Народ

Г>р. 221.

СОЛУН, ПЕТЛК 9 МЛРТ 1918 ГОД.

ГОДИНЛ II.

БРОЈ 10 ЛЕПТЛ »Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налаз.: у улици Коломбо број 6.

Цласник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи сс нс нраТ.ају. Огласи и бслсшкс наплаКују сс по погодби. Рсдакција јс у улици Коломбо број (V.

Глаини уредкик ДРАГ. С. ГОГИЋ

До сада су протинници распарчанања Аустро-Угарске пригонаI 1 ли онима, који траже н ено комадање, да немају никакне позитивне пснове за то, да не знају каква би морала изгледати централна Квропа после тога распарчавања, а нарочито да нису на чисто с тиме, каквс би биле границе а\стро-угарске територије цослс цспања; сем тога да нису сагласни увекутоме, какви ће бпти односи из,међу сада неслободних народа, када сс ослободе аустро-угарског јарма. Поводо.м тога чсшки првак Бенеш у »Насион Чех« пише, да су ове примедбе де л и м и ч н о тачне и зато позина, да се размишља о важности будућсг чешко-румунеко - југославенског савеза и његоној тесној сарадњи са Италијом. Трсбало би одрсдити економски режим оних земаља, говорити о њиховим царинским тарифама и о начину како требатући немачку конкуренцију; требало би, бару општим потезима, означити њихон унутрашњи режим и њихове узајамнс односе, који би били последица тога режима. То би било једино силно оружје, Аувтро-Угарску треба замениги једним ноиим политичким сисге) мом. »Што се тиче примедбс, да нисмо сложни мсђусобно — пишс Бенеш — одговарамо, да су данас претресања галијанско - југословгнска

всћ стара и да је потпуни споразум између Италије и Југосдонсна, у оснони, кључ целог аустро-угарског питања и целе наше сарадње у будућности. Италијани и Југословени увиђају данас велику опасност, која нам прети. Једни и други видс ^анас, да су нам досада ш ња прегреса Iва у највишим наши.м проблемима донела разочарења и неуспеха. Напротив онога дана кад израннамо сва наша ме•ђусобна питања и кад закључимо реални савез, на основи пријатељског, искреног и демокрагског помирења, наметнућемо свима нашу одлуку. Предстанл ? аћемо силу од 76 милиона, која 'ће прелалазити и 100 милиона, ако и Пољаци дођу с нама. Бићемо у стању да свуда и увек санезници чују наш глас. Бићемо у стању, да пред јавним мнењем Споразума и Америке одржимо наш полигички план и наше жеље у погледу будућности наших народа. Ситуација је таква да треба радити. Промена јавног мнења у Италији већ јс стнорила једну згодну основу за ову нону акцију. И сама званична Италија дала је доказа нове полигичке ориентације. Белики политички фактори у Италији почињу да раде у овом смислу, и и цадамо сс, да ћс Италија у скоро извршити наЈнећи задатак, од историје јој намењен. Верујем, да сви' по-

тлачени народи Аустроугарске нестрпљино чекају час, кад ће Игалија почеги ону акцију. Потлачени народи, нарочито југослонснски народ, схнатиће ову ситуацију и предузеће сваку акЦију која је кадра да убрза ову сарадњу. Сни знају, да прсд нашим уједињеним снагама Аустрија нећс моћи даље издржати. 1’ад већ извршен, разговори започети, добар су знак, јер су дали сјајне резултате. Ми Чехо-Словаци п[)иложи1\смо за ову сарадњу сву своју снагу и припранни смо урадити све, да би ту сарадњу учинили сфикаснијом и тешњом.« ПОЛОЖДЈ ШВАЈЦДРСКЕ Берн. —Национални Савет наставио је дискусију о изјави фсдералног савега о неугралносги. Реферснт, Шерер испигао је разне економске конвенције са Централним Државама и Споразумом и конетатовао, да је спољни иритиеак све јачи, и да мере једне групе ратујуких држава изазивају аналоге мере друге групе. Изгледа, да се еве више губи из вида тешка ситуација Швајцарске, јер се постављају увек нови захтеви, који се не слажу са аутономијом швајцарске државе. , И федерални саветник Шу.тгес констатовао је, да је сигуација тевсроватно тешка. Швајцарска се налази измсћу наковн.а и чекића: измсфу дивсргирају•ћих захтева две противничке странке. Говорник вели, да се сада са Енглеском воде преговори, да се осигурају номорски гранспорти за I 'вајцарску. Закључује, чо статујући, да

Швајцарска, која зависи о доб|)ој во.ти оба прогивника, жели, да сс увек лојално и отворсно споразумева са обе.ма етранама. Швајцарсна се данас налази у тешкој економској ситуацији, коју ће моћи избећи, ако се све класе народа сложе.

ПОЛОЖДЈ РУМУННЈЕ Лондон. — У Доњем Дому посланик Кинг Vпитао јс, да ли је Румунија закључила сепаратан мир са цснгралним силама, да ли су појединости тога мира поднс гс савсзницима на испитивање прс нсчо што су примљеис од Румунијс, и да ли савезници мислс да тај уговор подвргну рсвизији на конференцији мира или пред Лигом Народа послс рата. Балфур је одговорио: »Знам, да је мир привремено закључен; али нијс још ратификовлн. 17нглсска јс влада била извсштсна од румунскс владе о условима које јој јс непријатсљ намстнуо прс него што их је Румунија прихватила. Влада глји најживље симпатије према Гумунији због њсног гешког положаја. Али бићс наша дужност и наш циљ, да на конференцији мира израдимо рсвизију тешких услова, који су јој наметнути.« СВУДА ИНТРИГЕ Лондон. — Номачки посланик у Мадриду признао је аутентичност писма, које је послао први секретар посланства шпаљодском анархисти Пашквалу. Гако су немачки дипломатски предстацници још једном ухнаћснл на ])аду г:., иза-

зиван.у унутрашњих нсрсда у држави, са којом живе V миру. Ово откриће зачудило је јавно мпсњс у Шпанији, јер је до сада Нсмачка јавно погпомагала копзервативне странке а денунцирала Споразум, да помаже анархију. Интсрссангно је знати какав је утисак учинило ово огкриће на германофилске мадридскс конзсрвативце, који до сад нису ни сан.али, да нсмачко посланство финансира шиањолске анархисте. »Дељи Хроникл« пише, да Немачка у Шпанији пснавл.а свој мансвар, који јој јс успео у Русији. Пре рата Немачка је јавно нодупирала цара и реакционарце, а непрестано је била у копгакту и финансирала рускс револуционаре. И за време рата продужила 'је ту дпоструку игру. Та је мегода једпоставна и цинична. У цил.у да ослаби и загосподари једном државом, Нсмачка подбада најскстре.мније елементе, револуционарне и реакционарне, гежећи да изазове неслогу и неред. У Русији смо видели све (ђазе овог процсса. Немачка то сад покушава и у другим државама. Балтичко море било је до сад подел.еио измећу две велике силе, које су ту одржавале равнотежу, Русијс и Немачке. и двс друге, које су спалс са своје прошле величине на скромну другостепену у л о г у. Шведске и Данскз. Престоница Шведске, к о ј у штити група острва и острвца, удаљена је свега 70 километара од Лландских острва. То најбоље показује, колику важност имају ова острва за Швсдсчф; важносг која се допуњује

ПАД Ч2РНИН0В Ци|)их. — Одмах после закључења мира еа Украјином, у Бечу се много говорило о демиеији графа Чернина, због нсзадовољства Пол>ака. Те је вести демантовао »Кореспонден ц- Би ро«. М еђути м, дописник »Минхенер Цајтунга« сада јавља из Беча, да ес )' политичким круговима и на Бсрзи упорно одржава вест о демисији Черниновој, кога би имао да замени граф Менсдорф, бивши аустријеки посланик у Лондону. ЗД ПРЕ803 ТРУПА Љујорк. —Америчка влада рсквирисала је 21 велики пароброд, који су досада пловили по америчким језерима и употребиће их за иревоз груна и материјала у Европу. У први мах је изгледало немогућс, да се ти колоси превезу сајезера на море, али умешност америчких инжињера, који су до сада учинили права чуда, и томе је доскочила. Сви ови пароброди били су предвојени у два дела и тако преиети на обалу океана, где су понова састављени и спуштени у море.

економеким разлозима и историским традицијама. После неповољног рата 1808-1809, Шведска јс била принућена да усгупи 0>инску Русији, и то, по нссрећи, заједно са Аландским острвима. Та су острва била насељена искл.учиво Швефанима, и припадала су увекШведској. Ако је веровати савременицима Шведска је претрпела овај губитак, благодарећи савезу Наполеона I цару Александру 1: »Аланди су кључ од куфера.« Тим речима

АЛАНДСКА ОСТРВА

МАРСЕЛ ПРЕВО :

гост

I Господину опату Бине-у Париз. Ова мала цедул>а журна и новерл.ива, драги оче, моје срце, срсћнс мамице, нећс да чека чстири дана, који нас деле од повратка у Париз, да вам каже добрс новости. ,1а мисли.м да је тако добро или да ће бар би■Н 1 . Пре свршетка зиме, благодарећи вама, моја ће мала Луција би ги удомљена, како се само пожелети може. Колико Нам дугујем захвалности што сте толико помогли моме неискуству, Мојој усамљености... Једна удова, чија су деце поодрасла, спази одмах •лго јс потребно, да им о-

сигура прве кораке ван породицс, једну власт јачу, просвећенију од њене. Док су још дечаци ту је колеж, де ће бити чувани, али после долази висока школа: Мг тсова ми будућност не задава ни пола б[>иге колико будућноет њсгове сестре... Сада кад је покушај довршен, срећио довршен, морам Вам нешто признати: сумњала сам, да је то умесно; само ваша упутетна су ми помогла да се одлучим на то. Никада не бих била дозволила, да уђе у наш интимни живот на селу један млад човек, тако нама мало познат, као што је господии де Монти

ври, да нам га Ви нисте представили. Бојала сам се, да његово присусгво не буде рћаво протумачено у нашем суседству; оговарање није искључено у сељачком жипоту. Ја сам размишљала: »Овај лепи младић од 22 године неће моћи да прође лако као Морисов пријатељ, пошто је Морис још дсчко, гимназијалац. Ви сте ми улили поуздање, Ви сте ми казали: »Узимам све на себе«. И Ви сте имали ораво. Сама чињсница, што сте Ви господина дс Монтиври довели у Бокур, запушила је уста свим злим језицима. После тога било је природно што он седи за мојом трпезом; шго он шета са мојом децом и са мис Жакобсон. Свак је пошговао коректност и досгојанство овог младог човека. Он је

био овдс предмет обожавања за време оне нсдеље, коју је с нама провео. ()н је са једнаким раеположењем мАчевао и јахао на коп.у са Морисом"; свирао Листа са Ауцијоу или расправљао о науци са мис Жакобсон КВегова учтивост према мени подсећала ме на манире мог сирогног драгог мужа. Кад свим овим особинама додам, да је он и богат, да нема ни оца ни мајке и да је васпитан под вашим иадзором, морам признати, драги очс Вине, да сам ја најсрећнија мајка на свету, а Ви најпоштован иј и ди р екто р. Кад сам упознала овс изузетне особиие господина де Монтиври, моја је највећа брига била: Хоће ли он љубити Луцију? И да ли ће Луција н>ега волеги? Луција је дражесна; мислим,

да мс по заводи матерински понос, кад кажем: дражесна, али она јс тако наивна, тако скромна! Она је далеко од сваке кокетерије која је урођсна код младог света! Она, умиљага, нијс од оних, којс зграбе првог просиоца, који дође! Е па добро, да кажемо мећу нама, мислим, да је она самом евојом скромном дражи учинила дубок утисак на господина дс Монтивриа. О.х! Колико је високо’васпи;ан, ои није њој о томе ни речи споменуо; али он је то открио Мис Жакосон, чијих четрдесет година старосги дали су му одважност. Мис Жакобсон одмах носле тога рече ми: »Јесте ли приметили, како је де Моитивири, иначе исправан, био нсми|)ан, на дан свога бдласка? Међутим живог у Вокуру нема оних .забава које Париз

пружа једном младом богато I човеку и из добре породице. То значи, да је оставио у Бокури један део свога срцај« Тако је, она је тачно расуђивала: она је врло разумна женска. Што се тиче Луције, она није ништа казала ни својој учител.ици ни мсни; а признајем да бих ја у њеним годинама на њсном месгу урадила ието. Гвака пошгена девојчлца гајномувија и иајмање узбуђење свога срца. Али ја сам приметила:она је била грациозна, ако не и кокетна, да би се допала иашем господину; она јс уживала у његовом друштву; и она јс такође остала сва расејана после његовог одласка. Једном речју, ствари сређно теку ка цил.у, који жслимо.

— Свршиђе се —