Народ
ВР. »ВЗ.
Ис! ПС Штг вој у г
СОЈ1УН СРЕДА Ш. ЈАНУАР 1918. ГОД.
ГОЈШНА II
БРОЈ 10 Л1ШТА
М'Д“ идлј зи свакога дашдне, с гал; у Фр;ц, о2о. '
Влггсп јк ” С т А Љ. М И Л Е Т И *В
Рукописи се ис вракају.
Огласи и бслешке паплахују се ло погодби.
Редркција је у улици Ф|>апковој 6 ј>. 20.
Главни уредиик Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т
1Ш 0
&КОН мск
:и проолехш
данас су н
редмег осо-
О >1 1 1 * и .
њ , озбиљ
не бригс и .
фбоКОГ П|)(>-
учаинња од
етране др
жавник) ц
л >гп света,
јер је дуп Ј 1 1
•Ј)аЈНИ р 1Т
нап;а о о
. >ман еко-
НОМС .И НОЈ.
е гкГ.цј, мо
билис ■ ,ем
св х муш-
кнх г л пособних за ф/8 [чки рад и одвајан>ем I посла готово свих професионалних паднИ 1 . 1 .Реципј>очневеве извлза и увоза свих земаља меЈзуеобно чине да се све ово у великој мери одазива и на неу тралне земље и да се заиста цео свет потресе из темс л>а. Ц .р лгиту бригу изазива пигање о снабдевању гС!мвннм животним а;тш;лима, јер је њиховл производња тако. спала, да наступа диспроп рција измефу жет; еног приноса и створних потреба. У агрцкултурк суоскудица и и медостатак у стоци, ћубрету, еемену, и норочиго у радиој снази уччнили, те је производња у огромној ме-
ри рсдуц[
1 |>апа. Поред
тога, Маса
усева униш-
тена је }>;
ним опе]>а-
цијал. а
огромне ко-
личине Ж 1
1 тл, брашна и
Других
тикала уни-
штавине с
у гоку [>ата
И С<1 ЈСДГ
>с и са друге
стране, с
!о да не би
пале у ј
у, е про гив-
ннку.
Због С!
>СГ;' онога у
Нсмачуо;
и Аустрији
потребе с
V ие сзмо све-
дене ј
;• :.г чимума
негк т ■ •.
'
наступ .
н глад,
а след !;
л ■ дош 10 је
и ра -н' ј
р зиич болсс-
ти у ( с. наричкт • То је у > , рањео., >Ј татора зн царспи»-е завед- н) вдргшљи. Порсд вомски -ч« ' у, да рата у ц снују Н | стар л . за снибдевање;
:о 1 мер *, а губ(; к V лозе. ло на ства > 1ШС! х дик хоану у обе у лустрвји > ииарочито гво народног а, ови еко||КЈЦИ учиииV ТОЈСу овог |цм снету о очвтд мини
на што‘ р 1Ционалнији утЈ)ошак и Ј>асподелу хранс и старају се на[>очито око рпзвијања и појачања агрикултуЈ)не производње, ма да у случају нужде имају увек богате и неисцрпне изворе у свога америчкогсавезника и пријатеља. У Грчкој у том погледу стање није ни најмање сјајно, јер Грчка, која је, и поред својих рођених потреба по скупе паре и ,за су во злато испродавала своје жито и своју храну, давно је почела да трпи пбследице такве политике. У томе на првом месту т|)еба тражити кључ гајне за онај богојрвљенски дочек при доласку Веницелосовом ов де у Солун. У оном свету, што је, заиста у маси, изашао пред Ве, ницелоса, било је и венизелиста и Венизелосових противника, и људи политички заин тересованих и оник којих сс политика не тиче, и лојално инепирисаних према савезнич ким обавезама наспрам Србије и оних, ксји би желели да се то питање ипак баци некако у запећак —- али су многи првенствено и гогово Једино поздрлвља ли свога премијера само зато, што он долази са Париске Конфсренције, на којоЈ се о о вим питањима векало на дугачко и на широко, Какве им гласове носи Венизелос, то ми, наравно, још незнамо, али је сигурно да ке Са везаици, колико је год могуке, лојално изаки на сусрет свима који ее буду с пушком у ру ц'и би])или за нашу за једничку етвар.
на почс .11 ме$ц посадом су морсна и затнм се проши рила и на један део посаде на крстарицамп у приста■ ништу. Мрнари, од иојих јс вс1шна учсствсвала и у нрвој побуни, убили су 3& 6 фицира. И ако јс ово јсдна локални побуна ипак је доказ, да су нсмачкМ маринци чешдово.нни, 1ШЈ.очито сни на служби ири сумаренима, јср се сваки дан све мање су марена и све мање другова вра1ха у Пемачку. КЛЕМАНСО ИА ФРОНТУ Париз. — Председник Министарског Савета министар војни г. Кдемансо, који је у суботу отпутовао из Париза, вратио се је у недељу у вече. Г. Клемансо је ова два дана прегледао два сектора на фронту. Нарочито јс у суботу у вечс провео међу војницима у рововима на првој линији и особито је изненафен високим моралом код трупа.
ворнвцу, бацало се на о, ц«е- ј не II одјекивага је чигава дв ргнд 1 Д у:вика: -Ж вела ју-1 . I госповснс а декларацајг, жиаела ј>гослово!Ска држава!< Предав.ч је за тии приказсо, како су се велики итал<:јан ски, фракцуски и енглеска иеснвци Оорила за слобод/, и прешао је ка југос: овенску кљгжевност. Нчрочито је сл вио словен с у »јуиачку песиу«, истичући да је наред. који има такве песме, вечан. II заор;,ла се ! спет дворгн -, цвеће јг патало ј и »Косовка Девој-;а< предала ' је предавачу красну I иту цвећа (Гтракама народпе тробојкс. После предавања неизмеј:не масе л.} дп су се разишли п јЈИлиц*. Одјекивала јг »ЈТепа наша« и »Ој Словенн« по Зрињевцу. Чули су се узваци »Абцуг Франковпн, Абцуг Швабе и М цгри«... Пзвршено је неколиг.о хапшен,?. Дру гог дана настали су немнри и д-тпло је до демонстрацијг пред извесним згравама«.
РУСКД СКУПШТИНА
Да не\тј)Јлте ДЈ)жаве којс су -увози >е жито, као иа пЈ)имер ШзајЧлрска, отцочну да му ’ ; о јсжеве мукс и да Иреклињу за хаеб, и да сс ‘ У ц-'лом соету завеАу Чск'. или м.;ње ресТРЈнтије у. потрошњи 0 Ч‘.г-:»их животлил на |- ца. Чак и Савез иици ооракају пажњу
ЗБОГ ГЛАДИ | Цирих. — Пре неко лико дана објављеиоЈе у Бечу, да ■ке се делити народу свињско месо, које је сгигло из, Србије. На ту весг сакупило се преко 200.000 особа пред општином. Полиција није -била у стању да одржава ред. Раздељено је по Једно кило меса на особу.
Петроград; — Посланици Уставотворне Скутитиие р а с т е оа ни еу, — Једна манифестација за протест против незсконитог распуштања Уставотвор не Скутитине такође је растерана. СУДДР В030ВА Амстердам.—'Службено се јавља да је код Аргентине, уисточној Пруској, био судар изме^у воза са путницима и воза, који је са ришког фронта возио војнике на осуство. Има миого мртвих и Ј>ањених. ШТОКХОЛМ. — Камил Хјусчан 1 »зјавво је нсвп >арима, д I се чврсто нава, дт ће се мсђународна социјалисгвчка конференција одржати у Штокхолму сигурно у мссецу фебруару.
П0БУНА МАРИНИЦА Пириз. — Ј.едан шелегрсм из Бозела јавља о побуни маринаца у Килу, Чоја је избила нрошле недеље. Телеграм јааља да јс. побу
У ЗАГРЕБУ У јгдаоме од ранвјах бро јева нашега лисга ми смо донели тратко саопштење о народним манифестациЈЈМа, које су се догодвле у Загребу 25 новембра приликом предагаља ом-љеног народног борца и песника, посланнка др. Тресић-Павичића. »Спевенеки Народ« у броју од 30 новембра донсси иа Загреба о предавању ТресићПаввчећа и о народним манвфесгацнјама, ово саопштење: »Као што већ јависмт, вр ше се у загребачком »Прол,етњем салону« редовно предавања. Псстедње недеље, 25 новембра, држао је предавање Др. Тресић о борби песнака за сдободу. Пуолика је Тресића дочекала с бурним одацнјама; кад је сгупио на го-
ИЗ НЕМАЧКЕ Цирих. — Бивши немачки амбасадор у Л о н д о н у Лихновски написао је у »Берлинер Тагблату« ошгар чланак, у којем каже, да су овај ]>ат изазвале Ау стрија и Немачка својим држањем у 1913. години у српском питању; у мароканском пи тању и аустро-немачком поморском политиком, Централне царевине својим одлучни.м држап.ем на лондонској кон(ј>еренцији да се створи Атбанска држава затвориле су Србији цут на Јадране и присилиле тиме Србију да се морала обратити Грчкој као Савезнику да би преко Солуна добила1едач излзз. И кад је Бгртхолд, који нијс пикада признао Букурешки Уговор, потпомогнут од Немачке, предузео демарш за ревизиЈу овога уговора, противљење Русије у погледу исте ревизије изазвало је светски рат. Лоиддн, — Прсма служ беним извсшпипима добивеним посредно из Немачке нсмачко јауно мишљаве по казује знакове нестрпљења и узиемирености због опште ситуацчје. Јсдна врло каракпи ристч чна чињеница дсказује, ко л ико су вл хти забринуте због оваквог јавног миш.гења- Војна команда издчла је, нгредбу да се ухвипш и стреља, као нрост шпијун сваки сав-знички авијатичар, који преке границу да баца на вароши и на немачке лсгоре прогласс, који у преводу садрже последња Вилсонов гоаор.
Немачкт је штампа добила тако1)г наредбу, да не публикује, нити да у опште спомињс. говор иредседника америчкерснублике. С друге стране ХоЈЈман, немачки делегиш за преговсре у Бресш Литовску протествовао је протнв тога што руска влада и војна комакда шаљу нсмач кимтрупамапрогласе.»Про гласе « — додао је Хофман — -кот вр> 1)ају тешко владу и берлинске војне власти и кош драл1е нсмачкс трупе на рсволуцију .« Париз. — Потврфује се вест, да је у Немачкој основана »Народна Лига за слободу и отацбину« у циљу да се бори против акције »странке немачке домовине« и Прусијацске Лиге. Ова нова лига настоји да уједини све либералне струје у Немачкој. Много јаких ГЈ>упа до сада се вск придружи-
ли овом покрету, меку којима и синдикат радника социјалиста и синдикат радника хришћа^ на; упија немачких жељезнича|>а и трговаца Царевине. Апел, • који штампа доноси, каже, да Лига ради у име »радничког на{)ода« за дожаву »јаку и слободну.« ЧЕШКА АКЦИЈА Рим. — Допис.нпк ,,Идеа Нацчонсл “ аз Берна јавља да чешки листови објазљују апсл књижевника, уметника, професора универзи■ тста, индустријилаца и трговациза политичку концентрацију. Г. Крамарж пишеу ,.Народни Листи"', да Чеси не1,с престати са борбом док не добшу победу слободе. Вашс чешких пукова, Ко• (Ц су послати на италијански фронт замењени су пуковима са румунског фронта. С0ВЈЕТИ
Соецмјални допнс »Тану« из Петроградт, који'је писгн у децембру месецу, дајг ове детаље: Сад саи баш напустио ккститут Смолни, где сам нрисуствовао јед ој од најважни ј.ЈХ седиици Совјега. Овт је аесспорно привилегија, јгр се улаз у институг врло строго контролкше, од кад је Смолни постао седвште народних комссара а у нсто време и сгдишге војничког револуционарног комитета, затвор за неаокорне социјалисте и буржо 1 . Улгз са улице заштићен јг мн;рдл.езима и сд Неве то повима са торпиљера. Нова нара се врћ веома нерадо примају. . Где је неквдпнши Совјет? Он је гшчездо, као да ннје ни пссгојао. Сгд само втдите војните и црвену револуциснарну гарду. Срео сам секуетара једне професионзлне. оргаш зац је ргЈ,.ш 1 Чке, који ми је рекао: >Мц сио се преселилг, ево вам нове адресе. Овде је немогуће радати: то је г.рвги војпички логор«. Его сале игвршасг комп ета Содјета Псећа хладпоћа; паркет, по коме су трчале т. мо амо лаке пансионаткин,е, сав испљуван и прекривен ци-гарицама. За столом, народни комесари и чланови огбора. Насирам њвх седе и етоје војници, око двеста педесет -њзх, и нешго грађзна. Та је Совјет делегата радаика, п »јннка и сељака. Пр дтимску пом днскутоваће се одмах питањг од кога завеси судбвва РуСгје: пигање о Устзвоттр Нсј Ску ШјИН.Ј Леа,ш 1 ја нзвссгилвц. Вгћ одавно сн тражш трвкда по 1 чиги Скупшшну коатроли Совјгта, или тачнвје речено
иартијл максималиста, чији јс он једвни и аутократски госшд»г* Н.шао је: то је збац шане- послангка. У једном пакссном г^вору, спреманом за почетнике, ави инак врло ученом за овај аудиторијут, он излаажс ; да Устгвотворна Скупштвна, таква какву је смислво Керенски и »продата буржоазија«, има недосгатака у свом саставу. Оаа не пргдпђа право збацгвања посланика. Пошто је Русаја вајдемократскија земља на свету, потребно је да она има идеални парламент. Гласање по ластама показује од ос снага полигичквх партијз. Јуче је једна партиЈа бита мсћниј), данас друга. То је етална плима а осека. II Уставотворна Скупштина трсбл све то да рефлекгује. Али ко има д| нресуди о измени М1.ш:в»ња бкрачаВи пор; те одговор: Совјети. Дакле, у сваком месту Совјет има. цраво да збаца пос;њнеке и да вареда нове кзбогс. кад год он нађе : а схсднл Устају двојица који сво оспоравају. То су социјалисти интернацноналнсти из групе Мартов. Они говоре прогив Лењиковог предлога. »Зашто крити ствари, втчу они. Нспр-кидвн иаборл, које ви хоћете да заввдете, то је чист и прост бонапартизам«. Лењин се подсмева, његове мале о<ш севаЈ’у. Оа подиже своју занесену главу. Од се спрда и са својим противнппима у дискуснји, гао што се сирда и са својгм аудиторирмом. При првим речшп, си I дтбацује: 1 Пди ге у ло!ор бурI жсазије«. Простим >1 неуким > итјнзцима, која гутају његове речз, која примају унапред сиака предлог што иоси ње-