Народ

НЛР.О А

ло орииа, ј р на суарот оео ме што је прописано у логј I има га рад, допушта се зарзОљсниаима у овам логоримз, да могу писати у' своју земљу Л љахова писма нису цегзурисанз. Према тоие је јавност сероватно обавештена о животу заробљентка у о вим гогоркма. Заа се да су радови врто тегаки, храна рђ ва и недовољна, а дисциплина врло строта п бе дугана. Трећа врста логора је састаељена од радника. Нјвхов број ие 1 ве се на сто хиљада па и више. Ова су логорн за е.чсалоатисање радне снаге на јевгин начин. ЗаробљенИци се употребљавају за ру*никв!ампчг угља, гв^жђа, соли и фа браке, па чак и ратне, за нас&пање бара, нарочито за места под тресетсм н мајдане са лигнитом. Немци имају од то1 а велике користи. Ове рад нике нису посећивале комвсије. Нч један странгц не може добити дозволу да их видиЗаробљеници кој -1 су овде у потребљеки немају права д* свзјим породчцама назначују место где раде. Пзчхова писиа, строго цензурисана, путуј/ из лсгора коме они званачно припадају, ма да су од њега киг.ометрима удаљенч. Одговори на писма су адресовани на велвки логор, а прсјатељи и породица несретнвх з^зробљенкка, која већ читаву годину дана раде на дну каквог рудника, у ствари и ве знају у I оме су они месту. И можва чак герују да се ови чувају у иеком лепом логору о коме причају иаивни и рђаво обавештена неутралца. Само лекари, Бланшод и Шаај ^ер, којн су посетили неке од ових лсгора за рад упознали су јавтост о својим утисц&мт у написима које су објгвала последњих дана у Женеви: »Очеведно је да су несреће миогобројае у свлм руднгцима, одакле су тогово свз рудари отишли и где се оставзло да раде људи ч«ји је занат пре рата бло сасвим друг.*. Исти се случај^ви дјшавају у фабрикама и вел-лки број сведока које смо ми испатали, потврдво је ово. Разболевагве међу заробљеницима, који су навикнули на други живот, мора блти врло велико«. Бланшод и Шпајзер утврђуј/ Да у Круповој фабрици у Рајхаузену број оболелих заробљеника доствже дчевно 30 4о од сто шго долази од тешког рада и казебг. " КРШВА РЕЧ Ламија. — Пролазећи овуда, на путу за Солун, краљ Александар јсизвршио преглед тру па и ово им је изговорио: »Мени је врло тешко због недавне побуне. Ви имате дужности према мени, као према своме краљу и као према, главном команданту војске, дужност да се. покоравате и да заборавите прошлост јер сам и ја сам признао нови режим. Наша отаџбина, која је у опасности, мора свим силама помоћи свету борбу, коју су

предузеле Силе Зашти тнице и која ће допри нети ослобо-ђењу наше несслобо-ђенебраће. Из дајство је не самоометати ову борбу, већ и само помислити да је нећете помагати. У име отаџбине у 0пасности ја тражим од вас да помогнете дело владе, која ужива моје апсолугно поверење. Живео народ!« ДМЕРКЧКД НДРЕДБД Њујорк. — Генерал Першвнг, командчнг амерлчкпх труга на Француском фровту и.-дго је једну наредбу, у ксг јој објашњава тр пама потре6у цек8уре и даје ич нцол -

Цчрих. — Доп' снчк » Фосише Цајтунг а< јавља своме листу из Бсчг, да узрујаност, коју су произвели штрајкови, и даље трс?е, опште је мишљење, да јсш нчје изречена последња реч. Дописник мисли да су концесије еладине проста обекања. Министар за ис храну обекао је бољу организацију поделе хлебп; ми нистар унутрашњих Дела пристао је на проширење изборног нрава гласа за оп штинске изб ре. Тиме би соци1алисти дЈбили у са моме Бечу више хиљада админ ист рат ивн их п ?ложаја. -Лли — додаје допис ник — ист.орша овпх обекања и начин како се она изигравају, довољно је позната. Одлука рсдничких предсишвника да се прекине штрајк, изозвала је велико незадовољство. Екстремни елеменпш социјалиста жестоко нападају на аредседништво странке и прете новим штрајковима. Истога је мишљења и дописнпк >Берлингр Тагблата<, који јавља да је сшПуацпја у Аустрији вео ма деликатна и да о томе треба водити озбиљна ра чуна у Немачкој. Народи у АустриЈи неке да се боре више за анексионистичке циљеве. Дописник опомиње немач ■ ку врховну команду на ово стање духова, да не би до живела какво неугодно из ненађењг. П а р и з. — Поводом штрајкова у Немачкој »Тан« пише: »Покушај општег шрајка већ је био у Берлину 3. априла 1917. Сравнивши вести, које нам данас долазе са онима из тог времена, може се судити о релативној вредности даНашњих догаћаја- По ондашњим депешама било је 125 000 штрајкача, данас их има на више стотина хиљада. -Тада се јавило и за делимичне штрајкове у разним крајевима Немачке. Данас се јавља за више. Што се тиче Берлина, влаети су објавиле, да је поеле 43

да ко с. в та о држ њу. У на ре*би се к»ж*: »Не заборави те никака дт смо у рату ида непр •јатет. вреб?. Нз све сранце гле»ајге са неповере н е т. Накада 1 в будите ни мало 1 кв*гљ :вм прем с женама, )*Р су жгне гајвгшгп и шт.:јуни нспрбјатељевл. На улици и на јаввим месгима сетиге се да з-дови ии ју уши. Не износате своје акшпеае о војнви питањВма ни ци о оаштој ситуацлји. Избегавајте да дај те утисак пеим^зца, било речима, било дркањем. Иизјге уаек поверења у уссех наше ст«ара. Чувајте се оакога који»а.м пос.авља питања војне пргро де и свакога кој I се кнтересује свим пигањ: ма».

сати рад свуда отпочео; данас се и не јавља за крајње решење а најмање тако брзо. У априлу се јавило да »званична сбцијалдемократија« пропонеда мир рлдницима, на супрот социјалистима из мањине, који су једва и чинили неку странку. Сада три шефа »званичне социјалдемократије« пристају да буду у одбору са социјалисти ма из мањине, да канализују покрет. Кад се све то пореди, може се рећи, да је данас тежа ситуација.« Рим. — Бгчки »Арбајтер Цајтун« се пита како ће бити држање немачке владе према штрајкачима? Шта ће радити Немачка ? Како ће се она споразумети са немачким раднлцима ? »Арбајтер Цајтунг« прсдви-ђа да ће јункери и велики индустријалци изврШити енергичан притисак. Немачка вла да убрзо је показата да она на овај начин гледа на ствари. Притисак се врши систематском строгошћу. Војне власти издале су наредбу о мобилизацији свих сумњивих радника а осуде се ре ђају једна за другом. О ситуацијиу Немачкој, у Швајцарској су се добили ови подаци. Социјалистички »Народ ни Дом« опкољен је по лицијом а главни командант обнавља прет ње према свима онима који и даље буду шграЈ ковали. Оеуд 1 посланика Дигмана показује да ове претње нису залудне речи. Посланик Дитман Изјавио је да је он организовао само опшги штрајк као демонстра цију која је требзла Да граје три дана. Таква од прилике и м њла је бити намера покре тача штра!ка, јерсесамо тако може објаснити да се брзо утиша штрарч за који је изгледало да ће узети наг гле и огромне размеЈЈе.

Одговорнл урехншс, ДРАГ. С ГХ)ТНЋ

КОД НЕПРИЈАТЕЉА

ПРИЗНАНИЦЕИЗ СРБУЈЕ Обав;штај Б ро Срп. Цгв. Крста у Солуну, дОбиоје нс*у партију оригиналних при8! апц| ш Србије за следеће улаг че. Умтљавају се улагачи да се обрате оаом Бвроу ттичпо или тасмено, како бв вм се пргспеле пртзнанице предтле Лаца која се обраћају Бироу писмено да им се признанвце пошљу, дужка су тачно да назваче ком; су новац слали, место где и греме кад су слали, ј р се без тога признанаце не могу ислослати Нз крајева под Аустријом Агатсновић Малета, Андрић Доггсслав, Андраћ В. В., Аранђгловаћ Јован, Аџ<*мов?ћ Бранко. Баронић Евгенвје, Бељвћ Чедомир, Влагојевић Милоје, Бранковић Драг., Бушет»ћЧедомир. ј В иданоааћ Жвв јлн, Вллотијевић Периша, Војковић МиЛ«вјј, Вранеш Јован, Врашћ Видосав, Врбсћ Којв, В,кс«вћ Љубомир. . /аврилов ћ Драгутин, Гајић Констан вн. Гиздавић Виктор, Госпаввћ Јован, Гудовић Мил н («:). Дамњаво 1 ић М. Страхиња. Диматријеввћ Божа, Додић М. Душ н, Достакић Ч д». 7)орђевић Јеротије. Из крајева под Бугарчма Длексгћ Јкубомир. Анђелкозић Светогар, Ар.нђелов.-.ћ Лука (2). 6>нић Михајло. В а .чић Јосиф, Вукомлно 8нћ Боравој.*. Ђ' кић Гаврило, Тз грђевић Божидар, "јјјокић Сплра. Живкотћ Д. Стсван, Жав ковић Стеван, 5драв 01 ић С. Милан. /оаановић Таса. К. с г ић Драг. Костаћ Јордан. (Насгавиће се) _ СА0ПШТЕЊА ЧШУЉА — У Крушевцу је умро 3 нов. мбра 1917 год. наш дсбрв брат Војасл в М. Гавриловић, поверенак дсбара Дамитрија Млрксвића (Пеће) трг. из Крушевц I не дочекавшл састанас наш у малој нам Велвкој Србији. Јављамо ово нашлм и Вјјиним дотрпм пријатвљима и дру,оаима. Ожалошће а браћа: Данилс, Млан и Милом рМ. Гавр л вић б агајлик бр. п. 12. ♦ И.твја М. Павловнћ, каредник — ђак (суилент II крагујевачке гамназаје) моли сва лица са чстим именом и пре зимецом, да му сву његову поћЈту из Србије —■_ ако је погртшно улућсна — достгве на адресу поште бр. 414. Поручник Милач Мзлосав левић п. бр, оОЗ, извештава Јосифа То;-ића професора из Шапца, д» је вегова породица жива и здрава у Ници, али без Цовца. Поручник Милан Милосављев»ћ п. бр. 60 ј извештава: Мил рада Јевтића, Жику Милошевића, и Свегу Илића свр шене матуранге, да су њихове псродлце здраво у Ници. В јвн Тсдорсвић ордснанс бр. п. XVI моли свакога, којц шга зна о ње овом сапу Да нмлу В. Тодоровгћу, да га изгестн на горњу адресу. -4.11. 1 I 1, ■■■ ■■ I, ■■■ ■

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФШЦГСКК К0№ИНИКЕ Акт. вност обе »ртилерије, нарочмто жива на фронту се■ерно од Еи*, у области Ша■ињхн т— Тарњм — Филеа и на десној обали Мезе. на сектору Сачоње — кота 644 и код Хартмшсви еркопфа. Немачка одељсњ-, која су погушала да се прнблаже фра цјским положајима севе розападло од Бре ан Лаоне одбијена су. ФравцуЗЈ су гзвршили успешан испад у пемачке рово»е всточно од Тегона. У Алзасу су Немци, после јаке арТилеријске прилреме, извршали, без резултата, један покушај напада на цземл тачка ма !од Банхолца. Изиештај од 23 сат«. Франц>зл су у зору одбвли једап 1 ,емачки покушај нападау областисевервоодК) атнс. После бокбардовања ва де Сн ј обали Мезе у Алзасу, Немци су взвршвли на северном углу шуме Фос три пренада, које су Французи одбилл нангвши Немцима губитке и д Јбивша материјала, Извештај Штаба Источне Војеке. — Британска авијатика је бом баЈЈДовала депое муниниције у Богданцима и у Горњем Пороју као и аерод{)ом у Ливуноиу. ЕНГЛЕСКН К01ШНК& Нспријатељ је извршио препад на наше положаје у близини пу-

та Скарпа —Камбре. Велика активност непријатељске аЈггилери је јужно од Маркоена и северно од пуга БопомКамбре. Иепријатељска активност појачана је северно од Ланса и североисточно од Ипра. Нашиавијатичари бацили су три тоне експлозива у сред дана, на разне депое муниције. Они су исто тако и митраљезима тукли и бацили више од тону и по експлозива на аеродром југоисточно од Камбреа и на станицу Менен. Оборено је 5 неприј псљских апарата а 3 су натерана да се спугге. Нашег једног апарата нема. ИТАШДКСКИ КОМШКЕ Од Стслвно до мора умерена артилеријска акција, као акција па:рола између Адађе и Брснте. ' Вл о је неколско ваздушн_х бораба, у којима су Енглези обормли један непр јхтељски ввијон. Кевизшо, Басно, Трсвизо и Мес ре понсвл су бомбардованн са непријатељских аеропланл. Штега јенезнатнз, жртава је мзло. Јед^н с.д нзших ди^пжабла отишао је пре оноћ до непријатељс -сг аеродпом( у Сан Тулкома дн Веља и бацао тону етсвлознва.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

АТИНА. — Два наредника који су у Ла мији осуђени на смјуг због побуне слЈЈељани су данас. — Побуњени ци се и даље вЈзаТају у касарне. Јуче се јавило војним властима 65. Ве черас ће у Ламији бити манифестација против побуне. ПАРИЗ. — Хаиасова Агенција јавља: П(>ема листу »Хералдо« односи изМеЈју Немачке и Шпаније остају затегнути све до немачког одговора на шпанску ноту о торпедовању ла•ђе »Гирзлда« ПаРИЗ. — Хавасова Агенција јавља из Же неве: Аустријски конзул у Женеви, Лгдчнсг ухапшен је под сумњом, да врши шпијунажу. ПАРИЗ. — Телсграфишу из Амстердама: Кзјзер и аустријскицар Карло ускоро ђе се састати у Дрезди. ПАРИЗ. — Пр*на званвчном гаопшттњ.у амермчча влада органмзује колонијалну војску. У њу ће се угетп 30.000 урођезмка са Фвлвпивс:-пх острва. 11АРИЗ. — Агриколњи Инсгитут, којч су Немци о повали у Гану као фламанскн

унвверзатег, досада има само једног ученика.

ПАРИЗ. — Из Лондона јављају »Матену:«

Д°ј.д.. Џ°ем

и генерал ангпп4.|. .|»Ш.

Робертзон вратили су се. Они сматрају конфсренцију у Версаљу као најплоднију од свих које су биле од почетка рата и кажу, као и К.темансо, да су резултати изванредно повољни. БеРН. — Векерле поноза нстази на велике тешлоће у стварању владлне сгргнке, нарочито к^д независпе сграгже и код националних ^атолика. РИМ.— На Крунском Савету у Берлину решено је да Кронпринц остави команду на за* падном фронту и да се посветл искључиво унутј)ашњој политици. На његово место до^ђи ће Макензен. МАДРИД. Пови нереди избили су у Португали ји. Пдтници који долазе из Лисабона причају, да Је нрекинут железнички саобракај у земљи и са инострсн ством, МАЈ1И ОГЛАСИ Српско Трговачко Друттдо Улица Александра Великог број I, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свету, да се корнсти услугама о»е новчане установе за све своје послове. Вршв на својој благајни размену свих ковчаннх ионета по иовољпвм дне«мви курсевима. 1—10 Винарска радња Ироклије Зарчевика — Батољца Пр*пор-чује добро природчо ■ино, Ј.оњак а ракије по најумеренкјим ц*н.ма Радња се налази у улиц-.' Макс Хардена Бр. 13. — у блвзвни »Олимпоса«, . 12—30 ■ ■

ШтампаршЈа, АКУАРОНИ