Народ

СТР. 2.

Н АРОД

БРОЈ ]6?.*

Наше истражвваае научначко било је гтредмет многобројне, строге, а често и оправдане критике! Пребацввало му се због спорости и великог тсорисаља, и дошлн смо били жотле да заборавимо својевисоке врлине. Рат је тај који нас је иа то потсетио. Наша култура за нас вије култура „без душе.“ Ако она може битп не иде за непосредним утилитаризмом, она респекту је и развија андивидуалитет и самосталне проналазачке способности интелигенције. Те су особиие индустријски спасле угрожену Француску; благодарећи љима, у хемијској и металургајској производн.и створена су таква иевероватпа чуда, каквима равнихнема ни у једној земљи на свету. Ово сјајно јединство шуке и индустрије запечаћава Академнја, примајући на своје груди и индустријску науку. Пре годину дана, наш председник, говорећи о проналазачком генију наше расе, који сви прознају, потсетио је на рад за „органнзацију победе,“ и учинво ми је врло велику част, везујући моје име за тај рац. Заслуга за ово припада само и једино легији истраживача, који су ћутећи проналазили, остваривалн, оделотворавали. Доцније, кад је хе роизам нашах армија триумфовао, ктд је мученичка Француска, још бледа због проливене крви али зрачећи вечном славом, могла најзад спустити своје победзичко оружје, ова је дознала какво су учешће у њеном спасаваљу она њена деца чнјл рад мора дд остане мистерија и тајва, а будуће генерације, ја сам у то сигуран признаће да се у часовима великог искушеља француска наука поштено одужила отаџбини. ГЈ ,,домовина“ Календпр »Домовина« издггње Министарства Просвете, са много књижевних прилога, на 192 стране, у врло лепоме издању, може се добити код делегата Министарства Просвете (Одос 0тонос 3 близу Санитет скога одељења Врховне Команде). Цена је »Домовини« само 1 драхма. Препродавци, који узму бар 20 комада, добијају 20 од сто, а преко тога броја 25 од сто у име награде за труд. НАША ОМЛАЛИНА Цирах. — »Словенац« и »Словенски Иарод« у својим бројевима од 4 децембра донели су изјаву, коју су југословенски сгуденти предали Југословенском Клубу у беч ком Гајхсрату. Та је изјзва написана са пуно младвћског одушевљеаа и полета и ма је, због аене важности, коју ова има као један докуменат у нарс-дној борби за слободу, саопшгавамо овде у целини. Та цзјава гласи: »Ми, југословенски студенти, поздрављамо мајску декларацију, заклиљемо се на овом најсвегијем народаом захтеву — цоследљој вољи тјвећег Југословена Др. Јанеза Евангелиста Крека — и клаљамо

се, дубоко ожалошћени над сувише раним гробом, успомени бесмртног ђенвја. 3: амо да је неслога гаша пропаст, зчамо да сеју душмани са злобном вамером у наше редоае раздор ; позввамо у заједницу, на заједнички ргд цео наш народ. Непохолебљива је н«.ша вера у снагу народне > д*је и у несаломиву свлу народне воље, непоколебл.ква вера у м.ћ наше младости. Нећемо ропство, јер је ведостојно људа, хоћемо да абацимо јарам, која понежава чо«ечааство, и захтевамо за свој варод суверену слободу,суверену једнакоправ ност. Без страха су наша срца. Манула су времена, када сио дрхтали за будућност свогнар >да; последњу сенку бојазги отерао је народ сам, који се сједанио у једној мисли, једној жељи, у јед-Јој вољи. Истрајтс сви добра и пле менати, остајте верни узвишен< ј идеји и непоколебљиви у светој борби, вође и гласницн наша ! Стој, нар де од Муре до последњег рта на »ужном Јавраиу, неустрашено у борби за свЈЈе правду, са гаслужепим презрЗњем и проклессвом

за свакога, који Те вздџе, који Ти у Твоје »ме злотиначки краде I ослерљл зрак наде у слободно сунце! Паш народ није унештила ни мржља ни нтситве, кадјош није био свестан свог културнсг гозава и својгх права. Где је сила, к« ј > ће га савити, од како су наше вође развиле барј 1 К мајске декларације! Домовино мај :о ! 4уј заклетв/ нашу: За правду наше земље, за слободне гробове дедова на ших, за слободне воде и слободно море, га слоСодне горе и поља под љима, за сунце слободе наше — полажемо на узвишени жргв-гник свог народг целу своју над/ и целу своју младост и читав свој рад, своје речи, пјслсд кигл.-с последље куцаке свога срца, последљи свој дах. Нема муке, којт ће нас савати, ни ганжња, које ће нам истргнута из срцт захтев објављен у мајској декларацији! ВеруЈЈмо свим жаром свој: младости у нашу будућност, вер/јемо и у напзу слободу, верујемо у мЉ праведне ј>госповенсле идеје и живамо и умирето за нацг велики циљ! У Бечу, 2 дгцембра, 1917. Следују преко сто потписа. •

13 АУСТРИЈЕ

Женева. — Према вестп ма из Бсча, које се све ме 1>у собом слажу, последнм догакаји у Астрији изазвх■ ни су држањем пангерма ниста, који теже освајач ким циљевима, оез обзира на очајан положај радничке класе. Изгледа чак да и званич ни кругови двојне монархије донекле одобравају гњев радничких класа. Званични орган -»Фремденблат « објавио је један чланак против фон Билова и пангермани ста. Тај чланак донела је Волфова Агенцша и он је изазвао у целоЈ Немачкој сгроман ушисак. Посланик Хеколер поднео је одбору у Рајхстагу овакву интсрнелацију: Јели канцелар вољан да учини изЈаве о разлозима који су изазвалиове пападе аустри ског званичног листа, као и њихово саопштењу преко Волфове Агенције^ Берн., — •Минхенер Нахрихтен* Јављају да се изме1)у председника владе Сајдлера и графа Чернина избиле јаке несугласице. Чернин замера Сајдлеру да је својом немарноихНе] и сла бошћу допустио да избше штраЈкачки покрет у сред конференци >е за мир у Брест Литовску. Исти лист предви!)а да "ће овај сукоб јако отежати рад дипломата. Борн. — Изгледа да Хобсбуршка монархија преживљује особито тешку кризу и ако за сада није лако познати стварну ситуацију. Одјеци из штампе показују да су све веће те шкоће изазвале опшги замор. Крајња оскудица довела је до очајања општу жељу за миром и народно нестриљење. Из Беча јављају »Фосише Цајтунгу«: Нови

штрајкови избили су у разним фабрикама муниције у бечким предграфима. Парламентарни кј у!Ови врло су незадовољни Сајдлеровим кабинетом. Као кандидати за будућег председника владе сматрају се граф Тогенбург и граф Силва Тарука. Друга једна депеша из Беча каже да је председник рладе, одговарајући на једну иитерпелацију о стварању аутономне чс-шко словачке државе, изјавио да би тдкво решење само охрабрило непријатеља у његовој тежњи да уништи јединетво мбнархије. Ирема томе њега мора одбити са презрењем свакц влада и свима средсвима. Министар је додао, да ова изјава преставља и мишљење државног поглавара. Најзад је председник владе позвао народ да остави на страну све политичке разлике јер је отаџбина у опарности. Париз. — Из Цириха јављају »Еко де Пари«; Штраж се наставља у фабрикама муниције у Винер Најштату. »Најс Фраје Пресе«, кажс да се у политичким круговима врло живо разговара о штрај ковима. Посланици свих странака сматрају ситу ацију као озбиљну. ФЕРДИНАНД - КАЈЗЕР Краљ Фердинанд Кобург вије могао више да трпи сво* ју твтулу »краљ« која у ос« талом, и није позната у исто рији Бугара. >Наје Цирихер Цајтунг« од 19 децембра до

Одговорпн уредник, ДРАГ. С. ГОГИЋ

носе једну белешку у кој >ј се чита ово: »Треба поченути занимљвве бугарске марге гд по 5, 3(Ј и 60 стотвнки које су изаш .е поводом владалачког јубилеј! Ф;рдинанда 1. На њима он себе титулмше »Кај зером . На тај начин, Фердина! д 1 је, за ово десетак годава, пром»нионеколикотитула: »Кнез« »Краљ«, »Цар Бугара«, и сада јј ускочио у »Кајзерв'. ТРУМБИТ У ЛОНДОНУ Лондон. »Тајмс« доноси ово саопштење: »Пленарна конференција Југословенског Одбора, која јс одржана ових дана у Лондону, п о д председништвом Д-ра Анте Трумби-ћа, завршена је. У неколико махова седницама је присуствозао и српски посланик у Лондону. За време конференције утврћен је факат, да је Крфска Деклара ција, као политички програм целог народа, примљена са одобравањем и ентузијазмом у свима српским, хрватским и словеначкимкруговима у Европи и Америци. Одбор је са нарочитим задовољством забележио изјаву лорда Роберга Сесила у Доњем Дому енглеског Парламента од новембра, када је, одговарајуки на једно питање, рекао, да је Српска Влада саопштила текст Крфске Декларације енглеској Влади и да је енглеска Влада примила ову декларапиЈуу њеним главним потезима са великим интересовањем и симпатијом. Нарочита депутација Одбора посетила је америчког амбасадора д-ра Пеџа, да му изрази своје задовољство, што је Америка објавила рат Аустроугарској. Председнику Вилеону упу 11 ена је телеграфска адрееа.« САОПШТЕЊА Код Делегата Мшшсгаргтва Про.вето (Одос Отоаос 3, до Санитетскога одбљеља Брхсв* не к.окгнде) смају писма ови иаставници: Боса Јовановићка, учгтељица из Велеса, БошкоЈосић, учлтељ. Витомир Пергшић, уц>тељ, Влада Костић, учитељ, Доаг. Шишковвђ, суалеш, Драш Миловановвћ, учцтељ, Драгољуб Костчћ, учитељ, Душан Николвћ, (из ЧачкаД Живан Симић, учитељ, . Јован Ксвачеп ',ћ, учитељ, Коста Васиљевзћ, учитељ, Коста Ло занић, професор, Марко Вапа, Миленко Марковић, учигељ, Милиноје Златановвћ, учитељ, Милош Вукаднновић, учитељ, Петар Марић, учитељ, Петар Станковић, учитељ, РисТа Мурговвћ, учител, гз Куманова, Светозар Лепссавић, учатељ, Тодор Самарџић, п офесор Чедоиир Аћимовић, учвтељ, Чедомвр Марковвћ, учитељ. — Именовани нека се јаве лично вли своју адресу, те да добију писма.

ЗВАНИЧНИ ФРАНЦУСКИ КОМИНИНЕ Французи су лако одбили један непројатељски испад на затадној ивици шуме Сен Гобен - Узајаино боибардовтље на фрозту ш/ие Коржер и Безонво. Авијатика. — Преко дана 12 ЈЛнуара фравцуска авијтти!>а је била особлто актавна. Француски осматрачи су ишли в<*д несријатељску територију у дуб.ину за 30 км. и начинили више од 300 снимака. Фракцускв авијатпчари за гоњсље оборвги су4 немачка авис на и бацали око б000 ктр. експлозива на стангце у Тиомввлу и Фркбурту, на фабрике у Лудввгсхафену и на логоре у облзств Лонгвон. Извешгај сд 23сата, —Ар ти:еријс а акцсја, каткад живља у области Бит ди Мевил и на левој сбали Мезе васектору Мсргом. Неиа пешадијске акцнје. Француске секције за одбрану против аероолана обориле су 1г јаиукра три непрвјатељска апарата. ЕНГАЕСНИ КОМИНИКЕ Артилеријска активност нспријатељева јужно од Скарпе, близу Пасшанделе. Наши авиони су бомбардовали аеродромс близу Куртреа и Ген та. Овај други асродр м служи непријатсљу Зи ноћно летење. Бомбај) довали смо и митраљезима тукли непријатељске логоре у Рулерсу. Сви наши апарати су се вратили.

ИЗВЕШТАЈИ Непријатељска артилерија је активна у близини Лп Вокри и Пасшанделе. Доцније. — У сукобу патрола југозападно од Камбреа добили смо неколикозаробљеника. Не пријатељска артилерија била је активна у почетку но^ћи против наших положаја у додини Скарпе. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Ограничена ај>тилеријска акција у брдскоЈ’ зони а јача од Монтело до мора. Повољни атмосферски услови дали су могућности за велику обострану ваздушну акцију. Наши авиони су успешно бомбардовали непријатељске групе барака и жедезничке станице у Чизмону и Примолано, а марински хидроплани успешно су тукли војне објектеизме!ју Зиме и Пјаве. Наше и савезничке ескадриле напале су у више махова многе непријатељске авионе, од којих су два оборена изме-ђу Сан Пиетро ди Фелслето и Сан Фјор. Њих су оборили енглески авијатичари, који су запалили и два осматрачкабалона кодКонсљано. Противнички апарати бацили су неколико бомба на наше рововске линиЈе, не при чинивши никакве штете.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ПАРИЗ. — Дописник листа »Евенман« у једној депеши из Петрограда извештава, да су преговори у Брест Литовску изазвали у Петрограду читав протестни покрст због држања и апетита делегата Централних сила. 0 то ме покрету морају да воде рачуна и најодлучнији максималистичке вофе. ЖиНћ-ВА. — Бугарска је поручила у Немач^ој свтног ш вца за 20 цилзона лева. ЛОНДОН. — Аустријски заробљсници са фронта на Пјаве причају. да аустриј■ ске власти стрељају многе Чехе и Словоке, јер они бу не хрвота.џ и слувеначке војнике. да се не боре н \ итилијанском фр он т у. Исто тако стрсљано је више босанских војника под оптужбом да су изазивали побуну. П/УЈОРК. — Џон Рл.фе лер понова Јј дао 6 и цо ми лиона долара 8а помоћ наСЈрадалвма у рату. Рокфелер је до сада дао за овај циљ 1Ј0 циЈшона долара, ПЕТР01РАД. - »1)ен* објавл>ује један немачки до куменат, који је потписао генерал, командант (ј2 бригаде. У њему он у 12 та чака дајс анотрукције какр да се организује иропаган дџ на руском фронту. У

1 2. параграфу каже сс да је 1 циљ ове пртаганде да сс деорганизује руска војска и да се добцју потребна оба[ вештења. , I РИМ. — Прсма јед|Нсм сбзвештењу непоI средно из Пуља, адмирал Његован отпутовао је у Беч да присуствује Једном савету немач ких и аустријских адмирала, који је сазвао Кајзер. Ј10НДОН. — Рекорд у обараљу аероплгна припада ка пета )у Бишону, канадском авајагвчар/, који је за пег нСсецч оборио 45 нецријател,ских ап <она. СРПСКМ ЗВАНИЧАК К38ЕШТА. У реону Котне једно наше одељење извршило је но :кас успешан препад на бугаЈСкп ров и ручиим бомбама нанело непријатељу гу| битче. \ МАЛИ ОГЛАСИ Српско Трговачко Друштво Улица Алексаадра Велнког број V, обавља све банкарскс, трговачке в транепортне послове. Препоручује нашемсвету, да се користи услугакн ове водчане устаноге за све , своје послове. Врши на својој I благајни размену свих новча| вих монета по повољним дневјини курсевима. 3—10 Винарска радња Ираклије Зарчевика — Б».тол>ца Препор/чује добро приЈодчо виао, кољак и ракије по нај/меренвјим цепама. Радљз се иалали у улицв. - Макс Хардена Бр. 13. — у близин* »Олимпоса«. 2—30

Штамдаријв, АКУАРОНИ