Народ

/едап^ . као наставак херцег .вачких и црногорских ланаца са највишем брдом у целој Далмацаја — Орјеном. Далмација силно оскудева рбкамл. Све њене реке сем Неретве извиру недалеко од мора, на самој далматвнској тернторији п с тога се назив љу приморчице. ' Најсевернија је Зрмаља; извире ез горских ланаца, који се настављају на Вепебиг и после кратког живота умире у романтичном Нсвиградском заливу, у близиик Обрс.вца, под сеном тордог Вилебита и вестаје у мору, које је мртву изводи у Морлашки канал, који дели далматинско острво Паг од хрватског приморја. Друга река Крка, која је на гласу због својкх величанствених с^апсва код Скрздина, излива се у Шибенска залиЕ. Обе све реке у сарадњи сз мсрем дубоке су усеклиненаправиле на овом делу Далмације а когу да послуже као природне ратне луке; — што давас и ј е с т е Шабенски залив. Крка код Скрадина има око седам водопада, која имају силну снагу. Малензм качнталом могли би се ти надови искористити у икдустрејска предузећа; 40.000 коњских снага могу да се удвоструче. Не мање је важна река Цетвна, која извире у Дииар ским планинама, и протичући имотском крајинои, уваре у море код варошкце Омиша, на 15 километара јужно од С п л> е т а, и соуштајућа се Код Задварја стрмоглавце, сросеца гудуре делећи Мосорски ланац од ланца горских који завршују са Биоковом. 1Без водопад код Задварја можс да се убројн по својој снази међу најсилнаје на све ту. Природна сила има ТО.СОО коаских снага, а вештачким регулисањем може да досегнс до 140.000 коњских снага, та ко да би се на основи ових снага могла подигнути елеклрична централт, која би снаб девала у свзма потребама целу Далмацнју електричном струјом. Како пре споменусмо, једина река, која наје приморчица, је Неретва. Она извире у Босни и при свом доњем току код Метковића улази у Далмацију и ту је па до увд ра у море пловна и за паро броде са тонажом до 1500 тона. — Протаче кроз мочарне пределе, ради чега је цео тај крај маларичан. Имамо још две речице. Једна је у близини Спљета код Солина — Јадро, а друга Омбла, вулгарно звана Ријека Дубровачха. које после кратког извора од два три километра улазе у море. САВЕТ ЗД МИР Женева. — Јављају из Беча: Приликом отварања аустоугарских Делегација поднет је један предлог у коме се тражи образовање једног савета за мир, у коме би биле пр?ставл>ене све народности у мо-

нархији. У овом савету било би 12 пемаца, 10 Ма^ара, 10 Чехо-Словака. 7 Југословена, 5 Пољака, 3 Румуна иједан Италијан. У току дебате настала је права бура, кад је чешки посланик Ста нек, говорећи о праву народа да управљају собом, изјавио да је стање ствари које постоји у МаЈ}арској увреда за сваку цивилизацију. ПО Ч ЕТАК ” Лондон. — Из Амстердама телегрхфншу »Морникг Посту« да је ратни суд већ донео неке пресуде о изгредама који су бвли у келну. Досада су осуђеиа два раднвка, јгдан на 5 година а други на шест месеца захвора. ;рви је оптужен за велеиздају а дру ги за то што је саветовао р«дницима да не слушају вкредбе. Оба ова рздника су пз странке соцајалиетичке мзњине. ПсУКОБ НА МОРУ Лондон. — Прве лорд адмиралатета Сер Ернк Гед саолшгио је Доњем Дому, да су један ооморски транспорт, који је ишао нз Скотске према Норвешкој, напали непријатељски бродови. У транспорту је била једна енглеска и пет неутралких лађа. укунно 8000 тона. Лађе су прагиледве помоћ не крстарице »Партриц* и »Пелев* и четири наоружане шалупе. Министар је додао да су се еиглеске лађе упустиле у бор бу са нецријатељским бродовима. > Патриџ* је погођен и потонуо је. На »Пелеву« једач офацир и тра човека су погинулв а двојипа су рањени. ТГтГилГ Петроград. — Борба р а з н и х политичких странака превладала је у корист Уставотворне Скупштине, чији је углед врло велики у очима народа. Чернов, во г ђа социјал-демократ ске странке, у говору на једном збору изја вио је, да је Уставо творна Скупштина је дина државна суверена власт. Чернов је опту жио јавности и Уставотворној Скупштини сраман мир, који су максималисти предложили Кајзеру и изјавио је, да је конгрес сељачких преставника одлучио да никакав закон не-ће бити усвојен, ако га претходно народ не одобри. Говорник је, затим, рекао да Русија није збацила царев јарам, да понесе јарам Совјета и додао је, да ће се сви посланици, које је влада ухапсила, сматрати као присутни у Уставотворној Скупштини. Влада је решила да настави хапшење по-

ИАРОД сланика, који припадају странци кадета. Париз. — Резултат из бора за Уставотпорну Скутитину у области на румциском фронту је овај: изабрани сц 12 социјалиста, 3 максималиапч и 4 Украјинца. Париз. — Генсрал Ска■ лон, за кога је јављено да је извршно самоубиство у немачком главном штабу, убио се због тога, шпго није хтео да преговарл о примирју. Он је био командант девете армије. НАСЛЕЂЕ АУСТР8Ш Париски професор Ж а н Брин нише о будућности аустроугарске монархије: »Две су ствари иавеске: Францусо ће кз овога рата изаћи териго,вјално увећака и морално ојачааа, а Аустроугарска, ма каква била њева судбина, б: ће из основа изисњеиа. Ја ово ке тврдим на празно, већ ослањајући се ка фгкта, која се налазе у књиз* Е>јена Фурнола. А књнга: »Н-слеђе Аустрнје« врло је добро внформпсааа. Оснм тога је несумњЕ10 да ће Пољска постојати. А то смо ми, Французп, од вајхада желелн, како ба бвла правва задовољена. Пољска је данас потпуно зрела да може саиа образовата једау велаку демократску држав/, чија би задатак био, да нас штити од Истока и да бди над германским држтвама, које су још доста далеко од једног вскреног политвчког препорођаја. Фурнол гаји нзрочнте симпатије према Чесима. Глава у његовој књвза под кменом : »Краљевчна Галтција« једна је од најдубљнх м најлепших. Жалави и једнодушви отпор чешкога блока према садашњој бечкој влади, доказује да ће Чешка остати непо мирљнва. О исторзјској севници, која је одјгжана у Рајхсрату 17. маја ове године, каже Фурнол: »Ово ј; један од најва-; жнкјих политичких аката у' овоме рату, где Словени са Чесима на челу стварају читаву узбуну у аустријској царевиии и натер/ја аустријску вл.'ду »а повлачење«. Тг.да је не само манифестовано једанство Чеха већ је откривена и душевна снага свих Југостовенг у двојној монархији и њих'вг аспирац ј; за уједа-I њењем. Потле < в га рата, Д 1 бм могла уопшт живети, Ау .тро угарска м»ра бити из основе измењена. То је та иста неизбежча потреба која је, без сваке сумње, н цару Кзрлу диктошала идеј/ да тр-ба ослободлти хнљаде политичких криваца, који труну по аустр^Јскии аатворимт. ттГпштндд Женева. Крунова фабри ка основала је у .Ј1,церну филија ! под ккечом »Доуштво мв!атуршке фабрнке А- Тур К уп- са КЈпаталом од ми лн на круаа. Ц-љ је то-.а у дружења да купује и екснаоатише трговине, мајдане и фабрике као и да врши прода1У мунипмје а ратног ма<ери јал>. Ос бље гога удружења састављају тра стотипа Немаца из Немачке.

Рдговорнн уредннк ДРАГ. С. ГОГИЂ.

ФРАНЦУСН« К0ИИ«ККЕ Узајпмна зкггија двеју пр тклерија на дееној обали Мез; и областв Морто.'«а. Немц ,1 су безуспешто покушали једап препад у шуми Коригр. Увече У. децембра немачки

[врло активни, бомбарјдујући аерсдроме ноћјне авијатике, и 1 едну ;важну жељезиичку стајницу, где је нримећена јживост. Сви су се на' ши аггарати вратили неповре/ђени. ба на Денкерк и њ-гова предграђа. Један грађанин је убијеи а три је рањено. од к.ојгх је једаа жена ш једно дете. ЕНГ.АЕСКИ КОМИНККЕ Н јћае смо одбили испаде у близини пута Бапом — Камбре, источно од Монши-ле Пре и југоисточно од Армантлера. Наши су аероплани тукли из митраљеза непријатељску пешади.у у рововима. Избачено је више хиљада метака. У ваздушним борбама оборили смо четнри непријагељека апарата. Чим је пала ноћ наши су аероплани постали

Фронт у Палестини. — I енерал Аленби јавља: 7 децембра наше су трупе прешле Нарелеју на сплавовима и мостовима и заузеле Курбе Хадран, Шеик Муарнис, Телерексит и доцније Ел Макрас. Задобили смо 305 заробљеника, од којих су 11 официри, и запленили 10 митраљеза. Друге трупе су освојиле Расезенби, двемиљс североисточно од Бетаниа, заробивши 30 војника и запленивши 2 митраљеза. Одбијена су три непријатељска противнапада.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЦИРИХ. — Лвст »Анцајг;р« који излазн у Есену, јавља да су францускк и енглески авајатичари бомбардовали Фриул. ЛОНДОН. — Агенција РаЈтер јавља да су аустријске трупе пре нете на западни фронт. Ове су трупе под командом маршала Кробатина. ЖЕНЕВА. — Стара револуционарка Брешковска,баба револуцчје, ухапшена је по наредби Лењина и Троцког као непријатељ нове владе. ЊУЈОРК. - Г. Жи

и ако су јој горпиљери одмах притекли у помоћ. Не зна се судбина посаде. ЊУЈОРК. —- Бугарски посланик у Вашингтону умолио је министра спољних послова, да се посланица председника Вилзона дословно пошаље бугарској влади. ПАРИЗ. — Иследник Дрио испитао је бившег директора »Журнала« сенатора Ембера и известио га, да га је оптужио за саучесништво и трговање са не-

серан, француски ам- пријатељем, заједно са басадој), предао је пред- «1 еноа ром и Десушом, седнику Вилзону меда- као и за п °кушаје прељу, коЈу му је подарио ва Р е * фракцуски народ за у- Њујор*. — Поојекат за ЕСспомену на ступање хра!у Шза Јчарске, који је ГЈРЧИТКРНИХ ЈГпжаип , лоднела секцвја за блохаду, Ц| дињених Држава у умојен је од СавеаничкеконР а фере, цлје и потоисан у ПаЖЕНЕВА. — Сазнаје се из Р‘'' 3 У) и ' го делеп;та СјсдиПетрогриса да је Црвена Гар- а>ен. 1 Х Држава г Мск Корма д?> ухапо.ла Р.гхвенс ог, се- К4 к делегата швајцарске крезара б вшег пред-едника в л а 4‘‘ г.г. Кајеа и КрО Јв-РувладеШгуриера, и псргд њ;-ј снз - 1° Ј е првп саоразуи <!ве тове и«јаве лојаивости вовој ! В Р СТС гзч-ђу Америке и је-

Впзди. ЦИРИХ. —Граф Чер

дне кеуралке влпде. БЕРН. Претхсдни пре■ г- в ,ри пччели су у Брест

НИН и Килм_н ст : гли Литовску Дефинитчвни су У Брест Лптовок са лр< г< ворц биАе у Пстрограмандатс м да прегова-! Ф/ хроз неколико дана. У сваком слцчају дискусија се неке продужити даље од 27. децембра. ЦИРИХ- — Једна нота аустрихјске владе каже да њени по ДСТ 1 .ВЗРЦИ у Брест Ли ов-

Р а ЈУ са руским делега тима. ПЕТРОГРАД. — Листови мисле да ће делггати за коначне пре

говора изабрати неК у Счу ,оде прст ' одне разго “°Р е неутралну варс ш, ве“ роватно Цирих. ЛОНДОН. — »Свенсхо Дагебладет , јпвља да је у Килу попшјно уништена једна немсчка фнбпика му ниције. Било је врло много мртвих. КОПЕНХАГЕН. — Је дна немачка помоћна кретарица начшла је на мину јужно од Сунда. Она је одмах потонула

говоои не обавез/ју аустроугарску впаду. Српско Трговачко Друштво У лица Александра Велнког број р обавља све банкарске, трговачке и тронсаортне послове. Препоручује наш«м свету, да се корнстж услутама ове новчане установе аа све своје послове. Воти га пвојој благајнп разиену свсх новчаних монета по повољним дмевмни курсевима. б—10

Штихснриј. АКВАРОНИ,