Народ

Б1 > 0.1 200

СТР. 2

н а:р 0 д

“ — V н>у од мађарског ропстаач. Сиршетак чланка био је аабрањсн.

ПРРГРДМ П9Л>АКА Рим. — »Епока« је интерпјуиСала Ивана Фаморск >г, вођу пољске народме странке, и народног посламјјк I у бечкрм парламемту о догађајима, који се односе на Иољску. Он јс озвачио Пол.скс ж»л>е. »Пољска, пре свсга гежн, да успосгави у цслини своју гериторију, напустивши само исгочну Пруску, која у веКини немачка. Аустрија би зато морнла уступити Галицију и Тешинску Шлези.ју. Овако усиоставл.еим Пољскн имала би довол.ло снаге, да ее одупре немачком I надирању, под условом: да

Литванија буде независна н савезница Пољске, и да Румунија буде успосгављена у својим етнографоким границама, што би значи ло, грапичењеса Пољском На тај начин би се подигла једна брана од Балтичког до Црнога мора, која би била у сгању, да заустави немачко надирање ка Истоку. Овој ■ брани би се могла прикључити и чешка држава.«

СТРПЉЕЊУ ЈЕ НРАЈ Цирих. — Пови чешки демократски блок државног права, упуГ.ује у »Народни Лисги« један апел на народ, у коме измс'1;у осталога каже, да је стрпљење исцрпено до краја и да није више могуГ.е остати прости гледалац: ^аиас је времс* актввног делања.

БОЛО ПАША

1)0.10 је из Марсел.а. У младим годинцма биојс тр1 \)вац сапуном, затнм ресторлгср, фризср за даме, винареки гргонац, пнвар, косарош. Оженио со једном певачицом из шаНтана, потрошио јој уштефевину, папустио је- и код н.е живе узео другу жену, једну бо1 т»ту удовицу која му једонсла милиопе. Тада јс отпочео велике иослове: Петролеум, залатни рудпици, хсмикалије. Он посгаје личпост, сила. Н)С1'ови су пријетел.и Министри, амбасад )|>и, великодостојници. Долази рат. 1>оло се ставл.а у иемцчку службу. Ла рачун немдчких агсната Лбаса Хилми, бившег егииатеког кедифп, који му је дао ттлму пашс и њсговог минисгра Садик паше, 1)0.10 покушШЈН да добнје »ДАргаро,« затим »Енформаеиоп.« Даје пет мнлиона сепатору ПЈарлу Нмберу за куповину акција »Журнала« од његовог највеКеГ акционара Лснопра. Депсше којс је узаптила амејшканска влада показују да је овај иовац дао немачки министар спољних ноелова <[>мн Јзјон, пц захтен графа Берисдорфа, а прско. »Дајче Банк«. Га Бцдом, који је од191."> Н 1 >ло нелики прнјател. Жозсфа Кајо, суђеп ,је и н.еговпђвереник Поршер. Боло је осуђен иа смр г а Поршер на трн грдице робије. Цела фЈ>анцуска штампа поздравнла је ону одлуку војнога суда. Када се војнн еуд пспукао да века, и кад је Боло изводен ван дворане, нико од публике, није ни помислио, да се удал.п: сваки је хтео присуетвовати драматском часу читања пресуде. МсКутим у ир лсграни.м судничким ходницима нагомилале се хиљаде особа, немирних и несгрплнших. Најзад послс јсдпог сата нестрпл.ИЈЈог чехоња зазвони слекгрично звонце- V.1.13И војни суд у судницу, двораном настајс гробна тншина. Алн чим је предссдник Војер прочитао гласно и јаспо пресуду двора-

ном се заорио једнодушнИ нл.есак и одобравање. Да ли је маса сакупл.ена на пол.у схвагила што значи овај пљесак? Можда; али је инак Г.утала оклевајуГ.и док једап сержан јурнувши иа оуднице сав усхиГ.ен нс повика: »На смрт! Боло је осуЈјен на смрт!« •Иастаје призор, који се описати пе може. Гомила пробија кордон трупа, које је задржалају, јурне као вал у судпицу и разлије се по свнм тремовнма, вичући: »Насмрг! ЖивелаФранцуска! Драмски призор није још довршен. Врата се огварају, на соби у којој су Бо1ло и Поршер, улазе магисграги и делопоГ.а капетан Тиболт. Улази и јсдно мало одел.ење нојника. Капетан Гиболт чита Болу и Поршеру прссуду. Војницима се командује поздрав. Боло слуша јсцајуГ.и, док Поршср стоји утучен над столицом. Затим суха команда: »к нози« и гај церемонијал, готово поЈребни, свршен јс. Га улице одјекује повик народа: »на смрт!« Драма је довршена. Бола и Поршера воде у два аутомобила, нод стражом, у затворе де ла Санте. Па своје велико запрепаш1\сње Боло .није одведен у сцоЈу прсЈјаши.у ■келију где се пла!,а и где је станбвао до јучо у југро. Напрогив' одвсли су га у ћелију бр. 11 седмог одељења. И ако се у овом одел.ењу налазе, као тости, притвореници још не суЈјенн као Бомби, Л\’стало и Кајо; седмо одсл.еи.с би се могло назвати: двор на смрт осуфеник. »Али ово није моја ћелија«, повика Боло, када га уведошс у'ћелију бр. 11. — Паравно — одговори чувар — алн сада сте осу•ђени. Боло се грчевито осмсхнс, али се свлада и покоравајући се, оставља елегантни капуг, помодне паиталоће и свилене чарапе, да обуче одело од дебелог платна, које се даје осуЈ)енима на смрт. Од овога часа 1 јоло неће више видети фрцзера, који

му јс чешљао сваког дана браду н мазао га колонском водом. Увек у оковима на рукама. он 1 -леда како бритва тамничкогбербсрлна откнда н.сгову дугу браду, коју је радо гладио за нреме претреса. Боло сада живи у предсобљу смрти.

ИСТРАЈНОСТ ЧЕХА Чеси сс не да-

Цирих. Ју уплашити. На једном -вбличанствсном народном мигингу у Прагу 1 'лавни уредник »Иародни листи« Гис узвикнуо је: »Дееет милиона Чехо-Словака стоји иза нас. НјЈЈ^мо аположихи оружје, доклс будемо имали своју незавиСну државу.а имафемоје.« Социј ал и сти чк и п осла н и к Бајф додао јс, да се покрет проширио и на чешку мањину. Усхићеп.е је дошло до врхупца, када.је посланик Чсшког Сабора Солко закључио говор овим речима: лНемци хоће да спречс сазив (!абора. Пека покушају! Ми пасгупамо за опварење нашег идеала и ништа нрс не може заустанити. Свесни својих права, ни прсд чим нећемо одступити док не осгваримо своју независну држапу. I!ећс нас уплашити ни вешала ии топови. На маћарске претње одговорићемо својом старом химиом : Ми се гГепријател.а пе бојимо и за њихов број мало маримо; ударајге, убијајге, не шгедите никога !»

НОВЧАНЕ ПОШИЉКЕ ЗА КРАЈЕВЕ ПОД БУГАРСКОМ

Обавсштајни Биро Српског Црвеног Крста у Солуну извешгава: Нишка агентура Бугарске Народне Банке преко нишкојт.лисга позива лиже именована лица из Ниша и око-. лине, да подигну означену суму лева, која је на њихову адресу упућена. Лелена Јована Плесиичара ул. Царице Јслеие 1, 260.48, Насилија Млад. Поповића, ул. Хилендарска 18, Милица Жикс Марјаиовића ул. Судска 7. 631.20, Јелена ЈевтиЈ* Попонић, 390.72, Јелсна Јевгић Поповић ул. ^ Ј •' ч;< 27, 031.20. Усгирска И. Поповић, Надссавл.ева ул. 631.20, Милсва Косте Капетановића, Крунска ул., 651.20, Бела Пет, Цвстковића, Арнаутпазар, до анотеке 651.20, Дара, жена Милана Ђорћсвића, Стречова 10, 76.25, Лепосава Спире Митј>овића, До-

нина Чссма, НајчГна ул. 90, 76.25, Жена Ставре Нејчевића, Крал.ез. Марка 24, 77.25, Стева Нојиновић за Драгу Добробоја Војиновића, из с Грејача, 151.50 Даринка, жена Н. НиикодијевИћа,ЗугБогданова 26, 26.66 Никола Павић за г-ћу Јулку Дим. Ристовика, Јагодин Махала, 182.51. (Наставиће се) Гаопштења Јово Гуглета, Јован Ћерсна и Адам Милошевцћ да се јаве Стојану Грмуши хаубичка батерија 155 мм, бр. п. 801. Радомира Р. Стојанови■ћа, учитеља из Нитошсвца ср. ражањски окр. крушевачки тражи Радисав Крстић наредник 2. хаубичке батерије п. бр. 603. и моли његове другове учитеље и друговс из војске да га обавссте ако што знају. Ра гко Сими ћ, телефонскО одел.ењс бр. 8, тражи брата Радоша Симића.

НАЈПОВИЈЕ ВЕСТИ

Дневне Вести ЧИТАОЦИМА Од даиас прш лист штампаКс се на хартии у боји, пошгр ншдс у Солуну нсма бсле хартије.. Упућена је цре неког нремена заједничка преставка од угранс свих српских [хедакција Мин истру Уну г.ра ш њих Дела за Министарски Савет, да им држава ступи своју повинарску харти/у коју у Солуну има. Одлука по овоме није до данас још донета'. наши *б лц;; Постигнуг је споразум са савезнички м владама за шко^овач.е наших студсната. Четири партије ђака, којп су стално или цршфсмтнб ослоб()ђсни војне дужноети, отпутовалс су веФг за школу. Школоваке се иајвсћим делом у Француској, изузимаЈуђи те.хничара који ћс ићи у Италију. 0 Д Л И К 0 3 А Њ Е 1’рчка в.Тада одликовдла је Ссцд [1ашу, прсдсрдника албанске владе, Пјжцм степеном ордена Сиаситеља. Ч И Т У љ А Нојислав Новаковић, сскрстар начелства округа тетовсцог умјјо је у Кану, V Француској.

Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

СОЛУН. — На свима савезничким фронговима акција пагррла и ситних одсљења, са понрсменрм акцијом артилерије. Иначе ништа важније. Њујорк. — (Т. Б. Ж.) Самуел Гомпер је у најенергичнијем тону потврдио д о п и с н и к у » М а те н а « д е кл арацију, која је недавно објавл>ена и по којој американска федерација рада категорички одбија, да сс у опште сретне са немачким социјалистима ма на којој међународној конференцији. »Овај рат, — рскао је Гомпер — рат је-Демократије против аутократије. Са људима, верним немачкој аутокрагији, ми нећемо никакве међународне конференције; са социјалистима, који немају одважности да признају праве соци 1 а л исти ч ке п р и н ципе.« Верк. — Нарсдбом народног комесара за војску образован је нарочити ђснералштаб. Објављено јс опсадно стање у петроградском округу н предузете мере за одржан.е реда. Конфисковаће се сви експлозиви и пописати намирнице. Целокупно становништно је мобилисано. ПАРИЗ. — »Матенкдоиоси чланак проФесора Робзрта Сигера, објављен у »Винер Кореспонденц«, у номе се каже да мржња против Немачкз растз у Бечу и у великом дзжу Аустро-Угарске, и да се бзрлинска политика сматра као егоистична. Кајзер је грђен н проклиљан од светине на готово свима народним зборовима који су држани у Бачу у последње време. ПАРИЗ. — »Арбајтер Цајтунг« пише; »Народ је једнод.ушан у одобра-

ваљу социјалистичке интерпелације, у којој се, тражи од владе да у принципу признаглавне тачке изложене у последњем говору председника Вилзонаида енергично ради на зближењу Аустрије и Америке, како' би се дошло до општег мира«. Цирих. — Загребачки листови доносе, да је војна полицијаухапсила 58(5 особа због рушењајавцогреда и мира. Париз. — Хавасова А г с н ц и ј а са о п ш та ва : »Социјалистичка и либсрална штампа посвсћујеодуше вље н е к о м е н таре интерпелацији коју су пре три дана поднели' у Рајхсрату ау'стријски социјалисти. Лондон. — Гово]>е;ђи у Доњем Дому,‘Балфур је изјавио, да су прсговори у Брест Литовску највеђи. Злочин против будућега мира. Париз. — Из Пе(грограда јавл.ају да су народни комесари по 'свему' судећи, решени на отпор. Лондон. — Лављају из Петрограда, да влада у свом манифесту народу тражи од трупа да сс рефбрмишу са по 1 иуном патриогском дисциплином, те да се спречи напрсдовање непријатеља. Трупе имају да бране руске положаје до последше капи крвп. Железничке пруге н станице биђе дигпуте у ваздух, да их не би непријатељ искористио. Храна ђе б:гги дигнута. Париз. — Јављају из Петрограда, да народни комесари припремају француску војну мисију за евентуалну сарадњу при одбрани Русије. Они су питалд француску амбасаду, да ли се може ра-

чунати на француску помоћ. Париз. — Француска шгампа једнодушно изјављује, да ће Француска д а т и сву своју пртпору, ако су искренс намере бол.шевика за отпор. КРФ. 14. Фебруара. Ца данашњој : седници НароднеСкупштвнв приликом бирања , цредседника СкупштиНе кандидат радикалне стракке добио је 54 гласа акандидат уједињених опознционих странака 50 гласова. Услед сасвим слабе већине од 4 гласа као и због жалосне маниФестације којом је спречено да се дође до кворума приликом бирања Нотпредседника, министар председник је поднео оставку целог кабинета. (Пресбиро). ДЕПЕШЕ „НАР0ДА“ Цирих. — Клофач је издао једНу књигу, у ко.јој ј е објавио свасвирепстВа што су их без ваздуха, без. хлеба и без л.ектире т претрпели у Аусгрији чешки политички притвореници. Амстердам.— »Бс])зански весник« јавља, да је закључеиа конвеНција измсђу америчке и холандске вЛаде, по којој ђе се од око стотину лађа холандских, које се налазе у Америци, петнајеетак враТити у Холандију, а све остале употребиђе Сједињене Државс. Мадрид. — Нерасположење против Немачке све више расте у Шпанији због напада немачких су.марена иа шпанеку тргоиачку морнарицу. Атина. — Лављају из Халкиса, да је тамо избачено на обалу девет лешева немачких маринаца за које се мисли дасу са »Бреславе.« Атина. — Из Цириха: Мађарска гражи разграничење са Аустријом. АТИНА. — Из Цнри ха: Хертлинг је изјавио у Рајхстагу, да би сазив конФеренције мира био најбољи начин да се дође до мира. Атина. — Из Лондона: Енглези су заузели у МесопоТамији Канатурају. Атина. — Краљ Александар јуче јс лично отворио грчку скупштииу престоном бсседом, у којој је рекао да је Грчка ушла у рат да се бори за слободу и да убрза закључењс мира.

МАЛИ ОГЛАСИ Српско Трг. Друштво. Улица Александрц Псликјг број 7, обапл.аеве бапкарске, трговачке и трапспортне послове. Прспоручуј * нашсм свелу, да се користи услугама овс новчпне установе за све своје послове. Врши на својој благајни равмену свих новчаних монета по повољним днепним курсевима. Ј—10

Штампарија Акуарони.