Народ

БР. 221.

С0ЛУ11, ПОНЕДЕЉАК 12 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИПА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА »Народ« излази свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

1’укописи се не пракају. Огласи и белсшкс наплаћују се но погодби. Редакција је у улици Коломбо број (>. Главни уредиик ДРАГ. С.* ГОГИЋ

ЕНГЖКА КОНТРА ОФАНЗИВА АТИНА. Јавља се да је енглеска војска почела контра оФанзиву. Са потпуним поуздањем гледа сс у исход коначног предузећа. (Депеша доцнија од данашњег коминикеа.)

ЗЛ11ЛДН11 ФРОНТ

Немачка офанзива на западном фронту, о којој се већ толико говорило, почела 1 е на енглеском сектору са највсћом жестином. Концентрација снаге и материјала изведена је у всликој маси и напад извођсн без обзира на ма какве губитке. Досадашњи извештаји показују, да сезаиста,као што је пре два дана изјавио Бонар Ло у Доњем Дому, тамо почиње битка огромног обима и огромних размера. Сва јс техника ставњена у покрет и све јс од живе снаге ставл,ено на коцку што се могло, да би се пошго по то постигао макар какав успех. Није презано ни од каквих жртава, само да се још на првом кораку не претрпи неуспех, јерби то био потпуни морални слом за Немце. После толиких претња, толиког звецкања сабљом и толиког ударања у сва звона о својој будућој офанзиви, Немци су се морали напрегнути из петних жила, те да створе нешто и колико му драго бар у почетку. И бдагодарећи томе што је иницијатива у њиховим рукама, односно што су они потпуно слободни у избору нападног сектора, концентрисању и маневровању, они су успели за овај мах да дофу у том

погледу до извесних рсзултата код Сен Кантена. Али, разуме се, то још не значи ништа. У борби са толиким масама и толиком техником све то сачињава само н е з н а т н у е п и зоду, која не-ће имати готово никаква утицаја на доцније перипетије битке. У осталом, баш и кад би то било и од неког већег значаја, нс значи да ће се такво стање и одржати. Акосуданас Немци могли да на релативно врло малом простору концентришу 40 дивизија у првој линији и скоро истотолико у резерви; не значи да ће они моћи ту исту снагу целу да задрже и даље на том сектору. Онога моменга, кад се борба јаче ангажује и на другим тачкама, а то ће извесно бити, када се непријатељ евентуалним контра - нападима натера да се развије и на другим тачкама, он ће бити неминовно принућен да због осигурања или одбране ослабљених својих тачака изводи с а с в и м друкчији борбени распорсд. Не теба заборавити, на Вердену су месецима прелазиле поједине тачке из руке у руку, месецима се почињало из почетка и месеци.ма етајало на патакартама, док најзад после толиких силчих жртава, после то-

ликог војничког и моралног пада, нису Немци дефинитивно напустили све своје плановс на овоме правцу. Сад кушају срсћу на другим тачкама и уздају сс у боље резултате. Али дога1)аји не могу да се фабрикују по кајзеровим жељама, о чему ће се Немци тек на крају борбе уверити. А ко се последњи смеје, смејаће се најслафс. РДТ ТУРСКОЈ Њујорк. — Бивши председник Сједињених Држава, Рузвелт, публикује један чланак, у коме саветује влади да објави ратТурској због хришћанских народа. Рат се мора наставити каже Рузвелт — до краја са централним силама и са Турском, да се обезбеди слобода несрећних народа који су до сада били остављени жалосној судбнни. НЕНАСГТаСТ Амсгердам. — »Форверц« публикује њзвадке из писма, која су писала два позната пангермана, генерал фон Либерт и барон Витингхоф. Гемерал фон Либерт изјавл.ујс, да Немачка не може свршиги рат пре него себиосигура заузеће Марока, који јој је неопходно потребан као земља за колонизацију, у ,ед пренасељености у мет ополи. Барон Витингхоф тражи анексију Белс Русије, то јест сву територију на истоку од источне обале језера Пејпуза до Дњестра. »Форверц« иронички примећује, да се цела Русија у 12 столсћу налазила под влашћу Рурика, који је био германског порекла. Зашто дакле на основу овог пре-

седана пангерманисти не би одлучили да траже целу Русију до Владивостока? Али доћи ће фаво по своје. * из русијГ Париз. — Према вестима из Петрограда, француска штампа доноси, да се све вишс показује жеља за успостављањем уетавнс монархије у Русији, да би се земља ослободила бољшевика. И сам Троцки изгледа да је присталица овог рсжима. Бивши министар спо.љних послова имао јс више разговора еа великим кнезом Михаилом Александровићем, због чега је Лењин, бојећи се Споразума, наредио великом кнезу да напусти Петроград. Што се тиче концентрације трупа на Уралу, којс организује 'Гроцки, »Матен« не доноси појединости, али по једном телеграму из Лондона, каже, да еу делегати руске контрареволуционарне демократске странке отпутовали за Јапан да присуствују једном савету у Токиу због коопсрације са Јапаном, чија ће интервенција почети првих дана меееца априла. »Дејли Њус« јавља да кнез .Бвов присуствује седницам а ј а п а н с ко г м и нистарског савета. РУШ1 ДЕМГАТИ Важно је поменути личности које су у име бол,шевика присуствовале конферспција.ма у Брест Литовску и којс су потписале уговор. Шеф рускс делегације био је Бронштајн, звани Троцки. Њему је био придодат

као помоћиик један јеврејин из Галиције, рођен у Кракову, Собелсон, сада више познат под именом РаДек. Адолф Абрамовић Ијов, који је у једном делу преговора играо једну <>д главних улога, Јеврејии је из 'Гифлиса, који јс шгудирао медсцину у Бечу и Берлину. ()н је био наредник телегра<Ј>иста, у почеткурата, уједном пешадијеком пуку. За времс револуције у месецу марту, као соцтјалиста, ступио је у Савјет војничких дедегага. Кад су се бољшевики наместили у институгу Смолни, постао је војни саветник. Лео Борисовић Розенфелд, познат под именом Камснев, зет јс Борнштајну — Троцкоме. Он је био у моменту револуције интерниран у Сибиру. Г-фа Анастасија Алексијевна Биценко, којој п]>ипада част да је била први женски пуномоћпик на дипломатским кон<]>еренцијама, није јеврејског порекла. Она је права Рускиња, роћена 1872, у Екатеринославској губерпији. Симпатије соје она ужива у револу ци о нар ни м круго ви ма, долазе отуда што је она 1905 извршила атентат прогив Сахарова, министра војног, због тога шго јс овај хтео да угуши једну сељачку побуну. Због овога је била протерана у Сибир, где је остала до пролећа 1917. Секретар делегације Лео Михаиловић Каракап, је Јерменин из Тифлиса, који јс исто тако био прогеран у Сибир због револуционарних идеја. То су биле личносги који.ча јс била подарена и поверена висока мисија да бране интересе Русијс. Свршено дело је и достојно оваквих радника.

ПССЈЗЕ КОНФЗРВДЈ* Париз. — Немци раде на томе да изазону забуну и сукобе помоћу читаве серије уговора о засебном миру. Али Споразум изјављује да не признаје мир. који се намсћс немдчком сабљом. ТоФссвет разумети врло добро и гући припадниксишамп ио н с и м п ериал и зма. Листови одају похвале свечаној речи, у којој су, без фразирања и без великс реторикс, изражснс зајсдиичкс м иели бранилаца демократије и малих народа. САКЕЗ ЦЕЛЕ АМЕРИКЕ Буенос Аирес. — Уверавају из политичких кругова да ће Сједињенс Државе, у споразуму са аргентипском владом, сазваги конференцију јужно америчких народа, која ће се одржати у Панами. Па тој ће се конфереицији утврдити принципи панамериканског савеза за време ]>ата и после рата. ХЕНДЕРСОНОВ ГОВОР Лондон. — Ар'гур Хендерсон, говорсћи уЛондону приликом једнс свечаности за жснско право гласа, изјавиојс: »Ступили смо у најкритичнији момснат рата, и последњих смо дана, посматрајући оно што се догодило у Руеији, мислили, да ћс <Ј) )н Билов доФи и казати нам: зашто сс боримо? Зашто ее нс би споразумел и ? ()длучили смо да закључимо с вама један компромие у погледу колонија; одлучил и смо да уч и н имо знатне концесије у питању Алзас-Лорена.«

Ф Е Љ Т 0 Н ГИ ДЕ мопасан: ГАЗДАРИЦА

•)

Измења се по један поглед, осети онај мили потрес, који вам даје око извеених жсна. То су дивне ствари у животу, ове нагле физичке симпатије, које учине да сс роди састанак, и она лака и пријатна милчча при додиру једногбит.а рофеног да нам се до■ада и да буде од нас вољено. Оио ћебити вољено мало или много, све једно. Опо има у својој природи одговор за жељу тајне ваше ириродс. Први рут кад опазите ово лице, ова уста, косу, осмејак, ви осећате да н.ихов чар продире у вас са пријатношћу слагком и умилном, осећате да вас прожима срсћна благост и бу-

ди изненада неку неодрећену нежност, која вас. гура премаФвој непознатој жени. Изгледа да је у њој неки позив на који одговаратс, нека привлачност која вас узбу ћује. Изгледа да је познајеге одавна, да сте је већ вићали, да знате шта она мисли. Сутра дан у ,исто доба лролазите истом улицом. Поново вифање.Ј Зати.м се враћате идућсг дана, и опет идућег. Напослетку се разговара. Љубав иде својим током, правилно као каква болест. Дакле на крају трсће недеље био сам сасма у периоду који предходи паду. Пад би дошао тим пре, да сам знао место где да га

изазовем. Моја пријатељица живела је у породици и одбијала енергично да преће праг меблираног хотела. Лупао сам главу да плфем какво ередство, какво лукавство и.прилику. Напослетку, донсо сам очајничку одлуку и рсшио да јс као на шол.у чаја доведем у стан једно вече око једанајест сати. Госиофа Кергаран излазила је свако вече у десет сати, тс бих мсгао да ућем без лупе помоћу калауза, не будећи никакву сумњу. Сишли би на исги начин после једног или два сата. Ема прими мој позив, пошто се мало молила. Провсо сам са досадом дан. Био сам неспокојан. Бојао се компликација, катасгрофе, каквог страшног скандала. Дофе вече. Изафем у једну гшвницу, где попијем две шо.ве кафе н

четири до пет малих чашица, да бих се окуражио. Затим ћу да се прошетам по булевару Сент Мишел. Очекивао сам да зазвони десет часова, десет и по. Упутим ес полагано месту нашсг састанка. Она ме је већ очекивала. Узме моју руку умиљато и ево нас идемо, сасвим полако, ка моме етану. Док сам се бриближивао вратима, моја је бојазан расла све више. Помишљао сам : »Само да је госпофа Кергаран охола«. Рекао сам Еми два или три пута: — Нарочито пазите и пе правите никакву лупу на степеницама. Она се почела смејати: Ви се заиста бојиге да се чујете. Не, али нећу да пробудим суседа који јс тешко болестан. Ево улицс Сен Пјер. При-

ближи.ч се своме стану са предострожношћу која се указује код зубног лекара. Сви су прозори мрачни. Спавају без су.чње. Одахнуо сам. Отворио сам врата лагано као лопов. Увео сам своју другарицу, затим затворио. Пењемо се уза степенице на прстима, задржавајући дисање и палећи воштане машине, да дсиојчс пс учини какав нссмотрен ко[>ак. Пролазећи поред газдаричине собе осетио сам да ми срце нагло удара. Папослетку, сво нас на другом спрату, затим на трећем, па на четвртом. Улазим у своју собу. Победа! Мефутим, усудио сам се да говорим сасвим полако и скинуо ципеле, да не бих причињавао лупу. Чај зготовљеи на шпиритусној лампи пописмо иза ћошка мога ормана. Затим сам но-

стао насргл.ив, наертљив, и мало по мало као у игри, скидао сам једио по једно парчс одела са своје пријатсљице, која је попуштала опирући се, румена, збуњена, одгафајући увек момеват фаталан и диван. Била је тама. Остала је V кратком белом жипону, кад се моја врага отворише нагло, и појави ее госпофа Кергараи, са свећом V руци, тачпо у истом костиму као и Ема. Одскочи.х од ње и остах стојсћи, запрепашћен, гледајући две жене које су се посматралеса намргоћсним лицем. Шта ће се догоди ги? - Нећу дсвојке у моју кућу, г. Кервелене. Али, госпоћо, промуцах ја, госпоћица је само моја пријатељица. Оиа је дошла на шољу чаја. — Свршиће се —