Народ

Бт> 144

■има. Провзвохе и маслиново уље, а нлади л.у«в плове к?о морнарн на лађама * зврађу ју по коју пару за црне даке. Сва острва поглавиго, па н Приморје, бавг се и риболо■ом, које је до скора било врло ирвиитмвво, а данас постоје читава рибарска удружен,а ; људи својом икиција тивом заинтересоваше домаћн и странн капитал и данас готово на сваком острву ради по која француска или домаћа фабрика сарднна, које дају народу побуде на што јаче искорлшћаваа? ове гране народне ековомије. Вароши далматансче живе

тргујућв са (војом околином, јер то су ма;.ени пентри за односну околану иошто сва тргована из Трста слвва се у оае вароши, м одатле у села. Последшзх година почела је НЈгцати и тшдустраја. Надустрнја ц-мента у околини Сплита је већ доста позната, ту постоје читави мајдани камеиа званог тунива, који се пече и пронзвода се цемевт, који се извози чак и у ј/жну Америку. А у Шабенику има фабрнка карбита. Има рудник лвгнита у Сн верићу у шнбенском крају, а читавн слојевл асфалта у крају око Метковића.

РУСКИ ДОГАЂАЈИ

Париз. — У Француском социјалистичком лису »Иманите« написао је Албер Тома један чланак, коме је циљ да покрене савезничке владе на штобржупропаганду у Русији. Г. Албер 1’ома примеКује да је вера у немачку револуцију врло јако распрострањена у Русији: . »Док многи из буржоазије, чак и они који су наклоњени револ} 7 цији, почињу да желе немачки ред, и као стари СлоЕени из X века, траже да им опет владају странци, пошто они сами не умеју да управљају, дотлесемаксималисте једнако на дају да Ке ускоро наступити немачка револуција. Један од руских до писника резимирао ми је многе разговоре са Троцким измећу 1 и 20 новембра и у свима њима он се стално позива на револуцију у Немачко). У Совјетима, у маси, свуда постоји та мистична вера у општу еманципацију, која Ке се нагло извршити и кад немачка влада наме-ће своје услове, не признавајући демократ ске аспирације, сви се у Русији наивно љуте и постају непријатељски расЛоложени према мекуштву немачкихсоцијалиста « Ме-ђутим АлберТома пристаЈе да су Лењин и његови другови пла■ћени из Немачке. У том погледу, он се можда нешто разликује од гледишта г. Марсела Семба, који пише: »Извесно ми нисмо ни у каквој заблуди о осећањима Лењина и Троцког и њихових најближих пријатеља. Од почетка револуције њихова пропаганда је готово увек била управљена против Савезника. Они су увек имали обичај више да осућују империјализам француски или енглески, него империјализам немач-

ки. Против франц} 7 ске и енглеске владе сви њихови лисгови водили су и воде кампању. Ако је Лењин и фанатик, ако је можда могућно да од Немачке добија новаца за службу њеним идејама и за њену ствар, извесно је да су окоњега људи, који само мисле за рачун Немачке. Документа о томе ве"ћ су објављена и не осгавју никакве сумње у том погледу. Бивша влада знала је и суме које су преко Шведске и Финске дошле из Немачке а служилеза максималистичку пропаганду. Цирих. — »Франкфуртер Цајтунг • доноси вест из Штокхолма, да максималисти наилазе у свима кру говима на све опаснију о позицију. Ревалуционарни социјолисте заузели су врло агресивно држање према Лењину и његовим пријатељима. У опште немачка шшампа констатује да максималисте непрестано губе терен у Русија. Женева. — У Петро граду је отпочео да ради револуционарни војни суд, по наредби министра правде и министра војног. Овај суд дели правду у име кародних комесара и бави се искључиво преступима контрареволу ционарног карактера. За друге преступе он није надлежан. Први случај, коме ће се судити, јесте процес против бившег члана Думе, Пуришкевића.

СРПСКА МИСИЈА Крф. — Српска мисија коју сгстављају: Др. Веснаћ, пос;аник Србнје у Паризу, као шеф и Др. Лозанпћ, бзвши министар трговине, ђенерал Рашвћ, српски делегат при франп. ВрхоБној Комапци, Др. Ни^олај Велимировић члан Српског Црвеиог Крста и пу ковпик Ненадовић војни иза сланик у Б'рну, као чланови, приспела је 10 децехбра у Вашпжтон, у пратан нарочитог пз( с;аника Министарства Спољиих Послова Сједв&ених

Држава, Мзсија је свеч»но цочекана на жезезнич’ој станвц 1 од стране м: ; нистра спољних послова г. Лансинга, чиновни;а министарстеа спољних послова као и од многобројне одушевљене публвке. После топлвх поздрава дсЉро дошлице, мпгија је отишла у резервисане јој станове, пра ћена уз пут кошицом и одушевљено создоављена многобројном публиком. Мисија је ксгога дана учинила званвчну посету иинкстру спољних по послова. Г. Лансинг је изразио у сво је име и у вме америчке паде најтоплије симпатије за Србвју и њсну праведну ствар. Г. Веснвћ се захвалио, взјавивши да су Срби и њихсвз суиародчице, после вековних патња и страдАГ .1 у борбама за слсбоду, срећни што могу рачунати за своје ослобођење н на потпору слободне Америке. Ш'ф иисије је у исто време предао г. Лансвнгу својеручно писмо г. Пашића председнака Манистарског Саве а, у коме је питање о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца изпоже;о у подробности в до азана потреба за повољно њего»о решење. Г. Веснић је по том био примљен сд председнака Вилсона у присуству г. Лансинга и г. Михаиловнћа послгника Србвје уВашинггону. Прајем којн је трајао више од једнсг часа, био је веома с;дачан. Г. Весни-ћ је предаоПред ссднику Вилсону својеручно писмо Престолонаследника Александра и изложио узроке несрећа које су снашле Србију и које су увек потицале само због српског демократизма који реакционарни и халапљиви суседи нису могли никако трпети. Веснић је у исто време изрозио захвалност српског народа и његове владе на моралној и материјалној помоћи кеју Америка ука зује Србији, подвлачећи нарочито да су Срби особито захвални Председнику Вилсону на његовом захтеву да се нови режим, који се има увести у целоме свешу, мора васпитавати на правди, слободи и части. Затим је Веснић изразио наду да демократија С/едињених Држава неће убудуће ограничити своју заштиту само на мале народе свога континента већ да ће проширити и на мале народе у Европи, који толико папге од тираније, додајући да, по његовом ду боком уверењу, отаџбина Председника Вилсона дугује то својој величини. Предсенинк Валзон је са слушао азлагање г. Веснића са благонаклоном гажњом и изјавио да је Ам-рика од првога дана рата била свим ср цем на странв Србије и да ће он употребити сав свој ауторигет за обезбеђење потпуно слободног ргзвићамалнх народа н да у том погледу Србаја и Белгија долазе у први ред у његов»м мзслима и да Србвја може поуадаго ричунатш ва моралну и мате ријалну потпору Америке.

После тих Првих саствнака одређени су други накнадни сасганцч на којлма ће бн:ш подробно проучена с»д питања војничкога и иолнгичк.гд ргдз. Мисија је потом уч/нвла посету Сензту и Царламепту 1-ојј су изјавили жељудаприке мис^ју у заанлчној седници на којој ће шеф мисије г. Веснић узети реч. Ђенерат Раш ћ је био примљен од министра војног са којкм је разговарао о војнич кнм питањимг. Г. Лоаанмћ је посетно ми нвстра приаргде коме је предао ј«дао мемоар о економ ској рестаурацији Србије. из рађен према упутстввма српског министра пртвреде г. Јанковпћв. (Пресбиро^). У РОПСТВУ Под тим нксловом лист »А вевир», који кзлааи у Клермову у Француској, донео Је у броју (д 5 прошлог месеца овај чланчић: •Судбвна српских зароГљевих војнвка у Аустрији је просто напросто ужасна. Сло б^дни, ти су несрећница задавзли с рах и трепетцарско апос.толским ђенералима али

чкм су пали у руке твх подлаца не својом грешком в»ћ услед свој-зх рана и непрСбродивих тешкоћа на ксје ваи| ђ„ше кроз Албаиију — били су предати на милост и немилост кајгорпм | 1 ела;има, који им наносе пај(нусиај» унажгња и задају н»ј~вирепије тср туре. Чувари их туку корбвчем и кундаком; батпњање их прати на сваком кораку; одсвеии су у ритама. Употребљују их на непријатељском фронту, где у првој линији раде на војничкнм радовима. У једнсм заробљенмчком логору је било 4<;0 њах који су рањени на италијзнском фронту. Њихова је бсда страховита. Сама косг и кожа. То су правс лешине које миле по земљи. Храна вм је одвратна. Сваки онај који бл се усудио да узбере и поједе некувани кромпвр одмах је стрељан. Фрднцускам и енглеским заробљеницвма забрањено да им цружају животне наврнвце. Туберкулоза непрекидчо косн њихове редове. ’ Изнурени, они подлежу сва кодневно стотинама. Хаљадама њих је умрло од глади а мсђу њимд било је и офи цра.

ЗВАВИЧНИ ИЗВЕШТАЈ И

ФРАНЦУСНИ КОММНИКЕ Доста жива артиљеријсха акција у Шамиаљи у области Димениг;. Јсдзн непријатељскн преш»д на наше мање положчје југоисточно од Бомона б*о је без икаквог резултата. Добилисмо заробљеника. Жива аргкл-рвска акцнја на левој обали Мезе, северно сд коте 3)Ј1 и на десвој обали у области Бомона. У ваздушннм борбама пот поручник Геркн и порукник Иг оборил-в су по десети не мачки аероплан. ЕНГАЕСКИ КСМИНИКЕ Фронт у Палестини. — Генерал Аленби јавља да је напредовао још на север од Јерусалима. Измећу 14и16 децембра заробили смо 750 заробљеника са 39 официра. Осим тога пребројзлисмо 1006 непри-; јатељских лешева. СЈсим аргилеркјске актввности доста јаке у близини Арне ан Коел, ју оисточно од Ланса, ништа вкжније. МТААИЈАНСКН КОМИНИКЕ Код Цензона на Пјаве, после наше енер гичне пресије од 14 де цембра, непријагељ је прошле ноћи, под ком-!

бинованом акцијом наше пешадије и а])тилерије, претрпевши теш ке губигке, био принућен да напусти мостобран и да пре4>е на леву обалу реке. Цео кључ реке сада је у на шим рукама. Дуж осталог д е л а фронта осредња артилериска акција с обе стране. Наша артилерија била је активнија на висоравни Азијаго а непријатељска на сектору Монте Томба Пјаве. Авијатика. — Преко но-ћ непријатељски авиатичари су напали авиатичарски Логор у Истрана ипоновили нападе на насељене и отворене вароши. Бомбардозана је Виченца, Басано, Каетелфранко и Тревиза. Укупно има 13 мртвих и 44 рањена веТином граћана. Наше ескадриле су бомбардовале непријатељскеаеродроме. Фран цуски и енглески авиатичари оборили су у току дана два непријатељска апарата.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

МАДРЦД. — Шеф шпанске кокзерчативне странке, Дато упутио је краљу једно писмо У коме *а би распуштаае парлзмента у садашње време значило опасност за државу и &а монархвју. ЦИРИХ. — Бивши немачки амбасадор у Француској фон Шен, посетио је грчког бившег краља Константина и дуго остао у разговору са њим.

Рдговори уредда ДРАГ« С ГОГИЂ.

ЛОНДОН. — Једна депеит из Амстердама јавља да посведнсвно про.тзе свеже трупе за Белгију. Села измеДу Анверса и Гана препуна су војника. ЦИРИХ. — Др, Влвдиммр Ћоровгћ, књижеваик која је био на осуди; пуштен је вз аатвора. Г. Ћ ровнћ је био осуђем иа судском прицесу протвву Васиља Грђића и другова.

Штадифај. АКВАРОНИ,