Народ

СТР. 2

Н А Р 0 Д

БРОЈ 239

изпршиле наше тобџије заслужује сваку хвалу. Они су направили' пустош у редовима немачке пешадије. Једаи пример: Код Мезиерл две су батерије биле управљене на знатне контингенте трупа, које су се прикупљале за напад. Једна • је батерија сипала ватру на одстојању од хи.ваду метара, а друга на хиљаду и шест стотина метара. Покољ је био страшан. Један је официр изјавио: Потпуно смо их разнели и напад који се спремао није могао ни да отпочпе«. Лондон. — Ратни дописник Гипсјавља: »У другој фази битке непријатељ је претрпео нове тешке губитке. У свакој пешачкој борби наносили смо му улкасне губитке. Одважност и издржљивост наше пешадије за време ових трагичних дана билаје толика, да је осујетила непор немачке војске. Никаква хвала није доста велика за енглеске и шкотске дивизије и за осталс, које без починка и без сна за више дана иноФи издржаше горостасне фаланге. За наше тобџије нема хвале, која би пристајала њиховом непрекидном Иапор.у. Ни официри ни војници који су око топова нису се штсдили, само да заштите нашу псшадију и да униште непријатеља. Гледао сам тобџије за време борбе. Дивим се њиховој хладнокрвност«. Ако се одржала непрестано паљба, треба захзалити послузи, која је доводила мунициона кола, да је увек код сваке батерије било брдо од граната, тс су нанели ужасне губи гке нелрчЈа гељу. Благодареки њима, никада није слабила псшадијска и митраљеска ватра. Лондон. — (званично) У шуми Авеи наше су трупе славодобитним контранападима повратиле изгубљене положаје. Доцније истога дана, непријатељ је поново напао на наше положаје наспрам Албера, ади је био одбијен а други његов напад у иоћи јужно од Евитерна потпуно је сломљен нашом артиљзријском ватром. Малим операцијама јужно од Соме у зору поправили смо наше положаје. Л о н до н. — Највећу енергију показали су авиатичари. Није претерано ако кажемо да су на неким секторима они држали линију. Париз. — Нова офанзпва Немаца на фронгу енглеско-француском није нас ни мало изненадила. Она је отцочела артиљериском ватром измеГу Оазе и Соме, а нарочито северно од Мондидиеа. Мапад који је извршен, далеко је од тога да се сравни по јачини са ранијим.

Дужина нападног фронта је 13 км, а број наладача се осетно смањио. Немцима је био циљ да се дочепају железничке линије која иде за Амиен, у чему су потпуно пропали. Промашени циљ и огромни губитци проузрокују ново разочарење за непријатеља. ПОБУНА ПУКОВА Париз. — Према »Рајнише унд Весгфалише Цајтунг« легије пољеке су раепуштене због побуна, због непокорности и дезертирања ћојника. НРИЗА У АУСТРИЈИ Рим. — Јављају из Цириха, да је ситуација владе у Аусгрији озбиљно уздрмана, поводом антисловенских деклерација, које је учинио Чернин. Чешки посланици гражили су распуштање Рајхсрата, у случају да влада не донесе одлуку по њиховим предлозима. ИЗ РУСИЈЕ Париз. — Ла.вл>ају из Петрограда, да се борбе продужују у Украјини, измефу Пемаца и Украјинаца. Немци, наступајући од Харкова заузели су железничку пругу, која води у Кјутианга(?) Петроград. — Изгледа да је брл.шевичка влада озбиљно одлучила, да џонова Ј створи војску, коју је уни1 штила политика Совјета. Народни комесаЈ>и и њихови војни саветници сасгали су се пј)е неколико дана, да векају о организацији црвене војске. Иеки министри мишљења су, да је потребно, да се за официреустанови обанезна војна служба. Са своје стране, о(ј)ицири су спремни да на чо п|)истану, али под условом, да им се да потпупа слобода у питсњу дисциплине. Совјети предлажу, да официри буду само инструктоЈ)и и да не врше никакву особиту власт. Од решења тога питања зависи и вредност будуке војске. Бољшевици мисле да регрутују само сел.аке и Ј)аднике. Век су гмноги инструктори упукени у вароши и села и обука је отпочела. Бол.шевици се надају, да Ј.е Им АмеЈлика помо+.и да наоружају к шгреме ову војску. ГУСАРИ НА ПАЦКФИИУ Вашиштои. — Једиа лмеричка ратна лафа зап чепила је на Пацифику један ауто-чамац ду.г 18 мстара, V коме су били пемци са оружјсм. Чамац је био изашао из једног амеЈ)Ичког пристаништа у циљу да напада трговачке лађе на Пацифику. МНР СА РУНУНХЈОИ Цирих. — Дознају се нови подаци о економском спора.нуму измефу Румуније и ценгралних д));кава. Макарски миписТа,') трго-

вине, Серењи, изјавио је »Псшти Наплу«, да се Аустро-Угарска у преговорима са Румунијом руководила жељом, да увери Румупе, да њихова будућност зависи од срдачних односа са Аустријом и о потЈ)еби, да се у будуће осигурају граница и материјални интереси Аустро-Угарске. Из Серењијевих речи види се, да су се представници централних сила трудили, да осигурају за ссбе одлучан утицај на економски живот Румуније после Ј)ата, и да добију апсолутну контролу над дунавеком пловидбом. Немачка је добила од Румуна веома велике концесије. Како јапља »Франкфургер Цајтунг,« Немачка ће експлоатисати румунску петролеумску индустрију за 99 година. На тај ће начин вели лист Немачка наплатити један део трошкова, које јој је проузрокбвала Румунија, поред тога, цептЈ)алне силе неће исплатити Румунији реквизије у вредности од преко једне милијарде. Дошло је до потпуног споразума у питању о територијалним концесима АустроУгарској и Бугарској. ШБДЕШЕ Париз. — Из Вашинпона: Пошто Немачка не одобрава Швајцарској увоз жита америчког, то су Сједињене Дрнгаве допустиле, ако је то погребно, Швајцарској, да узме америчко жито од Француске, а го ће Сједињене Државе одмах попунити. ДРЖАЊЕ ЧЕРНИНОВО Иариз. — Према ипформацијама из сигурних из‘вој)а добијепих у Швајцарској » Ган« допоси: Граф Чернин је у току ратапредузимао извесне- Дип.лома гске кораке који сс нису ЗВАНИЧНИ

допадали Немачкој, али које је оиа знала. У жељи да придобије наклоност Верлина, ЧеЈшин је изјавио жаљење поводом ових корака и покушао да баци одговорност на Француску; »Тан« сматра с друге стране да је Чернин напао Клемансоа по нарефењу из Берлина, да би као накнаду за то од Немачке добио дозволу за нова пјшсвајања Аустрије у Пољској. Дневне Вести ИЗ СКУПШТИНЕ Кандидати опозиције за скупштинске потпредседнике били су Ми лутин Станојевић и Марко 'Ворфевић. ОТПУТОВАО Гувернер Солуна г. Аргиропулос отпутовао је данас у Атину. НАЈЛЕПШИ 110МЕН Милутин Т. Милосављевић положио је Друштву за заштиту деце 50 франака и уписао за члана утеМсљача свог покојног синовца Мирка В. Томића, општинског деловоћу из Доњег Крчина. — Митан Радовановић, артиљер. мајор положио 50 франака и уписао за члана утсмељача сној}' кће|) Анћелију. — Чеда и браТ.а Гадовановић, положили су 100 динара и уписали за члана утемељача свог покојног оца Васу Радовановића грговца из Ваче и бив. нзјјодног посланика. С АОПШ ТЕШ А Код рез. кап. Ј1 кл. Милана Иконића, Министар-; ство Војно има карту из Србије Миладин Марковић, из 1’оровича, од Живке Спасојерић из Трна.ве, округ крагујсвачки. Перо Вученовић добро-; вол.ац, тражи Николу Вујића добровољца из Добеј)љина (Босна), и моли свакога, који шта о н.ему зна да га извести на адресу 3, 4, 6ј). 11. 28. ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ К01У1ИНИКЕ НоТ. је прошла у аргиљериској акцији, која јс нарочито била јака на левој обали Оазе. Извидничка одеи.ења фрапцуска била су 1 фло активна и довсла су заробл.еника. На левој обали [фепад немачки је пропао. 23 сата. — Преко дан с у Немци наставили притисак севсрно од Ајет у области Курси. фра н цус к и истакнути делови" дали су отпор и успорили кретањс Немаца, који субилибројно много надмоТ.нији, наневши им озбиљне губитке. На Соми и између Мондидие и Ноајона није било никакве лешадиске акције. Доста жива артилсриска акција са обе стране. У Вогезима је пропао један немачки препад северно од Тст де Фо. Н е п ре к и д н а ка н о н а д а наосталом делу фронта. Амерички фронт. У четиртак у вече не[ пријатељ је покушао да уфе у наше линије на два места. Први напад

је врло лако одбијен, а у другом смо дозволили непријатељу да се приближи бодљикавим жицама. па смо одмах отворили ватру, а затим је пешадија америчка извршила напад и одбила нападаче. Прва линија непријатељева је напуштена и он се повукао у заштитну линију. Артиљерцја америчка је одговарала јаком ватром непријатељевој аргиљерији и укуткала је две његове багерије. _ ЕНГЈ1ЕСКИ КОМИНИКЕ Изузимајући извесну активност нелријатељеве артиљерије на разаим тачкакама фронта, а специјалноу околину Бикој, ничега важног на осталим дсловима ..фронта. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ На целом фронту обострана артил.еријска вагра. На висбравни Азиаго енглеске су патролс напалс на разне тачке нспријатсљске истакнуте линије, уништиле нека непријатељска одељења и довслс заробљеника. Одговорни уредник Крста Љ. Милеткћ.

НАЈНОВИЈЕ БЕСТИ

Рим. — На конгресу представника потиштених народа у Аустрији који се данас отвара у Риму, присуствује и француски министар Франклин Бујон. Парнз. — За последњих три дана Еелики број америчких трупа искрцао се у Француској.

роватно да ће рат одмах бити објављен. Берн. — Неспоразум између Турака *и Бугара постоје вј>ло заоштрен. Јављају за крваве сукобе измеђуједне и друге стране. Лондон. — Галски принц, који је иосстио западни фронт и присуствовао борбама, вратио се у

Берн. — Чернин је отпутовао за Букурешт. Париз. — »Пги Журнал« јавл.а, да је покрет непријатељевих трупа на сскгору Белгијанаца постао врло активаи. Хинденбург и Лудендорф су у Спа. Превоз путника је прекинуг. Париз. — Француски КрИТИЧарИ Су ВЈ)ЛО оптимистички расположени у исход битке на западном фромгу, и држе да ће генердлФокбити у стању, нс само да заустави напад непријагсљев, већ и да му заузме цео терен, који је до сада испуштен. Штокхолм. — Рајден, шведски министар, говореки у Малмоје'18 марта поводом споразум а е н глес ко- шведс ко г рекао је: У размену за један део шведскс трговачке флоте, Бнглеска ке дати милион тона разл и чи гих на м и р н и ца, од којих 'ке три четвртине бити брашно. Рио де Шенеиро. — Један официр марински, Бразилијанац Марк Азеведо, пронашао је апараг гфотив еумарена. Пробс које су вршене дале су изврсне Ј)езултате. Берн. — Немачка штампа се труди да прикрије пораз на западном фронту, говоре/ки да је напад био само мансвар. Лондон. — У Институгу Смолни у Пстрограду не верујс сс, да је ПЈ)естоница у опасности од Немаца. Командант руске флоте у ЕлзинГфорсу тражио је обавештсња од Немаца о намерама према Русији. Амстердам. Из Лајпцига јављају »Келнише Цајтунг«: Председник независне социалистичке стррнке у Лајпцигу Рикард Линпински ухапшен је; окривл.ен је, да је помагао да се растура ју гц.огласи за штрајк. Више других члапова социалистичке независне странке у Лајпцигу, међу њима и три опшгинска одборника век су ухапшени због исте сгвари. Париз. — Број трупа немачких којс оперишу у

Енглеску. ЛОНДОН. — ПошгО су Сједињсис Државе одобриле рсквизицију холандских лафа које су се налазиле у америчким водама, и снглеска ке влада одмах предузети сличне мере за холандске тафе које се налазе у енглеским пристаништима. Лондон. Министарство војно успоразуму са Савезпицима објављујс, да је од почетка рата па до краја 1 ( Ј17. укупна статистика сумаренског рата оваква: Кнглески губитци 7,079.402 тоне, страни 4,748.080 тона. Нова иззада и узапакене неприатељске лафе дале су Енглеској 3,811.555 тона, а осталима 5,383.720 тона. Чист губитак у целом свету 2,039.297 тона. У 1918 ценимо да ■ке се саградити још 1,800.000 гона. Вашингтон. — Поводом годишњицс уласка у рат Сједињених Држава, Билзон је дј)жао јуче велики говор, у коме је рекао:.Немачкој опасности има само један одговор: искорисгити савезпичку снагу до потпуног три умфа права и слома сваког егоистичног господарства. Немачкиупра вл.ај у'к и кругови су век показали да н.ихови принципи нису правда и слобода век аутократија и тиранија. Ако би пропашку свог садашњег напада Немци предложили уелове повољне и праведне само за Француску и Белгију, то не би били праведни услови јср ми хоксмо мир правичан за цео свет. МАЛИ ОГЛАСИ Српеки Магацин — Душана Стојановића, улица Маиахи.ја Лимно б)). 36, у неносредиој близини хотсла »Париза«. Има на стова])ишту ра.ше сорте гараитираночиетоптЈ)иродногви- на у бурадима и флашама, које нарочито препоручуЈс сјшским менажама. Магацин је обилио енабдевен коњаком, ликерима, ракијом и ос.талом робом. Г1[)ода.ја на велико и на мало. Ценс умерене. —10

Ук])ајнни је 10.000, који су повучени с фромта румунског. Вашингтон. — Енглеска штампа придмје велику важност, предлогу који јс пред Сенатом америчким о објави рата Турској и Бугарској. 13])ло јс ве-

Српско Трг. Друштво. Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и тралспортне послове. Препоручу- > јс нашсм свету, да се користи услугама ове новчане установе за све својс послове. Врши на својој благајни Ј)азмену свих нончаних монета по повољним диенним курсевима.

Штампарија Ажуарони.