Народ

СОЛУН, ПЕТАК 30 МАРТ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БР. 242.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штлмпарија се налази у улици Коломбо орој 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вракају.

Огласи и белешке наплаћу ју се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 0.

II Али громада се била оцепила, и није могла да остане писећи у ваздуху. Што је Енглеска више радила да дође до мирног решења, то се Немачка све вишс трудила, да до'ђе до рата. Победаје била сигурна, била је у шаци, и није се смело испустити је из руку. Ноћу 15 јула кајзср заказује крунски савет у Постдаму, и на том савету одлучено је да се спречи сваки покушај за мир и да се сместа објави рат. Исте ноки, вративши се из Постдама, Бетман Холвег позива на |>азговор енглеског амбасадора, да добије гарантију да ће Енглеска остати неутрална. Зашто би био убрзао такво тражење гарантије, да није био одлучен рат? Сама чињеница што је разговор био исте но'ви, кад и крунски савет у Постдаму, доказује да рат про гив Русије и Француске и неутралност Енглеске сачињавају јсдан исти појам иједан исти план. Бетман Холвег обећава оне исте ноћи за неутралност Енглеске нсприкосновеност Француске у случају пооеде; али нс-ће да да изјашњења о колонијама, као што дан доцније неће хтети да да објашњење због напада на Белгију. Немачка је сада донела одлуку и треба само прећи на извршење. И е н гл е ском се а м б а са д о ру даје једва 48 сати времена, да разговара са својом владом. Али за ових 48 сати изме-ђу

17 и 18 јула публикован је декрет о опасности ратног стања, а а 19 јула, не чекајући одговор из Петрограда, који није могао сти-ћи због часовитих телеграфских тешкоћа, како је опазио сам Јагов, објављен је Русији рат. Нспосредно пак 20јула прегажен је Луксенбург. Сада бележите силу одлука у 88 сати, од ноћи у Постдаму, па до објаве рата Русији: —захтев енглеске неутралности, обећањем неприкосновености францускс територије у случају победе; — захтев од Француске да буде нсутрална под условом уступања гвр-ђава 'Гула и Вердена, што је у конградикцији са изјавама датим Енглеској; — захтев од Белгије да прекрши неутралност, и не добивши затражено, напад на Белгију дан доцније. Сви ови захтеви, сви ови кораци јесу ли дело једне нормалне владе, која хоће за себе и за остале мир, или су дело абнормалне владе, која страхује за рат и боји се, да опирање или дискусије других не успеју да га одгоде или осујете план? »Заблуда је мислити да сенесме никада изазивати рат или тражиги рат. У рату не греба никада гледати на физичке несре-ће и на појединачна зла, већ треба гледати на циљ који се хоће постигнути рагом. После ће бити задатак дипломатије, да изравна осетљива питања и да их доведе у склад са

Кад је наш други друг, малсн и слабуњав човечуљак, танких, увек скептично стиснутих усана, говорио о себи, да је посећивао московски универзитег, ја и војник веровали смо му. У осгалом, нама је било свеједно, да ли је он некада био ћак, полицијски повереник или лупеж. Главно је било, да је он у моменту нашега упознавања био у исгом положају као и ми, јер је и он био гладан, веселила га је нарочига пажња на нас од стране полицајаца у варошима и неповерл.иво држан.с сељака по селима, мрзео је и једне и друге мржњом немоћне и гладне звери, сањао је о оевети свима и свакоме — једном речју, он је, с обзиром на свој положај мећу људима и на своје расположење, био један од наших.

Несрећа је најјача веза, она спаја и најсупротније природе.а ми смо били чврсто убећени у своје право да се назовемо несретнима. Трећи, био сам ја. Из урођене ми особине из дегин.ства нећу да говорим о својим одликама, а пошто не желим да изгледам наиван, то ћу прећи и преко својих грешака. Али као додагак за своју карактеристику тврдим, да еам био увек бољи од других, и тај мој назор и данас са успехом браним. Дакле. стигнемо из Перескопа и наставимо дал.е. Тога дана одрекли смо се кочијаша, које је увек требало молити за парче хлеба, и који путника веома ретко одбију. Ја сам корачао поред поред војника, а »1>ак« иза нас. На леђима је носио иешто, што је личило на

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОИТ Рим. — Две бугарске дивизије с румунског фронга, појавиле су се на талијанском фронту. Атина. — Офанзива на фронту италијанском очекује се. Ова ће почети еа фронга од Азијага. Артиљериска борба врло је жива. ОРУЖАНОМ силом Париз. — Последњи говор г. Вилзона ко.менгарише јако француска штампа. »Матен« каже: »Вилзон је објавио рат 3А ПАДН Лондон. — Пуковник Репингтон у »Морнинг Иосту« каже: До сада нису још коминикеи споменули прву и другу армију енглеску, а само је једна армија француска учествовала у великој битци, док се трећа армија енглеска која је бројала 30 дивизија, повлачила полако, борећи се храбро и употребила је све да исцрпе нсмачке ефективе три пута јаче. За пет дана непријател. је заузео оно што је мислио да узме првог дана. Да је то било могуће, он би могао да продужи надирање на запад са свежим трупама, што би било од озбиљних последица. Застој проузрокан борбеном вредношћу наших труиа и наших шефова дао је довољно времена да нам стигне појачање чак и из предела најуднљенијих. Ако је ово време добро упогребљено ми ће мо ускоро видети наше таласе у покрету. Амстердам. — Ратни кореспондент »Форверца« јавља да је Лудендорф изабрао линију за напад Камбре-Ла Фер. Париз. — Француска артиљерија била је акнеку врсту герока, а на његовој шил,астој, кратко ошишаној глави почивали су остаци једног шешира широка обода. На мршавим ногама имао је панталоне, ишаранс најразнобојнијим мрљама, а место ципела омотао је био танким врпцама, направљеним од поставе са свога герока, стопала неких старих пађених ципела, и тај свој проналазак пазвао »сандалима«. ()н је ступао без речи, дижући велику прашину и пиљећи својим ситним тамним очима около себе. Војник је на себи имао једну црвену кошуљу, коју је како он рече, »својеручно« набавио у Керсону: прско кошуље имао је топао вагиран капут; иа глави носио је накривљену војничку шубару, чија се боја није могла распознати, а на иогама широке пан-

бсз великих фраза, данас га објављуједо краја; он је и даље апостол мира, али признаје да се мир може добити само оружаном силом«. »Фигаро« каже: »Шта ће би ги право у еви.ма својим облицима, видећемо по свршетку рата. Очекујући срећно решење, треба га створити силом. То јест на начин Вилзонов«. »Пти Паризиен«: »То је последња опомена Немцима пре момента одлучног ангажовања«. ЈГФРОНТ тивна целе ноћи између Мондидиеа и Ноајона. Једно немачко одељење под ватром Француске артиљерије у пределу Орвилијер —Форел растурило се пре него што је и успело да се приближи Француским линијама. Источно од Р е м с а Француски испади изведени су са успехом и добијено је заробљеника и један митраљез. У Шампањи непријатељ је напао Француске истакнуте положаје источно од Суена али је био одбијен после упорне борбе. Други непријатељев покушај у шуми Апрмон пропао је под Француском ватром. Париз. — »Еко де Пари« поводом немачких губитака пише; »Опажања бораца у току операција потврђују" сс доказима, који пристижу са свих страна а нарочито изјавама заробљеника, који при саслушавању једнодушно говорс о страхотама, које наша артиљерија и митраљези проузроталоне, купл.ене на версресију. Ишао јс бос. И ја сам имао нешто одела а ишао сам бос. Тако смо ишли даље, а свуда око нас ширила се степа у недоглед, покривена усијаним сводом плавог летњег неба. Личила је на огроман, округао, црни тањир. Тамни, прашљиви пут просецао ју је као ши-, рока врпца и горио нам иод ногама. Лево и деено видели су се редови обрађеиих н.ива, које су имале нску чудну сличност са давно необријаним војниконим образима. Војник запева у промуклом басу: »Тебе Бога«. Кад је служио стални кадар, вршио је дужиост црквсњака у једној пуковској цркви и знао је безброј сннх могућих цркнених песама, чије је знан.е злоупотребљавао сваки пут, кад би из ма каквог разлога прекинули наш разговор. (Наставиће се)

НСТОРНЈА ЗЛОТННА

моралом.« То јс наука милигаристичког филозофа нсмачког рата, фон Бернардиа и у смислу те концепције дипломатија Виљема II латила се пос та, да створи АП1н — што сада из корсна унишгавају кнсз Лихновски и Др. Милер; први откривајући злочиначки концерт ултиматума, који је до сад био увијсн копреном тајнс или нсгиран; а други показујући моменат одлучују-ћи у извршсњу злочина, и прелаз од концерта на извршење, у ноћи у Постдаму. И није за бадава донесена ових дана уБерлину одлука да се кривично прогони кнез Лихновски због издавања службене тајне.

П0АИТИ4КИ ТОП Мадрид. — Мадридски листови јављају да су ироналазачи топа кбји је пуцао на Париз два Шпањолца из Каталоније, који су одведени једним сумареном у Пемачку, ггошто пису могли да поетигну никакве резултате у Шпанији. У Немачкој су радили од 1916 год. код Крупа. НемаЧки конзулат у Барцелони је ангажовао ову двојицу Шпањолаца да раде у Немачкој и откупио њихов проналазак.

се могла и оправдати кад се не би интересовала за наше европеке ствари, брине се за судбину свих малих потиштених народа и долази им у помоћ са свим својим средствима за њихово ослобођење. Овај раг је последица једног хотимичног злочина. То једелоНемачке политике:подјармљивање малих народа. Док ми, и Америка с нама ратујемо за слободу малих народа. Срби, Хрвати и Словенци као и Чеси, Пољаци, Румуни, Украјинци, Финци и Руси имају једнако право на живот, и на незаиисност као и Мађари и Немци. Савезници хоће на Јадрану, у потпуном споразуму са Италијанима и Грцима, једну слободну и организовану југословенску д р ж а в у, стварање једне велике и јаке нације већ зреле за самосталан живот. 41

ЗА ЈУШАВИЈУ Париз. — Клемансовљев орган »Ом Либр« пише: »Жива ангитеза постоји између Америке и Немачке. Немачка осваја и подјарм вује евоје суседе на Истоку, пошто их је заиела у замку својих подмуклих обећања. Америка, напротив, далеко од старе Европе, која би

ПРОГИВ НЕМАНКЕ Рим. — Један одбор састављен од парламентараца и научника италијанских установио је у Риму један инсгитут, чији ће програм бити: успостављање политичких и економских односа између народа Споразума као и са народима Русије, у циљу да се спречи немачки план, који иде на то, да ограничи сваки утицај грговине западних сила у источној Европи. У ВААДИВОСТОКУ Атина. — Јапански адмирал Кати објавио је у општинском савету Владивостока, да је Јапан интервенисао, да би заштитио своје интересе на крајњем Истоку. максим горки :

Ф Е Љ Т 0 Н

У СТЕПИ

Оставили смо Перескоп веома нерасположени, гладни као вукови и бссни на цео свет. Цсо смо дан прс тога употребили у покушајима да нешто украдсмо или заслужимо, и када смо дошли до уверења, да нам неће успети ни једно ни друго, решимо се, да наставимо пуг. Куда? Просго на просто — даље. 'Го је била иаша једнодушна одлука, коју смо међусобно саопштили један другоме. Ми смо били спремни, да у сваком поглсду продужимо исти живот, којим живимо од неког времена. Ову је последњу одлуку сваки донео за себе, и, у колико је није гласно саопштио, она се могла ви-

— 1 ) деги у изразу наших гладних очију. Било нас је тројица. Упознали смо се недавно у једној кафаници на обалама Дњестра, у Керсону. Један је био таљигаш. Причао нам је, да је некад радио као машински бравар на некој железници. То је био мускулозан човек, црвене косе, тамних и безизразних очију; говорио је иемачки и добро је познавао хапшенички живот. Људима нашега кова не свиђа се да много причају о својој прошлости, и то обично због више или мање важних разлога. С тога се јавно нисмо иоверавали један другоме, а и самоме себи сваки од нас поверавао се веома мало.