Народ

СТР. 2 ______ Ј1_АРЈ )Д

БРОЈ 187

гатин, Љубомир у »Дванаредника« нашле су у н.ему свој жипоф; Г--ђа Јовановићка је сваку улогу одиграла без примедбе. Изгледа да су за н.у најпогодније драмске улоге, нарочито гдетребаприказа га благород ш и наиван тип жене. Но исто тако одиграла је са успехом и слушкин.у V »Четири жене«, где је заиста треба.то много вештИне. Изгледа да 1Ј.сн успех неФ.е бити ман.и од успеха г. Јопановика. I-ђица Јованови'Кева игра већином главне улоге V драми и у комедији. Може се рећи да је дорасла својим улогама. Она уме да схвати психо.тогију своје х г логе и да јој да живог израза. У »Хенриху II« као Скрибова унука била је једпнствена, као и у улози змије девојке. Дренку у »Ркачу« и Лелу у »Душама« приказала је са особитом живошћу. Ми смо се мучно осећали гледајући пред собом жену са сломл.сним срцем, без иаде, же.ну живу, а умрлу. Једна примедба. У »Женским сузама« г-ћица Јоваиовићева иас је изнснадила. Ствар која се не може опросгити. Једва да је се мало ман.е смејала пего публика. И то баш тамо, где је пре требало плакаги. 1'. Динић је оми. 1 >сн као комичар. Довол.но је да навсдем еамо овај случај. 1'. Динић је играо Максима у »Ђиду«. Један Фрамцуз пажљиво је пратио игру г. Динића, ма да није разумевао ни једне речи. Кад је завеса пала, ои узвикну: »Ови Срби за све су способни!« Г. Динић је говорио још и целом својом појавом сем језика. И Француз га је разумео. Г. БујдИћ, ма да добар у свима улогама, ипакјебио најбољи у улози кап. Радивојевића и у улози Ђукана у »Ркачу«. Он нас је до суза погресао, кад се оти.ма од жсне и деце у »Два наредника«. 1'. Петровић, млад али даровит. Игра чак врло добро. Најбол.е јс играо Нешу адвоката у »Подвали« и ревизора. У »З.мији девојци« био је збун.ен мало више него што греба. У »Душама« као да није иајбол.е проучио своју улогу. Шаптач га је два три маха по неколико пута пуга довикивао. Али окретан и досегл.ив, он је у.мео да почне на згодан начин, да се го није лакз запажало. Још мало труда и он ће бити мећу најбол.има у дружини. Г. Лаловић нам је увек симпагичан. И својим држан.ем и евојим. говором, као и вешгим маскиран.ем ол успсва да нас расположи и насмеје. Г. Савића би жс.тели да вићамо чешће. Г-ћа Станисављевићка има и етлтише једнолик и мснотон глас, без варијације, мало кретан.а. Још једном да напоменем. Укупан рад свих чланова на позорници осваја љахцу лажЈву, Живо се се-

ћам момента из »Душа«, кад неки укућани седе поред ватре, а други пролазе неким послом кроз једна врата па на друга, без |)ечи, неми, као сенке, налицу им јасно изражене мрачне мисли, свако се боји да кажс једну реч, јер би она би.та увод у буру, која тек што није избила. У публици насгала тишина. Ни једног даха да се чује, ни једног покрета да поремсти тишину! И ми смо предвићлли буру и бојали се. Ог.о је несумњиво био успех, какав би многе позоришне дружине пожелеле. Г. Лазић можс се поноеити успехом својим и своје дружине. 0 васпитној улози позоришта V опшге и о утицају н.еговом на масе да не говорим. ('твар опште поптата. Али н.егов утицај и улогу у садан.им приликамт, чини ми се, надлежни нису у допол.пој мсри запазили. Никакав говор даровитог говорника, никакав сасгав пиентираног писца, никаква кн.иГа и никакавлист немају оног дејетва, као [ито га има позоришге. Једма слика из нашег завич тја, једна песма и:ј наших села, јГдан костим из наших крајева узбурка наше мисли и распали наша осзћања. А то је Потребно. Не треба одрица ги: имапо неки пут апатије па и очтјања. Један пОзоришни комад, мсћугим, тргне нас и потресе, раепали чежњу и појача веру. Не треба заборавити, да је број посетилацт позоришга из свију јединица, са фронта и из по.лднле, зллгал. Официјти и војницл, по службеном или приватном послу, долазе у великом број V у Воден. Вслики ојјој так гће пролази кроз реконваленсценлно оделење. И сви они, долазећи у позо : риште да наћу забаве, одлазе са више всјјс и са више снаге. А оне су тако потребне. Но, да би з г спех ове установе био потпунији, има један недостатак. Друисина оскудева у пространом локллу, у гарде|)оби, у опште у свсму материјалу. У највише случајева- мора се тражити од мештана. А они се умеју увек наплатити за услуге. Дружина, мећути.м, не располаже са срсдсгви.ма да попуни ове недостатке. Гами чланови једвт везују жрај с крајем. Билл би потребна једна стална и једна сигурна помоћ. Овакве усттшове не оставл.ају се да живе од случаја, а најмање у овим приликама. Н-а П-ћ. ОРЛДНДОВД ИЗЈДВА Париц.' — У једном интервјуу, који је дао »Тану«, Орландо је изјавио: »Пошто ее увидело, колико је политика. Ауегроугареке и Немачке једно и ието,дошла су наша еаветовања у Версаљу као жива манифестација наше солидарноети.

»Ма каквс биле жртве 'и ризИк, ко)е борба изискује, ипак су оне далеко бол.с него клонулост. То је моје мишл.сње а оеећање која ја изражавам, знајте, јесте оеећање свих мојих суграфана. Никада патриогизам у Италији није био живл.и него послс ударца којим је непријатељ миелио да нас сруши. Наше поверење у буду ћност јесте нееаломљиво. Италија као и њени Савезници бори ее за свој живот и евоја права. Никада н.униеуине п ир иеал е н елегити м н е намере. Ми не познајемо границе измећу наших поеебних и општих интереса, нити неслагање нашег права еа правом других.« СШЕНМ У АУСТГИЈИ ПаЈтиз. - Словенски листови из Амсјтикс су једнодушни сућен.у да се слобода наЈтода у АустЈшји може добити једин ) поделом Аустрије. С.товачки орган »Дени Хелас« пише: Слобода се не може добити од реорганизације Лусгри'е. Тај сс цил. може постићи само иогпуним 1 >аспа])чавањем царСвине апсуЈ>дне, вазалне, сагелигске, ве|>иог ој>зћд кајзеризма и милитаризма. Југословенеки о р г а н »Флаг« из Чикага каже: »Америка се 6ој>и против немачког господарства. Према томе Савезници морају срушиги ово господарство и у хабсбуршкој монархији. Кад Т.) буде народносги ће моћи да одлучују о својој сз'дбини«. »Хрватски Гласник« из Пи гсбуЈжа шгше: »Нсмогућно је задржати народе у Аустрији заједно јсј> сви они имају своје заеебне аспирације. За светски мир потребно' је да аустроугарска мон.тј>хија будс подељена на незавиене народносги, било на крају овог Ј>ага, било на крају другог великог рата који ће сигурно доћи, ако се овим ратом не постигнз' ови Ј>ез\'лгати.«

Цирих. — ГЈредно је забелсжиги, како већина ауст|>ијских лиетова устручава се да коментарише догафаје на италијанском (ј)ронгу. Само критичар у »Наје Фраје Пресе« бави сс тимс са очсвидним не ра с пол о же ње м. Критичар помин.е резултате друге Конрадове офанзиве против Италије } г прошлом децембру: Резултате додаје — који за несрећу нису били крунисани очскиваним силазом у равницу. »Оперативио искоришћавање тактичких удараца не успева увек — каже писац — а за

то сдужи за примсј) Камбре, 1 дс генера.т Хег није успео да ис;;ористи у почетку постигнути уепех. Натим пастављаз »Наши извсштаји говоре о снагама нспријател.ским све већим, што нас наводи дт верујемо, да су сс ндши војници нашли пред надмоћнијим снагама, и за то, су сс морали повући. Наше позиције на висоравни Азиаго морале би бити солидна и наслона бариера за наше трупе. Не може се предвидети, колико ће се осетити губитак двају висова с деснс и с лсве сгране. Могуће да ће то имати утицаја на Сиземол, који се иалази источно од Бренте. Ако наш отпор буде спречио даље испуњење итал ија нског успеха, ми ћсмо у првој борби моћи повратити два виса. Ипак ударац који би у друго време и у другим приликама имао слабе врсдности, данас је са разних гледишта за Ј жал.ење.«

Српска Школска Матица у Солунз г , која је устанопљена 17 децембра 1917 гсдине, да данашње српске учемике, нап огњишта њкховог, помогне материјално и васпигно, као књигом, оделом, обућом, пригодном опаском, \'30]>ним пј>имсј>ом и др. за само 13 дана прошлог мссеца, децембра ПЈ>икупила је 220!) драхми, 135 ({>ранака н 120 рубал.а. За 22 дана месеца јануара, 2-123 драхме и 675 франака Свега за нешто мало јаче од месец дана 1623 дЈ>ахме 810 франака- и 120 рубал.а. Н сж 1 ги м до б ротво ј > и м а школске младежи и племенитим скупл.ачима Матичина благајна пјтужа ову слику, да виде почетак. Благајник је сваког дана у згради сјтпскс гимназије у Солуну од 8 до 11 п]>е подне и од 3 до 5 часова после подне, где у ово в]>еме пј>има св;п<у па])\\ за коју Матица вер.ује да ће добра дати.

Рим. — Италијански соци ј али сти ч к и дел е га■ти отиутовали су у Париз и Лондон на социјалистичКи конгрес који су заказани за други фебруар у Паризу и за седми фебруар уЛондону. У делегацији су заступл.ене све етрује а мећу делегатима се налазе и 4 поеланика. Италијаг(ски делегаги заступаће програм сличан ономе који је изнсо у парламенту (Јрландо, по комс сс иетичс подела аустроугарске царевине и потреба споразума измефу Италијана и Југословена.

по љш влддд Лондон. — Према једном телсграму и.з Цириха, званично се јавља из Варшавс да је пољски кабинет, после дугог саветовања, поднео оставку. Један гелеграм из Беча каже да се примећује велика грозничавост у Пољској и у Галицији зб(И' владинс оставке. По другој де-

пеши из Амстерд| из Русије јс стигда дна депу гација по.ц трупа у Варшаву мисијом да буде (Јољгког кабинета. САОПШТЕЈј Ломен. — У неде.т, ов. мее. даваће сс у ц| Доцуиске Командеу Мц полугодишн.и помен || ли 'I'. Даничићу учите. рез. капетану. Извешта се другови и пријатсл,

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈ1

ФРАИЦУСКИ КОМИНИКЕ Фра нцуска одељења су продрла у немачке л и н иј е се вероисточ н о од Курси и довсли 12 заробљеника са једним митраљезом. У Шампан.и суФранцузи, за време операција .41 јануара заробили 177 Не.маца. На дееној обали Мезе и у Вевру јако бомбардовање преко ноћи. У Горн.ем Алзаеу Фра нцузи су зауставилп једап непријател.ски покушај препада јужно од Сепоа. Ф ра н цус к и а в и ј атичари су бацили 45,00 кгр. пројектила на станице у Тионвилу. Контдансу, Шанблеу, МецСа рло н у. К о н стато ва н и су иожари и експлозије ма станицама Шанбле и Мец-Сарлон. Изгештај Штаба Иеточне Еојске. — Доста јака артилеријска борба на десној обали Вардара. Источна од Црне Реке раетзрана је нагаоч ватрош једна непријатељ-

ска извидница која била приближила на. линијама. ЕНМЕСКИ К0МИПИК1 Осим нешто неп ј атеље ке а ртил ер иј акти в н ост и ј у го ип но од Кпеи и у б.ти ни Вилекура, нем.т шта важније. Доцније. — Јут |>ано су канадеке т пе извршиле успео пад у немачке роц код Ланеа. Онесу у ле известан број 1 !е ца и добилс нешто робл.еника и два мит љеза. Многе другезароб нике довеле еу на патроле на јужном лу фронта. Било је нешто пријатељеке (Iртиле[ ске активности у б зини реке Сушеа. ИТАЛИЈАПСКИ К0МИ Ј ЈИ На целом фронту сре, борбена активност. II; артилерија је ефикасно кла непријатељска ра.ц ка одељења у Вал Т>уд[ рио. Било је пушкар; измсћу иатрола у Вал гарина.

НАЈШИЈЕ ВЕСТИ —к.

Париз. — Ратни суд је осудио Боло пашу на смрт а Кавалини је такође у осуству осуђен на смрт. — Поршер је осуђен на три годинз.затвора. ПАРИЗ. — Подпредседник румунбкот па.рлаа:ента Флореску изјавио је у »Пти Шурналу« да, је Рувтунија чврсто решена да не уступи, док годима ма какве мсгућаости за отпор. Париз. — Допиеник »Матсна« из Цириха телеграфишс, да су се према једној депеши из Беча, трупе украјинскс Раде реформисалеи код Сарни однелс велику победу над максималиСти.ма. Цирих. Јављају из Беча, да је аустријска штампа негЈовбљно примила долазак Авересков за председника >умунске владе, јер је он био сарадник.француске мисије у Ру.мунији за све време од кад Румунија ратује. Политички кругови држе да ће генсрал Аве>еско одбити Макензенове предлоге за мпр. Париз. — Пољска удружења у Москви про-

тсствовала су орло штро против уступа п ољс к и х тср и то р иј а крајини. ДЕПЕШЕ „НА? 0 ДА‘ Атина.— Из Па| за: Клсмаксо је обја! једну наредбу, да се ( синови странаца, ш још нису позвани, 1 мах крену у своје грутне команде. Атина. — Из Ц;ц»: За време евог бавл« ња Цириху католички по( ник Ерцбе]>гер састојао више пута са фамол дирсктором »Наје Цирк Цајту 11 га, « Бау мбер гер - - - »М171И МАЈ1И ОГЛАС1

Штампарија »Ануа; не« улица Коломса 6 ради еве штампар« иоеловз: књиге, Фор» ларе ит.д. као и штт биље. Слова сунова) и сав други матерц нови су и техничка ( рада је најбоља.

Зинарска радња Ир( лије Зарчевића тољца Препоручује бро природно виио, кон и ракију по најумереии ценама. Радња ее нала 1 улици: Макс Хардена1 13 . — у близипи »0поса«. Р

Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

Штампарија Акуарони.