Народ

ВР. 18».

СОЛУИ, СРЕДЛ 31. ЈЛИУЛР 191.4 ГОД.

ГОДИПЛ 11.

11 Р 0.1 10 ЛЕПТЛ

»Народ« ивлази снакога дана по поднс.

Штампа.рпја сч> налааи у улици Коломбо број (>.

Иласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

НДРО

'укописи сс не враћају.

Огласи и белешке наплаФ.ују се по погодби.

Редакцијп је у улици К'оломОО б|)()ј ().

1лнини уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

КЛЛОНЦН II Ф. 1 ЛМЛШЦ 1

Г)С.1 ги ј у сачињаинЈу окочетири милиона Валонаца, који говоре француски, и нешто нишс од четири милиона Фламанаца, који говорс (Јпаманским јешком, врло приближнцм холандском. Под ф . т 1 г режимима 15а/лонип и Фламанци жи|!С '.ајсдно ВС'1’. всковима. дслс+.и иету еудбин\ и сјсдин.сни у јсдну нсдод.иву масу историјом сстановама, јсдинством дајсдничких караг-гсрних црта којс их одликују од странаца, »ој.ом да жпве у елобмдној и невависној поЛИ1 1 Г 1 КОЈ ваједници. Нс постоји ни јсдна партија бслгијска која би желела да напусти општгкуГу,нити Валонци хоФе да преетану бити Келгнјанци да би постали" Ф])анцузи, нити Фламанци хоФс да прсстану бити Вслгијанци да би постали Холан-ђани а још мањс Нсм^и. Јсдино је у пи гању о је.ЈИку било вафсвица н с\ к(Јба, који су сс нај) 0 '-.ито лаоштрили послсдн.их година п р е д овај ]>ат. У 1914. та нејсднакост V јсвику, при којој је нарочито фаворизирање уживао (Ј)ранцуски, још јс постојала, и < 1>ла.чанци су тражили да од два државна универдитста онај у 1 ану будс фламански. лигањс фламан'смачка сад упо ава ва својс ци»с Д10Г\']'.И у ди,скб>1 т™* >’ IV ни/ата .13 прошто 6.1 МОГ.10 да V СУМЊ V пи-гањ.

То ско треб) л.свс. ПЛО' Кри и;г!у , ДОВсДС

0 I сп П|, пи ТС] ма

Флањ'*ВЈ- гинској нс УтралноВслгијс, 11е:<Ј*чка је шшлп фламзаиско ,ње. Она ка(Г инснише, у имс гсрЈлма, V ко])ие мтаца а прогии л.а,Iих Валонаца. Појавило се око егот,:лу брошура у Нс.моч, '>ј, које развијају ову тсму и на коју се ноииие навракају сваки час. Са нсчувеном несав 'еношТ.у и дрскОШ•|;у. Не.мци г о в о р е о правима Фламанаца, а ааборавл.а ју мефугим свој |)(У1зсни рсжим, под којим истински трпе Данци, Пол.аци, Француаи. Вило би врло дуго ре■ђати шта су све Пемци починили у Велгији, да*6и поделили лопце и Фламанце. О томе јс, па објсктивон

и научнички начип, написао Фернан Паселск читаву књигу под насловом: »Фламанско пиган.с и Немачка«, V којој сс иалажу многобројнс аамкс и сплеткс, чињснс од странс Немаца, а у намсри да сс и а а ао вс неповерење, рас деп и мржња. Иамс'ђу осталог, отворили су на врло свсчан начин (|)л а ма н с к и у н и вс ра и тет, али се на њсга, као што смо ономад јавили, уписао до сада свсга један слушалац. ()д чстири милиона •Фламанаца нашла сс иавесно која стотина, која пристаје уа овс махинацијс. Па таквих слемената је, по свој прилици, п поанаго »Фламанско ВеТ.с«, којс, по дспсшама иа Всрлина, као тражи одвајењефламанскс Белгије од вал )НСКС. ЗБ"ез’ДИЦЕ Хајно јо Нсмац, али их је добро поапавао п вато их нијо волео. А пи опн п.ега. Мођу н.има он јс овако ппсао: »У оаоме што кажош, ш/ш и увек подој права, иетипска имена. Ако то нс учиниш досиће тп сс, кад олишеш магарца, да ее одмах појави туце л.удч магарсћег порекла м еваки 'ђе повикати: Кто. то еу моје дугачке ушл ! То љакап.е је мој глае ! Тај мпгарац то еам ја !<■ Гпргшипцч. НЕМАЧКА I ШПШ1Д Мадрид. Шпанска шгампа једнодуша > протсстнујо црогив н.-мачкаг вађса.а су.маренског рата. »Кнока«, чија је умереност по.шата тражи дасз предуаму ене])глчпе мсре против наергл.иваца. ))Кл Паис« пишс да је по тр^бно да (':' објави нотн к0 ; а ј 0 п М' вгга • немачкој влади повЛДОМ 'Ј'орисдован,а »Гираддек как ) сгишача народна рсиосг.

са својим иаврсним колсгама а надам сс и да тај рад ниЈс био бссплодан. То јс утврдио послсдњи са всан и ч ки савет. Свс је вишс мсопходно да сс ратни проблеми посматрају у њиховој цслини и да сс одлукс доносс са општсг глсдишта. Јсдинство борбених снага мора беспрссганка бити свс тешњс. ШГРДЈН У П 0 Љ 2 К 0 Ј

Париз. — Пол.ској Агспцији у Жспсви јавл>ају иа Лублина: »По примсру Варшавс, и у другим јс варошима у аутономној Пол.ској био објавл.сн гс н с р а л н и штрајк. 10 ов. м. тајје покрст аахватио Лублин, главно седиштс аустријских окупационих власги у По.кској. Сва индуст])и ј с к'а 11 ]»сдуас Т.а свс фабрикс, позоришта, трговачке радњс, биоскопи и све гостионицс бсз изузстка били су затворени. Штрајк је имао чисто политичкм каракгер и њимс је управвала пол.ска содијалистичка странка.

нсмачких доссл.спика у чисто румунскс прсдслс у Тфдсл.у. Ти су доссл>сници махом из Добруџс и Румунијс. Изглсда да сс нсмачка влада сложила у том поглсду са бугарском владом, која опст жсли дп сс ослободи и отрссс нсмачких ттановника у Добруџи. Предузимањс оваквих мера изазвало је у Маџарској мИого комспта])исан»а и писања. Извссни листови ВИДС V овомс споразуму намсру Псмаца да оставс Добруџу Буга])има.

ои се у.шсми

ИЗЈДВА КДДОРНЕ

Париз. — Полазет.г иа Бсрсал.а, сдс јс а; - 1 -ри мсссца узимао цс н>сн()1' учсшЈ.а V С авсаничком" Ва гном ('авсау, гсисрал Кздорма јс иа јавио јсдиом сарадиику »Матсна«. односим дуооку на ових нс-

»Ја успомсну ксдсл.а у Фраикад сам познао вашс зсм.кс и 13 о-

колико цуској, напоре врлинс вашс воЈсКс. фењс вашсч - рата сс п»јачава сталпим додиром са становништвом. >1а сам с радошТу ради«

ШП У УГЉУ ЦијЖх. — Према обапсшпш.има из разпих немач кмх шстона, у целој царевипи ее осе1.а врло јака оскудица у угл.у. »Таг« пише да је ()]! ) прли пут да е\' шкоде у Пер ошу мораде да обустане рад абог нсмања угд.а. )следњи\ педел.а било |е пелике дискуеије око ааиођења погрошачких лисш аа \тал>. Примепа тога сисгемл почеТе од полокине м |рга. »бреелахер Генсрал Анцчјгер« пише да је огннгим 1 V Иреслани била припу•ђепа да обустани гдс за нише члсжа днеаи ), почспши од 1 јануара. Према »Минхнер дирокција а.а угал. у ченV морала јс да тражи од глшшог комаидапта те облаегп да аатаори ена поз:)])ишга и ерсдн.е школе као и да се рлдњз раније е.лгнарају. Сни остали псмачки лае онл ее жаае на оекудиц\ у угл.у. ЦјИЦИУЈРДЕЉУ Пприз. Дспсше што су, стгилс преко Ци])и\а јавл.ију, према писан.у мафарских листовл, да је једна конзорција ердс.вских банака, која је V главном образована немачким капиталом, прсдузела да <)])ганиз\че довођење и нанеких 25.000

Пост« Мињ

БДДЊЕ ВЕЧЕ У ВВДОбУ Волое. Иаа нсколико мугиих, снежних дана оснануо је у Волосу недар, Вадњи-дап. Тога °дана пре подпе у Цркни СнД Преобршкења одржата је ааједничка српеко-грчка лигургија, па којој еу ее причеетили маетниници и Тлци наше гимназије. Том приликом, прсд великим бројем Грка, који нрло радо и обидно п о е е I. у ј у нашу службу у овој цркни један грчки професор држао је дииап говор, пун наде и утсхе, сравн.ују 4 .и Хисгоис мукс 11 еградањл са егањем данашн.их генерација Српског Народа и њсгове мајке Србије. Али истичуКи нај)очито српски стоицилам, који по хСорима иекушења плови на свом чупу вере у победу .евОјих идеа 1а, пожелео је Српеком Пароду што екорије осло бођење и уједињен.е у вслику Југоелоаенеку Државу која 1 >е оправдати егару иареку: беа емрти пема ва екрсења, а бел жртавл о елобођења. Поеле подие нрошла ј( кроа варош са грчком му апком па челу, поворк; ерпеких 1;ака. Ммогобројни грчки свет, пратеГ.и еимпа тичиу груну, иобожно је и еа. пуно еимпаглја иоадрав л.ао »Српеки обнчај у очи ВожиКа«. Пред аградом Српске I

КРИЗА У АУСТРИЈИ Ци])их. »НајеФраП|)есе« јавл.а да јс цар Ка|)ло задржао иа ласти Сајдлеров кабинет, и да влада жсли ;а добијс у времсну увајајуЈ.и сад оно ш го прошлс. нсдсл.с одоила. То Ф.е раФ.и да Ф.с она п])истаги на нови провизорни двомсссчни буџс г. Али п о . 1 . с к а гранка одлучила је са сдним гласом веФ.ине ;а гласа против овог џјомсссчиог буџс га. На ■ај пачин Сајдлсра слда подржавају само Пемци хриш1\ански соција1 исти. Ако он нс успе да сс за нетнајест дана не иамири са пол.ском "граиком, он !.с мораги да да оставку или да потпуно иамсни своминистарство. ))А|)бајтср Цајгуиг«

’Ј е ссљавање

мнаанје аауетавила је ег повпрка. Вг.он.а еу и дал.е 6])ујањем еа околиих цр кана поадранл.ала ову лепу х ри ш1>а 11 е ку\свс ча 11 ост.Ђач ки хој) јс певао »Рождеегво гвоје«, а двојпца фака, го логлави, унешс и на в ; ггј )\ V диоришге елоашше ба њако у:> уббичајепи ериек паадраи еиога днректор; који их је житом поеапао. Са гимпалијског балкона, са очима пуиим еула и дрхтеКпм гдаеом, директор г. ВујггК поадравл>ајуКи Каке: »Драги учениди, децо мојл!« одржао им је дирл.ив гонор еа много гоплих жел>а, да, у имс Вога, идујш ВоасиК, ег.еги даи л.удског мира и Побожиоеги, дочекају кад евојих у Србији.

ООЈПВИО ЈС о криаи јсдан врло гснрактсристичаи члапак: Ми се налааимо, всли овај социјалистички лист, нс прсд министарском криаом всФ. пред кризом рсжима. Вскина у Рајхсрату одбија крсди гс нс Сајдлсровом кабинс гу всЈ. монархији. Стара Аустрија ис можс вишс да створи всФ.ину. Народности у ца])свини иагубилс су вол.у и укусдаживс заједно. Југословени хоФ.е своју државу, Чеси независну Чсшку, Пољаци и Украјинци всФ смаграју као да су иаашли иа монархијс. ЧЈто сс тичс Италијана и Румуна нспотрсбно јс и помин.ати њихова права осеФања. Проблем даклс није у том» да сс зна, хоф.е ли влада добити привремсни двомссечни буџст..

УКРАЈИНА

Поеле Скчп.а и њихови.х потомнка, еа којима се мешали Готи а латим и Нормапн. у Украјини су сс иаапллм Словени, који су ередњгм г.еку егвори.ш две држаг. п >д имено.м вешко војводсгво кијевеко и грал.евииа Галиција и Ло(омериЈа. У 1:»19 Малоруси а 1'алиције ујединиЛи су ес еа Пол.еком и с њом обрааовали рспхблику Пол,еку, Литванију и.Гггснију. бдине 1 <> 18 ааратили су еа Пол.ацима, и после шесгогодишн.их метсжа ступили еавеа еа Пус.ијом, о чому јс аакл.учсн 27 марга 1(>б-1 уговор V Периелаву и ногврЈ.еи пиемеиим пагепгима цара Алекеија МихаиловиЈ.а Гоманона. А.тн њихове слободе дошле су у Пигању, чим је Петар Нелики почео да ааводи епергично евој централиаа'торски еисгем. Године 1761 Катарина II укинула је украјицску, одпосно сада назвату аапорошку, владу, а 177.3 и аапорошку војску. Нови рсд стпари иије мрошао беа отпора. Мефу покрегима ове вреге иајважнији је био усганак Мааепин, ко.ји је и у легенду ушао. Притисак рласти био је гакав, да се \ 14. веку егворила нарочита украјинска рсполуциоњарна партијн, чија јо аппација била крвава за свих поеледњих двадесст годииа.

V-

Г1])с.ма Украјинцима. крајпин се просгиреод Прппетеких бара до Цриога Мора, од Дњесг[)а до на Доп. Она обухвага ПодсI и ј у, Нолинију, Кијев, Холм, Кераоп, Поллаву.Чернигов, Харков, Јекагерииослав, Кри.м, Кубаи, Лублнн, Мипек, Гродно, Вороњеж. Курек, Дон п Ставропољ.

То би укупнс ианело 800 хил.ада квад])атних киломегара'са неких 10 милиона егановника. На])авно, овдс има и крајева на које претсндују Пол.ацИ, Литванци, Исликоруси, али ипак рачуна се као ианссно да самих Украјипаца има прско :>() мплиона, рачунајч"1,и ту од прилике и пет милиона Ругена из Галицијс, Г.уковинс и ссвероисточнс МаЈ.ареке. Украјипу каасе три вс-. ликс плоине рекс: Дњсстар, Дњепар и Дом; она има велике вароши Кијсв, Харков и Одееу, руски велики иалаа иа Црно Море. Она јс иоелс Пол.ске, најцивилоаоваиији крај 1’усије; иајпапреднији у погледу аемл>орадиичком, иидустриеком и трговачком. Захвал.ујуки плодности својс земл.е црнице, Украјииа проианоди 10 од сто жита целе Русије (пшенице, јсч.ма и ражи). Она можс дати до 200 милиона центи жита. Поред тога одгајује 30 од сто крупне стоке. Пајаад, она има непроцењиво боглтство у Донецу и Кривом Рогу,и нз ових басснаснабдева угл.ем и минералима целу металургиеку ипдусгрију јужне Гуеије. 3 ■'• го, Украјмпа има најлепшс ])уднике соди у целој Русији. П еа погледом иа евојс књижевне нроиаводе, пароднс и умегмичке, Украјина аауаима врло легго меето п предетавл.а напрсдну асм л>\’.

РДЗГ0В0Р СД ПАПОМ Париа. — Фраицуски лисгови преш гампавају ]>ааговор, што га је имао амерички нопинар ЕднардМаршал са Папом. Ј томе раа-