Народ

БЕ па БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази сиакога дана по подне.

Штампарија се налази у Франкошсј улици број 2о.

Власник КРСТА Љ. М И Л Е Т И Т

СОДУИ СРЕДА 17. ЈАНУ АР 19,16. ГОД.

ГОДИНАИ. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла•ћују сс по погодби.

Редакција јс у улици Франковој бр. 20.

Главнн уредннк ДРАГ. С. ГОГИ-ћ

Многим добронамер ним људима изгледало је V први мах, да би се идеја о »миру без анексија и накнада« могла радо прихватити, али дана^ ни они немају, свакојако,. више никаквих илузија о њеном правом политичком смислу. На страну моралну тачку гледишта, због које Немци имају не само да поправе учињене неправде ве"ћ и да испаштају за учињене грехове. Али са чисто политичког гледишта овакав крај био би ипак победа немачка. 0чевидно то не би била она победа, о којој је Немачка сањала. али и ако . подбацује њене монсгруозне апетите, ипак би јој очувала хекмонију над знатним делом света.

У једној својој брошури о смислу рата, којом се захтева борба до коначне нобеде, Андре Шерадам излаже све бенефиције које би из ове формуле имала Немачка. Оне су у главном у овоме: Пљачка од више десетина милиарди у окупираним земљама; стварање железничке линије Хамбург Багдад; могукност експлоатације латент ног богаства Турске; стварање средње Европе или економске 11ангерманије. Чак и кад би Шерадам претеривао у некошко, ипак две су ства~т у његовом разлагању нееумњиве. Прво, 'рбија без накнаде њее огромне ЈЈатне отете пала ои у пот уну економску завис ост према Немачкој; друго, идеја »без анексија« изазива напуггање енглеских осво'ења у Палестини и Ме'опотамији, а то Ее ре и остварује за најкра;е време желсзничку >езу Немачке са Багдаом. То двоје, у вези а готово погпуним негачким господарством Ј Бугарској и Турској, начи остварсње баш нога што је најбитниу немачкој освајачој политици: освојење Тстока.

Формула »без ане ија и накнада«, на т ачин, представља са«» гдну пс-ј)фидност, ко и учинила узалуднг бескорисним све жр е и све напоре Саве ки«

Председник Вилзон, прокламујуки свечано идеју о истинској слободи економског сао бракаја целога света, и изразивши се, у другој прилици најкатегорич није за слом аутократског пруског господарства, војничког и трговачког, над Аустријом, Бугарском и Турском — осудио је тиме унапред формулу »без анексија и накнада«, пошто она омогукава немачку економеку хеге монију на Истоку. Орган Клемансовљев »Л’ Ом Либр« зах гева због тога, да се у име слободе, части и историје мора истрајати у борби против немачке независности, односно против оваквих формула, јер Ее иначе цела западна Европа после једног непуног сголе ка доки у врло бедно стање. штТТрлу Амстердам. — Принцеза Ајтел-Фридрих, снаха кпј зерсва посветила сеогорчено анти енглеској политици и проповеда мржњр међу не мачким трупома против Енгшске. Према једном извештоју са фронта, који је објавио *Велт ам Монтаг « сеи божићни пакети, које је принцеза послала војницима у рововима и бслницама, имали су једну траку са натписом; „Нека Бог казни Енглеску," Та је фраза стара и одомхкена, али ипак било је војника који су ову траку вратили принцези; они -су нарсвно сви строго кажњени. Сви пакети принцезе Ајтел.који су били намењени болничаркама, садржавали су и по двадесет памфлета иро тив Енглескг и енглеског народа, каји су имали да се разделе рањеницима. ЧЕШКАЈОЈСКА Париз. — Г. Пол Жинисти, дописник »Пти Паризијена« пссетио је чешко-словачку војску и овако је описује: »Видели емо војнике нове чешке војскс, који су ратовали у Русиш и од којих јс многи био јунак у јулској офанзиви код Зборова. Други елеменат, много веки, чине ЧсхоСловаци, који су дошли из Америкс на позив Чсшгог Народног Одбора. То су или врло млади или у пуној сна зи људи, који су век били војници и за чију

обуку н с к е требати ммого времена. Други су из соколских друштава, чије ке спортско васпитање олакшати њихову војничку спрему. Чеси, који служе у стрзначкој легији, пре ки -ће у народну војску. Осим тога има и у Италији двадесет и две хиљаде Чеха, који жсле да се боре засавезничку ствар, која је и њи хова. Век се преговара са италијанском владом да се они пошљу у Фравцуску. Из разумљивих раз-

лога нијс допуштеио реки тачан број војника ове војске. Аш сс, по изворима одзкле се она регрутује, можс су дити о њеној боцбеној способности. У овој војсци има у великој размери младића са свршеним сту^дијама. Сам ) у депоу, који смо ма посетили, има 135 њих, који су одмах слособни да буду официри. А у целом овом контингенту има само један неписмен војник и по томе се може нај боље суди ги о квалитету ове војске.«

ВОЈНИЧКА АМКГИКА

Вашавггон. — Комдсвјн за војаку у Сенату в:Јаи ми 1 и стар Гехер изнео је подттке 0 ратввм припремама Сјгдињених Држава. »Ја ово кзрвљујем — рекао је Бекер — >з два разлога : Првз, ј*р амерлкански народ има правт да зва сјај»н нкчвн, на 1 оја смо успгли да органваујемо народне снаге колико у људству толико у ратном материјалу, за одбрану јгдне ствари. Друго, ј-р американска војска псд командом гснгралс Периинга уфранцуској као и сви наши Савезница могу оценити корист, која ће настати з'ог моралне депресијт ваших нгпрвјатгља, кад овп уввде, да амераканска демократија, бсз лутања и без оклеваља, сву своју » иа у у војницама, резерзамз, материјалу, у организованој сили, баца гтротвв ввхове в »јничке машгне. Госпсд н Бекер изложио је затим, како је в ј:ка СједањеннхДржава, којајеуапЈилу 1917. имала 91)0ј официра и 200.0 0 в>јтн<а, на крају децембра 191 I год. достигла 1,428.000 луди. »За дсаег мессци створиласмо војску шест пута већу од укунних саага шго смо их имали у рату са Шпанвјом и један и по пут већу од целокуоне моби.тизације, која је била нарећена за време рата за независност. Зд ис 1 и период »д девет ме сеци авијаткчдрски одред који 3 ацрила није имао више од 05 сфвцира повећао се на •4000 официра ■ и в4 000 подофицира и војника. Здравље људи, је изврлто, како никад нвје бпло код толике војскг. Морталитет га вргме мира у ствари износио је 5 хи љаду док“м*ђутим сада износи до 2 од хвљаде; Морвл овик трупа је изврстан. Трошкови за овај напор од 150 мвлиона поне;и су се нј 1 7 и по м<:лвјарди долара за годнну дана то јест 50 вута колико вотирапи во на кредат годишње за време мкран 10 пута колико су целокупни трзшкопи америчке владе изиосили у нормално време«.

Резултате постиг^уге у о вах девет месеци овако је поделио и иЗ‘-ео америчкн маннстар војни: 1. Мобвлизацвја и распор-ђивтње велике војске пстигнуто је на начвн, да су се ефективг, постепено стварани, могли врто брзо опремити, како ба било лакше њихово транслортовање. 2. Ова огромна појска се искунила и нвјтсе I анело озбиљне шгеге индустрија у земљи; 3. Оршнизацчја око снабдевања 13Јршена под најсовољнзјна окол10сТгМ«. Мате ријал за борбу и опрема, који су прзвремено у сочеткубили недовољни, данас су потпуни. Резерве у о; ужју најмодернаје врсте, невероватном брзеном расту: артиљерија, митраљези и све врсте пушака пср»ђених у довољном броју за све војнаке, који су сада у Фравцуској и која моту бити трансаортовани у 1918. 4. — Војска коЈЈ је већ стигла у Француску и чији су сфгцири и војници добили накнадну спезиалну опрему в*ћ јс спремна га бо{бу. 5. — Сада се у Франпуској за нсхрану' војгке у борби праве самосталне комуникације за службу матацина за снабдевање. 6. Према в:ћ одређеном програму, који се и изводи у дело, »ршиће се накн дао опрем; ње. 7. Ни једна појска, једнака иначе по својој вредности, није до сада у светској историји била створена таквом брзином и викада до сада нису предузете биле сличне мере за снабдеваље, здравл.е и до ■ бро војнака. СТРАХ ОД С10ВЕУА Женева. — У последњем броју » Цукунфта « Максимилијан Харден формално устаје против сваке анекслје словенских територија чд странс Нсмачке. Харден не правда оао своје нспри јатељство против анексија свопт демократским ссе■ кањима, ве± јсдано интересима саме Немачке. Он

сматра кап особиту опас н сш, ако би цешпралне др зкпве приграбиле и такве елемснте, које оне нису у стању да асимилују. У Русији некхс вечито уиравља ти максималисти. Исто тако утопија је веровати да ке се она распасти Јна ситне државице. Она ке понова постати врло мокан суссд, са којим мора да се рачуна. За Аустрију та токо!је ансксија Пољске, мање или више маскирана, прееставља силнуопасност. Та опасносш /е још гора са чисто немачке тачке гледишта , јер таква Немачка,ко!а би очувала Познањ и Шлсзију, а то Ае реки широке пољске покрајинг, не би нинада ни једног минута била сигурна у свој територијални интсгритет, ако би, с друге стране, Пољска п г стала е леменат од утицаја у ау стријској монархији. ^шмТшни Атина. — Генерал Гијома остаке још данас у Атини. Јуче је примио француску војну мисију, као и једну ми сију Грка избеглица. Он им је изјавио да ке Француска и Савезници водити рачуна о судбини Грка под туђим јармом. На ручку, који је давао краљ у част генерала ГиЈома били су: ( Венизелос, француски пссланик де Били, министри војни и марине и неколико других лица. Краљ се врло срдач

но разговарао са командантом савезничких трупа. ГРЧКЕ ПАТЊЕ Атина. Премв обавештењнма из дипломатских извора, Џемал паша је био наредио д* сви Грцч из Смирне изаберу између турског поданс ва и прзгонства. Око 800 грчких породица вз страха је примзло турско поданство а ±о0 другвх породица је одведено у Хаман у Сиријв. Њихово вмање је конфисковано. Кад су ствгле у Хаман, ове су породзце смештене у логоре. Неколико дана доцније вздао је Џемал паша наредбу, у присуству једног немачког офицвра, да иорају пром*нити народност нли послати синсве на фронт, Неколнко породвца је примвло турско поданство а многе су прешле у Ислам. Нз породица, које нису ористале, Турци су насилно узели у војску све мушке од 16 до 45 година. ЊИХОВА СВАЂА Рим. — »Идеа Национале« јавља, да је баварска штампа изнела на дневни ред питање о анексији Гирола од стране Баварске. У Тиролу се век данас налазе немачке трупе, састављене највећим делом од Бавараца, и та околност отпочињс да узнсмирава Аустријанце, који се данас кају што су офанзиву против Италије водили у заједници са Немцима.

ЛАЂЕ К0ЈЕ НЕ ТОНУ

И«а неколико дана како је канцеларвја за пловидбу у Ванинггону одобрила козструкцију двадесет лађа, од 40и0 тона, које не тону. При пробача тнп ових бр дова показао се јако отпоран тојшсдима, само је био разрушен дузар на десној странн кљуна. ћако ове лађе треба д»бугу урсђене, па да се одупру торпиљирану? Допуштено је поставити питање и на то од гсворити не псмЉу срестава која су усвтјена, но путем размишљања. Полазна тачка ј: 1 сиптавање онога шго се дотодило кад је торпед екс плодсрао противу лађе. Свако зна што је додар торпед 1 и лађе аећи, већи је и ефекат. Један торпед који експлсдира на сто летара јесте без ут.цаја, а на дссет метара није опасан. Блсгодарећи Биливановсј мрежи која образује око ;а1>е једну заЕвсу, удаљену га десет мета ра од бо! ова лађе, торпвљер ће сксплодиратн на даљвни бетопасној. Али се сада намеће питање: а ако торпед прекине и пробије мр:жу? Треба тражити друго срество,

да се ексллозија неминовно произв*де на даљини безопасној по бокове. Ако се експлозеја производи додироМ торпеда и лађе треба при конструкцији њеној да спољни зидсва буду озложени неком врсгом јаке, заштнтве мреже, а да се прави зид налази у унутрашњости. Потребна су душш згдови и даспољни зид буде одвојен од унутрашаег простором од од 3—4 мегра. Ова зашгита састојала бн се из једне шупљане нзмеђу у-. нутрашаег оклопа и спољне. Торпед удара у саољни оклоа и разбија је, али он прска далеко на 3—4 метра од унутрашљег оклопа, који остаје нетакнут. Лађа је истима отежааа уласком воде у шупљгну, али не ризнкује да погоне. Шупљина је нодељена у одвојене ћелије у смислу вертикалном. У ширинд ове шупљиае потребно је да псстоје мосшћи за с.аб саобраћај, а ка пзследњем мо стићу лаке прсгр;де које се ла<о одижу ирц напону експлозиј. Шуцл.41 а подељена у ћелије треба д» је оразна, да би ограничвла последице воде.