Народ
БР. 239.
ГОДИНА II.
БРОЈ 10 ЛЕПТЛ
»Народ« излази свакога дана по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
СОЛУН, УТОРАК 27 МАРТ 1918 ГОД.
БРОЈ 10 ЛЕПТА
Рукописи се не вракају.
Огласи и белешке наплаћу ју се по погодби.
Рсдакција је у улици Коломбо број (>.
БЕЗ УЧЕШЋА НАРОДД :та.
Пољски социалиета Дашчински држаојсједан гоиор у Рајхсрату 28 фебруара ове године, који је важач докумснат } т аналима всликог рата. Он је много значајнији с тога, што га је држао Дашчински, који је пре м и р а у Брест Литовску био један од најревноснијих бранилаца Аустро-Уга рСкР. Господо, рскао је он, преговори у Брест-Литовску јасно су показали свету, да је немоП"ће закључити истинскимир изме ћу империјалистичког и социјалистичког револуционарног покрета. Узалуд је Троцки апеловао на револуционарни немачки дух. Уместо револуционарних батаљона, појавили су се после9-ог фебруара војници Линсингена. Лбуњена овом тешкоТ.ом да закључи мир илмеђу немачког империјализма и руске револуције, немачка је дипломатија прибегла томе средству, ш го јс закл.учила мир са Украјином. Кад кажем да Је мир зак.нучен између Украјине и немачке дипломатије једно средство против руске револуције, хоћу тиме да назначим, да овај мир има ј едностран и карактер, да су Украјинци били нревише слаби, да су њихов уставни олстанак, п р а в н и корени свнх њихових установа били превише слаби да б сс могло рећи, да се Украјина појавила у Бресг-Литовску у свој
својој снази; у осл она јс била подељена на двоје: на Украјину Совјета у Харкову и Гаде у Киеву. И ако питате, какоје могуће било закључиги мир са једном државом која није била једна ратујућа стршка, која није ни имала још војску и која 1 с пре два мссеца изјавила да хо'ће да припада руској (ј)едоратипној републи ци, онда ћете схватити цело значење израза, које сам у почетку говора истакао. Баците само око на географску карту, и видећете, да ли је могу'ће. да ли можс бити истинито, да су две силне царевине, две најјаче војске централне Гвропе устукнуле пред овом неорганском државом, као што се догодило у Брест Литовск\ г . Други су разлози руководили ове царевине на тај корак, и ти су разлози жалоспи за две царевине, тако да осећам за своју дужност, да им обратим пажњу на овај мегод дражења народа, метод, који се сасгоји у сејању мржње измећу народа. I)! \ 1 с1е с1 јшрега био је увек принцип владајућих да се потиштсни никад не сложс. Нијс ово први пут шго се примењујенринцип раздвајлња народа као правило благостања уп.рављајућих. Али овај мир је очевидан атенгат на права разних народа. На преговорима су били делегати Гадс па и Совјета украјинеког, и Финци а преговори су
сс водили на пољској територији а Пољаци ни Литванци нису могли доГ.и на преговоре. Пољацимп се није дозволило да пошаљу евоје изасланике и да решавају о судбинн. П<-љске. То је презирање најелеменгарнијих права народа, које долази до провокације. Овај мир није закључен вољо.м нлрода, јер народи, о чијој ее судбини ту решавало, нису били заступљени.« ЈЕ ЛИ НГБЕН ГЛИР? Плриз. — Поводом изјаве Чернинове и одговора г. Клемансоа, »Иманите« доноси чланак г. Сембе који из.мећу осталог кажс: Клемансо је казао истину, одричу ћи ма какву понуду за мир. Ништа се више неби противило његовим погледима на спољну политику, него ли једна понуда овакве врсте. То показујс сама идеја његове политике, као и целокупно његово држањс. Цео свет је уверен у го. Од њих двојице, Клемлнеоје тлј који је казао истину, н иједа н нсп ристраса н човск па чак ни један лојалан нсутралац неГ.с у то посумњати.
ЛАМАШОВА АФЕРА Берн. — У овом моменту постоји у Аустрији афера Ламашова, која уабућујс јавно мњсње пе само Аустрије вск и Немачке. Повнати правннк Ламаш говорио је 27 фебруара у горњем дому врло хрЈ.аво о п ангерманиети м а. Овај говор оставио је двоструки утиеак. 1’орњи дом, емаграјуки да треба да покаже своју лојалност према
Ф Е Љ Т О Н
МИГУЕЛ ЗАМАКОИС !
ДВА СУПАРКИКА
службе, која је Франсоазу приближанала ч\ вару слона; њено срце је претпостављало бо.јажл.ино!’ чуварн плави.ч‘брчиГа. Али ко би
Пред њоме је корачао дос 1 ојанствено један човек дугих бркова, обучен у униформу са сребрним дугмадима, држски као скиптар неку врсгу малог гвоздсног копља. Овај знаменити човек, који се кретао усред општег дивљења, био је баш онај црномањасти човек од нрекјуче и Франсоаза је била горда, што га је поанавала. Мефутим елоноводац је тако исто познао младу 6ону. Смешио се на њу и пред свима указа јој, ову сјајну почаст: заустави слона, стаде пред њега и учинивши један запонеднички покрет рече. »Отворито, Ханибале, отворите«.
Жнзотиња забаци сурлу преко своје главе, а чувар једни.м покрстом као на куглааи, убаци у разјапљену чељуст велики комад у теба. Трома шстња поче- изпова, пошто јс мала бона управила галантном слоноводцу поглед пун дивљења и захналпости. Од тога дана БотаничкоАоолошки Врт посгаде силом место за шегаље четворогодишн.ем детечу.Три пута иедељно, мада је из жаса од овс врстс забаве добијао морску болест, био је ос\ кен на по једну шетњу на слону, јер то је дозвол.авало њсговој бони да се шста иоред човека црних бркова. У истини, тојс била драж
смео п])изнати да ношчо осеГ.а према човску, који живи бесп; лкидно у гадној псштери ш. мпанза и ма кака! Она сс задовољавала да, при поврагку, 11 [)оке поред оделења за мајмуне и да поздрани без милосрка униженог сиромашка који је, припијен уз прозорско окно, из даљине, жалосно присусгвовао триумфу свога поноситог супарника. Два мессца профоше, и млада боии би се најзад одазвала брачним ионудама укротитеља слона, и то с;н мо из гордости, да се не изродипле неочекивани догафаји, о којима се пе може мнСјГити, а да се нс нот-
Немачкој, професора Ламаша, познатог због слободоумља, изложио је систематском нападу. Вока овог напада није нико други, већ познаги Фридјунг, жорац лажних докумната у Загребачкој афери. Фридјунг је оптужио професора Ламаша, да је предао аусгријком цару мемо]ки 1 дум, у коме се говори, да се прекине савез са Немачком по свршетку рата. Ламаш је и.уавио, даљуди, који су у стању да п])ед;1ДУ цару овакав меморандум, могу га исто тако и да објаве и у осталом да су уображења Фридјунгова апсурдна. Фридјунг ее овим нијс задовол.ио, он је одмах одговорио п])еко целе бече штампе, да је Ламаш показао овај мемоар извесним личности.ма а ако Ламаш хоГе.да изаке на суд часги, он. ке му именовати ове личности. Примекује се, да је немачка штампа, која се показала последњих дана јако нсрасположена према Ламашу, спустила топ, од како је у 11емачкој избида афгра Лихновског. ОДЛДЗДН ПОСЛДНИКА Лондон. .Јављају из Вашингтона, да се иосланства. турско и бугареко, почкњу да сремају за пут, пошто ће на идућем састанку Конгреса Внлзон објазитн рат Турској и Вугарској. ПОЛНТШ ЈДПДНД Лондон. — Јављају из Токиа : једном извештају у пар. 1 аменту министар спољних послова јс изјавио, дајапанска влада мисли да потпуно остане неутрална у унуграшњој политици Русије. сети на стихове Внктора Ига : Победа крила ват|)сних, као II а.мбиције остварене, Задржавају ее у нама тако, као тице на крововима. Једне недеље, догодила се она неверовагна сгвар: Ханнбал, слон дотле тако миран и послушан, натоварен децом. у једном изненадном настуму помаме, јурмувшн као луд кроз врт, разби баријсре, претури темељце, разруши колибе, смрви једног дабра каиадског и једног дивл,ег овна, док га најзад једва еавладаше десеторица помокника, који дог])чаше са кољима и конопцима. Може лако да ее замисли каквоје лудило и страх обузело мајке и служавке. Фраисоазу, ; чије |е дечебило мефу путницн.ма подигоше онесвешћену. * После овог непријатног догафаја, који је могао тра-
Руски је народ слободан —- рекао је министар — да изаберс коју хофе форму владавине, али немачко продирање у Русију не може бити ипдиферентно за Јапан. У случају да сигурност и животни
ингереси државе буду у опасности услед догаћаја у Сибиру, Јаиан ће одма.х предузети мере да обезбеди своју одбрану. Парламснат, који није ништа ијзавио после ових изјава, био је одложен.
ЗАПАДНИ ФРОНТ
Амстсрдам. — Пораз, који су Нсмци претрпели на западном фронту, познатје народу немачком. Немачка штампа смагра, да је ово последња борба на живот или смрт. Париз. — Према информацијама париских лиггова, Клемансо се састао на фронту са генералом Фоком, који му је објаснио војничку еитуацију и дао обавештења о способности, коју су показали остали савезнички генерали приликом два послсдња немачка напада. Клемансо је врло задовољан излагањем генерала Фока. У идућем ратном савету у Версаљу санкционистће се постављање генерала Фока. Цирих. — Дописних »Фосишс Цзјтунга« јавља, да је жестина борбе против Енглеза и Француза постајала све већом па опадала I како се уопште и прстпосгавл,ало. Око положаја водс сс са Французима и Енглезима нлјогорчепије бор6е прса у прса. Сви пемачки дописници говоре о огромном учешку аерогиана и балона у борби. На стотине и стотине парају наздух,- гакајуки са печунсним самопрегорен.с.м из митраљеза трупе, спушгајуки се до самс земље и б мбардујући установс у позадини и бијуки ср меку
»Форверц« предвифа, да ће борбе на западном фронту грајаги још неколико месеци. Онај који буде имао више муниције и љ\ди, победике. »Берлинер Тагеблат« и »Локал Анцајгер« в])ло су песимистички расиоложсни I 1 1 према сгању на западном ! ([)ронту. Париз. — Борба у правцу Ами9на, превазишла је, по бесу, ону, која је била пред Верденом. Уништаваше непријатељевих трупа, од стране наше артиљерије, било је ужасно. Немачке дивизије: 25, 40, 45, 50, 75 изгубиле су до сада целокупни еФектив.
Лондон. — Нигде није примекено присуство Бугара на западном фроиту. Ову дажну вест пронели су заробљеници исмачки, д* би показали Савсзницима да су оии у добрим односима. 1‘им. — Целокупнп немачка штампа показује зебњу немачког народа за исход офанзиве.
»Франкфуртер Цајтунг« објављује следеће карактсристичне податке: ()д Северног Мора до швајцарске границе, борбе се развијају са огорченошћу. Французи и Енглези бране се добро, захваљујући маневрима генерала Фока.
Лондон. — Дописник »Дејли Мела« јавља: »Задатак
собом.
тежак и успешан, који су
гично да сс заврши, слон би убијен, да се не би утврдило због чега су наступиле извесне промене у некада мирпом карактеру његова грозна ученика. У ието време — чудиоватом игром случаја — чувар мајмуна, коме је љубав донела бољу среку, би, после дугих интрига и благодареки политичком упливу, постављен за главног чувара егзотичких стаклара. Најзад се све удесило, јер ништа више ннје спречавало лепу бону да пусти своме срцу на вол.у: она се вери са заводлшвим плавим чуваром у сенци од Сћатоегора ехсчЈ.ча и АгаПа раругНега. Слоноводац унидсен, из иемилости смештен у Павиљон рептилија, виде је где проће с презрењрм и однратношћу поред слага-
лишта гуја и кобра, који су били специјалитсги његове садање струке и зажали за некадањим библиским временом, када сузмије заводиле жене! КАРТЕ ИЗ IСРБИЈЕ Данило Крајимовић, благаЈник покретне арт. радионице пошта 414 моли свакога онога, који би што знао о ниже именонаним војницима да га извести, како би им могао нослаги карге, које су за љих из Србије стигле: Јовановик Ллубомир, болничар од сесгре Милеве Антонијсвик из Ковачсвиа. Маричић Божидар, цртиљерац од жене Маре из Ратара. Мартииовик Влајко, од Мице из Смедерева. Матик Данило, од жсне Полексије из Марконца. Милојевић Огн.ан, од жене Савке из Селевца.