Народ

(ТР 2.

ЈзРОЈ 194

+.е наш захтев за слободом. за иласгитом дрг.;аном, до•ћи до реализације. Идеја је здрава, јака сама по ссби, тако да једном мора победити. У иајгорем случају је могућз да овога пута не добијемо ништа. Али идеја ће ипак оетати жива, а ми ћсмо наставити нашу борбу. Причини птм се по некбд као да се сне руши, а'ли нс губимо храбрости, јбр маса јс данас нбситсл.Ка југословеиске иДсје. Да живи СвеслОвСначка Пучка Странка, странка цслог словеначког народа.трсба да идемо са н.ом у бој за'југсЈсловСИскл’ стварл. ПРЕД НОВОМ БКТНОМ Париз. — »Матен« доноси од свог нарочитог дописника на снглеском фронту оно: »Нема нише сумње: близу је иемамки напад; то је пигање неколико недел.а, ако ие од неколико дана. Хил.аду знакова то потир■ђују, по којима сс у исто н[)емс може предосећати еграшан ударац. Где '1'.е бити? Да ли ће бити једновремени напад великог стила на неколико тачака, брижл>иво инабраних, и.ти узастопни нанади на једну и на другу од ових тачака? Кудите сигурни, да; еавезнимка команда има век сигурних вести, управо тачних у овом погледу; будите сигурпи да припреме живо нагаредују и на више секгора е.у припреме довршене, тако да могу са уенсхом домекати нспријател.ски удар. За сада је јасио, да морамо омекивати бесне борбе, којима иема прееедана, и без милосрђа. Непрнјател. игра последн.у карту а Кнглези са својом сигурном народно.м флегмом чекају налад и горди су, што слушају од зароб.веника, да НСмци у њихову част епремају најжеш+.и ударац. Мисли се, да ће Савезници имати да се боре против милијон и по бајонета«. Лондон. — »Дел.и Н>ус« објавл.ује всст, црема којој је маршал Хинденбург 1У јануара, кад је примио цовинаие, изјавио, да ће идуиег априла ући у Париз. Кад је Виљем изјавио свој улазак у Париз за сепгембар 1914 године, Жофр је поеекао луду наду битком на, Марни. Савеаничке војске ће се побринути сада,- да избришу и ово ново пророчанство. ШШџШ Пари.з. — Овде се цсми да је од- великогзамашаја шго су По.ваци у са-мој дугглиетич-

кој монархији исТупили 'отворено против бемИе владс, чиме је аустријска влада и:нубиласва ку потпорупол.скс странке, која је до сада омогућавала бсчкој влади, да влада и против југословенскс и чсшке опозиције. Ову чињсницу забележио је и Пишонов орган »Пти Журнал» кој,и пише: »Не греба заборави- 1 ти да морају захвалити потпори Пол.ака за свој, и ако рслативно и привидно стабилан, живот разне владе у Аустрији које су дошлс једна за другом. Први одјек пољске опозицијс биће пад Сајдлерова кабинста. који материјално нс може више остати на власти. После тога су отворена вЈ>ата агитацији раз-

Вашивгтон. — ПредседIIик Вилсои упугио јс Конгресу ј с д н у посланицу, у којој се каже, да јс одгово|) Хертлингон нејасан и пун противурсчносги. Хсртлинг пристаје на јаВносТ у дипломацији, али жеЛи да се разна питаи.а не распране на опЈптој коНфереВцИји, псК заеебио измећу заингересоВаних држана. Тако захтева, да се у питан,у балтичких провинција нико не мсша осим Русије; у питаи.у свакуацијс француских области нико осим Фраидускс; у пи гаи.у По.ђскс само Аустрија )1 Мсмачка и т. д. То значи, да кпццелар предлажс метод Бечког Конгреса. »Али ми нећемо да се па тај мегод вратимо. ( ада је у питању евстски мир. Ми хоТ.емо да створимо такво меКународио уре1јен.е, које Ке се осниваги на шнроком принципу правде и права, а нс на миру на нарче.« »Гједињене Државе ис могу преТПоСТавитИ, да је мир могуК све дотле, док се пе одстранс уз|>оцн, који су изазвали овај рат. Узроци овоГа рата лсжс у неиоштопању права малих нарбда н нарбдпости, кбји нису имали снаге да наметну своје право на своју политичку егзистенцију. Греба, с тога, да се сада закључе конвепције, које Ке у будуКе спречити поврагак оваквог стаи.а и које Ке се ослањати Јна уједин.ену снагу свих народа, који воле правду и који жсле да је по сваку цсну бранс. На овим се принципима мора заклл чити мир: 1) Свака тачка коначнбг решења мора се заснивати на битној правичности сваког појсдиног случаја и да допринесе општсм мнру; 2) Не сме се трговати са народима ни провинцијама, па било то и у интсресу равнотсже снага;

них шфоднопи и најопасниј и м ком пл и кацијама. КРИЗД У АУСТРИЈИ Бсрн. — Више листова у Немачкој бесни су, што је цар Карло задржао на власги Сајдлера. »Лајпцигер Најесте Нахрихтен« пишу, даје данас немогуће проценити, колико је ш гете нанела Сајдлсрова попустљивост б е ч к и м нгграјкачима. »Ако овај Човск вели лист — који јс свему крив остане и даље па власти онда јс немогуће наћ.и начине како да се поправи толика несрсћа.« Лист нс зна да каже зашто је круна задржа-

интерегованих народа, а нс као компромие измсћу противн ичких држава; 4) Све јасно оИредељене националне аспирације морају ее задовољити, по могућству на иајпростији начин, не уносећи нове и не обнављајући старе елеменге неслоге или антагонизма, који би компромитовали мир у Европи и, према томе, у свету. »Може се говорити о општем миру само на горн.им основама. Док се не осигура такав мир, иама не преостаје други избор, него да истрајсмо«. Ја нс бих био достојан предстанмик амсричког на|)ода, кад не бих поновио још једном, да ми нисмо ушли у рат за какву маленкосг и да нећемо скренуги са свога пута. Ми смо делИмично мобилисали наше извбре и нећемо се зауставити, док их потпуно не мобилишемо. Иашс армије мепрестано се и брзо појачавају. Ми Кемо употребити сву своју снагу у овоме рату, да би спречили егоисгичне н аутократске владе да добију превласт. Непобедни смо у својој снази независмог ж)рода и не можемо пристати да живимо у свету, који би се управљао интригама и силом. ПРИЗНАНИЦЕ ИЗСРБЛЈЕ Обавештајни Биро Грпског Црвеног Крста у Голуну добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следеКе улагаче. Умољавају се улагачи да изволе обратити се овом биро-у лично или писмено како би им се оригицалне признанице послале; дужни су назначиги коме су новац слали као и место где. Нарочиго се улагачи умољавају да пријављању својс ад[)есе сгаве читко и јасно исгшсан свој потпис, број поште и име лица ко-

шаље признаиице улагачима чије су нризИаницс п|)Испелс, а за оне чије признанице још нису приспеле, -Биро Ке пбслати на означену адресу кад исте буду дошле: СтефаповиК Никола, апотбкар, СтефбновћК Гвет. лекар, СтефановиК Тодор скрт. СтојановиК Адам, СтојановиК Алсксандар, ( тојаиовиК Јоца, Нарсдник, СтојанбвиК Милутин, учител., СтојанбвиК Сава магационер, СтојилковиК ПоТар, капетан, СгојиКевиК. А. Миј. СтоковиК Иван, ('тошиК Жика, комор. ТаловиК Драгиша, капетан, ТеофиловиК Светозар, начел., ТсрзиК Мил., нарсдник, ГсшовиК ДрагомиЈ) капет., ТијосављевииК Богдан, капл., ТодоровиГ. Драг. начел. срески, ЈодоровиК Д. Драг. нач. ерески, ТодоровиК Љуба обвез., ТомашевиК С. Гавро поруч., ТомиК Жика, п])оф. (2 пр.), ТомиК Лука, поручник, '1'ошовиК Михајло, благајник, Трифунац Александ. капет., Гунгуз П. Војин, капетан, ТуцаковиК Мил. Ћерамилац Љубомир жел. ФилиповиК МилиК, мајбр (2.) ЦакиК Тодор, поштар, ЦветиК Тодор, ЦветановиК Станим. (2 пр.), ЦвеганоВиК А. Тодо]). ЧоловиК Милосав, п.поручник. САОПШТЕШ А Музика Краљеве Гарде приређујс концерат у среду, 14 фебруара, у дпорани код »Беле Куле.« Приход са концерта намењен је Одбору српских студенага у Паризу за помоћ интгернираних студената. Ценс места: Партер 4 д[). — Ложа 25 Д|). — Улазнице се могу добити у дворани Беле Куле сваког дана од 4—1) час. у вече. Концерат. — У нсдељу 11. фебруара биКе у Срп. Избегличком логору у Солуиу (иза Руске болнице), Концерат, на коме Ке узети учешКа поред музике Краљеве Гарде и ученици срп. гимназије и основне школе. Приход је намењен сирогним срп. избеглицама, те верујемо да Ке пријатељи Срп. Избеглица својом посетом удостојити овај концерат. Улазна цена 1 драхма од особе, деца 0.50 драх. Почетак концерта у 3. сата по подне. У случају рКавог времена концерт Ке би ги одложсн за идуКу недељу. * КомеснЈ) за избеглице и;> вештава, да у згради српскс црквс Св. Савс постоји амбуланта ради указивања лекарске помоКи избеглицама које сганују у вароши. Пријсм и П])егледболесника сваког дана од 10 —12 и од 14—16 сати. * Читуља — Са дубоким болом и тугом извештавамо да смо добили прни и

‘послс^н.и извештај из наше ' појЈобл.сне, црн и жалбстан,' да је наша добра и незаббрављена мајка Савка уДова Петра ДикиКа, бив. народног посланика из ( врл.ига, ИСпустила своју плсмсниту ■ и иапаКену душу децемојУа 1917, у жсл.ном исчскивању своја чстири сина са браникЛ Отацбине, оставивШи дом ши|>ом бтворен, без икогасвог, мрс-

ЕНГЛсСКИ КОМИНИКЕ Једно непријатељско одељење, које је напало један наш положај јужно од Армантјсра, одбијено је. На другим деловима фронта наше патроле су довеле нсшто заробл.еника. Неп|)ијатељска артилерија била је активна преко дана у близини Сен Кантена јужно од пута Арас—Камбре, јужно и западно од Ланеа, јужно од Армантјера и источно од Ипра. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Артилеријскаелаби ја борба од Стелио до Астико, а живл.а на неким тачкама фронта. Пашс батеријс су ту кле концснтри с.а н о м ват-

Атина. — Игалијански нар.одни зајам уписан је до сада 3 милијарде и 3(13 милиона. Цирих. — Велика прекоокеанска лаћа »Хинденбург« изго])ела јс у брбдарници у Данцигу. Атина. — Из Рима: Јављају ил' сигурног извора: Бо])ојевић остаје и даље главни командант аусгронемачких трупа на италијанском фронту и спрема за пролеће офанзиву изме■];у Гарде и Астико, где се већ приме-Кује живљи покрет и убрзане припреме. На против између Грапе и Пјаве влада мир. — Генерал Пиршбах еместио се у УДине одакле командује дивизијама између Монтело и мора. Под његовом комаидом су генерали Вурмс и Хенрикец. Атина — Комамдант дивизије у Лариси телеграфишс, да се мобилизација на целој проеторији изводи под најповол.нијим условима. Командант дивизије у Халкису телеграфише да су резу.тгати мобилизације код и.ега прсшли свако очекивање. Резервисти из Тебе и Ламије одговарају са одушсвл.ењем п I по.шв отаџбине и прија : ;л.ују се у касарне. У А гини јс јуче врло то.:л.о оочскана дивизија са Архипелага. У току маппфестација, трупеје поздравио и Венизелос, изјавл.ујуКи да грчки народ може много да учини, ако се инспирише узвишеним идеали.ма за отаџбину, Париз. — У недељи која се занрд!ила 4 фебруара, у француска пристаништа је ушло

За иавек ожалошКени синови: Драгол.уб инвалидтрговад, Живојии резервни к о н. и ч к и по ру ч н и к-учител,, Душан резернни коњички потпоручник-поштар, Чедомир војник митрал,еског одељен.а-тргонац; са братучедом покојничним Светозаром болничарским подна])сдником-скономом, дсвербм јој Гавом ЈовиКем бин. на])одним послаииком и оудалом фамилијом.

ром непријатељске труне код Фазе и на северозапаДној падини брда Грапа. 0не су још енергично тукле и непријатељске багерије V Иал Френцела иВал Бреита. Непријател. је тукао југозападне падине Моитсло, ‘Непријатељске извиднице су одбијене код Гравс. Енглеске патроле су ималс сукоб са једним већим нспријател.ским одељењем иа десној обали ГЈјаве; наше патроле су се упустиле до малог острвца Фолина и заплениле два митраљсза. Јуче изјутра су енглеске ескадриле бомбардовале нспријатељске логоре северно и јужно од железничкс пруге Адерсо—Порто — Грујро. Преко дана су оборена три непријатељска апар.ата. дафа преко 1000 тона 029 а изашло 876. Није од њих потопљена ниједна лафа ни испод ни изнад 1600 тона. Берн. — Католички »Рајх спост« вели, да је садашња ситуација у Аустрији веома гешка. Тражи трансформаци ју Аусгрије. У престоној беседи и у изјавама миниетра п])едседника наговешгене су уставне реформе, али до сада ништа се практично није урадило. Лист завршава да би се учипила највсКа погрешка, кад би се распустио парламенат. ДЕПЕШЕ ,,НАР0ДА“ Атина. — Депеше из Цириха потнрфују да је аустро швајцарска грапица затворена. шго би значило да се преносе трупе за нову офанзиву прогив Италије. Атина. —Из Рима: У циљу да прикрије крегање својих трупа које доводи са руско румунског фронта, аустријска штампа пише да ће ускоро Италијаии предузети офанзиву. МАЛИ ОГЛАСИ Биоекоп »Сплендид« на Вардар-Капији даје врло интересаитну, велику љубавну драму »Немогуће је даљубим«, коју треба да види сав млађи свет; комедију »Шарло« и »Новине у рату«. 1 -2 Винарска радња Ираклије Зарчевића — Битол.ца — Прсцоручује добро природно вино, кон.ак и ракију по најумсрснијим цснама. Радња сс налази у улици: Макс Хардена Бр. 13. — у близиии »Олимпоса«. 24 —30

ме су новац слали. По свима писмепим жњама овај Биро

ла Сајдлера. ПРАВИ И ПРАВЕДАН МИР

ком непријатељу Бугарииу.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Шгампарија Акуароии.