Народ

СТР. >*2

Н А РОД

БРОЛ 245

резултата били су велнпи. Лртиљериска б о р б а продужава се ;кнво у овом пределу. Нзаеђу Моидидие а Ноајона бомбардовање доста јако и велики ра« патролама. Фраицускз трупе имале су заробљеникасеверно од Орвилер Сорел. Нзмеђу Мист и БЗшј два препада кспријатељева потпуно су пропала. Иагади смо заробљеника ::а сзктору Сел 1Ткер и Суек. Иељци 7 > 0 ДУ ж о ЈУ бЈпЈардопаље Ретксг.. "Ј шуми Априон, ТГемци су обновили нападе на позицнје Француске код Брила. Амзричке трупе на озом сектору у вези с Фрапцуеким тукле су се лдлуино н сломлле на внше места непријатсљеве нокушаје. У Лорену Французи су ззвршили препад у проделу Еплн. ипмК кВлА тп Лондон. Канцеларија стагисгике рада у Башингтолу сабрала је документе који долаас ил нспријатељски : изиора, и који приказују скопомске л социалне прмликО V којнма ее сада налази Немачка, Лустро-Угарска, Бугпрска и Турска. Иавештај лок.тзујс, да је ТујЈска потлуно изгладнела и да станопништио у Немачкој нспрсстано физички пропада услед оскудице у нужној исхрани. »Морнинг Посг« доноси чланак од свог бер.шнског* дописиика, који ка;ке, Да немачке власти не могу скоро да се ладају житу из Украји.Ге, иошто постоји факт који је сама Аустрија објавила да јс Аусгрија принуфепл да шаље брашно еиојим трупама које у Украјини опермшу, да би им:ие хлеба. Ову чињеницу потврћује гоиор председника општине града Кракова, кбји обраћа пажњу, Да вагони пуии б])ашна често лрелазе прекоТалиције, а.ш само у правцу са запада и;. нсток.

Хирих. — Јазљају из Беча: Чешка је Унија поззала председника ко•мисшје за спољне посло ие у а ус грнј с к им делегацијама, да одмах сазове делегације. Председник чешке Уније Станек са секретаром Тусаром посетио јс Сајдлера и цротествовао против тога што је' гроф Чернин држао ссој говор пред једиим ненадлежним форумом, и заТражио је, да се одмах сазове парламенат и делегације. Услед Черниновог говоравлада врло велика узрујаност код еловенских странака. Цредседник чешког клуба у протеету предатом председнику Сајдлеру оптужује Чернина, да је претио и тешко оптужио ч е ш к и

народ, ие водсћи рачуна о народном предста вништву. Предссдник Сајдлер, пошто је примио чешког председника, отишао је код цара Карла да му реферише о разговору. Чернинове изјаве ионово су покренуле цело че:тко питање. »Винер Јагеблат« каже, да Ке чешко питање бити за кратко иреме глазно гшТање у унутрашњем животу Аустрије и имаћс највише утицаја на парламентарну сптуацију. »Паје Фраје Пресе« пише да је општа политика монархијс налагала Чернину да отиорено и з н е с е чешко сплеткарење. Чеси се спремају да праве влади велике тешкоФе. г р/андов говор Рим. — Орландо, председник италијанског министа])СКог савета, у свомс значајном говору, држаном приликом примања делегата потиштених аустро-угарских н а р о д н о с т и, изјавио јс: Игалнјанска влада праги са снмпатијама рад на слози п нужиом развићу народа које је Аустрија подчинила и њихове благородне тежње за слободом. Ови осећаји миспирисали декдерацију, која је дата у Парламенту од стране владе. Природно је, ми имамо друкчију полигику него Аустрија' која изазива суко-| бе етннчке мефу потиште-ј иим народнма да би боље доминирала. Солидарност је потребна > измефу Италијана и Слове-ј на, јер мефу њима не постоји никакав стварни разлог за размимоилажсње, ако се испитају погпуно и стварно погодбе за њихову узајамну егзистепцију. Споразум ’ћс се постићи узајамним нопушгањем извесних етничкихгрунау спорним зонама на тај начин што ће пм узајамни инте1 >еси налагати да се придруже једној или другој држави. Блада италијанска је задополпга одлуком конференцијс. Ниједан народ не може имати према иотишгеним народима внше симпагија од народа италнјанског, јер је он познаваб и познаје исте болопе и иеге наде. Историја Италије и ваша историја очекују своје довршење. То све важи и за Пољеку, и за Чешку и Југославију, и за РумунИју. За ваше' нације данас се ради да поетоје или да пропадну. Треба радиги и имати вере па /ћемо победити. СЗЕ ЗА 0 ГАЏБИНУ Париз. — Социјалиста Кашен на питање шта је навело социјалисте да се одрскну пута у Сједињене државе, изјавио је, да је одбрана земље преча од свега другога. У мо-

менгу, када немачка офанзива крвави француско земљиште, једина је дужност свакога Франпуза. да га бранИ. УСШ ДВГ;ШЕ Амстердам. — Лист »Ле Нувел« пише: Из добро обавештених извора добили смо податке о ренултатима последњих сазезничких аеропланских напада на немачке вароши. У последњем н.шаду на Коблеиц бнло је 26 мртвих и п])еко 100 рањених, поред огромне штете, нарочито на стаггаци. У Келну'сганица је скоро потпуно разрушена. Један воз уништен је. Било је много мртвих и рањених. Сутра дан по бомбардовању дошао је цар на месго несреће. Слично су, често пута и горе, прошле миоге друге немачке вароши. Због овогД је у Немачкој настао огроман страх. Становнишгво се боји нових нагшда. ИЗ СРБИЈЕ ПРИОШЕ ФОТОГРАФИЈЕ Моле се ниже именована »лица, да изволе ј а в и т и Обавештајном Бироу у Солуну своју тачну адресу и назначе под којим је редннм бројем фбтографија коју траже. 222 ГлавиниТ, Јован од сина из Бсограда. 223 ГлезиТ Вукашии од Милеве ДуниТ, из Крушевца. 224 ГолубовиТ, Ђока Т. од Адама из Шибеника (Далмација), 225 ГрујиТ, Полекеија С. од оца Ииколе из Вел. Плане. 220 Дамјаиовић Мнлорад од Росе из Крајујевца. 227 ДнмитријевиТ, Владимнр од оца Станка цз Младеновца.

223 ДимитријсвиТ, Милап за Драго.мира од Магде из Београда. 229 ДимитријевиТ Симеун од Радојке Поточац-Лагодина. 23(1 Ђермановић Нмнко за Милутина Дамјаповића из Шабца. 231 ЂокиФ Тпхо.чир од Косе. Десе, Јове и Загс. 232 Ђорфсвић Стеваи капет. Мали Пожаревац. 233 ЖавановиТ, Драгутин Кру шевац. 234 Живановић Миливој од стрине Драгиње ЉубиниТ, Јошева, 235 Живић Светозар од сина Раје из Београда. 236 ЖиврјиновнТ, Драгомир од Радоја ЈанковиТ из Шопнћа. (Наста виће се)

Дневне Вести СТУДЕНГИ У ИТАЛИЈИ Италијанске просветне власти примиле су наше студенте, који су пре кратког времена ради школовања отпутовали, врло срдачно и предузеле су све што Је потребно да њихове студије буду успсшније. Техничари студенти биће распоређени у Риму, Турину и Неапољу УЧИТЈША У изгледз г је, да ће се отворити курс за спрему привремених учитеља и полагање стручног испнта, с тога школски надзорник у Солуну понова позива све привремсне учител.е и учитељице да му до 10. аирила т. г. саопшге своје адресе и податке о томе: коју су школу свшили и кад, где су учитељи и колико година, колика им је плата. — Саопштењс може бити и на дописници. ГГЧКН ЗАЈА61 Солунска Народна Банка отпочела је уиис, за грчки народми зајам од 100,000.000

драхми. ЗВАНИЧНЕ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУШ1 РаШШЕ ј бомбардовање бациле 23 сата. — Обострано ј е У 48.000 килограма екбошбардовањз на неко- сплозива на разне оолико тачака сезерно од ЈСКте. Мондидлеа, нарочито у Извештај штаба Испределу Шантињи-Гри- точне Војске. Наша артиљерија је вршила разорно гафање батерија и постројења непријатељских. Авиатика енглеска и српска бомбардовала је

вен. Западно од Ласињи Француске труне извршиле су напад на шуму северо-западно од Орзиљер-Сорел. На Фронту од 1200 метара онз су

напродовале пеколнко; ЛС1 °Р е У п Р е Делу Нонстотина метапа у дуби-1 11 '’ З г Долини Вардара и код Демир Хисара. Било је ваздушних борби, у којима судва непријатељска авиона нагнана да се повуку. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ

ну и задобили заробље ника. На сектору Ноајона немачке трупе извтшиле су н а п а д на Француске познције, али етављене под ватру Француску пре него што су н успеле да се приближе нашој линији, претрпеле су крвав пораз. Врло јака активност артиљерије на коти 304, у Епаржу и у шуми Парза. Дак иначе миран. Авиатика. — 30 марта француске ескадриле су извршиле више од 350 излета и учествовале у 120 борби. Оборено је 8 немачких аероплана, а 23 су пала у њихове линије јако оштећенн. Сем тога запалили смо 5 немачких балона а 5 присилили да се спусте на земљу. Истога дана I фраццуске, ескадриле за

Јуче су се развиле жестоке борбе у близини Нев Еглиз и Вулвеги и борбе су се наставиле дубоко у ноћ. Мало смо напредовали у близини Местхуберт и добили заробљеника. У ноћи непријатељ је после јаке артиљеријске припреме извршио јак напад на наше положајс источно од Локона. Непријатељ је на неколико тачака успео да уфе у нашу линију, али нашим контра на падом истеран је; непријатељ је покушао и други напад на истом сектору али је успеш ло одбачен. У првоЈ' половинц, цофи непријцтељ

је такофе напао западно од Мервила и био је одбачен. На осталом делу северног фронта ситуација је непромењена. Јуче су биле локалне борбе јужно од Соме у близини Ангара и позиције у које је непријатељ био продро, понова су заузете контра нападима енглеских и француских трз г па. Северно од Соме јача активност непријатељске артиљерије. Доцније. — Као резултат борби од прошленоћиу близинн Нев Еглиз, непрпјатељ је носле дуге борбе успео да уђе у село. Али јутрос жестоким противнападом истерали смо непрнјатеља и задобили заробљеннка, између којих и команданта батаљона. Нови непријатељев напад доцније бно је са успехом одбијен. У току ју-

тра непријатељ је извршио више надада на разним тачкама борбеног фронта северно од канала Ла Еасе, али су сви оетали без успеза. Три напада на наше линије југо западно,западно и северно од Мервила одбијена су сваки пут после огорчене борбе. Један непријатељски напад јужно од .... одбијенјеса успехом. Четири нецријатељска напада на наше положаје југоисточно од Белела одбијена су. Страшни су губитци нанесени непријатељу у току ових узалудних напада. После подНс непријатељ је извршио други напад измефу реке Метвана и .... Жестоке борбе на целом овом фронту. На осталом делу енглеског сектора дан је прошао без важних догафаја. НАЈНОВИЈЕ В Е С ТI

Цирих. — Јављају из Софије да је бугарска влада поднела Собрању на одобрење нов ратни кредит од једне милијарде и 139 милиона лева. Љапчев је ПЈШметио влади, да ратни кредити које она тражи нису у сразмери са имовином малога бугарског народа. Берн. — Јуче је дј> жан у Цариграду крунски савет који је претресао питање о анексији Добруце Бугарској. Лондон. — О скорој аустријској офанзиви на италпјанском фронту пуковник Репингтон пише: »Маршал Хецендорф без сумље ће предузети офанзиву истом методом као и први пут: припрема напада тешком артил,еријом. Операције против Италије зависи•ће у осталом од успеха или неуспеха немачке офанзиве у Француској. Генерал Диац као војник на свом месту знаће да парира напад. Влада, народ и јуначка војска довољна су гарантије генералу Диацу за победу«. Цирих. — Аустријски цар обилази Чешку распитујући се о узроцима народног незадовољства. Лондон. — У »Дељи Мељу« војни критичар Соват Фрајцер пише, да ће се борба, Ј)азвијена од Соме до Армантијера, раширити на цео фронт и продужићесе доЈ адра нскогмора. Лондон. — Депеше из Копенхагена јављају, да је немачка штампа јако раздражена због писма цара Карла у марту 1917., у коме је излагао право повра■ћања Француској Алзас Лорена. Гроф Хертлинг је протествовао у име царево цротиву Чернина, који се одмах вратио из Букурешта и примљен у аудијенцију од ц а р а. Кореспондент | »Берлирер Гагблата« у Бе-

чу каже да је министар спољних послова Аустрије излатао, да је цар био у односу са неутраним личностима с којима је радио на општем миру. ЛОНДОН. —Лојд ЏоЈ)Ц је изјавио у Доњем Дому, да су у Палестини и Месопотамији заЈзобљени и два туЈ)ска генерала. Рим. Бечки »Арбајтер Цајтунг« поводом конгреса народа уРиму доноси оштар чланак против империализма Беча и Берлина. Женева. — Састав пољског министарства није још готов услед великих тешкоћа. Берн. — Јуче је у БеЈ)лину у министарству спољних послова потписан трговински уговор изме-ђу Немачке и Турске, Лозана. — »Цајт« јавља, дајеуправа града Салцбурга услед оскудице у животним намирницама одлучила да забрани свако летовање у околини ове вароши. Рим. — Италијанска социјалистичка паЈггија организовала је манифестацију поводом конгреса у Риму. Албер Тома, који се налази овде, д{)жао је том приликом говојз и у њему рекао: »Борба се мора наставити све дотле докле се не остваЈ)е тежње Алзас-Лорена, Чешке, Румуније и Србије. Мир Те бити трајан, кад народи буду располагали сами собом«. ВДАЛИ ОГЛАСИ Српско Трг. Друштво. Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свету, да се користи услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајни размену свих новчаних монега по повољним дневним курсевима.

Одговорни уредник Крста Л>. Милетић.

Штамиарија Акуарони.