Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ Ј 70.

Одговораи уредник, ДРАГ. С. ГОГИЋ

Штампарија, АКУАРОНИ

Ништ* не 1 реба да ее па ази што би см‘тало експавзвји гаса. Зашто су ове гтредострож ноств? Оне се објашшавају анализо* фе! омена, који се производе е еплозвјом торпеда. Озај буши спожни звд и прска, то ће рећи да запремина од 1 постаје запремина од 1000, па чак и од 10.000 због температуре. Гас који је набијен збоггоде која га опкољава, бега једним делом горе где кема отпора, једним делом на лађи, где опет нема отпора. Ако се устреми укакав затворен простор, он га разбија, ако је у слободном прбстору, излази полаго са ваздухои,- не проузрокујући много штете. По требно је дакле да торпед експлодира у слободном простору. Покушаји учтњени у очи рата и од рата показали су. да је се бало на добром путу. Жалвло се, што није овај пројекат потпуно усвојтг Са овим системом добио се нар. овгј резултат, да једна експлозија од 20< * кгр. пироксити при додвру са спољним оклопом бушн рупу од 40 гв. мет. и да не провзводн никакву штету ни деформацвју преграде положене на 3 метра у унутрашњости, остављајући је потпуно нетакнутом. Изгледа да је могуће, да се и највеће лађе могу да заштите од торпеда таквог какав је садг. Трговачка флота може да буде заштићена исто тако као и ратна. За време мвра шупљина против торпеда прама робу и покривенаје са чврстим кровом. За време рата замењује се лакем кровом и шупљина не прима робу. Погребно је ссгавитд слободан пут за гас при могућој експлозија. Хедзон Максим предложио је и други један свстем, у коме такође постоји шупљина протвв торпеда, али је сп л>ни звд њихов снабдевен ззкј овом од жица и челичних тшпака, као и цсвама напуњенимводом. Један део гасне еиергије грошн се на заклону, други на цевима с водом које раабија кспарајући воду; отуда расхлађивање гаса који бежи вавише. За конструкцају овах бродова потребни су огромни тр шкови, јер је важно го, да ови бродови иву брже сд сумарена, да се не би излагали торпаљирању неколико пута, јер се могу одупрети ј дном торпеду али не неколиким. ЕК0Н0МСКА БОРБА Вашингтон. — Трго вачка Комора Сједињених Држава поднела је један извештај својим 500.000 чланова, у којем предлаже, да се из весте шефови немачке индустрије, да неке моки ступити у пријатељске трговачке везе са Сједињеним Државама све докле немачка влада не постане одговор ни орган прсд народом. На основу резултата савезничке конференције у Паризу, Комитет американске трговачке марине одлучио је да

пошље своје пргставни ке у Лондон, Париз и Рим и да оснују своје филијале у свима важнијим пристаништима Атлантика, не само да би постигао што ефикаснију контролу аме ричке марине, век да би и осигурао потпуну кооперацију изме-ђу савезничких трговачких марина. ПОСЛЕ РДСПУШТАЊД Петроград. — Према накнгднзм весгима грва седница Уставзтворне Думе текла је овакс: Дума срелази на даевни ред, чвја је прва тгч ,а питање о мвру. У име револуционар них социЈалиста изјављује Ти мотвјев, да руска републвка може јгдано у споразуму са савезнвцима гвжити закључе њу општега мира. Говориик устаје противу сепарагног ма ра изјављујућг, да се Ч 1 К устручава Да га назове правпм мзром. Када је царнсгички режим покушао да загључи сецаратан мир, сва се земља узрујала од незадсвољства, и царизам ј; пао. Затин чита ову деклер.цију о закључењу .мира, коју Дума усвзјг: »У ставотворна Дума предлаже Сагезнвцвма да споразумно формулишу услове мвра кој*м би се обезбедвла внгересн и догтојанство сввх зара ћених народа и одлучује да се изабере изасланство које 6и одмах повело преговоре са Савезнацима. У име целога рускога народа Дума изјав љује, да жали што су бели отаочеги преговори зг сепе Гатан мир.

Лондон. — Холандски листози предвиђају, да ке у Немачкој избити велика револуција која ке очистити јункере, ако немачки конзервативци не увиде, да треба да престану са својом акцијом. Берлински дописник »Лојда« прориче да ке се, ако пропадну преговори са Русијом, догодити велика реакција у народу, чија Је нервоза дошла до врха. Дописник додаје, да неки војнички неуспех, па ма колико био мали, може имати огромних последица. Париз. — ПреМа обаве штсњима, добијеним индиректним пртем, у Бечц и у другим варошима Доње Аустрије штрајкови су постали општи. Оскудица у намирница ма /е потпуна , оброк је наново смањен и поред нереда. Жеља за миром је отита. У Франкфуршу на Мајни било је великис манифестс\ ција за мир. Берн. — Нереди и штрај кови и даље трају у Бечу. Фабрике ратног материјала морпле су се такође затворити. Хлеб је постло особито редак и всћ три дана не издаје се станов ■ ништву. Организованемаиифеста

Пр. д< жавајући закључ-но примирј; са протгв и ом, Ду ма уз мз у своје руке даље вођеље пре[овора, : а о бн се дтшло до свео птгдемократ гког мвра. За’км га говоЈпацу рззла зи Расколников и чата изјагу мзксималиста о њлховом раски*у са Думом, после које максималисти напуш - ају седнвцу. Њима се при»ружуј'у в револуционарни социјалисти са левице. Дум 1 настанљасвој рад и прелази на проучавање закотског предтога о земљи штима. Најзад, Дума ј'дногласно и у кме варода која сачвњтва ју руску државу прокламује Русију демократском фед*раТИВ Н М РГП)6ЛВК1М, КОЈ'а 1М1 да ујеги и у неразтучни савез нареде и области, обухваћене федералн;м консгигуцијом. У 4 часа и зО ман. изјугра Дума се разтлази, заказавши цдућу седницу за 6 јан,ар у подне. Међутим, та седница нвје се могла одржати, јер је по варедбг владе Тавријска Палата била затв рена и нико се није пуштго у њу. Ноћсс у 6 сати и 30 мин. цеатралви комитет Саве та издао је декрет о рзспушгању Уставорне Думе, псшго она није хтела да призна в асг савету. У том се декрету вели, да једино саветл класних органазац'хја, пошто вајпре покидају све везе са другим вруш т еп м 'ла-а.а, могу оствари тл ослсб.ђење потиштених, и да се то не може очскивати од опште иароднах компро мисанах организација, као што је Уставотворна Дума.

ције за мир без анекси’а сузбиле су полицију, која је хтела да им спречи пут и продре до центра Бсча. Сматра се кав вероват но да -ће граф Чернин под. нети сставкф Цирих. — »Фосвше Цајтунг« п шге: Преаа примеру стр^нке Нсмачке Отаџоине, у Аусфија се против струје, која је за таксзвана мир без анексије и штста, оснвва страпка за мир са анексвјзма. »Немачки народни савет ва Беч и Доњу Аустрвју*, састао се 5 и 6 јенуара н ску* цао потписе чланова за частан мир. Посланик Вихтел у спорзуму са др. Патајем чшном Господске куће упутио Ј‘е гј5афу Чернину петицију, у којој се тражи, да се сосле за* угећа Пољске, Литвзније и Курландиј; морају испртвиги грантце према Русија у корист Аустрвје и да се то исто учини и на италијанс ој граници. Лондон. — Јавлмју из Ам стердама: Упорно се одр жава глас да су избили вр ло озбиљни нереди у индустријскојрајнској области. У Милхајму су трупе упо требиле митраљезе. Берн. — »Минхенер Пахрихтен« изјављују да нереди у Прагу до бијају карактер револуције. Пангерманистич-

ки листови оштро кри тикују министра финансија зато што је поднео извешт,>ј Кајзеру, да је, због тешке финансијске ситуације, свака офанзива немогукна. Берн. — »Крајццај тунг« је забрањен зато што је донео чланак под насловом: »1’реба напустити Аустрију«.О овом питању води се врло жива полемика у немачкој шаампи. САВЕТОВДЊА Париз. — Врше се припрсме за велику конференцију председника савезничких влада, која ке врло скоро бити у Лондону. Посде конференције Лојд Џорџ и лорд Милнер доки ке у Париз да присустаују седницама Врховног Ватног Савата. »Тан« јавља да ке се Врховни Ратни Савет састати идуке недеље у Версаљу и да -ке на њему биги Лојд Џорџ и Орландо, као и председник владе Клемансо. Савезнички Поморски Савет држаојепрошле недељесвоје редовне седнице. Француску /е престављао адми])ал Ле Бон. ЗГРАДА НА ЛШИ Петроград. — У званичним извештајима Централних СилгГ избачене су све изјаве Троцког, у којима он истиче да Централне Силе истичу захтеве, противнепринципима прокламованим 12. децсмбра. Руски делегати су више пута протествдвали против тенденциозних аустро-немачких извештаја, истичуки, коли ко је опасно утицати на јавно мишљење лажним саопштењима. И овом приликом прину'ђени смо да одлучно протествујемо. (Агенција Вестник). ВЕЧИТО РОВЕЊЕ Рим. — Листови тврде, да су последњи покушај испада »Гебена« и »Бреславе« изазвали бивши краљ Константин и његови агенти. Ове две немачке лађе требале су да бомбардују јегејска острва, а нарочито Мигилену,Сиру, Хиос, у циљу да застраше свет и да омету мобилизацију. Швајцарски листови скреку влади пажњу, да краљеви агенти једнако раде, и ако се Констан тин прави болестан и не излази из куке. СА0ПШТЕЊ А Мали се свтки онај ко шта з га о Дчггом Вукојев гћу поднтреднику гз Београдт да из в»ста Милача Косгвћа типографа на адресу уредништва листа »НАРОД*.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНККЕ | Јуче узору нашапе-, шадија је напала противнвчке положаје на висовима источно од Азјаго и на више мгста их пр ,била и поред упорног непријатељског | отпора и офанзивних повратака. У вече је е-ј вакуисано у позадину, 1500 заробљеника са (52 ^ официра. — Наша и савезничка артилерија са-! рађивала је у акцији успешно тукуки напа-| дни терен и растерују-| ки непријатељска поја чања, која су врло жур но долазила долинама Нас и Кампомуго. Наше ваздушне ес-| кадриле свуда су очувале надмокност. Наши авијатичари обо-| рили су десет непријатељских апарата а (ђранцуски пилоти два. ЕНГАЕСКИ КОМИНИКЕ У излету на Ло дон прошле ноки учествовало је 15 непријатељских апарата од којих су 4 или 5 успели да НАЈНОВИ

продру до престонице и бацали су бомбе изме-ђу 9 и 10 сати. Мало после овог првог напада други непријатељски авиони наишлл су на обалу код Јдсекса али јс само један допро до Лондона. Неколико наших апарата подигли су се и сусрели са непријатељским авионима над Есексом. После кратке борбе један непријатељски апарат пао је у пламену. Три човека из посаде сагорили су. Према последњем извештају жртава има: погинулих 47 и рањених 169. ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ 11о;ле кратке артилеријске првпреме нгап одељења су г>р дрла дубоко у немач ;е лениј; источчо од Селоа и довела заробљеника. У Алзасу код Шоноле је потпуно пропао јед тг пепрајатељски напад. Немца су оставили заробљеника. 14. јануаЈ а су фратцуски а 1 ВЈ‘агичарл бацили б(.0'Ј кг. ексалозива на сганицу Конфланс и на фабрше у области Сен Прива. ЈЕ ВЕСТИ

ПаРИЗ. — У Француску је сткгаоноЈ контвнгенат португалске војске. При по-ас у В0Ј - ника је г.оз»равло г.ови председник Сидовио Ппез игЈ'авивши да ће борбу наставати до краја. АТИНА. — Генерал Гијома је дтошао из Атине синок у 19 сати и стики ке у Солј н данае на подпе. АМСТЕРДАМ. — Де- ј пеше из Аустроугарске и даље јављају да се све ^ векма шире у аустритским круговима макси-. малистичке идеје. ПЕТРОГРАД. — Зав) шен ј‘; претрес бившем ч )ану Думе Цуришксваћу, кој’и ј‘; бло окрввљен за органкзашџу монархи-тач е завсре. О ) је о суђен на четири године робије а остали саучеснвци на три н две грдаве. Двој' цт су ослобс ђ>*ни. БЕРН. — Рајхстаг ке прекосутра понова почети рад. БЕРН. — Одбор за с !ољге послове у аусгријскик делег..цијама усвојго ј; великом већагом од уку, у којџ сс са задокољсвом прима изјавг а;стрвјских м »нисгара, и признају њихова напора на раду на мару, у коме мопархија не трзжч ни оштет ШТОКХОЛМ. — Према једној д е п еши из Беча * Фронкфуртер Цајтуигу^ из 1 ‘ужне Шпсицарсис и целе јужне Аусшрије, добијају се непрестано петиције у којима Хрвати и Сл.венци шраже стварање независне југослсвенске држсве. Ове петиције примају југосло венски посланици. Према овој деиеши за скупљање потписа на петиципша употребљава се велики број жена и деце. ЛОНДОН. — •Маичестер

Гвардијеш> сазноје да је г. ОрЛандо, за време свог бављсња у Лондону, имао више састанака са југословенским војјама и да је на тим састонцима дошло до повољних резултата. ПАРИЗ. — Б и в ш и главни командант северне и северо-источне војске генерал Нивел наименован је за команданга 19 корпуса у Алжиру, на месго генерала Моанија. БАЗЕЛ. — Према обавеиггењима из Берли ■ на јесенашњи споразум изме^ђу Аустрије и Немачке о Пољској, понова ке се претрести.

МАЈ1И ОГЛАСИ Вошим куририма, Од 16 овог месеца отвара се кафана и рестаур„ција »Српскм ку рзр.« Поред изврзног пића и укусног рла. Врши снабдевањ* к\рата сваковрсном робом и свнма војнич. им погребамз,; Цена по све солид 1 а. Услугвј брза и тачна. Душан Маркови-ћ, внвалгИ улвц« Јилдаз 0>ел Бр. 18 со* задина хотел Марсеља и В. Србије. 3 3

Винарска радња Иракли -1 је Зарчевића. — Бгтољца — I Г1репор/чује добро природго| втно, коњак и ракије по нају-Г меренвјим цснама- Радња се| налази у улицк. - Макс Хо/)-[ дена Бр. 13. — у б 1 изгнк| »Олимпсса«. 5-ЗС

Српско Трговачко Друшггво\ Улица Александра Велнког! број 7, обавља све банкарске,| трговачке и транспортне по слове. ПрепоручуЈ‘енашемсв ту, да се користи услугакЈ| ове новчане установе за си своје послове. Врши на својоЈЈ благајни размену свих новча-| них монета по повољним дне мнн курсевнма. 0—14

На продају нова машина □исање са српским словима! Обратити се кп,ажар* Пар<1 ској у улици Франховој.