Народ

БР. 194-

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога длна по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број Г).

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА Ц. Рукописи се не мраКају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција јс уулици Коломбо број 6.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Зна се да је Немачка припремала своју финансијску мобил изаци ■ ју исто тако брижљиво као и војну, и 1911. г. формално позвала банке да ограничс своја исплаћивања. Али је она предвидела овуорганизацију за један кратак раг, а није ни сумњала да 'ће [>ат напротив, бити врло дуг и да ■ће јој наметнути тешке новчане жргве. Морала јс да се прихвати крајших финансијских срестава, да умножи своје дугове и да због глади уведс највећа ограничења. Од тада трпи праведну казну за своје дивљачке агресије. У очи рата Царска Банка имала је у циркулацији 3003 милиона марака, покривених са 1633 милиона злата. У јануару ове године успела је да повећа свој трезор, чија је циркулација, рачунајући ту новчаницс и папире од вредности, д о ст игл а 20,291 милиона. Ово рашћење папирногновца достиже од почетка рата 732 од сто. Тешко је израчунати ратне не.мачке трошкове. Зна се да је 29 новембра 1917 Рајхстагодобрио ванредне кредите, који чине с.уму од 109 милијарди марака. Франкфуртске новине говоре поводом овога, да ових 109 милијарди чине скоро пет пута вредност немачких железница, и да су ово само директни трошкови, не рачунајући ту будуће трошкове за помоћ инвалидима, удовицама и сирочади. По

истом листу, трошкови се у овај мах пењу до 3 милиарде марака на месец, не рачунајући велике губитке у људсгву. Како му било, Немачка је могла да се бори са својим ратним трошковима, закључујући у почетку зајмове на крагке рокове, посредовањем Царске Банке, а потом их је преобра ћала у сталне. Ове су промене, и с т и н а, згодне за благајну, али је важно напоменуги да су оне добијене на тежак начин, због економске ситуације у земљи, садашње и будуће у првом периоду после рата. Да би приморала графанство да упише јавни зајам, Немачка је употребила сву могућу пресију; отворила је индустријалцима широке кредите у банкама и новчаним заводима, заложила је будућност, а узимајући из земље сав новац, под изговором ратног зајма, створила је оенове за сигурне кризе после рата. По мишљењу М. Приона, професора трговачке школе у Берлину, 25 милиона марака позајмили су држави трговци и индустријалци, који су у почетку непријатељства могли доста скупо продати своју готовину у материјалу и роби. Али ова готовина није могла бити обновљена због блокаде, и сада је питање шта да се ради да би се обновила кад дође мир. То су страховања која су изражена од ве-

'ћине немачких финансијера. Председник Царске Банке, Хавенштајн, покушао јс да у.мири јавност, обећавајући да 'ће између разних банака створити конзорцију. Али сумњиво је да ће после рата нсмачки кредит бити довољно солидан да улије поверење неутралним земљама. Предвиђа се једна општа криза у кредиту код нашег непријате.ва. • Али док ће у Пемачко) финансиске тешко'ће после рата бити огромне, у Аустроугарској су неизлечиве. Лист »Економска и финансиека ситуација« изнео је у једном од својих последњих бројева чудноват биланс, који је царска аустроугарска банка поднела својим акционарима: 7 децембра 1917 пет шестина новца ишчезло је из каса у иностранетво, то јест у Немачку, папирни новац у вредности 1,237 милиона круна пао је на 264 милиона. Папирни новац у аустроугарској ц а р с к о ј банци није ништа друго до асигнати, чијс метално покриће достиже максимум од 2 од сто, рачунајући ту и новац у благајнама. Зна се од каквих је последица прилив папирног новца: намирнице, којих је све мање, достижу невероватну цсну, »Арбајтер Цајтунг« кажс, да побијање цене монети непрестано доводи друштво у опасност, и проричс да се катастрофа неће дуго очекивати, ако се притицај лапирног новца продужи. Како ће Аустрија моћи под оваквим моне-

тарним режимом платити интерес на 945 од 75 милиарди који је уговорила од почетка рата и који се са унутрашњим дугом пење на 94 милиарде круна? Да плати евоје ситне зајмове, под којима ће подлећи, треба јој да осетно поправи своју е ко н ом с ку с итуа ци ј у, појача своју продукцију и створи широке пијаце. Али где ћс наћи капитале и ко ће кредитирати државу која је притерана у теснац и која је прсд коначном пропашћу? ГТобуне изазване поскупљивањем и несташицом намирница почетак су преврата. тти нд мору Вашингтон. — Поморска контролна комисија у Сједињеним Државама објављује, да су предузете све мере за увећање поморске флоте за слање америчких војника и намирница у Француску. Оваквом мером увећаће се за јсдан милион гонажа садашњих лаћа; а то ће се посгићи, што ће бити повучени из сигурне зоне сви амерички пароброди, где ћа их заменити једрењаче и пароброди неугралних, који су најмљени под условом, да се неће упућивати у опасне зоне. Контролна комисија сараћује сагласно са минисгарством војним и минисгарством марине, са трговачком војном комисијом и са другим ресорима државне управе. Предузимљу се такоће и мере за редукцију увоза, не битних продуката и за поделу осталог увоза измећу једрењача и неутралних пароброда. 132 бродарнице, које су у држави, подељене су у

шестзона, од којих је свака под управом једног техничког управпика. У ове бродарнице не улазе државне. СРБИЈА И ИТАЛИЈА Милан. — Предмет, о којем се сада живо дискутује у гшл итичким кругонима и у штампи у Италији, — то јест о будућем уређењу на Јадрану и о Југословенима. расправио је са компетенцијом г. Риналдо Канео, добар познавалац питања која се гичу Аустрије и иреде н т и ч ки х крај с ва. На конференцији, коју је заказала »Трентинска група националне уније,« Риналдо Кадео је у главним потезима говорио о Словенима у опште, а затим је прешао специјално на Јужне Словене и на ј у го сл о венск и п о крет. Кадео је доказао историјом, да јевећ1848 године национални осећај Југословена био жив и признавао га је и сам Кавур. Југословенски покрет у току времена је сазревао и развио се у два јасна правца: у аустрофилски и србофилски. Али аустро-српским ратом ојачала је србофилска сгруја, која се ј а с н о манифестовала бегством из Аустрије политичких вођа и интелигенције словеначке и хрватске. Кадео је поменуо, како је програм уједињења Југословена, оставивши конгресу о миру да одреди територијалне границе, морао наћи у Италији највеће симпатије, са истих разлога због којих је

прошлог столећб проблем галијанског уједињења наишао на симпатије у Француској и у Енглеској. Закључио је конференцију зажеливши споразум између двеју раса, због заједничке борбе и ослабљења заједничког непријатеља. Кадео је био бурно поздрављен. КРФ. - Како се чује извршени су п о к ушаји да се створи коалиционо министарство у које би ушле исте странке из раније коалиције. Тврди се да је утврђена и листа нових министара. ПУНКД СТРДНКА Свесловсначка П у ч к а Странка, држала је у децембру прошле год. главни збор. »Словенац« у своме броју од 29. децембра доноси ово саопшгење : »Збор је огворио посланик др. Корошец овим речима: »Отварам општи збор Свесловеначке Пучке Стран ке, која је спавала од како је створена. Свесловеначка Пучка Странка имала је за циљ да уклони границе, које су мећу нама, да гаји што нам је заједничко, да даје свуда израза заједничком мишљењу нашег народа да створимо сопсгвену државу. (Забрањен цСо стубац.) Данас могу рсћи : Југословенска идеја добро стоји. Били смо увек одлучни и доследни и то је нашу сгвар помакло напред. У своје време су нам нудили аугономију. Данас је одбијамо, јер хоћемо више, јер хоћемо све. Знамо како нас властодршци са страхом гледају, а не могу нас исмејавати, јер сви знају, да

Од Стев. Матијашевића ХИЉАДУ Акценат му јс био скоро Сасвим јасан, само тамо где су се сусгицали сугласници осећао се грлсни тон семитске расс. Он продужи.: Твоје се очи чуде, што Говорим српски, а твоје уснс ме питају, ко сам и од куд сам овде? Погодио си, господару. Ти си поглавица и Арабљанин? Ти си научењак и мислилац, и прогнан си из својс земље, па си остао овде? — И ти си погодио, млади бсже. Ти си учеван и знаш миоге књиге. Јер на овака места долазе од ваших само учевн.аци, песнјкди, новинари, писци. Они који неће само да путују,

4 ) већ и да памтс; не само да Гледају, већ и да виде. Хоћеш ли ми дозволити, да ти се приближим? — Не, оче (»баба ефепдум«), рскох му мало ведријим, поверл,ивијим тоном; ја сам твој млаћи рувеглија. Пед је, да земља иде сунцу, а ветар стеии. »Млади бег,« који једва ако јс био 20 година од н.ега млаћи, већ сс подигао и сео до шејиха, као што приличи млаћсм према старцу. ()н је био очевидно поласкан мојом оријенталском учтииошћу и улазећи умој начин одговора, благим осмејком и лаганим покрстом руке рече:

— У твојој земљи ниче цвеће, а вегар душе свежином и миром. Затим поручи чашу воде и локум. То јс била част и захвала, за моју предусретљивог. — Ја, разуме се, и не погледах локум, који иикад не трошим, али из учтивости додирнух тас и привукох га себи. Узех гутљај воде и очекивах н.егове речи: - Био сам у вашим крајевима, у Пишу, у Приштини, одавио. II у Босни. Две су ми хануме отуд. Туркиње? Не; СрпкДње мухамсданке. Тамо сам научио ваше лспо наречје и у разговору на дому одржах га у памети. И даиас прочитавам понекад ваше новине, а нскада сам их читао више. Чини ми се, да се још сећам имена неких ваших писаца, Драгашевића

Ф Е Љ Т О II

9Г МАЊЕ ЈЕДНА Ш

Јакшића, Доситеја... У Босни сам се много пазио с једпи.м вашим учитељем и тај ми даваше понеку српску књигу. Како се ти зовеш? Рекох му. Он се замисли, затим ме брзо одмери, насмену пријатно и опет уозбиљи. Неко време ћутасмо. Он очевидно тражаше по својим успоменама, пами рече: — У ваших писаца има много источњачкога, по меланхолији, и много западњачкога, по идејама, и — И српског? — Да, по срцу. Овај ми је дан вессо, што ме је упознао с тобом. У даљем разговору он ми помену неке наше листове, које је добивао на преглед, давно, и од којих су многи всћ престали излазити. И сад ћсте ми веровати, да ме је овај старац одиста заинтересовао.

Почех га гледати са више поштовања и седох још нсшто ближе. III — Кад је наш устанак пропао, као многи други прс тога, — продужи стари шејих сетно, — прогнаше нас из наше земље овамо, нас, три поглавара и неколико доглавиика. Сви су већ помрли, ја сам последњи. Имање ми је овде, те остадох и после, пошто турска сила пропаде. Што бих се враћао? Тамо бих опет био роб. Овако сам, мухамсданац, мећу хришћанима слободан. Добро ми је; боље него преће. — Твоја јс земља у рату с нама. Меии је ово овде друга отаџбина, јер су ми фамилија и деца роћена овде. Земља одакле сам ја, нијс у рату са вама. Она јс поробљена одавно, тисућа го-

дина, као шго ви бесте пет векова. А од истог зулумћара. Ви се сад зовеге Савезници. И мој је народ са вама. Ове речи све ме више привлачише. Разумедох, да овде, данас, не разговарају тућин и домородац, већ управо два странца. Обојица из далеких земаља, обојица бсз завичаја. Оба се наћоше ту, — и у каквим сличпим околностима! из две сасвим другс крви, у сасвим тућем свету, па ипак око једног заједничког идеала. И сад нско да каже, да идеал није сила! Ми, ја и мој народ, ми смо заваљени у своју неерећу тек колико јуче, па нам ■ се чини да је читав век. Мећутим наша борба још нијс довршена; нас још озарава зрачакпун наде. (Иаставиће се)