеље и за свој/ децу а у нсто време за отаџбину. Ја зато изјављујем свој/ захвалност војсци. Стари Бог није нас напустио. Наређујем вам да саопштите ову паредбу војсц«. — Ваљем.

чке везе са дворовима горе поменутих држава и на националне и историјске везе, које постоје измефу народа тих држава, влади његовог краљевскогвисочанства књаза Црне 1'оре оставља се пуна слобоба да се претвара утобожњем србизму и велико-словенизму, да јавно може тврдити да је под заштитом РусИјв и да вештачки аредс гавља пријатељстзо са Италијом, али с тим да извештава владу његовог императорског и краљевског апостолског величан

ИЗЈАВД Г.ОЕШКСО Лондон. — Г. Клемансо дао јв овуиз^авудо-

писнику ћДејли Експре са« : књ <за Николе против ства императорт А. у »Ја сам стари пријасв’ју нападт, који би гарске о свима без раз- т љ вашега народа. Уму могли претити, би- лике понудама и нред-^век сам волео код њега не стране морсмзх жвла, да ЛО ИЗ унутрашљости лозима, који 6и ЈО! били | правичност у су^ђењу И их поткопају, разнесу и кроз

је Посејдону: »Ударај, витлај свој трозуб! Не бојим те ее!< Шароки простор далкатннског копна, који угледаско сж јВелсбита, лстећи к југоисто-

фикацијом наших националних бораца из Далма ције. I. Кгд се спустико са нрхова горе Велебата, југозсточног • ку, сужава се упорсдо са губо рајка Хрватске и њеног љењсм острва сес више н вжПрикорја, над његоввм послед-1 ше, в посма.ржјући ту вемлу њим југовсточиим падинама углсдамо са ваздушнлх васана у долини, како се простире у доста широком ниском простору — Далмација. И путујући равном ваздушном ликијом, над тим кршем, у правцу југоисгока, с леве стране вадимо високе Динарске Планаве, које је деле од Босне поносне, а с десне далеко у мору стотине малах ких ссгрва. Ова острва у већој и мањој удаљености од копна као да прате и штите њезан десни бок, попут малих и великвх торпиљера, који у побочном кретању прате вслике лађе. И прате је та острва у најосетљивијем ж,еном делу, да бл својим грудима заштитила аену нропаст у вековима, дж бл чврсто кспно одбранила од беса морских валова, који трлже у својим оргнјгмл нгж

са г.ебеских висика, јурећж најмодернијим а и једвним за Далмацлју згодним превсзнжм среством, дсбијамо осећај, којл у нама буди мелодија, која се »морендо« губи, док нгосетно ЈГане, а ми још чекгмо на звуке. — Далмативско коп но, према југу, исчезава пред васоким плананама кршне Херцеговине и Црне Горе, док и вели-1 напокон неприметно не угоне у сени високог Ловћена и ње гових огранака, док се потпуно не изкуби уцрногорском приморју код Спича. Далмација је по свом географском положају наставак Босне и Херцггсвине. Алн без икаквих веза са својим залеђсм, она је осуђена и препуготена самој себи. Теиитсрија далматинсга има 13.000 четаорних киломвтар*. Међу гсрским ланппма. којн се нижу Д'<ж Дзлмкц/је, најзнатнија су: Динарске Планнне, Мосср, Биоково в у јужној Дчлманији горскж ланца-