Народ

ВР. 1^7. — ' ' " ВРОЈ 10 ЛЕПТЛ

»Марод« излази спако 1 а дана по подне.

Штампарији се налази у улици Коломоо број 0.

Пл асник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, СУПОТА 3. <1»сбруар 1018 ГОД.

ГОДИНЛ 11. Рукопиеи сс не нракају. Огласи и белешке наплаку- ју се по погодби. Редакдија је у улици Коломбо број 6.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ОШНП НЛ НЛ НШ1Е

У »Реии фЈ)анко-1егранжср« објавио је Пјер Ла Малнјер један велики члацак о француској будуКој еколомекој улози на Палкац\ , у коме, иетина, и.ма доста једносфаности у тону и .рилично нстачности у појмовима иа етиофафије 1м1. ана, специјално МаКедопнје, али који има пеколик добрнх мсста о суабијам.у пемачког економск< утицаја. Тетакве одел.кс доносимо. Дне су године прошле од како су се наше трспе иекрцале у Сол\'нV, дпе су године како се оне муче и пате у једном од најнездраиијн.ч климата, сносе искушења, о којима Мајка () гацбина,једва п оч и ње да сазнаје, и сувише д\то аавофена таштином извесних причања, Ла ове две године нема ни једног војника, који пбеле бавл.сња од неколико неде.ва у Ма•|,едопији није мислио о дивном тржишту, које би она била за наше сународнике. Ту недостајс све, најбитније на мирнице су ту достигле огромне цене, манифак турна роба се нс можс ни наки. Изгорели Со лун, опустошена Маке донија и Србија траже обнову. Оно што је и наЈпростији француски војник такобрзосхватио, Фран цусгса још нсвна, или 11 ишта нс показујс да је о гоме обавештена. Зл:нто? А ако зна, Ш гл чска па да ради' До сада она није учи нила никакав покушај ннје п])еДузела никакву м -ј> у, није послала ни ј дног мисионара да 1: <)Vчи ову земњу, коју д, 1.ма оружјем од Ц сн ; . чплних Сила и о чијој економској буду кночф неинтерссује са пемарности да че ме стмо оне че, пате, V4Н1 и н>сне -.. •« јј Србе, прнјате.ве 1 рњ ’ који с тугом и . очлјавања мислс о свс • НемД и нашем м-'

С"1 Т< Т< I«

1ИКО ибуњу ји се му пу за њу

осз ЈО-

ме. шга ои ур 1 дили на сгу. 1’е'ки'ке се: јошјсрано да сс ради, али сс мишта не спрема за <> мај дан, када '1л* оИ1И позвапи сч 1 И они, иоји су бранили нацију на бојним пол.има, да Ј с браие па пол>у економског ранви ка и да спречс да се пе подлегне као онај ])атник, који исцрпев сву своју спагу ])адеки коп.всм и мачс.м

пада по завршеткудвобоја и умире не уживајуки у евојој победи. \ко Француска пезна или се не интерееује оним, што се дешава- на обалама Јегејеким, у дошни Вардара, на етрмим падинама, гдс смо први пут крочили на немл.у ерпску, ми знамо које тсшкоЈсе сноси сада ова вемл.а. Ми је ч\ т јемо где грца под надчовечанеким напорима ми смо сазнали да су јој њивс п виногради необрафени, да јој је стока уништена, да наш брат нема све шта хоке. Али ми исто тако знамо, да он по нскад са зсбњом ставл.а себи питање: »Шта ку ја радити после рата ? Које ке ми предузеће даги средстава да издржавам оне које сам дужан издржавати? Како ку успсти, да за кратку врсме снаге, што '1\е ми остати пре но што зафсм у годинс, повратим имање, к о ј е р а т уништи ?« Ако се не предузме ништа, Аустро-Немци Ј.е, одмах но окончању рата, јурнуги на Легејски пут, вукући собом своје производе. Они ке бити ги, који ке саградити Солуи, и у њему добити такве хипотеке, после којих кс врло лако остварити и ефсктивно заузеке великог јегејског приетаништа. ■Та -најезда Германаца ка источним ‘обалама, која, ако се оства|Ж, представљаФе највеки наш пораз, може бити одлучно и потпуно зауставл.ена, ако биемо још сад умели: да, у договрру са Србима и Грцима, спремимо обновл.ен дзвање, рада и подизање њихоии.х земал.а, послечега аген*ги екосомеке пропаганде Средње Гвропе неке моЈ.и ништа да учине, кад ту доЈју. Наша је дужност да радимо, И 4° орзо, м припремамл јо<п од садр -До^еза лосле рата. Ми и.мамо над наши.а непркјатељима огромно преимукс гво.да смо V земљи, прсДмс! \ њиног прижсљкивања и одакде су ° ии сада иск.ључсни, ^ — Дв Ј-уУ’ савезници 1 р« а и - Р који очекују пашсг трговца и кога ено примити га купити оно што им

снао-

орга низовањ

.1

Г.с радои од ње-

педоетаје.

Али ако их

.ова) не удостоји и уГтеже се, бике приморани, ма какви били н.ипи оеекаји према нама, да се обрате оно.ме ко буде дошао, ко се буде први наместио и буде први у стању да им понуди храну, одело, алате. Србија и Грчка немају фабрика, и.инапоља су толико година војске газиле. Наше је да им без оклевања носимо све што имјепотрсбно, да узмемо узајампе обавезе које задовол.авају обостране интсрссе, тако кад Аустро-Иемци доку — јер Ј.е они доки — имају одмахда разумсчуда им је пут ка Легејском Мору затворен. Ако наши хоке да раде, треба и сами то да чинс не чекајуки потпору влаети. Нека се образује један коизорцијум <ј)иАанеијера и произвсгђача, нека у МаЈ.едоиијуделегира л.уде веште и реалиетекоји Ј.е 5 т видеги потребе становништва и н.нпе укуее, и етворити још од сад на јегејским обалама огроман антрпот, потп\ т но урефен и готов да прими сутрадан по престанку нспри ја тел.ства — производс (ђранцускс, којс кс моЈ.и да донесе наша обновл.ена, трговачка флота. ПољеотвоЈ)еноза наш рад огромно јс. Грчка н Србија очскују: прсдузимаче јавних радова који ке саградити путеве, железнице, уредити солунско прис-танишгс, исушити баруштине, и створити <Ј>абрике, отвори ги рудникс и мајдане, Они морају• тражити помок са страис. Њинс су очп управл.ене Француској. Пека Француска изволи запазити да они постоје, одговорити н.ином позиву, всзати своје интсресс за њине, учинити шго јо потрсбно да се опи м.огадпу одупрети једног дана Централни.м Силама, које неке нропустити да доЈзу, и којс кс они неминоиним законом потробс битн примопани даслуш,пу, ако ми ис будсмо знали учинити их непотребним.« ЗБЕЗДИЦЕ С:.0Ј)0 »И;Ј1С НОМО ХП])ТИЈС. Мо1;| 0,1 [[ МОГЛО ИМНТН, НТИ КОД иас јиииа 1 »сч Пн ипак има; можс д« се и;г1>с. Ими Солуиу и|)иличи 0 непот|>шлсие хартијс. у боји, апосталс пј сЈ»с1шог иремсиа мпогих

биоскопа, позоришта, варијетса... И тпко ћсмо јсдиом дп сс шгпмппмо »!I[)андп« насивој хпЈггији, »Вслнка Србија« иа Ј>ужичасгој а »НаЈхзд« иа цјжсиој. Свакп Н])сма саојл.м коицепцијама. Главно је не1ге.бити »жуто штампс«!

Гаргсттуа.

Лондон. — По причгш.у једног официра из поморске инжињеријс, који је дезертирао из Кила, Мемачка се грозничаво спрема да покуша поморску офанаиву протнв Енглееке. Код Немачке влада уверење да се битка код Јитлаида свршила на н.ену штету абог оскудице брзих малих једимица. Зато се она спрема да првих дана гфолећа кбнсг|>уише 30 торпиљера и 38 детроајера новог модела. Торпиљери би имали 1200 тона, нао]>у;кани би били еа <8 топова и ишли би брзином Од 8 чворова. Детроајери би имали 3 топа против аероплана и ишли би браином од 38 чворова. Овај рад врши се у браварницама у Елбингу и у Шихау. У исто врсме у Килу се довршује конструкција три крстарице иовог типа и више слеклричних бродова, којима ее управља са обале а који су нарочито намеи.сни за одбраиу фландријских обала. По мишл.сн.у адмиралитета са којим се слаже Кајзер и п.сгов брат Хајнрих, нанад би требао да буде почегком јссћни. РУМУНСКА К?»Ш Париз. Иа Јаша телеграфишу да јс нови румунски кабинсг овако саставл.ен: Генерал Авереско преседник министарства бсз портфел.а и привремени. мипиетар епол.иих иослова, Аргекониано м и н истар правде, Фотинеско министар финансија и приврсмсни министар привреде, Каптакузен министар нросвете, гене])ал Кулчео миписгар грађевина, ( арапциано министар унутрашн.их дела, геперал Дакцнеско мицистар војнп и Николеско минИстар и н д устријс. НЕМАЧНОЈ ФЛОТИ Амстердам. — (Задоцнсла депеша). — Лиегови из Хамбурга, доста нејасно, јавили су да се :'ире три педел.е чула јсдне нокп канонада па мору. Пико на то није обратио пажн.у; миелило ее, да је било какио всжбање. Иетина је, меЈзутим, била друкчија. Ледна еекпдрила за вггђсње мина дошла је у додир еа Енглезима. Ледна нема-

чка лаЈ)а вратила ес са широким продором на задњем делу. Три еу морнара била погинула а два рањена. Тек што су се иекрцали људи су добили нарсдбу да се кроз један еаг врате на дужност. Изнурени и мртви од глади они су тражили да једу и да ее одморе, али командант приетаништа у Хамбургу није им то допустио. Тада ее сто педесет л.уди сабрало на крову и одрекло послушност. После једног еата поручник Вагнер дошао

је и наредио посади да сиђе у шалупе, Кад с\ т морнари одбили он јс двојицу ударио по лицу, на што су га остали бацили у море и он ее удавио. За побуну је одмах јавл.ено команданту при станишта, који је одмах поелао тамо два моторна чамца са митраљезима. Поеле привидне опомене миграл.ези еу отворили ватру и убили 40 а ранили 7Л морнара. Остали су похватани и осуђени на 5 до 20 година ])обије.

ПСЗОРИШТЕ 2'.) јан. 1918 у Нодену. Нећ шеет меееци позоришна дружина »Тоша Јовановик«, под управом г. Лазића, даје предетаве у Нодеиу. Предегаве се дају гри до чстири пута недељно у позоришној згради, а два до три пута недељно дружина даје беенлатно евоје прсдставе у позоришној еали реконвалеецентног оделсња. Музика једне дивизије, под уиравом г. Бузииа, еуделује при свакој предсгави. Узгред вал.а нарочито исгаки, да рад и заузнман.е г. Нузина, заелужују сваку похвалу и признање. Одабрдни музички комади и уметничко евиран.е задовољавају не само нашу већ и савезничку публику, које има еваког позоришНог вечера. Ие познавајући наш језик, она је привучена нашом музиком. У последњс време поссгио сам узастопно неколико прсдстава као: «Хенрих II«, »Девојачка к л е т ва«, »Подвала« 1 пЧегири жене нод једним кровом«, »Ркач« »Аргатин«, »Змија девојка«, »Ревизор«, »Два наредника«, »Душе«, .»Жснске слзе«, »Ћидо«. Ако би ее дрмгим прииикама и могло говорити о избору комада, то се данас нс може чгшити из сасвим познатих разлога. Али оно о чсму се може говорити, то је о игри чланова, о улози и утицају овог позоришта и о гехници'. У опште речено чланови овог позоришга играју врло добро и на задовол.етво публике. Право да кажем, кад сам нрви пут полазио на нрсдставу, нисам мислио да ћу глсдаги тако добрс слумце. Мсђутим, ја сам имао једно пријатно изнеиаћење. И евака нопа п])едегава јачала је моје уверењс о способноети чланова и управника да у допољној мери одговоре свсме задатку. Данас, пбсле једне серије предетана, ја сам принућен, да, бар на овиј иачин, одам признање које заслужују.

У ВОДЕНУ Над појединих чланова заслужује да се нарочито истакне. Нека ми седопусти, да из тежњс за непристрасношћу, одступим од реда, кога се иначе понајчешће држс позоришни критича])и, да појединце истичу по неком ])ангу, што га ови имају у дружини. Ја почињем еа оиима, који су највише привукли моју пажњу. Г. С. Јовановић потпуно разуме своје улоге и има епособност, да оживи типове. Он има једну ретку способност да нам, поред речи и живих прилагоћених покрета, и лако прсменл.ивим изразима лица п])едстави психичко стан.е типа. Једна мала примедба само. У тежњи да буде што природнији има обичај да у својој улози, чак и кад долази у посету, држи цигару у устима. Одмах после преставке говори са дамом преко цигаре. То сс мећутим не чини пи при посети код интимнијих п]>ијатеља. Г-ћа Лази-ћка својим играњем у »Два наредника« као жена кап. Радивојевића и у »Душама«. у улози мајке у неколико махова изазвала намјесузе. Јединсгвена у драмским улогама готово са истим успехом иг]>а и у комедији. У »Хенриху II« као пуковниковица, у »Четири жене« и у »Женеким сузама« играла је на задово.вство. Сгарија глумица, која разуме своје улоге и која. нас играњсм толико обмане да ми са њом пагимо и са њом се радујемо. Г. Гошић, всћ познат са својим драмским улогама, са улогама л.убавника. Симпатичан и по својим улогама и по способностима да пм одговори. Он нас увек узбуди својим звонким гласом, од кога, кад се гуши од бола, нас обузима јсза, а кад дрхти од срећс, ми падамо у сличан занос. Њсгове улоге; »Ђидо«, Јова у »Девојачкој клетви«, Ар-