Народ

6Р. 1 42.

*»* *ил <0 **пп

„Народ“ излази свакога дааа по поднг.

Ш-амг.а*7«'ч с « палази у Фр*пКОРОЈ улицз . 20.

Благннх КРСТА МИЛВТИЋ

ГОЈШНА I Рукопис* се ие кра^ћају. Ог-ласи а белешкс и*илакују се по п(<год6т

Редакција )е у г»»нл ‘Б >а нкопој бр. 20

Глллчк уриавги ДРАГ. С. ГОГИА

У недељном експозеу о рату рекао је амерички војни министар г. Бекер: »Рачунајуки са превагом у људима и топо вима, које би непријатељ могао пренети са западног фронта и чак да евенгуално наступи модификација савезничке линије у његову корист, непријатељ добро зна, у колико је то могуће предвидети, да сви његовт напори могу имати само локалан успех који нишга не би утицао на свршетак рата. Француска је поднела сву тежину рата за прве две године, док је се Велика Британија спремала. Од немачког пораза код Вердена, Ендиеска је са својим колонијама примила на себе веки део ратног терета, од кога Италија данас такође подноси велики део. Када су Ауетронем ци извршили јак притисак на Италију, Француска и Енглеска су се ујединиле дајепомажу. Та помок траје и данас. То је наша дужност, ако хокемо да држимо обекање којесмо дали у почетку рата, ако хокемо да овај рат завршимо победом и примимо сву одговорност која иам припада. Ми смо последњи ступили у борбу, а располажемо резервама и људима и механичким снагама. Наше војске стварају резерву за победу.« Г. Бекер додаје још, да се Немци боје да воде рат у Италији сличан ономе у Русији, и нису изгубили наду да могу изазвати немире у Италији. Али, ма колико била жива ова нова превратна пропаганда, ми имамо вере у морал италијанског народа, Изгледа да немачкој офанзиви на западу има да претходи јака пропаганда за мир. Ако пажљиво расмотримо данашњу ситуацију, открићемо да 'ће непријагељ употребити још једном све силе да до-ђе до мира пре наше победе. Немци би хте ли да увере свет да Је њихова војнички поло жај такав, да су у ста њу да диктују и саме ^услове мира. Они чак

прете да ке, у случају да се њихови услови не приме, пробити савезничку линију. Разне вести о немачким предлозима за мир не треба да нас омету и да успоре наше припреме за рат. Довољно је само напоменути да су Н е м ц и о Божику прошле године пуштали сличне гласове. 1 еиГчкГдеи*нт|Г Б е®р н. — »Келнише Цајтунг« и »Франкфуртер Цајтунг«, два највека немачка л и с т а, демантују све гласове да је мемачка подно сила икакве нове предлоге за мир. ДЕМАНТН Г. ЛАНСИИГД Лонеон. — Рајтерова Агенција вма овај взЕештај вз Вашингтон?: Коментаргшући немачке божићне предлоге, о којима се сазнаје у Сједнљеним Државама посредоааљем »неутралних извора* г. Лансвнг је изјавио да никакав извештај такве врсте вије добила државна управа, и да према томе држање Сјсдмњенах Држава остаје исто, у потпуној сагласности са ус;,овииа осталих Савезнпка. ЕНШШ коМЕНТАРН Лондон. — »Тајмсг, ко ментаришући меморандцм енглеских радника, каже: Овај докуменат садржи тачке, који мп не одобравамо а које не одобравоју ни многи аелегати. Али. у целини, меморандум не наилази на опозицију, што се тиче главних тачака које се ојносе на народну по лишику у опште. »Вестминстер Газете^ пише: »Немамо се шта бојати од ове резолуције, али мо жемо много очекивати од ње. Она ни најмање не у мањује битне савезничке захтеве, већ шша вате пру жа прилику да се сачува контакт са оним што је још остало здраво и честито у револуционарном покрету .« СДРАЈ У ГРЧКОЈ Атина. — Генерал Сарај посетио је варош ј/Јтс V у пратњи евога ађутанта, мајора Беро. ћБега су свесрдно дочекали француски официри и војници итејске базе, као и варошко становништво. Пошто

је провео сат у друштву команданга базе г. Корнеа, генерала Боние, управника полиције г. Законас и пссланика г. Ксироса, отпутовао је на једном контраторпиљеру у Француску. ТадТгрше рада” Ловдон.— Енглеска Странка Рада држала је 15. овог м-хеца конференцају у Вестмнзстеру и у резолуција изнела своје циљеве рата, који су потпуно супротни снвма који су Неици изнелн у Брест Литовгку. Најважнвја је разлика у томе што се тражи да Неаачка плати и накнадн сву штету, коју је учинила Белгији која мора ужавати потпуну независнос ; да Алзас и Лорен вмјју сами да одлуче о свсјој будућносги; да балканске државе буду федеративне према народностима које у љима преовлађују; да Пољаци и Литвааци сами одлуче о свтјој судбине; да I; естина, Јерменска, Месопотаиија и Арабија не потпадн/ в^ше подТурс>.у^ да немачке колоније у лмерица образују не зависну државу и да лвчно буду кажњеии она који су почпнили свирепс-ва у току рата. Овај меморандум је редвгован и потппсан, а нарочито га је изасланстео предало пртдседнаку вгаде. Што се ткче Апзаса и Лорека каже се у аеиу: И ако је у једнсм ранијем проје.сху меморакду ,а предлож^на ре ституцвја Алзас-Лорева Фран цуској, без икакввх друг х ногодаба, садашни јс предлог о плебисциту усвојен у саглзсиости са гледиштем француске социјалистичке сгравке. Разуме се да је на ово прецседник владе сдговорио, да ће се само узети у обзмр жеље француске в. аде, а никако жеље једног дела фравцуског нартда. Странка Рада упутила је такође једну депешу г. Хјусману у Штокхолму, у којој га моли да саопшти петроградском Совјету донету резолуцију, као и усрдну жељу енглеских радаека да се не закључи сепаратан мир. КАРОЉИ 0 МАРУ Базел. — Граф Карољи је изјавио у листу »Аз Ешгу« да је, по његовом мишљењу, мир врло далеко. »Америчка п о м о ћ, пзјавио је Карољи, окрепила је непријатеље централних држава и улила им нову наду на победу. Централним државама, према томе, не остаје ништа друго век да прдуже рат«.

КДЛД БШШШ Добра и лепл српска какга је датас врло ретка, управо нема је, а међутам ссећа се врло велика потреба да је има. Да би се та потреба колико толико задовољила, покренута је у Солуну »Мала Библиотека.« Ова ће библиотекадоносати по јадну однајлепшвх приповедака наших најбољих старајах и санашљвх прпповедача, као и одабраае кародне песмг и приче. На издање и оп.рему обргтиће сг варочита пажња. Сваке недеље изтазиће најмање по једна свешч -ца ове оиблиотеке (а по могућсгау и више) од по табак п по до два табака. Цена је свакој свесца 40 лепта. Цена је одређена толека коико да се приходом нокрнју само трошкови за штампу, хартију и експедицију. Досада су штампане кетирн свеске ове »М?ле Бгбгиотеке * и то: св. 1 у којој је првча Змај Јове Јовановећа, »Видо-

са,а Бранковпћа«; — св. 2 у којој је збпрка краћих шаљивих народнвх прача; — св. 3, у којој је првча Бсгобоја Атанацковића »Буљевка;« и св. 4 у којој јепричаСвет. П. Ранковића »Званична исправка.« У Солуну ова се библиотека може добити код продаваца новиаа, а изван Солуна коц војаих ггошга. Поруцбине треба слати уредииттву »Мале Библиотеке« у Солун, или потписатом лично. Издавач »Мале Баблиотеке,« Пикола БркиК, нованар. ХРИШЋАКСКД ЗЕМЉА Берн. — У Аустрији су власти ухапсиле многе свештенике што су свегковали ослобо-ђење Јерусалима. Поводом тога наре-ђено је свима епископима у Аустроугарској да потпуно буду резервисани у погледу ослобо-ђења Јеру| салима од Турака.

ДАИАЦИЈА

VIII Свака опшгина и.ма свој власгити н повгргни делокруг. У властвтом делокругу све одлуке доноси општинско вјеће већкном г асовт и то је обавезно за управу. Властати је делокруг: одређгвање општинског буџета, вменсваље о штинских чиноваика и вођење општинске емовине. У поверсном делокругу општинскн председ ик је незавасан од општииског вјећа и одговоран је котзрској поли цијској власта. * Основаа настгва у Далмацмја је обавезча. Учитеги су народни људв; ћирилзцт је обажезна у дга последња раз реда основне школе. Постоје у Далмацаји реалне и класичне средње школе и стручне школе. Класичне су гимнасије са осам разреда. У Задру две гнмназијс, и по јед:а у Силиту, Дуорсвнику и Котору. Реалка са седам разреда има у Задру и Сплигу и једча ниЖ 1 ргалпа гим! азија у Шибенику. Као стручне школе јгсу две учитељске школе, једна мушка у Задру и једна за жсн ске у Дубровнику. Зат>ш нижа трговачка и обртна школа и пољодељска школа у Сплиту и нижа трговачча всчерња школа у Дубровнику. У Дубровнику в Китору пос^оја и по једна »наугичка школа« поморсча школа за асанранте за поморсге капе тане тргозачке марине. Н*ста«ни језик у свим средњим школама у Далмацији је

сраско хрватски, изузев у једној гимвазији и реалци у Задру, у којима је наставни талијански језик. * Политичке странке, које данас игр»ју улогу у Далмацији јесу: Хрватска странка, чије председник Др. Анте Трумбић, сзцањи председнвк југословенског одбора у иноетранству. Озо је најјача странка у Далмгцији, са већином у покрајенгком Сабору. Настала је, како пре споменусмо, фузијом »народве странке« и »странке праеа«. Пошто су дисиденти гз странке права створили аасебну Старчевићеву странку права такогвану »чгсту«, и пошто се после вародне буне у ХрватскоЈ за бановања злогласног бага грофа Куен-Хе' дервари-а осетила потреба сузивања народних редова и у Хрватској и у Далмацији, која је пело време гравитирала Хргатској, то је дошло до фузије, јер су и народна странка и стравка прака имале главке додврве тачке у својим програмима, и сбе су истиц-ле пзтребу сраско хрватског споразума и сарадње и у Далмацијц и у Хрватсчој, м после овога никнула је Ријечка резолуција, у којој је главну улогу играо вођа бивше народне сфанке, а садз члаа хрватске странке, госпар Др. 11еро Чингрија и воаинар Франо С) пило. Ту је зачетак с* пско хрватске коалииије у Хрватској, а у Далмацијн зачетак заједипчког рада храатске странке н српс„е странке иа Приморју.