Народ

БР. 281

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 10 МАЈ 1У18 ГОД.

ГОДИНЛ Н.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

»Народ« излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбс број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ншд

ПРОЈ 10 ЛЕПТА

Рукописи се нс враћпју.

Огласи и белешке напла+.ују се по погодби.

Редакција је у улици Коломбо број 6.

Путу цара Карла у Софију и у Цариград приписује се више ци.вева. Неможе се претендовати на сигурно обавештење, али према приликама, које се сада развијају, и вестима које су допрле до нас, ти циљеви могу бити и војни и економски. Тврди се, да се овим путовањем жели да постигне поравнање у сукобу измефу Бугара и Турака; за тим, да, пр&ма одлуци донетој на ранијем састанку два цара, овим се путовањем жели издејствовати учеигће бугарских и турских трупа на западном фронту; најзад, ово путовање треба да донесе пристанак Бугарске и Турске на нови савез са централним државама, који је, како се верује, закључен за време од двадесет година. Вест из Берна, »да пут цара Карла у Софију и Цариград, треба да значи покушај од стране Аусгрије, да се спречи потпуна економска превласт Немачке на Истоку«, не може се узети као вероватна, кад се зна под каквим је снажним утицајем немачким и сам цар Карло и целокупна аустриска политика. Нека ово путовање за сада има и чисто војни циљ ради одбране »заједничких граница« централних држава и њихових савезника, ипак оно мора имати крајње намере у спровофењу економске превласти Немачке и Ау-

КАРЛА

стриЈе над својим садањим савезницима. Предви-ђају-ћи неповољан исход рата, како по себе тако и по своје савезнике, Немачка чини извесно осигурање својих будућих интереса. На своје колоније нс може рачунати као што не може рачунати, да ^е Енглеска своју превласт на мору смањити у корист Немачке, да би се гим колонијама она могла користити. Страх од економске кризе, која мора у Немачкој наступити по-

нсмачкој морнарици. На послетку, за нрви се пут једаи немачки критичар пуковник Гедке усудио да констатује немоксумарена, да спрече транспорт аме ричких трупа у Европу. Представник америчког радничкогсавеза Џемс Вилсон при свом повратку са фронта у ФранЦуској, интервјуисан изјаиио је: Последњи доказ, да смо сма њили сумаренску кампању, јесте садашња велика америчка војска у Француској и стотине хиљада тона на мирница пренегих преко Атлантика. Велико транспортовање муниције непобитни је доказ заштитне снаге енглеске и америчке флоте. Има мање од дванаест месеци како се ге нерал Першинг искрцао у

НЕМОЋ СУМАРЕНА Париз. — Питање борбе против сумарена стално је предмет многих коментара штампе, која констатује радосне посЈгедице нашег успеха. С обзиром на го »Матен« констатује, да се у Немачкој све више се ња мишљење у погледу сумаренског рата. Уступање угља од стране Споразума Швајцарској нов је доказ да поморски савезнички транспорти нису нипошто паралисани. Фон Капеле није могао кри ги пред Рајхстагом велике губитке у

ДОЦНИ)ИХ вен је.

појачања нечу-

јсле рата, и ко а -ће њ ^ г Ј Француску са педесет химати разорних послег г љада људи. Развитак свих дица по целокупан жи- ? Ј вот Немачке, и као државе и као нације, гони Немачку да још сада чини , ова осигурања и припреме. Немачка припрема, да огромне трошкове овога рата, кад их век не буде могла после рата сама сносити, да их бар пренесе на своје савезнике подвлашћујући их економски.

У ЗЕБРИЏУ Лондон. — Адмиралитет званично саопштава: повољно врсме дозволило је да се изврше извифања над Брицом и каналом ЗебрицБриц и да се сниме фотографски. Утврђено је да није било никакве промене после 10 априла и да највећи део немачких сумарена и горпиљера, који су имали своју базу на фландриској обали, стоје непокретни у Бриџу после затварања Зебриџа.

РАЛ ВДЈНИКА Париз. — Док Семенов бере у Сибиру успехе против бољшееика, дотле Лењин држи говоре у Петрограду, у којима реч »диктатура« избија из сваког израза. Лењин је теоретичар силе и своје теорије спроввди у праксу.

социализму — изјзвио I је он немогу ћ је без силе. Потребна је једна жељна жељезна рука и једна жељезна воља; диктатуру

| »Прелаз од буржоазије ј ки покушај да сс дођс ка социализму — изјавиојдо споразума у њихо вим захтевима, не могу очекивати другу судбину, до да се преко њихових интереса пре треба свуда увести. У јс-|фе на дневни ред.« дној фабрици од 1000 рад 1 ника сви морају бити подрекени вољи једног човека. Данас треба бирати између Корниловљеве диктатуре и диктатуре пролегаријата Буржоазију греба тако угушити, да њен повратак у живот за вазда буде онемогукен. Али да живи социјалистички режим, потребан је ред и рад. 'Греба мислити на плакање радника пре.ма приходима фабрике«. »Ј е д а н део Лењиновог програма —јавља допнсник »Пти Паризиена« — век је остварен јер у ствари да нас је Русија пед дикгатуром овог револуционара Али преостали део његовог програма остаје утопија. Лењин је неспособан да наговори на рад радничке масе, које су сасвим деморалисане принципима бољшевичке револуциЈе и ни један њсгов говор неке изменити ништа у ситуацији.« Мекутим алименгарне прилике у Петрограду су очајне и Лењин је упутио депеше свим овганизацијама за исхрану у земљи гражеки хитну помок.

„НА ДНЕВНИ РЕД Цирих. — Чешка Унија, позвана од Сајдлера на договор, одбила је понуду, изјвивши у пис.му да не може у опште да ступа у преговре у погледу админинстративне поделе Чешке. После тога је Сајдлер одговорио ово чешким во4>ама: »Политнчке странке, које очекују спас од непријатеља и прирефују манифестације, као оне у Прагу и одбијају сва-

КОМЕНТАРИ 0 САВЕЗУ Цирих. — Из Беча: Немачки листови из Аустрије коменгаришу проширење аустро - немачког савеза Рајхсцост пише: Стари и деали немачког царског господства остварују се савезом двеју монархија Мител РЈуропе. »Наје Фраје Пресе« каже, да обнова савеза задовол,ава политичке циљеве аустријанаца у опште, а нарочиго жеље аустријских Немаца.

УЈ10ГА УКРАЈИНЕ Цирих. — У комисији Рајхстага за снабдевање, подминистар фон Браузен изложио је ситуацију у Украјини: »Ова је земља у време мира давала 6.000.000

тона цереалија цеитралним државама. Ове године, тврде експсрти, моћи ће да извезе око 1 . 000 . 000 . У последње време око 200 вагона с л а т о јс дневно. На несрећу про изводња угља је у рукама бољшевика они су уништили многе руднике. Потреба угља за Украјину цени се на 115.000 тона месечно. То су Немачкч и Аустрија које треба ово да попуне.

НОВА ЛАЂА —*Лондон. — Ледна од ново сагракених америчких лака, које не могу потонути, вратила се у Америку. Ова лака прошла је кроз најопаснију зону без икакве пратње, не предузимајуки никакве мере за одбрану против сумарена. Верује се, да немачки сумарени, доведени у сумњу због оваквог држања и бојеки се неке преваре, нису смели да се приближе.

ЗАПАДНИ ФР0НТ

Париз. — У току последњирс напада руска легија показала се јуначки. Њој су се дивили сви, нарочиго Зуави, е којима је ишла у борбу. Париз. — »Пти Паризиен« каже: Немци ке све више и вишс проширити свој фронт у случају офанзиве. Они се надају, да употребе своје резерве и да имају бројну надмофност на изабраној тачци. 140 дивизија, две трекине њихове целокупне војске распорекене измеку мора и Оазе, подељене еу у пет армија, 72 дивизије налазе се сада првој линији или у прихвагници, а 48 дивизија одрекене су да попуне прве

празнине. Цени се да има 1,700.000 људи. Пројектован је двоструки маненар. Ненријагељ ке се трудити да запрети Амиену, да одсече железничку линију Амијен—Клермон, и да заузме утвркену линију ако му успе први пројекк Циљ је да се изведе евакуација целе северне Француске и да доке на нову линију фронта, која ке ики од ушка Соме до Ноајона. Немци ке на тај начин изаки на море и запретике г поморском саобракају Савезника. Али сви су изгледи, 'да ке нова офанзива имати други резултат, а не онај који желе Немци. Лондон. — Ратни дописник »Дејли Њуса« потвр-

Ф Е Љ Т О Н

ДИМ. Ц. т>.:

ПУТ СОЛУН-МАРСЕЈИШ — Намена српским оболелим ратницима

Напослстку, наш путник може уграбити времена још и да успут сврати у кафану код Лиона, где ке увек наки каквог свог познаника — брата Србина. На путу из Нице за Марсељ, пут вас опет води покрај морске обале. И овом приликом путнику се пружа нвобично уживање у посматрању непрегледне морске пучине и дивних залива, с леве, и Маритимских Алпа с десне стране. На гоме путу продази се кроз Кан, Тулон и друга лепа места, и стиже се у Марсељ око пола 4 сата по подве. И на марсељској станнци накм кет« српског

тумача, који чини велике услуге сваком Србииу. По одласку у Марсељ прва је дужност јавитн се главном српском делегату Министра Војног. На булевару »де ла Кбрдери«, на једној великој згради, која носи број 27, лепрша се српска народна тробојка, као знак да се ту налази наш војни делегат, коме се предају путне исправе и код кога се уписују потребни податци. У томе надлештву се сумира путовање кроз Италију, и према проведеном путу уписује се у објави Министарства Војног, последнл дан истека болова-

ња; у гоме надлештву се издају објаве за даље путовање, на основу којих се добијају бенефициЈе. Они, који путују за Виши, треба увек да закупе место код Обавештајног Биро-а на станици, за које се плака 1 франак. То треба учинити бар на дан два раније пред путовање, јер треба знати, да та пракса постоји на француским железницама, услед зеликог броја путника. Ко то не учини, тај никад није сигуран да ке отпутовати онда кад доке на станицу, јер се дешавало да се у марсељским вагонима закупе места од многобројних путника на неколико дана унапред, и онда се не пуштају они који нису раније закупили своје место. Најбоље је поки из Марсеља ва Виши оним рапидом, који приспева из Ни-.

це око пола 4 сата по ло дне, и који, после кратког задржавања, — док се размени пошта и прикаче марсељски вагони — прсдужује пут за Париз. Тим возом стиже ее у Лион око 11 сати ноку, а у 2 сага после пола ноки приспева се на станицу Сен Жермен де ла Фос, од које се одваја пруга за Виши. Одатле норочити воз полази за бању око 5 часова изјутра и брзо преке тај кратак пут, који износи свега 14 километара. У међувремену доласка рапида и поласка овог другог воза, путнику се даје прилика на сенжерменској станици, да се може поткрепиги хладним јелима и разним пикем у станичној ресторацији, која је отворена у свако доба за све време бањске сезоне. Када је наш путник век

срекно приспео у Виши, он има да учини још ово: да се истога дана ј а в и француској команди места где ке показати своје ис,праве ради овере и уписа у кн.игу, и где ке добити не само упутницу за бесплатан лекарски преглед, код великог пријатеља Срба, санитетског мајора д-ра Шаброља, већ и легитимацију, која му доноси ту корисг што плака карту за куиањс само у четвртину цене. Поред тога мора се одмах пријавити и нашем официру, који се у то време буде налазио у овој бањи на лечењу (он уписује све податке у нарочиту књигу и води рачуна о кретању сваког војног обвезника) — па кад и то будс учинио, онда је у свему испунио све оне прописе који сетраже одтаквих лица...

ШАЈ1А И ЗАБАВА »Реци ми, мали, шта знаш о детињству Мојсијевом?« — »Мојсије је био син једне принцезе из Египта«. »Не, мали, није тако. Ћерка Фараонова је нашла Мојсија у реци у једној корпи од прука«. — »Тако кажс Она!?«

1'увернанта објашњава своме каку разлику измеку конкретнога и апстрактнога. »Конкретно је оно што сс види, а апстракгно оно што се не може видеги; је си разумсо, Павле?« — »Јесам, госпокице«. »Наведи ми пример«. — »Моје панталоне су конкретнс, а ваше гаке апстрактне«. ПЕРВЕРЗНОСТ Анка (срче са највеким уживањем сладолед од ваниле): »Још само да је грех јести сладолед«.