Народ

6Р. 181.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 Ј1ЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарвја се налази у фрзнковој улици број 2о.

Власник КРСТА Љ. НИАЕТИТ

СОЛУН ПЕДЕЉА 28. ЈАНУАР 1318 рОД-

Рукотгиси се не враћају. Огласи и белсшке напла ћују се по погодби.

Рсдакција је у улици Фран ковој бр. 20.

Главни уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Никц Белгиска нота, којаје као одговор на летошн>у папину ноту, објављсна око половине децембра, тражи као неопходне ^слове за правичан мир, у колико се тичс Белгије: територи јални интегритет у метрЈПОЛИ и колонијама, \тиц'ј политички, економски и војнички без икаквих услова и ограничења, накнаду претрпњене штете, гарантије да се не понављају насртаји из 1914 на њу. Поред тога, нота констачује да званична Пемачка није о овом питањујавно и отворено никада проговорила, ни ти и један једини пут формулисала своЈе гледиште о Белгији и њеној независности. »Рајхстаг је изгласао једну резолуцију о циљевима рата, канцелари и министри спољних послова мењали се врло често у Немачкој, централне силе послале су своје одговоре на папину ноту, а никад ни једна реч није речена, ни један ред није нап лсан, који би признавали иезастарива бел гиска права.« И заисга, после познатог говора канцелара Бетмана. у коме \е он признао »неправду« нанесену Белгији, никада Немачка није хтела да говори о томе таквим језиком. Напротив, чуле су се анексионистичке тежње, истина посредно и од неовлашћених лица, али су неколике такве изјаве доцније акредитоване на један јасан и несумњив начин. У априлу 1916, шеф католичког ц е н т р а Шпан, објаснио је овако изјаве канцелара Бетмана: »Што се тиче Белгије, он нам је рекао, д 1 се треба старати да она не поегане бедем Енглеске, већ напротив да политички, војнички и економски падне погпуно у наше руке.« Гозорник којије овако говорио био је тада председник апелаЦионог суда у Франкфурту. Сада је аванзовао и постао министар правде у Пруској. У јануару 1916, шеф националне либералне партије Фридберг, одговарајући у пруско) ткупш ини једном со Цијалистичком посланику, који је пледирао за Белгију, рекао је:

»Посланик Хирш жели да се поврати политичка и економска независност Белгији.« Али ми не смемо да заборавимо да Белгија није била ни у колико неутрална, као што је изгледало у јулу 1914. »Говорник који је, клеветајући белгиску неутралност, у исто време признао немачко насиље признањем: да је Белгија тада заиста изгледала неугрална па је ипак била нападнута, био је тада обичан посланик, а данасје потпредседник п р у с к е владе. Граф Хсртлинг био је шеф одговорне владе у Баварској, када је баварски краљ држао у мају 1915 беседу, у којој је за Немачку тражио »непосредан излаз од Рајне на море.« Нигде се није чуло неодобравањеодговорног ше фа владе, већ обрнуто, банарски краљ остаоје анексионист, и то баш у правцу запада, а граф Хертлинг постаоје немачки канцелар. Али и ови освајачки апетити који се посредно или кроза зубе објављују, и сви други који се без скривања показују морају бити уништени пошто по то, јср ће иначе цео свет добити убефење да повреда мефународногпра[.а има да донесе само користи. НЕМАЧКА И КОЛПНИЈЕ Лондон. — Колика би опасност за .будући мир претила од евентуалног враћања немачких афричких колонија Не мачкој, јасно је приказао гснерал Шмит, члан ратног кабинета, на јед ној конференцији у краљевском географском друштву. Конструкцијом жељезничких пруга до Ин дијског океана и до Пацифика и са три пута, која воде севсру а која су својина Белгијанаца и Енглеза, и с којима би се за 10 година могла спојити јужна Африка са Средоземним Морем, Немци би од тропске Африке сгворили један од највећих проблема будуће светске политике: њнхова је намера била, да ство рс велику центрзлну афричку државу, која би сем њихових поседа обухватила и све поссде енглеске, францу-

ске, белгшске и португалске јужно од Салхаре и чадског језера, а северно од Замбеза. »Немачка — рекао је Шмит — сада гледа да опет добије изгубљене колоније, да би наставила прекинути пут. У исто време природне луке Индијског Океана и Пацифика биле би поморске базе за сума рене, тако да би два океанска пута била доминирана и поморска превласт енглеско-американска била би унишгена; урођеничке војске биле би јој од користи у будућем великом рату, које му немачка врховна команда већ посвећује сву своју пажњу због заузећа се-

Лондон. — Постало је јасно, да болшсвикине намеравају да закључе мир и да ћс наставити рат. Троцки је триумфално објавио Конгресу свих »Совјета«, да болшевики неће дозволити Украјини да закључи за себан мир са Немачком. С тога су предузете све мере, да се Украјинска Рада замени са украјинским »Совје тима«, који ће у Брест Литовску радити заједно са болшевикима. Уз највеће одобравање целог Конгреса Троцки је рекао: »Ова вестзначи, да украјинска буржоа зија неће успети да предвоји руски фронт закључењем засебног и егоистичног мира. То значи, да се централне силе налазе пред целом Русијом, која је спремна да брани принципе револуције.« Троцки је даље казао, да је у садањим приликама мир са Немачком немогућан. Немачка би најпре требала да при стане на евакуацијузау зетих територија. ;Граница, коју су нам Нем ци предлагали, таква је, да би олакшала евентуалну нову немачку агргсију. »Немци — завршио је Троцки — нису веровали да ће преварити руску владу. али су мислили, да ће руска влада примитићуткенемач ке предлоге, задовољна, што јој се дала прили ка, да закључи мир са демократском маском. Али, ако буржоаске владе могу да закључе ма какав мир, револуционарна влада Совјета не може и неће да закљу-

верне Африке и 1лгипта; на послетку би могла псставити ј е д н у велику војску на крају Азије, чија би се сила осетила чак до Персије. »Овај пројекат — закључио је бурски генерал —није измишљотина, већ базира на писаним делима угледних Немаца. Велики број не мачких писаца изјавио је, да немачка железница Берлин-Багдад неће бити обезбефена и биће незашгићена с бока без једне велике цен тралне и источне немачке Африке. Ето шта хоће да кажу владајуће немачке класе, кад говоре о афричким колонијама.«

чи империјалистички мир.« Овесу речи биле при мљене са бурним одобравањем од целог конгреса. Цирнх. — Пишући о преговоримд у Брест ЛитовЈку, званична »Норддајче Алгемајне Цајтунг* у једној ноти, која се веома много коментарише, чуд 1 се, зашто се захтева од Н маца, да сматрају, да је свака ратна опасвост престала на источноме фронту. Требало би, вели лист, да Руси покажу мало више разумевааа и да схвате зашто Немца желе, да прввремено осигурај/ војнички источни фронт. За то би био довољан сам факт, што би Русија постигла потпун мир, док се Немачка налази у очи великих догађаја на западноме фронту. Немачка је готова да створи широку базу, на основу које би се решила сва питаиа после закључења мира. Кад би руски делегати воднли више рачуна о ономе што Немца морају да траже због своје војничке сигурности, много би приномогли да се дође до мира, па да се оствари и принпип о сам зопредељењу наро да. На завршетку лист пита Русе, да ли они не могу или неће да разумеју оправданост немачких захтева. Одговор је веома важан због даљих преговора у Брест Латовжу. Ова се нота тумачи тако, као да су ценГралне силе одлучиле да буду на чијто да ли је вредно, да се пргговорн насгаве у Брест Лвтоиску. »Крајцпајтунг« п?ше, да примарје на руско фронту истиче 4 фебруара, и да би до тога дана требало знати, да зи су Руси намерни да наста ве са својом полвтииод оду говлачења. Ако је тако, требало би однах повући коцсеквенце. Затим дист истиче мгђусоб ео непоаерење делегата. Руси су уверени, да Немци подра-

зумевају анексију кад говоре о аутономији, а Немци верују, да Руси, кад говоре о миру, мисле на револуцију у Немачкој. •Форверц* вели, да се Русииа ве може негирати искрена жеља за миром. Руси, ди би дошли до мара којнјепотребан њиховој домовиви, отишли су даље но шго би отишлд и сами немачки социјалисти, да се Немачка налазв у садањим русквм приликама. Руси сматрају да не могу одустати од својих предлога, јер би у том случају нестали са позорнипе, праће ни клетвама руског народа. »Форверц« обећава немачким делегатима, да ће их соцајалистичка странка помагатн против сваке пресије, уперене, да се осујети закључење демократског мира. Не зна да ли се ова потпора жели, алв то је све што социјалисти могу да даду. Она не могу обећатв да ће кривити Русе, ако се преговори прекину, Говорећи о могућности прекида преговора вели, да би Немачка могла да настави непријатељства, како би наметнула Русима своје услове. Не ће да расправља о питању, да ли је могуће прнсилити Русију да прима немачке услове о мнру. ИЗ ИТАЛИЈЕ Рим. — Приликом стварања анкетне комисије о војничким догаћаЈима из октобра 1917, италијански министарски савет решио је да се генера.ги Кадорна, Перо и Капеле

Нов начин за одржавање везе, који је већ модерни рат унео у употребу, то је тако звана телеграфија помоћу земље. То је метод телеграфски који је, у главном, по средиви између телеграфије без жгца и обичне кабловске телеграфије. Он има то заједничко са телеграфијом без жица, што ставице које саобраћају нису везане жицом; али док се код телеграфије без жица таласи преносе кроз ваздух, дотле се у овој телеграфији електрична струја преноси кроза земљу. Та струја је струја индукције. У елекгриците 1 у струја ин»у»цвје је сугерисана, ако се тако м' же рећи. На пример, с»ачи знд да кад електрична струја пролази кроз ј»дву жи цу, она сроазводи у другој паралелној жици, постављеној на иавесној раздаљвни, наглу пссредну струју, кад год се прва сгруја нагло мења, кад почиње ипи кад престаје. На тај нач н се мдже да СхвлТи, да Iад се на датој тачки на фронту меге жица од неколико десетвна метара, чији су крајева утврђени за земљу у

ставе на расположеље министру војном а да им се тиме ни мало не умањује њихов положај. Они се позивају само да даду комисији потребне елементе за воћење анкете. НЕМЦИ У БЕЈ1ГИЈИ Хавр. — Белгвјжој влади дошла је дз руке нота, коју је немачка влада поверљвво упутила немачкии војним властима, у којојсе дају инструкције за администратввну поделу Белгије. Нота је датирана у Брисељу 1917 год. и исписана је на неколико табака. У њој има веома тенденциозних историјских и социјалних података о Фландрији у корист Немачке, која политички жели да искористи језични дуализам у Белгија. Нота се завршава чланом б., који садржи инструкцвје за рад изолошаних Немаца у Фландрији. У томе члану налаае се и ове значајне фразе: »Сада се врша административна подела. Споразум немачки са фламанским покретом одобрило је и наредило Њ. величанство немачки цар. Дужност је, дакле, сваксга Немца да га помаже свим својим снагама. Неначка политика у заузетим областвма је працремна. Дефинитивни политички облик Флавдрвјл и Валонији даће будућност. С тога нд јгдан Немац индввидуално не сме да се меша у евентуалне неспоразуме између фламанаца у питању о админнс 1 ративној поделн н немачкој потитици. Сваки треба да се држи информација царске владе.«

форми круга, па се кроз ову жицу пропусти електрична струја са врло наглим прекидама, те ће промене, произвођене намерно, рецимо морзеом, изазигати посредну струЈУ У ДРугој паралелној жици, постављеној на извесној раздаљини више назад, и омогућити да се швљу сигнали од једне станице другој. Искуство показује, да посредна струја на којој сезаснгва овај нови начиа за везу шнри се нарочито кроз земљу; отуда и име: телеграфија помоћу земље. у осталом, природа зешљишга угиче мвого на ширење, тако да мало влажна земља, којгједобарспроводник електрацитета, ствара врло велики опсег и даје нај боље резултаге. Истотакоземља под шумом, која је »рло незгодна за ангене безжичне телеграфаје, врло је погодна за телеграфију помсћу земље. На пријемној станици примаЈу се сигнали на телефов, а одатле се по потреби гранају д»ље. Телеграфвја помоћу аемље не служи само за веау. Овам

РУСКИ ДОГАЂАЈИ

Нон телвграфнја