Народ

СТР. 2

БРОЈ 156.

Н А Р О Д

зација, слушати га г*е говсри и говорвти са њим, док аегова писаћа машина откупаса н.егове ааповести. У току разговора лидер бољшевика приказао наи се као човек дивље енергије. Он прави утисак мрачне и кобне лнчности, физвчки замореве, која не трпи никакву двскусију. Гледајући у нама пре агенте за политкчку информа* цију него просте новинаре, он нам је изложио своју тезу у неколико лапидарних фраза, тоном заповедничким и претећим: изгледао је као папа који широм целог света баца своју енциклику. Питао сам га, може ли ми тачно рећи свој програм н» дискуснју са Немцима, која ће бити прекосутра. — Ми Кемо им рећи да хоћемо мир. И то, м*р без анексија и конгрибуција, са правом народа да сами собои уаравл.ају. То је јасно и довол.но. Ми ћемо то тражити за све народе. •*— Да ли ће Немци примити ваше услове? — Мораће. Ми имамо наше првнципе и наше идеале, од којих не одступамо. — А ако Немачка ипак не прими ваше услове? — Тући ћемо се. А енер гије и поуздап.т за толико имамо. — Св* су срества добра за ругаеље пруског милитаризма, — Ви држвте да је ваш ме тод изврсан, али савезници цене да је бољи метод: топ. Зашто га н ви не употребите? — Јели то питаље или полемика? — Пнтаи.е. — Можда ћемо и употре-

Рим. * Трибуна* доноси разговор свогп дописника са Маклаковом, руским послаником у Паризу, о л>удима који су данас на власти у Русији. Маклакол је изја■ ч ио'— Чим сам дошао овде, примио сам тслеграм од Тродцког, у коме ме пиша да ли иризнајсм нову владу. Лко јс не признам, позвао ме да новерим своју дуж ност ономс од својих млађих чиновника, који је вољан да је призна. Неколико дана доцнијс упутио ми је нови телсграм, у коме ми је затражено име чиновни ка, коме сам поверио своју дожност. Ни на ту депешу нисам одговооио. — Ви сте, дакле, очекиоали даљи развој догађаја запитао га је дописник, — Наравно. Ја ниса.ч оаде да представљам људе, чећ своју земљу. Русија и да.Ђе постоји. Очвкујем да догађаји избаце л>уде, који ће знаши н>ом да управља ју и да је спасу Моје држан>с одговара држању посланика Енглеске, Француске и Италије у Петросраду. Троцки их је пре неко 7 ико дана у говору, држа Н')м у Ллександровом у по зоришту, напао и назвао их обичним приватним људима. Верујем да су они слегли раменима и прешли

бити. Гпавно је, код нгс нема . дапломатскич тајни нити ичега скривеног. Ми ћемо објављивлти од сата на сат, ка ко теку преговори. — Да допустиио да су ваше намере чисте, али ха ли се може вероваш у добре наиере Немаца, у толико пре, што љихови социјалисти при чају у ветар већ три године о некаквој револуцији? (Срднто). Није реч о до брим намерама, већ о интервјуу, који ја сматрам, господо, као свршен. Здравствујге! МЕЂУ ЊИМА Цирих, — Мафарски лист »Аз Ешт« пише: ))Наш нековни непријатељ, стара Аустрија почиље да нас напада систематски иотворено. Сви мангупи из Чешке и сви блесани из Аустрије нападају Мађар ску. »Једна аустријска животиња учинила је једно откриЕе, око кога се сад диже велика ларма: по њему је број погинулих ма-ђарских војника незнатан а број заробљених огроман. Кад би тако било, ми би пљескали обема рукама, јер свету више треба благородна и чиста ма'ђарска крв него аустријска. Али на нссрећу Марарска је изгубила сразмерно сувише у мртним и заробљеним и то не само због чешког издајства, већ и због погрешака аустријских генерала.«

преко тога, јер савелничке влиде не признају у Троц ком члана владе. Тек по што се о свему изјасни Уставчтворна Скупштина, мчје кслеге и ја донекемо адлуку. У о сталом, како се може причити и схватишч посланик, именпван чд људи, који су дочринели дантињемсчшљу у Русији! Посланик кога овде шаље Троцки. представљао би самч јсдан део мчје дчмовине. Да би цела Русија мчгла бити репрелечтчвана у Паризу, чрсма идејома Троцкога. требало би и Украји на да упути /едног дипло мату, тако чсто Фчнска, Пољска ит.д. - Да лп верујете, на стивио је дочиснчк, да 1\е се лчко закључити мир измећу централних држчва и Русијс? — Не. Уверсн сим ди чрс говори неКе успсти. Лењин не жели сепаритин всћ <>пшти мир. Ја у то искренч верујем. Он је. можда, једини човск, измс%у људч који су дачис на власчш, који ради без чкаквчг свог интереса. Лењин /е дубчко уверен, да 'е овај рат чо следњи акт европскс бур жоазије, и да ће се послс овога рита одчих укину ти милитиризам, качитал, својину и велике индустриј ске поноуоле. Његова уто чија улази у масе и изван■

Русијс, оли се Немачка труди, да се од њс зтити ти и чрави сс као да озбиљно узима чрегоеорс,к<"'и су почсли после закључснчг примирја. Шч)о семсне чшче, ја всрујсм, да Нсмачка чека, да се руска војска ри ■ зи1>с, ча да он л а нипаднс на Русчју. — Међутим, додио јс дочисник, Нсмички чродаје својс индустријскс продук тс и снибдсви се са житом. — То јс истчна. Ллитре ба ди знитс, ди Русија че рисчолажс си велчким ко личинама жити. Оое чоследње трч годинс всоми се слибо об/>а1)ивало; и, пчред тоги, ми имимо велике ма се да исхринимо. Најзид моји се домовини данис на лизи у потпуној играрној дезоргинизацији. У ЈУДЕЈИ Лондон. — Дописнвк Рајтерове агенције на палестинском фроигу јавља из Јерусалима: Борба последњих дана, у којој су Турци у потпуном нер-ду одбачени са врло јаких положаја, један је од н»јсјајвијих успеха. Турци су предузели офанзвву у ноћи између 1з и 14. децембра. Непријатељ је по* јачао фронт једном дивизијом коју је довео са кавкаског фронта. Тим је трупама било речено, да ће Јерусалвм бити за навек изгубљен, ако не успе напад. Сем апела на њихоге религиозне осећаје, обећано је трупама да их у Јерусалиму чека обилна храна. Први напад изврш-н је изјутра против нашег крила; обновљени су напади, којисусе сви сломили о чвр;тину британских војника. Турци су извршили осам нападг протвв кључа позиција код Телелфула. Најбешње нападе управили су источно од Јерусалима али увек без успеха. Овде је борба трајала цео дан без престанка и гранате су биле главно оружје. Стотвне турских лешева остало је пре* братанскин положајима. Британски губвци бнли су врло незнатни. Британске су тру: е биле тада упућене против турских комуникација према Бир;х-Рамалаха, Наше су трЈпе морале напредовати преко врло тешког терена. Топови су остајалн над понорима, док су се преносили на одређене положаје, и људн су се морали петн један другоме на лгђа, да би могли прескочвтп преко гребенастих стена. Једаз је одред пешадије Езненадио Турке, који су се спремали на напад, и уништио је на бајонет преко сто Турака. При крају дана 14- напредовали смо четири километра ва фрснту од 14. километарв, што значи знатан успех на тако тешком терену. Напредовање ј: настављено великом брзином 15. децембра и положаји су један за дру гим папи у енглеске руке. 16. децембра наше трупесу заузеле све највише тачке брдовите Јудеје. Турс<и губициза времеова три дана борбе цене се на 5.000 људи, Међу заробљеницима сеналази и велики број Немаца.

ВИАЕМОВИ Г0В0РИ Лондон. — »Тајмс« пише: Немачки цар је о Новој Години држао неколико говора, који бацају нешто светлоети на стварни карактер рата. Кајзер је говорио другој армији, требало је охрабрити трупе, ко)е подносе сав терет борбе ве-ћ годину дана и данас су даље од победе, него што су биле у почетку године. У његовом говору не налази се ништа о миру осим алузије о немачком триумфу и никаквог уступка вери, која у свету стално расте, у демократију и цивилизацију. »Морнинг Пост«, коментаришући послсдњи говор Виљема II пише: Ми смо у Енглеској увек изненађени, кад видимо како цар Виљем општи са Богом онако фамилијарно. Такво држање код нас не постоји нигдс, осим у болници за душевне бо лести. АГИТАТОР РИЗОВ Цирих. — Бугарски пред ставпик у Берлину Ризов написао је једну брошуру историјско политичког карактера у којој износи ратне цвљеве своје државе у погледу балканског полуосгрва. Бугарски дипломата тврди да је неспходно потребно да се прн одређпвању будућих граница балканских држава узму што је више могуће у обзир ориродне границе, које ће гаравтовати економску државну независност, водећи у исто време рачуна и о историјским традицијама: али примећује да се ипак не сме заборавати на немогућност идеалиах граница и да треба узети у обзир и војничке рат не резултате. Према Ризову Турска би према Бугарској задржала границе утврђене копвенцијом у јесен 1915 год^ие; Румунвја се мора одрећи старе, као и нове Добруџе и иовући се у своје сгаре границе с спу сграну Дунава: Бугарска мора да уједини све гериторије отргнуте јој 1878 године, да у целини анектује Твмочку долину и Маћедонију, о чемуРизов сма ра да је излишно и доказивати. Што се тиче Србвје, пошто устуаи Бугарској оно што она тражи, моћи ће се ујединити са Црном Гором и тако остварити сан кз.лаза на Јадран. Ппак да мир буде трајан, каже Ризов, треба да се Срби дефвнитивно одрекву Маћедоввје. За Албавију, Ризов неће да буде ни под протектора тои Италије, нити Аустроугврске, већ дели Албанију, дајући јужне крајеве заједно са северним Епиром Грчкој, а ссгатак Србији заједио са Драчем. Концеснје Грчкој не чине се без ршзлога, јер Бугарска тражи од Грчке рествтуцију тервторија по уговору од 1913 године. 1 Да мвр пак бу*е сталан мо ра ће се балканским држава ма наметнути, да признајуарбитражу у спороввма.

Одго»орни уредник, ДРЛГ. С■ ГОГИЋ

МЕРОДАВАН СУД

ЗВАНИЧНИ^ ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ На десној обали Мезе јака артилеријска акција, пред зсру у шуми Кориф. У Агзиу су француске патроле довеле заробљенига. Илвештај Шгаба Источне Војске. Уобвчајена аргилеријска активност. И.вештај сд 23 сата — На десној обаги Мезе Немци су напали француске положаје у шумг Шом, та фрситу око 210 метарз. Напад је слом љен 4ранцуском ватром. У Л рену су француске трупе извршиле успешан испад у нем чке линије и дсвеле заробљеника. ЕНГАЕСКИ КОМИНИКЕ Јуче рано једно непријатељско оделе ње одбијено је североисточно од Армантјера. У току прошле ноћи извршили смо неколико испада у немачке ровове северно од Ланса. Добили смо неколико заробљеника и један митраљез. Доцније. — Уобичајена артилеријскаактивност. ИТАЈ1ИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Јуче су биле борбе у области виса Асолоне. Наше трупе, успешно помогнутеартилеријом, у цилу да исправе своје линије, напредовале су северно од Остерија ди Лепре до врха долине Чезила.

ИЗВЕШТАЈИ И поред упорног отпора непријатељевог имали смо озбиљних добитака и нанели тешке губитке нспријатељу. Заробили смо 8 официра, од којих је један потпуковник и 283 војника. На вису Солароло наша одељења за напад, вршећи успешну демонстративну акцију, продрла су у непријатељске роворе. Источно од Капозиле, 1 едпом изненадном акцијом, у силном налету проширили смо свој мостобран, отевши после јаке борбе неколико непријатељских ровова. Одбили смо све противнападе, у којима је непријатељ претрпео тешке губитке. Заробљени су 2 официра и 43 војника и заплењена два рововска оруђа и неколико митраљеза. На осгаломделу фронта артилеријска акција била је живља, нарочито у долини Бренте. Било је сукоба патрола, поволших по нас, у долини Понте Дела Приула. Наши авијатичари оборил-и су 4 непријатељска аероплана, а наша артилерија један. Два непријатељска авиона оборили су енглески авијатичари.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Л 0 Н Д 0 Н. — Лорд Ленсдаун изјавио је своје задовол,ство, што је Лојд Џорџ веома јасно нагласио, да Савезници не траже уништење Немачке, ве-ћ желе да она напусти своје жеље и намере за владавином над светом. Лорд Ленс даун верује, као и Лојд Џорџ, да је трајан и праведан мир могућан једино на основи оних услова, које је поставио Лојд Џорџ. Кад би Немачка ирихватила те услове, значило би, даје са некачким мцлитаризмом свршено. То би у исто време значило и признаље пораза. ЛОНДОП. — Будуће седнице у ирест Литовску о чекују а радознило. Всрује се ди ће Руси истаћи своје против зредлоге ча начин, који шк остављати ни какве сумње у њихову не попустливост. Руси 1е прсдложити да се окучирани крајеви одмах евакушц/ и да њима после тога угсрављају одбори а ред да буде осигуран милицијом. ЛОНДОН. — Јављпју из Лмсшерђама: Избиле су нове побјјие код чосаде на флоти г Вилхелмсхафену. Поједимсти сс незнају још. БЕРЦ. — Протестујући иротивреволуционарне про паганде, чрви немачки де

ЛОНДОН. — Још се не зна какво ће бити ново држање немачких делегата. Они су приликом упуства после Крунског Савета, на коме су били Хертлинг, Килман, Лудендорф, Хинденбург и овлаш■ћени чланови царске породице као и представници федералних држава. Изгледа да је Савет решио да учини неке уступке, како би одуговлачио преговоре. ЦИРИХ. — Чланови аустроугарске Делегацаје позвани су *а начине излет у Удане. 11рема »Наје Фраје Преси 1 уписало се за излет 40 чланова. саопштенГа Огњан Рааенковић, II одел. мунап. колоне, бр. п. 711 моли да му се јаве Тодор Михаиповић, учитељ и Аца Н. порезиик, оба из Митрошце Косовске. Никола Ј. Живковић бол* ничар бр. п. 99*», моли сваког оног Србина који шта зна за Станка Бугаревића и Јана Бијца дг јави на горњу адресу. МШ ОГЛАСИ Српско Трговачко Друштво Улица Александра Великог број V, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свету, да се користн услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајнн размену свих вовчаних монета по повољиим дневмни курсевима. 1 —10

легат, гшерал Хофман пре ти да %е прекинути иримирје, ого ова пропаганда одмах м престане. Штампарвја, ЛКУАРОНИ