Народ

ВР.П9. ^ БРОЈ 10 Ј1Е11ТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штаипарија се налази у фрлвко вој улици број 2(ј.

Нласник КРСТА Љ. М И 71 Е Т И ~Н

СОПУјН? ПЕТАК ј&, ЈАНУАР 1т С^ Д

ГОДИНА II. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Рсдакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Положај Ршннје

Тома Јонеско, румунски сенатор, професор медецине и бивши ректор универзитета у Букурешту, брат Така Јонеско, познатог румунског државника, стигао је ових дана у Париз, после дугог п^товања, V току кога се он доста бавио и у Русији. У разговору са једним саразником »Тана«, Јанеско је изјавио ово: »Са свим је природно, хо^ћу прво да вам говорим о мојој отаџбини. Кад сам пошао из Румуније, видеосам да је, и поред моралних и материјалних невоља, румунски народ свих класа и свих мишљења постао једна целина и то утаквомапсрлугном степену, да нема никакве подвојености. Пре рата подвојеност, која је постојала изме-ђу имућних елемената и народних маса, била је врло велика. Данае је она ишчезла, и сада посгоји само једно једино мишљење, једна једина во ља, једна једина мисао: истрајаги до краја, па макар када крај дошао. Али у овом моменту, у то будите уверени, ми мање мислимо на непријатеља који хоће да нас исгисне из наших планина, него на Русију која је још наш савезник и која је дошла да брани наша права и наше националне аспирације. Садашња ситуација у Русији нема никаквог утицаја на промену наше политике: ни наша вспека ни наш народ, и поред толиких тешкоћа и мука, неће напуегити циљ, који смо ми одлучили да досги гнемо и који је истоветан као и код наших Савезника; али нам та сигуација задаје бриге просто као пријатељима Русије, који Русији Желе свако добро. Што се тиче мојих личних утисака из Русије, могу вам ре-ћи, убеЈзен сам да максималистички режим не^ће бити дугог века и да не можс да се одржи. Да ли ће он пасти кроз неколико месеци, то не знам.

тивни му елементи добију спзсобне људе који би их ујединили и повели, промена ће би ти изведена. За сада опозицији против бољ шевика потпуно недостаје организација, изузимају ћи можда Јужну Русију. У Петрограду и у Москви влада употребљава сва сресгва, те да не до-ђе до отпора. То је све било друк чије, кад су умерени елементи били на власти после обарања царизма. Ова је епоха била епзха бескрајних беседа и непрекидних ма нифестација у корист или против идеја наБ разноликијих и најсупротнијих. Данас под владом Лењина иТроц ког, северна и централна Русија ћути као гроб. Нико не може да подигне глас против бољшевика. Сваки скуп, и то не онај од хиљаду или сто особ \ веТ ионајодчетирл или пет пријатеља, постао је немогуТ. Али ипак тежње за обарањем данашњих властодржаца може се без устручавања реТи, та ко су моћне и јаке, да •ће неминовно избити у каквом великом покрету, који ће донети дефинитивно стабилизирање ствари. клин клином

>Д јли Мел* јаеља, да је министарство спољних по слова узсло у своје руке ствар заробљених енглеских авијатичара капетана Шо ла и капетана Вуда, које је немачки ратни савет казнио са по десет година затвора, зато што су бацали нарочите прогласе пропсгандистичке у непри јатељ'-келиније. Министар ство спољних послова јавило је преко холандске вла де немачкој влади, да се дознало из немачке штампе о овој казни »против повреде ме/ђународног права' 1 , како Немци кажу. Саоп штење наглашава, да ми нистарство спољних послова, ни после боижљивог испитивања свих међународних принципа, че нала за ни једин пропис који би зибрањивао бацање листи■ћа за пропаганду; да су

..Дејли Мел“ коже, дапри рода ових реиресалија није означена, али да ће оне, ако већ морадну да се упо требе, извесно бити сразмерне раду непријатељевом. Према Хашкој конвенцији, о намерама за репресалије мора се јавити на месец дана унапред, и ако мини сширство спољних послова не дсбиЈе чроз неколико да на извештај од Немачке да су његови ухапшени офи■ цири сслобоћени. ова ће авиза битч дата у много опипљивијој форми. Енглеска више има заробљеника немачких , него Немачка ен глеских, и она је следствено у таквом положају да може да изведе репресалије врло енергично. Министар ство спољних послсва зна врло добро какви су све про пагандистички прогласи ба

цани од стране немачких авијатичара, и оно и .г има читаву колекцију.

У ВАЗДУХУ

Лондон. — Надмо-ћност британске авијатике на западном фронту постаје све очевиднија. Савезници у опште на свима фронтовима у т о м погледу стоје много боље од непријатеља. На италиЈанском фрон ту енглески авијатичари оборили су послед њихдана 8 непријатељских апарата, италијански 5 а француски 13. Од 13 до 25 јануара оборено је на италијанском фронту, у ваздушним борбама свега 56 непријатељских авиона.

РУСКИ ДОГАЂАЈИ

Лондон. — Макс*<малистички влади^и комлсарл упутили су овакиу прокламацвју: >Свама у иносчранству, Аустроуг.рски управгачи се труде да стишају немире аустро-угарске пролетерске класе, уверавајућн је да централне силе немају намеру да иду за анексијама, већ да оне иду за демократским маром. Ове изјаве само изазиввју безмерно чуђење у Русија. Услбвг за мир, које су сне изнеле у Брест Латовску престављају у ствари наји<,исгруозније анексвје. Иде се дотле, да оке хоће да се дочепају Иољске, Литваније, Курландије, Риге п острва Езел, Да го и Мон, што свакојако значи распарчаваае Русије. РадеКп на оваквсм програму, упргвљачи Централних Си: а товоре о демократсксм ш ру. И-.твна је да у овој политици Аустроугарска шра вишс пасивну него активну политику. У току преговора у Брест Литовску улога преста 1 ника Аустроугарске сводила се на то да потпомаже систематски све анекслонистичке тежње генерала Хофмдна и немач^ог мпнистра снољаих пословд фон Китмана. Али то тек неће моћи да овласти разне аустроугарске натриоте, да причају аустроугарском гролетаријату пр„че да је гдаф Чернин заточник мира. За срећу аустроугарске пролетерске класе, као в за срећу пролегера другах зема ља, цео свет је изгубио веру упрвче аустријских пприота Што се Тлче саме Немачке ми палазимо у једном анексиовисгнчком листу. у >Дај чес Тагесцајгунгу,« дасе ства-

неком Ериху Кутверу. У дој се каже: >Вл сте, 1 јануара 1918, на једном збору ранијшх бораца и инвалгда, позвали збор да, у знак протеста, врати наша ратг а одлнковдњг. Овгј позев на који је велики број одликовања Гвозденим Крстом о ставио своја одлвчја сиањује у очема света једно одлзкованих, које је врло високо цењено. Због тога се смењујете са вредссдништва тог удружења.« Из једног извештејд тога истог месга видз се, да и ве лвка маса иде франкфуртским улицама вичућз: Доле рат! Живео општи мар! Због ових манифестација је геверал Ридел, комавдант 18 корпуса, издао ову наредбу: »Зборови лгге »Немачка Отацбина« нису могли да сеодрже због тога, што су гов^рници морали та ћуте под узвгцима присутних.Овесгандатозне сцене су се настави ле и ван зборског локала, где је бало и сумњивих лич_остг.« Због тога је генерал забранио све јавне аборове у Франкфурту. Треба прзвити разлику између Немачке и Лустрије. У Немач„ој су елемеши, кији хоће да ман? фестују свој протест против продужења рата, брзо савладани. У Аустрији напроти.в, та огромна војнвч ка моћ не може да постоји са простог разлогв, што је монархија састављена из двадесег разавх народности и срећна је, ако може прежввети овај С1етскн рат без пре велвквх жртгва. Дух превласти и ссвајања има своје седиште у Пруској. Већ од више стопећа ова зе-

Очевидно је, овај •ће се режим срушити под при '1 иском спољашњих или унутрашњих дога ћаја,"а може бити и под притиском и једних и Других. Чим сви про-

Немци и ссми усвојили свпј метод у врло великим раз мерама; и да ће репресивнемере бити одмах предузе те. ако Шол и Вуд не буду сместа ослобоћени и уврш ћени у ратне заробљенике.

ра озбиљан по.чрет против милвтаризма, који је главни штаб наметнуовлади. Овај лист доноси текст једне нарсдбе генерала фон Кесела, коман данта берлинске области, који се одвоси и упућена је

мља, која је живела феудалним животом, у врем; кад су ■ећ Франпуска иИтагијл већ бвле цивилизовани гароди, досада ннје имала другог разлога да постоја, освм својпх амбпција за освајањем. 0>ај

вековнз ва; вар н је и дапас јед ни фактор, којимугисвет ски мвр.« Из ове прокламације може се предввдети исход преговора у Бресг Ли овску. Берн. — Јављају из Берлина: Према последњим вестима из Кијева пољске трупе су заузеле Мохилев, седиште главног руског штаба. Оне су заробиле гене ралисима максималисгичких трупа Криленка и цео бољшевички главни штаб. С друге стране јав љају да су украјинске трупе угушиле максималистичке покрет у Кијеву. Цела украјинска војска пришла је Ради која се изјаснилл против Немачке и максималисти чког покрета. ГОВОР АЛБЕРТА ТОМЕ Париз. — У говору ко!и је држао у понедељак у Руану француски социјалистички воћа Алберт Iома је изјавио, да се демократски мир може добити само уједињеном народном снагом а никако расипањем на родне енергије. >Није ово тренутак, рекао је он, кад ћемо ми, на претњу гене ралл Хофмана у Брест Ли

II Број заробљеника који сганују у бара^ама очигледно је врло велики према запремини ва-духа ипсвршини простора. У оделењами је становало го сто двад-сет људи, док ба с гледишга хигијене било допуштгнз једва половина. Ваши су се у мвогим становпма врло брзз намножиле и нагло су се плодиле. Заробљеници су грађани и војници, Грађани су били у почетку одвојени, а доцније су их помешали са војницима| Ово је било врло опасно с погледом на последице, јер велики број грађана кој* је био поштеђен од војних радова због телесзе слабости и туберкулозе, помешан с војнвцима у истом простору ствсрио је страшну заразну опасност. Међу грађанима, било је д'це од швснајесг година и стараца. Бар ака квдј је глужила за болнвцу заслужује нарочиту пажњу, јер је једна једвна у логору којд је бројао вине од пег хиљада људи. У једном су оделењу бнли грозничави, у другом сви осталн болеснвци. Нагомилани један и поред других на метар растојвња виделв су се људи којв су боловали од плућних болести, од болести векеричнвх, тешкпх рана и напослетку ови који су мучени вашима и

товску, ставити врат на жртвеник. Из свег нашег срца, свом нашом вољом, ми хоћемо\ да успоставимо режим права, који ће укинути рат, али треба да тај сан буде и остварл>ив. А да ли ће он то бити, ако се одржи немачки милитаризам, ако немачки социјалистс не удруже своје снаге да га победеЧ Је ли могућно мислити на неки мир са поравнањем, кад се жели мир права ? Зивршујући, бивши министар је истакао потребу за наставак борбе за про■ летерске захтеве, али после рата. *3а сада намеће нам се важнији задатак, јер се води борба за слобо ду, за право и за екзистенци ју и зато треба победити Говорник је бурно поздрављен, сонино Лондон. — Дописник »Тајмса« из Рима телеграфишс да ће положај министра спољних послова Сонина зависити од изјава, које председник владе Орландо буде учинио у парламенту. Соци јал истичка група и више других чланова парламента незадовољни су политиком Сониновом.

којл су се мазали жквиаом машћу. Храна је оскудна и врло неукусна. Изјутра чорба од ражв,. у подне чорба у коју с; два, тра пута недељно додаје парче сланине ила соли; по неки пут добије се по нека краставац Увече опет чорба од јечма, а недељом се додаје за ручак јгдно парче отужног сгра. Порцвја хлеба била је: један хлеб за три дана. Вара се свако, ко масли да је посета ааробљевичког логора од стране неутралне комвсије гарантија противу злоупотреба. Ове комисије нису ни вођене у све логоре. У НемачкоЈ постоје три 1 рсте заробљеничквх логора: логор за параду, логор насиља а логор за рад. Нр 1 и су заробљеиичкн логори, са сто педесет до диеста људи. Нзик су посећмале сани г етсге и неутралне комасије, еамо једним делом и то ако су нгутралне владе својом пвтервенцијом добијале нарочита одобрењ?.■ Логори насиља устано 1 љени су у циљу изнуђавања и постоје скоро годину дана. Ова логори, којг се налазе у Пољској и Русији нвсу ни једнои посећлни санитетском и неутралном комасијом. Можда је врло добро повнато изван Немачке шта се догађа у овим