Народ

СТР. 2.

Н А Р 0 Д

БРОЈ 10 I.

гор потпвс, он пргдочава опа сно:т *контрареволуционарну*. Паклена ларма. А вивл.а ртдсст разлива се преко саих широких лвца, кад Троцки анатемшие оне. шго протествују. Говор Троцкога је јзш цавкчнији. Он може да се ре31ш.;ра у јединој фрази: »Ако нан се 3'ставотворна Скупш. иг.а не допадне,. распустиГсмоје. Ва сте снага; народна елита». - ' Он просипа отров демагогвј и корупцвје у взобиљу. Светкна кличе. >Декрет> Л<н ков усвојен је. Грдно сам незадовољан овим ргдом. Одлазим на внши спрат. Тамо је седаште војиичког рсволуционарног комигета. Обешеилчка лица на св* стране. Ја их све познаје.м. Ти пиеари, та гардисти, то су некадашњи чланови >црних сатнија« које су сад по стаче »црвене сатније*: то су полиц-|јци и жандарми из старст режима, која су се сад Ернрушили у санкилоте. Сад рп угм, зашто племство петр градско, заклети непријател, Провазорне Втаде, није гг.сдало рђааим оком на напргдовање иа ксимавдс та. Све с:у , О НОВИМ И ОСЛОБОШЊЕ Ту скоро основана је једна турска патриотс ка лига под именом »Мир и ослобофење«,

која об) г хвата све елементе* и муслиманске и немуслиманске, уТур ској. За главног секретара изабран је Кемал Митад беј. унук чувеног и либералног Ми тад паше. Ова лига има за циљ: Подстицати и натерати турску владу да закљу'чи мир и да спасе Отомане ратних несреТа, у које су они увученл без икакве нужде — По звати на измирење све отоманске народе, који су због несрећне управе постали један другоме непријатељи —Ре (ЈЈормисати ову стару Турску у једну модерну државу, сагласно по треббма земље и аспирацијама становништва, а на начин такав да се осигура слобода, аутономија и засебна заједница свих раса и свих постојећих вера. Начин на који се говори у прокламациЈи ове лиге упуТеној Јерменима, показује да Младотурци у лиги и мају евоје огорчене непријатеље, али баш зато све лепе фразе њиховог програма личе много на блеф којим се хоће да задобије те рен код народа за борбу против владе, а век после би поново ишло као и увек у Турској.

РУСКИ ДОГАЂАЈИ

Пориз. — Има у Петро гр<к)у не.ки ма1)арски соци јалиста , ло имену Радек. ()н је почео да издаје један дневна лист „Фалксфриде'' на. немачком је.тку. Лист се издаје нод упутствима централног одбора Совјета. Прпа чланак зове се ,,Маска је здерана .“ Неке дело «е тога члинка објавио је и орган Совјета, ,, Извести■ јо ." У њему Радек ■пиш.с. , Да би се разумела под »ала и цинпзам у Немач ким условима за мир, до всљно је да се сетимо не м/..чке упрсве у Пољско / и Литванији. У крајсвима које. су Немци окупириливлада режим оружане песнице. 11' улицама лове се радницч, трпају се у вагоне, одводе у Немачку, гоне на рад чо фсбрикама и поступа се са њима као са робови ма. Радничке масе које остчју у земљи држе се под бичем војнс уираве. С почетка је радничка штампа би.ш подвргнута строгој цензури, а после је потпуно угушена. Раднич ке во!)е одведени су у не мачкс концентрационе ло горе, где гладују месецима. Радничкс демонстрације за протест против глади о ружјсм су разбијене. Оло во.ч се утолави глад жена и аиараца. Свс је ово толико пута изнессно у немачком Рајх стагу и у пруском Ланд тагу. Изнели су социјал демократски и буржоаски посланици и доказали до кументима.

. Маске су здеране.^На вама је да нроговорите, вој ници и радници немачки. 3 1 три гсдине немачка вла да вас је заводила пацифистичким ^веравањима, пра всћи лице невиног јагњета, које шапуке: Руси. Французи и Енглези то су они што нске мцр.“ Пстроград. — Иј максима листачког извора јављаЈу се д:таљи о седница сд 27 децембра, на којој ј? руска делегација пр^стала, да се преговори нгставе у Брест-Лито^ску. На тој седницијеруска делегација изј-вила ово : >Ми смо спреши да на .тавико преговоре, без обзира, што се влад: Спсразума вису пра дружиле пр?говорима. Пргмај‘ући на знање изјаву центра:нгх сила да пред.ози које су оне взнеде губе важ нтст, јер државе вз Споразума насу пристале на црегсварања — изјављујемо, да ћемо и даље остати на браниу демокраских принпиЈа, које смо ми гзнела и да с тога нсћемо водити никаква рс,чуна о ка:аим роковима.« На питање, да се прегсвори пренесу ва неутрално земљишге, руска је делегација изјавила : >Ми смо взнели овај предлог с тога, да би обе странке дсшле у итта положај, ш.о би много олакшало даље преговарање и припомогло, да се брзо дође до циља. Ми делимо мишљење председника не мачке делегацаје, да јеатмос фера, у којој се преговори воде, једно велико н веома важно нитање. Ми се, нећеио

Одговорни уредник, ДРАГ. С. ГОГИЋ

упушгати у истриживања, у колкко атмосфера у БрестЛитовс у ола шава Немцииа преговоре једино всгвч*мо, да је за делегацију руску веома неугод о, што преговара у тврђави Брест-Литовску, у главнон штабу непрлјатељскнх војска, под I онтролом не.мачквх власти. Ово стање не гоправла мнсго околност, што имамо на расположењу теле цафску везу. Ово изоловање ствара непријатну атмосферу за Еаш ргд и у исто време изазвва неповерење и узнемиреност у нашај з мљи. Делегација ставља до ззања, да је ово пшање поста о још важније, сд како су се ноЈЛвиле велвке несугласаце о политвчкој будућносги пољског, латванског летонскогнарода и т. д. С тога ми сматрамо, да је веома не.годно што настављамо овај рад под бвакввм при'ликама, Ј'ер нам се м.же ирсбацати, да се уп/штамо у решавање судбане народа и ако смо изолована од сваког информативног извора светског јавчог мнења и без икаквих глр нц! јг, »а наш? изјаве дола.е до знања народчма Четворног Савеза. Чернинова боЈ’азан, д» агенти Споразума рад; све да осуЈ - ете срегсворе, нема места, јер ј; руска револуционарна влада дала довољно доказа о свој >ј независностг. С тога, не видгмо никакав ни полатички ни технички р>з и г да се преговори о миру НаСГаве у Брест Литовску. Не можемо да пређемо преко јучерашње и?Ј'аве немачког канцелара, у којој је нагласво данашњу добру ситуацију Немачке, јер ситуацију јг дне дј жаве не представља само аена техничка страна, већ и друге унутрашае оголности, кој? пре или после могу да избвју на површвну са свом силом. Н Ш 1 је влада поставила као наслов у своме програму, реч *мар', али се у исто време обавезала своме народу, да ће закључити ј е д и н о правед н и д?кокра:ски миј\ ОдЈијаље руског гредлога, да се конференција пренесе на неутрално земгиште', може се протумачити једино жељом втада центртлних сила и њихов-х анексионистичких кругова, да закључе мвр на основу ратне карте, а не на сринципима, који би азмири лв све народе. Али, ратне карте I естају, а пзроди и даље жив,-. Ми смо назвали тевденнио зном тврдњу немачке владе, да њен предлог о преносу 1 реговора вма карчктер ултина тума. Ту није било говора о ултиматуму, већ о предлогу, о коме је требало расправља ти у доброј вери. Али смо се м! преварил* га.ча је гг стављен улЈиматум: преговарати у Брест-Лстовс ку или нигде. Овај ултпматум дгказује, да елементи гз четвзрног Савеза, који воде анексвонвстичку политику, више желе да се нреговори прекину зб >г техничких разлога, него ли збсг кеслагања у питвњу о политкчкој будућ^о.ти Пољ ске, Латваније', Курландије, Јерменеке и т. д. Преквд преговора збогтех-

ничких разлога онемсгућво бт. немачкпм рздничким масамада гиде правл узрок неспоразума п ол^кшао би посао з*а ни ших анексиниста у > веравтв.у немачког народа, да се вза отворене и јасне руске гшлигике крије евглеска илч нечија друга директвва. Из оввх рззлога, ми сматрамо, да је сотребио, да примимо ултиматум. Ми, дакле, остајемо у Бресг-Литовску. Уз пркос држгња делегата четворног Савезг, ми сматрамо за свој/ дужност, да пред народима из свлју дркава, у41 н мо нсв напор, да утврд мо овде, у глааном штабу источнога фронта, да ли је мо гућ мкр са државама из четворног Сасезз, а да се не учини насиље Пољатима, Лигванцимз, Летоаима, Естоњчш ма, Јерменима и друшм варод!М 1 , којама рус-а револуциЈ'а доноси и шгити свако право Н 1 слободан развитак без икаквог ограничења. Париз. — Телеграфишу из Петрограда даје Троцки, полазеТи за Брест Литовск, намеравао да држи говоре немачким и аустријским војницима. Али, наредбе против ове намере биле су изричне и Троц ки је морао од н>е оду стати. ТУРЦИ И БУГДРИ Париз. — Уверавају да је бугарска влада тражила од Турака још једну исправку границе у Тракиш, поред оне која је била остварена 1915 год. на наваљивање Виљема II. Пошто су ово Турци одбили, створила се велика затегнутост, због које је ту скоро дошло и до оружаног сукоба измефу турскихи бугарских трупа на железничкој станици у Једрсну, када је било доста и мртвих и рањених. На интервенцију кај зерову, за сада су се умирили и Турци и Бугари. ПАПИН ПРОТЕСТ Базел. — Јављају из Беча, да јс цар јуче примио у нарочиту аудијенцију папиног нунција Балфреа ди Бонцо, који му је поднео папин протест због бсм бардовања отворених италијснских вароши. ПРОТИВ ТИФУСА Париз. — О борби продив тифуса >Матен« дсноси ове поједаности: »Недавно је учвњ*н један напредак који ће нашим вој ницима много олакшати пелцОвање цротиву тифуса и знат но повећати борбену вредност наше војске. Зна се да Ј - е обав зно пелцоваае противу тгфуа.з грозн>цл било извршено у нашвм трупама концем 1914 годвке и да се од тада вршибезпрекида. Под утицајем орвих пелцова ва, која су била за време све већих ешдемија у војсци, оаазило се да је месечна смргМост, до тада већасд100слу

чајева ва 100.000 људи, врло брзо соала и непргстано бр о опадала, тако, да се осргдња смртнсст у прзим месецвма 1917 године смањн :а на 1 од 100.000 те ј‘с бло снд\ врло леп ус!ег.ксјч нам је гошге део вредно т м о их Ц мноп х Пукова. Мај; употребљене за нелцовање биле су о тздда у гхавноме о г ичне маје Векс^на и Шантмаса. С А 0 П Ш тТњ А ЧИТУЉА. — Са болом у душн I звештЈвамо све наше

( првјатеље и познанпг.е, да сам добио тужну вест из наше порзбљеге Србије, да је каш мвл'4 и никад не прежаљеви санччћ Жвка-Живорад. дше[ ко од св г оца, иа рукама јсвоје матере, мге.-ца новембра рр. г< д. испустио своју анђелску душину у Оатини, 'срезу траавском окр. Члчанском. Немогавши дт сачека јпо»ратак свог спа у рашу ослобођену и увеличапу СрбиЈ'/. I Ожалошћени рсдители: Роксандра и Новак М. Станишаћ, служб. Желел Дирекци;е.

ЗВАНИЧКИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ Извештај Штаба Источне ВоЈеке. — Ништа важније. Наша авијатика је бомбардовала и тукла митраљезима логоре северно од Битоља и у области Ђевфелије. Франпузи су извршили ус пешан препад на непријатељске линије запгдно од ф>рче Наварлн. Фра-цускт гд-лење је прбдрло хо лр ћ< г р д\ 1 _свова и, пошто је мчоге објекте порушзло, вратло се са десетак заробљеника. На д»с ној обали Мезе наставља се доста жива артилериска борба на одсеку Безонво — шума Шом ЕНГЛЕСКК КОМИНИКЕ Добили смо заробљеника при кобу па тролз. Оборили смо пет авиона и три оштети ли. Четири наша нема. Палестина. — Шери-

фове трупе извршиле су серију срекних операција и натерале Турке да напусте Хиш Шон и Џоф ел Дервиш. Заробљено је 300 Турака и заплењен један пољски топ и један митрал>ез. Авиони су са успехом бомбардовали Маан као и логоре и депое западно од Самаре; један непријатељски апарат уништен. ИТАЛИЈАНСКИ КОККНИКЕ Обострана упорна и врло жива артзлериска ватра у областп Цурец и Цугна (долина Ј1/гар на), Езмеђу Бренте и западних пвд: на Грапе, и и на средњем току Пизв*. Запвдчо од Марко, лево од Ади!о, неприЈ'атељска предља оделења натераза су да се повуку. Н-пријатељсге па-роле геверно оа Фајара одбачгне су од стране наших изввђачких одељења. Непријатељске покушаје за аребДижавше на Пззувиу спречили смо контраминама.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

БЕРН. — Из Беча се са знаЈ'е, да су аустриЈ'ске власти наредчле, да се растуре нека сиовистич-а друштва у ЈТавову, што је езазвало велико нгз дтвољство међу Јеврејима. БЕРН. — Баварски председник владе отпутовао је пре три дана из Минхеаа у Берлин, да покуша да изравна неке несугласице између Беча и Берлвна. Изглеиа да Аустрија ттажи што брже закључгње м»ра, али се Немачка томе гропв^. »Арбајтер Цајтунг« јавља да су изблли нер ди у впше вароши у Ау сгрвје, а нарочито у Бечу.

сама штрајкаша Чсрнинову декларацију^ дату у Брест Литовску у ко јој се тврди да Аустрија тежи за закључењем што брЖег мира, без анексиЈа и накнада. ЛОНДОП. — Према јед ном тслеграму из Берлана | др. фон Сајдлер, аустриски ј министар председник, под! нео је оставку. Телсграми из Цириха дају многоброЈне детаље о штрајку у Аустрији,' који ; постаје особито озбиљан; 300.000 радника штрајкују. Многе фабрике су престале да раде.

ЦИРИХ. — »Рајниш Вестфалише Ц\јтунг« ова о саопштава оставку Лудендорфа: »Први ш*ф ггавног штаба гекерал Лудендорф подчго је оставку, због уступака, којв се чине Русим* у Брест Литовску. Н-мачки народ ће разуметл теж/ну овакве одтуке«. БЕРН. — Штрајкашки покрет у Аустрији постаје све озбиљнији У Бечу су ушли у штрајк радници из ситне иц дустрије. Штрајкаши траже регулисање исхране, подједнака подела свих производа и измсна комуналне администрације. БАЗЕЛ. — Аустријске власти уцињу се да ма на који начин умире штрајкашб. Аустријски министар снабдевања читао је јуче пред ма-

ЛОНДОН. — УФранцуској и у Ита^ији јуче је оборено 27 непријатељских авиона. АТИНА. — Генерал Кондуанис наименован је за војног аташса при грчком посланству у Иаризу. Генерал Кондуанис заступа^ће Г'рчку у Савезничком Ратном Савету. ЛОНДОН. —После оставкефон Валеитина.шефа почитичког кабинета кајзеровог, потвркус се вест и о оставци др. Векерле, макарског министра председ• ника. ЦИРИХ. — Бивши грчки краљ Константин цри.мио је позив бугарског краља и ускоро 'ке отиЈш у СоФ И ЈУ*

Штампарија, АКУАРОНИ