Народ

БР* )«7.

СОЛУИ* Н&ДЕЛ>АЧ4,ЈА«УАР*1»Ц».- Г0Д.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 Ј1ЕПТА

„Нзрод“ излззи спакога дана по подне.

Штамиарвја се налази у Фрднковој улица број 2о.

Власник КРСТА Љ. М И Ј1 Е Т И Тч

НАГ 0

Рукописи сс нс враћзју.

Огласи и белсшкс наплаћују се по погодби.

Рсдзкција је у улици Франковој бр. 20.

Глашш урсдник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

СВЕТИ САВА

Саломившиоружаном силом отпор своје бра•};е и осталих српсквх фсудалних велможа, велики жупан рашки Стеван Немања ударио је темеље заједничке и централне власти сгарој, средњевековној држави српској. Желе-ћи да створи и нсзависну с|)пску ц^жву, да би се ослободио политичког утицаја који сс спроводио кроз цариградску плтријаршију, онје буду'ће црквено поглаварство наменио своме млафем сину Растку, а државни престо, по пра ву прворофења, старијем сину Стевану, хотећи у исто време, да тиме заштити државу од нових потреса, који би се могли изазвати евентуалним супарништвом мефу браћом. Следујући саветима мудрога идалековидога жупана, који су били инспирисани тим великим плановима и тако смишл>еним политичким комбинацијама, покалуђерио се Растко Немањић. И док се он, сада као монах Сива, спремао \ Светој Гори за будуће велико дела њс, дотле је велики стац државе припремао политички све што требе за остварење својих намера. И остварило се. Када је Немања своју владалачку порфиру заменио скромном калуђерском расом и претвориосе ј својој задужбини Хилендару, у обичногсабрата Симеуна, п\т је већ био угрвен. Његов наследник на престолз', прворођени му син Стеванускоро се венчао после то га и проглзоио за првог српског краља, а млађи син Сава посгао је први српски архие пископ, Симеон Миј>о-

очиви, свршио |е оио ако вал>а своју свеовну улогу. Сад је настао обилаи и Богом благословеи прссветигељски рад рхиепископа Саве. Чиаве генерације свештеика, јединих народих учитеља и пресгав ика книге и учености то времс, обучавао је )н, васпитавао, образоао и припремао ва рад ' иарод}’. Иасгавмјући )ад иа сиромашној и ек започетој српској њижевности, односно а њено! јединој врсти:

биографској књижевносги, он, истина, није имао онај китњасги стил и поетску лепоту, која се налази у делима брага му, Стевзна Првовенчанога, али је за го у својим проповедимз, беседама, поукама и предавањима, као и у целокупном свом раду г увек представљао сушту доброту, очинску благост, жарки па триотизам и државнич ку мудрост. Када су наследници првовенчанога српског краља загрозили држа ви српскоЈ новим распрама на престолу’ и братоубилачким ратом, Сава је, као родољуб и државник, \’потребио и утицај цркве и утицај свој као првосвештеника над мргвим Стевановим телом измирио завађенуг бра-ћу, омогућио цветање српске краљевине и стварање потпуног државног бла гостања. Благосиљало га је и мало и велико, од краљевскога двора до последњих колиба у којима живс себри и отроци. А кад је саломљена српска држава и »псоглави земљу поробише« над мртвим телом његовим тражила се утеха и нада на боље дане, докле га обесни Турци дивљачки не спалише на Врачару. А легенда, која се ве ковима стварала у за хвалним срцима поколеша, причала је: Растко син Немзњин, из жеље за смиреним калуђереким живогом, одбеже оца свога и двор очев са калуђерима светогорским, који су путовали кроз земље Немањине, прими калу•ђереки постриг и навуче монашку ризу. Живе-ћииспосничким животом и чинећи богоугодна дела, посвети се као архипастир српски. А кад иза Васкрса, који ће з’скоро доћи целом Српском Народу, уђу У легенде и ови страшни дани ведиког Искушења и Страдања, причаће се о огромним и сјајним жртвама предака, подвизима њиховим и мучеништву, које ће захвалном потом стау бити исто тако свето као и светитељ ски рад Светитеља Саве.

РУМУНИ У ПДРИЗУ Пари.}. - Одбор парла ментарне ачције за ино■ странство примио је румунске парламентарце, њих 45, и представнике румунских универзитета. Овом пријему присусшвовао је велики бро\ чланова Сената и Скупштине, ме1)у којима су били и Мелен, Бријан, Думерг и Пенлеве, бивши пред.едници кабинета. Ова парламентарии француски и румунски преставници отишли су потом у Бурбонску Палату, где су их д о ч е кали председник Скупштине Пол Дешанел, Антонен Дибо, нредседник Сената, Клемансо, председник владе, Пишон, минпстар спољних п о с л о в а, ЖоржЛег, минист^ марине, Анри Симон, министар колонија и знатан број чла■ нова оба дома. Председник Скупштине је поздравио румунске представнике једним ватр<ним говором. Он је поменуо прилике под којима је Румунаја пришла Савезницима, нс хоте-ћи у овој борби да буде ни са Бугарима ни са Маћарима и истакао >е храброст румунске војске.

НЕРЕДИ У ГРАЦУ П»р53. — Јзвљају из Цц риха, према јецном телеграму из Беча, како је народна заједница ауотријских Немацд одржала 2У децембра у вече велики скуп својзх присталкца у Грацу п како се на њему имало да дискутује питг* ње о закључеву мврд. Ведига Д8орана, у гојој је одожаван скуп била је пуна људи, међу који.мд се напазило и много соцвјалиста. За гргме целога говора професора Кола, председника немачке народне заје даице у Аустрији, говорник јг био врло често прекидан разнзм замеркама в неодобравањ*м од стране присутнвх социјалиста. То је најззд изазвало велики неред и вашар, који се аавршво правом тучом. Полиција је морала да распуети збор, али су се и на улици наспвале тучв између соцвјалиста и нем&чких националиша. па је и крв проливена. Полиција је и опет мо рала да се умеша и позатварала је много лица.

циЈа разаслала извешта јс о говорима Лојда Џорџа и Асквита, додајући следеће нарсђење: »Не сме се штампати без приложеног коментара«. Ова индискреција баварског листа без сумње потиче из мржње, манифестоване до сада много пу та у Баварскођ што Берлин у свакој прилици хоће да наметне целоме царству своје гледиште и своје мишљење. Декларацијом минхен ских новина објашњава се ревност, са којом је немачка штампа недавно нарочито инсиети рала на оним лажним открићима, како посто ји врло строго ограни чењс слободе мишљења 3' савезничкимземљама, докле Немкчка, као отва}>а добровољно вра та изјавама и чланцима о свима могућим стварима.

„СЛ0Б0ДД ШШШЕ“ »Најесте Минхенер Нахрихтен« пишу, да се коментари на говоре савезничких држивника често пута не смеју да пишу од стране редакциЈ'а, већ имају да се саопштавају дословце онако како се исфабрикују у Берлину, инцче се у опште без овога не може никако друкчије да пише. Оне објављају, да је 21 децембра Волфова Аген-

НЕМОЋ СИЛЕ Пошати говорМакса прин ца Бавенског, рржап при отвараљу сесвје Гораег Дома, ззона као призвгп.е грмлнвково у исповедаоници. > Једина и сама сала, ре.<ао је говорник, ве може наи о безбедвти у свету оно место, на које ми, по нашем мишљеау немамо право. Мач не може да пресече оГиј морални Протест који се повиже против гас. И ако се свет и мира са велвчтом наше силе, ип ж је потребно да он осет«, како нза снле постојг човечаја савест*. Привц од Бадена имао је, ваљда, влузију г ако ја довољно само да он ово прокламује на једној свечаној сед ници, па да се утру сви траг. ва педесето-годишае хипскризије, отимачине, насвља и бруталности. Свест чогечију о којој он говори, Немци не признају више од кад су их Хохенполерна довели поново на форму авхових варварских предака, те су дрско пре>и нулв све ве.е измећу себе и цавилиговаш-х народа. Наравно, увек стоји првправна стара формула: »Бог ми је сведок, да ви јј на мој народ рисмо желели ни изазвчли овај рат,« ко ју је в;ћ употребио једаом Ваљем I 1870 године.

По излагању садржине овог општинског акта, »Форверц« додаје: »Једва има времена да се заустави нагоми лани гнев, који тек што није експлодијлао. Нема више зелени. Нашта ће то да изађе!« ИЗ РУСИЈЕ Петроград. — Овако гласи тсјсст укааа о распуштању Уставотворне Скупштине: Руска револуција је оснивала Совјете радника, сељака и војника, који чине радничку и експлоатисану к л а с у, које су јсдино у стању да воде борбу за своЈе потпуно економско и политичко ослобоЈјење. У току прве периоде револзшије Совјеги су узалуд покушавлли да се измире са кадетима и да добију ослобођење угњетаваних класа. Морало се прекинути са њима и тако је дошло до октобарске револуције, која је дала Совјетима пуну власт. Усгпвотворна Скупштина, изабрана у 6000 изборних области, данас преставља режим, који је владао у тренутку, кад су кадети били на власти. Али народ, који је гласао за социјалисте револуционарс, није умео да чини разлику између социјалиста са деснице,присталице кадета и социјалиста са деснице, присталицасо цијализма. Гако се данашња Скупштина, резултат буржоаске демократије, налази у сз т протности са принци-

ЗА ХЈЕБОМ »Форверц«, који је већ објпвио једну врло оштру жалбу општин ске управе у Најкелну против директората за исхрану, саопштава под насловом »Опст та држава« жалопојку оп шгинске управеуМихтенфелду, да више не може да се снабде никаквим поврћем.

пима октобарске револуције, која једалавласт Совјетима и, према томе, радничким класама које су увереие да је прошло време ларламентаризму буржоаских странака, јер се не слаже са циљевима социјализма. Совјети су у стању да спрече реакцију кздета и да створе нове социјалистичке основице. Одбијањем да се признаду Совјети иде се на то, да се стечена слобода стави у руке Уставотво])неСкупштине и буржоа и то је корак у назад, или чак и Оашфотство радничке и сељачке револуције. Уставотворна Скупштина на седници од 5. јануара дала је, са познатих разлога, всћину присталицама Керенског, Чернова иАвксентијева. А пошто та странка одбија да призна јасан програм Централног Извј)шног Одбора и права радничке класе, као ни октобарску револуцију, то је Уставотворна Скупштина прекинула сваку везу са Совјетима у Русији. Према томе било је неизбежно да се одвоје социјалисте са левице, који имају велику већину у Совјетима. Социјал демократи са деснице отворено се боре проТив власти Совјета и иду на то да униште дело револуције и да збаце Совјете. Са тих разлога Ценгрални Извршни Одбор проглашава да је Уставотворна Скупштина распуштена. оНаука и цат

Пргдседавајући ових дана једној седнвди Акаде)»вје Наука, Пол Пенлеве бивши француски министар средседник и маниспр војаи, држао је овај говор о науци у служби рата: »В.ша је дужаост истражи вцн.е научних истина, на које Нема никаква уплива ни време, ни смрт, ни страсти човечлје. Јачи него буре, ваш р 1 зум не би се могао одрвћи неумољивог поретка. Али у опседнутој СгракуЈи, Архемед је премеаивао строгу геометријску тачност за конструпсаае исполинских кттапулта. Кбј« је то, дакле, научник чеја би ум ост.о глув пред по зивом угрожеие отзџпане? Кад бацим псглед кроз ову салу, уз стотиву наших колега, ко је је аихова дужност поста ■ила на чело велике службе за народну одбрану, ввдпм (цитпрам на дохват, а колттко ба набрајаае било дуго, кад

би било потпуно) таквог астронома, који се пвказао као проналазач у артилерији; такше хемичаре која су, у рату гасова, појачали наша срества за одбраву и напад; такве математичаре и геодете, чији је прорачун припомогао да се реперишу и ргзоре неорвјатељске батерије. Ви сте подстндали кногобројне радове. чгји су се резултати мора!ш држати у та ј гости. Наши ученици, од којвх су миоги већ и самн учитељи, најмлађи на фропгу, другн на универзитетима, у арсналима и фабрикама бацили су се снажно на решење свих нових проблемз, које је рат истакао на суву и иа водз. Али не само што је француска наука служи :а нацији у рату помоћу ових дврек1 них пропалазака, него она је тим духом одушевила наше внжиаере и нашу индустрију.