Народ

БР. 257.

СОЛУН, СУБОТА 14 АПРИЛ 1918 ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога да на по подне.

Штампгшија се налази у улици Коломбс број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

НДРО

ГОДИНА II. БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке наплаћу ју се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

НОКА ОФАНЗНКА

На западном .фронту оцртава се и тре-ћа офанзива. Према последњим коминикеима, Немци су напали на целом енглеском фронту, преносећи нарочито удар на десно крило енглеских трупа, које штите Французи. После малог затишја у коме се завршавала последња фаза друге, већ заустављене, немачке офанзиве, Немци чине и трећи покушај да изврше пробој у правцу Амијена, на терену сливова Соме и Авре. Важност Амијена и као базе и као стратегијског објекта довољно је наглашена, али овај трећи офанзивни покрет Немаца чини га још важнијимтиме, што Немци имају ту према себи енглеске армије, које они, како јетовећ од Немаца објављено, имају »да разоружају и униште.« Према стању ствари, у овој огромној битци, где Немци сада уносе и покрет, као тактички елеменат, успех би могао и припасти Немцима само тако, кад би они могли извршити све у оном времену, у ком се предвидело. Мећутим ствари стоје другојаче. Они и сами признају, да отпор постаје све већи што се више приближавају великим саобраћајним путевима; а из нафених наредаба, утврфена су огромна задоцнења, која су од генералисима Фоша потпуно искоришћена. Сада Немци имају пред собом ујсдињене

армије Француске и Енглеске, иза којих су још неупотребљене савезничке резерве, које сс могу ставити у покрет завидном брзином, коју омогућава богата саобраћајна мрежа. Било да Немци наставе своје нападе на истом сектору где су их и отпочели, било да их пренесу на други, они морају претрпети опет слом. Скорашња њиховадва неуспеха које и сами признају, неминовна дезорганизација избацивањем 600.000 људи из строја, пометња којаје услед тога морала наступити — имају као пандан: јединство команде, нетакнуте резерве, прибрану одлучност и високо уверење да се брани цивилизација од варвара. »11$ пе ра$$еггоп1 ра$!« ИЗ ЧЕШКЕ Рим. — Из Цириха: Власти су забраниле сваки скуп, због нереда који су избили у Прагу. Гувернер Чешке издао је полицији наредбу, да забрани сваки збор, па ма се употребило и оружје, и да сматрају као кривце вофе радника ако се прекрши ово нарећење: 1) . Забрањује се манифестовати на начин који би био у корист Споразума. 2) . Забрањује се говорити о придружењу Словачке Чешкој. 3) . Забрањује се свака агитација, противна савезу Немачке и Аустрије. 4) . Апсолутно се забрањује свака демонстрација противу аустро угарске државе. 5) . За говоре о миру, забрањујесеакција противу мира са Русијом, као и да се има друго мишљење које би сс разликовало од з в а н и чн о г.

ЈАПАНСКИ ЗАХТЕВИ Јапански лист »Кокумин Шимбун«, орган минисгра Тераучи, пишући о јапанској интервенцији у Русији, каже : »Војска једне државе не може да се премешга као обичан путник. Онде где она дође она намеће своју власт. Крајеви Француске, на којима се налази енглеска војска, у ствари су енглески посед. Ако би Јапан послао групе у Русију. тај би крај имао да буде у његовој власти. И Француска и ИМлија, кад би приц^ле'‘јашанску војску, биле би исто гако ^^апаћској власти дефшимћо. Ако Русија или Цталија желе да виде јапанске трупе где долазе к њима, треба да буду готови да се одреку једног дела своје територије и даје уступе Јапану«. 38АНИЧН0 ПРИЗНАЊЕ Париз. — Јављају из Базела: У великси комисији Рајхстага министар војни интерпелисан је од разних група о војној ситуацији. Министар је изјавио. што је са свим ириродно, да је добра, али је у исто време признао огромне губитке у последњим борбама. »Официри, каже он, доказали су понова своју верност. Истина је да су неке јединицс изгубиле две трећине командира чета, али су

ови губитци потпуно нормални.« Министар је затим изложио жалосно снабдевање у току офанзиве. ЗАПАДНИ ФРОНТ Рим. — Париски дописник »Епоке« јавља, да су аустријске трупе приспеле у Белгију. Налазе се у Лиежу, Анверсу и Гану и чекају наредбу да отпутују на фронт. Ове су трупе сачињавале војску за маневрисање у будућој офанзиви на италијанском фронту. Данас услед развитка догађаја у Фландрији, пренесене су у Француску. ГТ р е м а вестима немачка је врховна команда морала апелова*ги на аустријске трупе због великог исцрпљења својих рез^њи. ПОМПРСКК ПРЕПАД Лондон. — Извештаји о нашем препаду на Зебриц и Остенде доносе и ове детаље: Приликом искрцавања растерали смо на бајонет немачке маринце, и пошто смо десетковали један део немачке обалске посаде, заробили смо им топове. Одељења која су се искрцала бацила су динамитом у ваздух све објекте од војничког значаја. Експлозије су биле ј а к е, а нарочито експлозија једног старог немачког сумарена. Официри изјав.вују, да је брод »Брисел«, који се налазио у пристаништу торпиљиран, као и две старе крстарице, које су покушале да се спасу у уласку канала за Бриц и ту потону-

ле. Потребно је месецима радити, те да се пролаз ослободи. Најзначајнији успсх у овим операцијама имали су енглески сумарени. Два наша нојстарија сумарена, пошто су се приближили вијадукту, који везује моло са обалом, метули су 10 тона експлозква и бацили га у ваздух и тиме су спречили долазак Немаца са обале. Три до четири стотине људи се искрцало и приближавало ?е немачким батеријама заклањујући се колико се могло од артиљериусттГ Ссдница Народне Скупштине од 12-1У 1918 (званично) — Данас на дневном реду одговор Председника Владе на интерпелације Илије Илића и Светозара Ђорћеви-ћа и другова о побуни у Србији. У дипломатској ложи сви савезнички посланици. Пошто су ингерпеланги Ђорћевић и Илњћ образложили своје посебне интерпелације, Министар Уунутраш њих Дела Г. Љуб. Јовановић, коме је Председник Владе уступио одговор на ове интерпелације, почиње излагати тужне догаћаје који су се прошлога пролећа десили у поробљеној нам Отаџбини. Још од најстаријег историјеког доба па до данашћ.их дана Бугарска је грамзила за оним што није њено. Она и сада полаже уображено право на Маћедонију коју су Турци од нас а не од Бугара освојили и коју смо од Турака ослободили ми, а не они. Да преваре свет о тобожњим правима, фалсификују документа, пишу разне чланке и издају произвољне карте. Ми имамо

ске ватре. »Виндиктив« је погођен са неколико топовских метака. За 25 минута извршен је задатак за затварање пролаза: направили смо пролом од 20 јарди у молу Зебриџа; као и спустили смо у канал две старе лафе пуне цемента. НОВА ПРОГОНСТВА Берн. — Поред изгнанства мајке аустриске царице, и многе друге високе личности с бечког двора биће прогнанс, по изричном захтеву цара Виљема. У СРБИЈИ н е ш т о јаче од свега тога : живот н а р о д н и. У освајачкој незајажљивости они гврде да јс њихово и Поморавље, Тимок, Крајина, и јужно Поморавље са Врањом. Они су и за садањег министра председника, који је роћен у источној Србији, рекли да је бугарски отпадник, као што су доказивали и за нашег прослављеног јунака Краљевића Марка да је Бугарин, а тако исто и за Хајдук-Вељка, пошто су они рофени и делали у крајевима за које они веле да су њихови. Ћеле-Кулу, код Ниша, подигнуту од костију Синфелићевих јунака палих за Слободу, Бугари ипак не могу да униште, јер цео свет зна да она није подигнута од бугарских глава. Могу Бугари уништити у нашој земљи све, и старе и нове споменике наше, али за њих цео свет зна и они остају српски. Па и 1912, када смо ми ослобаћали Маћедонију, они тамо нису били, као што су то требали по уговору, већ су отишли у Тракију. Познато је, колико се

Ф Е Љ Т О Н 0 СТАРОСТИ АФоризми Стев. Матијашевића —

0 ти неискусни! Ти префе ниси помишљао, да је ова лагана старост била лагани ход у смрт. Јеси ли слушао дрхтави глас искусгва? Јеси ли поштовао искуство? И ако ниси, јеси ли се користио кад год њиме? И ако јеси, да ли си помишљао, зашто његов глас дрхти? О не само од старости, него и од оне велике, велике тајне, која се са све већим богаством искуства све више замрсује, све више постаје непрозрачнија, све мрачнија, и Опет све више расте, и тако својим дивовски.м корацима иде даље — у мрак, у најнепроницљиви-

АМОВЕ ЕТ ЕАВОНЕ. ју дубину времена и вокова. Тамо ћеш и тако ћеш и ти. » Слушао си, дакле, дрхтави глас искуства. Старци воле да причају. А они више воле да причају млафима, много млафима од се6е. Зашто им замерити? Оно што им је некад била будућност, то је данас ту. Па и ова мала, слаба садашњост им се полагано завршава. Оно што је за вас садашњица, то је ва њих прошлост. А она је била лепа, јер је била налик на вас, и била је пуна уздања. Они гледају у вас радосним погледима, — и

ако го можда не казују, јер гледају у нешто лепо. Они у том лепоме које воле, воле и вас. Зашто им замерити ? ...И старац прича. Верујте, то није с тога само да се речи иижу. Они сад већ виде ону велику разлику... коју ви још не видиге, коју ваша млада памег нс би ни могла да схвати... али они би хтели да ви то ипак схватите, па причају, — и пошто се то тако тешко може да објасни, и само многим речима, то они говоре повише, али само с тога шго би хтели да ви то све разумете. Они би хтели, да ви будете срећннји него што су били они. » Речи се нижу и ти их слушаш сад већ пажљивије. Старачка је глава погнута под теретом времена, а

испод прорећених белих власију. А што су више ове власи беље и што их је све мање, глава се све сниже спушта. Јер бела влас је тим тежа што је мање има. И ти гледаш у ову противуречност живота, толико противуречну, па ипак толико разумљиву. Ти сад већ посматраш са већим интересовањем. Теби се чини да та глава није више толико ружна и почиње те све више занимаги. Има тренутака, кад са ње, са њених усана, с^ њеног чела, са њене беле косе, из њених заблисталих погледа избија нека светлост савести и искуства која озарава и твој дух неком новом, до сад непознатом свешћу. Ти слушаш и посматраш: Свака бора једна неостварена жеља, сваки осме-

јак једна неповратна успомена, сваки поглед једна пропала нада, сваки уздах једна пуста мисао, свака реч једна гомила дугих искустава. * Иемојте заборавити, да ми тим древним причама имамо да захвалимо за један велики део историје учитељице живота. Ми данас не бисмо разумели много шта, да нам није било тих староставних гатки, тих старовечних искустава, тих стародревних успомена, — тих добронамерних садета. ( Они говоре о далеком добу, о првом детињству човечансгва, о њсговој тамној младости. * И прича траје. Пред твојим погледима пролазе слике из сутона. Твоје очи зачућено виде

непозната мора, која своје таласе ваљају над пределима, у којима је данас живот и копно, пустиња или гора; душевним очима гледаш младог човека, скоро микако одевеног и слабо наоружаног, где храбар и бујан побећује природу и звериње: видиш га стварати дом и породицу, угушити глас дивљине у узбућс* ним грцајима љубави и пожргвовања... гидиш затим борбе страшне и коварства мрачна, па онда, гледаш како се то све слива у једну заједницу, како се изједначава у мећусобним интересима, у разумевању и потреби узајамног попуштања, срдачности, њежности... Па се рећају опет покољења и пролазе опет васионе и све то опет тоне у неповрат. (Наставиће се)