Народ

БР. 263.

СОЛУН, ПЕТАК 20 АПРИЛ 1918 ГОД.

ГОДИНА II.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо орој 6. 4

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

БРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају.

ч Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакдија је у улици Коломбо број 6.

ф ГИГА ГЕРШИЋ

Учествујући активно у свима важнијим политичким догафајима и у свима покретима у другој половини 19. века, Гига Герипгћ својим животом и радом готово представља једјн део најновије историје српског народа. У годинама своје прве делатности, он јс био један од истакнутих л>уди Уједињене Омладине Српске, чији рад представља велику и сјајну, и ако потпуно романтичарск} 7 , етапу у нашем књижевном и политичком развоју. Поред имена Владимира Јовановића, идеолога и најзначајнијег представ ника целог овог покрега и поколења, видно се истиче и имс Гиге Гершића.

Али исто такво високо место он заузима ускоро и у новом покрету, из кога се кроз »сурови идеализам у полигичким питањима и идеалистички материјализам у економскофинансиским питањима ипак рађао српски реализам.« Из средине београдског омладинског одбора, представљеног уСветозару Марковићу, појавио се ве"ћ био овај нови покрет пре него што је угарска влада и суспендовала омладин-' ску организацију, гледај)гћи у њеном интегралном национализму огњишге револуционар ства. Када је после сиљ не борбе, превирања и разних перипетија: од »Радника« 1871 па до ЦрвеногБарјака, »Осло боћења«, »Јавности«, и у опште преношења по-

крета у Крагујевац односно у народ, извршена нова политичка формација и 1881 појавила се модерно организована Радикална Странка и њен орган »Самоуправа« — Гершић у лартији већ има место члана Главнбг Одбора. Као такав разуме сс, и он је после Тимочке Буне, 1883, доспео пред Преки Суд. Нова полигичка оријентација краља Милана, коју мује неминовно наметала природа ствари, донела је привремени компромис између два света, изражен у помиловању осу'ђених и у радикалнолибералној фузији, а затим исте године и у чистој радикалној влади. Тада је, 1887, Гершић први пут постао министар. После тога ређају се крупни политички догајјаји силном брзином: у пролеће 1888 пад радикалне владе и долазак реакционарског кабинета Н. Христи-ћа, у јесен 1888 развод брака краља Милана и краљице Наталије, крајем 1888 нови слободоумни У с т а в, почетком 1889 абдикација краља Милана, а затим исте године чист радикални кабинет Саве Грујића. При свима овим догађајима Герши-ћје активно |учествовао у раду своје партије, стално задржавајући мес.то у њеним врховима. У јесен 1890 ствара се, изненадним доласком краљице Наталије у Београд, крупно унутрашње питање, на чи-

)ем решењу почетком 1891 пада кабинет С. Грујића. Пови кабинет Н. Пашића решава ово питање на основу уклањања из земље оба краљевска родитеља за време малолетства краљевог и краљицу Наталију, 1891, насилно удаљује из земље, чему је Гершић, као министар правде, дао у Народној Скупштини познато већ јавноправно образло жење. Кроз политичке пертурбације, које су — по-1 сле обарања кабинетај Н. Парли-ћа ујесен 1892 и довођења кабинета Ј.! Авакумовића, као и после збацивања намесништва у пролеће 1893 и доласка радикалног кабинета — рећале се од 1894 односно од кабинега С. Николајевића и укидања Устава из 1888, па преко чиновничког министарства Н. Христића 1894, партиске владе С. Новаковића 1895 и ванпартиске 'Б. С. Симића 1896, до отвореног реакционарства Бладана Ђорђевића—Гершић се није јако обележацао.’ Али у новом реду ства-; ри, као за тада једи-! ном без великих потреса излазу из реакције, Гершић је поново на [1идном политичком месту као потпредседник трпели велике Сената у радикално-напредњачкој фузији 1901.

У својству потпредседника Сената, учествовао је у легализовању стања од 29 маја 1903 и у избору новога владаоца. После тога времена Гершић се није више појављивао у политици, а и године га већ сустижу. У својој писменој честитци при-

ликом свечаности отварања Универзитета, 1905, он жали што због болести не може лично да присуствује »бар као стара декорација«.' Али ипак га свежина и дух још не напуштају за научни рад. Као пензионисани државни саветник, он се поново враћа школи, лостаје хонорарни професор Универнитета, 1906, и непрекидно до пред прек и д у н и ве рз итегс к о г ра да, 1914, држи катедру Међународног Приватног Права а једно време и ЕнциклопедијеПрава, а поред тога даје неколико крупних правних расправа. У њему, до последњих му дана, блиста дух ученог правника, неизмерџа златоуста слаткоречивост сјајног импровизатора, чувено расположењс духовитога, још за живота у причама опричаног, вечиго младог човека. МОРАЛНО ДЕЈСТВО Лондон. — Лорд Черчил, енглескн министар за муницију, изјавио је ово једној акеричкој делегацији: Немамо никаквог разлога да се забрињујемо за даљи развој немачке ОФанзиве. Ми смо прегубнтке, али смо страховите губитке нанели и непријатељу. Добитак територија, које је постигао непријатељ, ни најмање не слаба нашу снагу, као ни снагу наших храбрих савезника Француза. Непријатељ није постигао никакав материјални успех, који би му надокнадио тешке жртве, које је поднео. У трагичном погледу не-

мачка оФанзива много је више нама користила. ГГод преснјом ове велике битке ми смо постигаи, да се у Великој Британији може позвати под оружје још не-

ца. Због немачког напада данас учествује у борби милион савезничких војника више него ли пре. МОРАЛ ФРАНЦУЗА

колико стотина хиљада људи, што бииначевео- Париз. Парламома тешко било. Од по- : нат француски састео четка ове битке много се ЈУ Н ® - Сви посланици смо више људи позвали С У ДОШ/Ш ИЗ унупод оружје, него ли што трашњости потврђују, смо изгубили. I Да је морал народа франИсто је било и код о- 1 Цуског одличан. Свуда сталих нашихсавезника. Ј е примљена с одушевМорални еФекат ове ^ љењем резолуција, да велике битке састоји се | сс непријатељистераиз у толЈе, да су савезни- земље. ци повећали и још боље | Клемансо и Пишон консалидовали снаге, ко- даће врло значајне изје се боре против Нема- јавс.

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Берн. — Према званич-, ном извештају велика општинска зграда у Берлину прстворена је у војну болницу. Исто тако, више јавних грађевина, гимназија и других школа у Берлину, као и у великим варошима немачким стављено је на расположен.е војним властима за рањенике са западног фронта. Од почетка офанзиве до данасброј болница се страховито повећао. Париз. — Војни критичар »Информациона« констатује ново заустављање немачке офанзиве и посматрајући резултатс последњих дана борбе, всли: Операције су се умањиле измећу Соме и Лисе, непријатељ је претрпео пораз источно од Амијена на платоу Виљер Бретоне. После тога никаква акција није отпочела на томе сектору, изузимајући обострано бомбардовање. У Фландрији прошло је релативно мирно, али је доцније отпочела жестока борба нарочито 14 у ноћ. Пошто су заузели Кемел,

, Немци су напрегли снагу, да експлоатишу, без задоцњења, овај локални успех и напали су северо источно у правцу Поперинга. Одмах су наишли на бесан отпор код Локра, који је на крају осгао у рукама Француза као и код Вурмезела, који је остао дефинитивно у рукама Енглеза. На крају је наступање непријатељево очишћено на свима секторима овога дела фронта. Уморен великим напором где је употребио многе нове дивизије, непријатељ се зауставио после трећег дана борбе. митинг у пра"гу Париз. —Листови југос^венски који су дошли у Женеву садржавају многе детаље о митингу од 13 априла који је био у Прагу. Посланик Станекузео је први реч, а после њега чешки књижевник Чирашек читао је заклетву чешког народа. То је био призор, који се не може заборавити.

Ф Е Љ Т О Н

К Р С:

ЗАВЕРА ЗРИНСКО-ФРАНКОПАНСКА

»Навик он жкви ки згине поштено«.

Фр. Кр. Франкопан. Одложивши за моменатгурске понуде Зринском, решење о турским понуда

ма, Петар је насгојао, дњ у земљи придобије привЈГ женика. Успео је једино да задобије за своје планове штајерскога барона Еразма Татенбаха, најбогатијега ме ћу суседним аусгријским великашима. С друге сгране настојао је, да придобије српски елеменат, пребегао из Србије пред Турцима у Аустрију и насељен уз тадашњу турску границу, на крајини, на чији је војнички дух много рачунао. У ту сврху састајао се за марчанским владиком Гаврилом Мијакићем и с њим преговарао о помоћи и сарадњи Срба крајишника у завери. Кад су у Бечу сазнали за

веома се уплашише и одлучише да брзо делају и искористе забуну и неслогу мећу завереницима. Почели су са писањем памфлета, приказујући као свршену ствар савез устаника са Турцима, бацали сву одговорност на хрватскога бана Петра, кога су у тим прогласима приказивали као свргнутога и ако нису имали доста смелости да га заиста свргну. Да 6и га оцрнили пред народом приказиван је у гим прогласима са краљевског двора најпогрднијим речима, као одметник од свога цара, издајица кршћанства и савезник Турака. Наговарало се народ да се дигне противу таквога бана, да га

ухвати и преда царским властима. У таквој си гуацији Петар се је изгубио. Увидевши јасно, да све то иде на го, да се упропасти он и његова породица, а не пидећи ни од куда помоћи, решио се на очајнички корак: да прихвати лонуде Турака и стави се под њихову заштиту. Зато је послао у Цариград једнога од својих поузданика, властелина и капетана Буковачкога са пристајањем на понудетурскога двора. Према тим понудама Зрински је имао да добије назив и власт кнсза за себе и своје потомке у крајевима, који ће бити под његовом владом, његовадржава: Хрватска са Славонијом, северна Далмација и т. зв. Турска Хрватска (Босна с оне стране реке Ирбаса). Он ће се ставити под заштиту турскога цара који се обвезује да ће га бранити против свих непријатеља. Пошто он неће да напусти неру својих отаца, то му се оставља и даље слобода вера за њега,

за његову породицу и за народ који буде под његовом владом. За све то Зрински ће признати .турскога цара за врховнога господара и плаћати годишњи данак у виду поклона од 12.000 дуката. Са таквим условима Буковачки је пошао у Цариград с нарећењем, дасе врати до Божића (1670 г.) са готовим уговором, док је у исто време Петар послао у Беч загребачког епископа Мартина Борковића, да га пред царем оправда од незаслужених клевета и да покуша измирење измећу цара и њега и његових пријатеља. Корак који се може разумети само као очајаи покушај да спасе себе и свој дом од пропасти коју је јасно видео. Пемајући довољно оружане снаге за отпор против јаке царске војске, надао се да цар неће имати смелости да зарати са Турцима, кад би се јавно ставио на основу писаног уговора под заштиту њихову, а оно мало своје војске што Је ску-

пио по градовима својим и Франкопанским није имало довољно спреме и оружја за борбу. Свакако је било и момената изазваних очајном ситуацијом у којој се је он налазио, ге се је и кајао за пристанак на савез са вековним непријатељем свога народа, са којим су сви његови претци стално водили крваве ратове. У Бечу су најприправније прихватили њсчову понуду за измирење, и епископ Борковић врагио се у Загреб са милостивом отпоруком Леополдовом о праштању покајницима и са тражсњем да Петар са Франом Крстом Франкопаном доће у Беч на двор да се измирење изврши јавно пред целим пародом. Борковић је Зринском донео »5а1\ ит СопскњЧит« од Леополда којим мусе царском речи гарантује безбедност и оироштај. Има веома много момената из којих се види, да је Петар наслутио црну судбину која му се спрема, али, пошто се Буковачки из

Цариграда никако није враћао нити се је што знало о њему (на путу кроз Босну нападоше га повереници грофа Ердедиа, присталице царевог, на повратку; то је све што се знаде), Псгар после дугих борби реши се да иде у Беч. Чим. је са Франкопаном изишао из граница угарско-хрнатских, царска војока провали на његова имања, уништи и пороби све што је могло да се однесе, објави проглас којим се Зрински свргава са банске части, а сва се његова имања конфискују за царски фискус. Катарина са децом буде затворена у граду на Чаковцу, где је имала остати док се не реши судбина мужа и брата јој. Пстар и Франкопан стигоше у Беч у пратњи царских људи, и кад су их ту угледали, тежак им је камен пао са груди. Њихова судбина била је одавно решена и запечнћена. Требало је само да доћу у Беч, и ту их најпре ставише под надзор, загворише у