Народ
Б!>. 310
СОЛУН. ПЕТАК 8 ЈУНИ 1‘Л8 ГОД.
БРО.1 15 ЛЕПТА |>11ар('Д<« кзлази свакпга дпн;) п<» подне. 11 Н. 1 миари|а се кадази у улици V Л. Л|>п >1. ИласкИк ( А Ли. МИИКТИ.Т.
ГОДИНА II.
БРОЈ 15 ЛЕЈОТА Рукописи се не враћају.
Огласи и белешке нп;(т; ’.ују се по погодби. Редакција је у улипи Којвомбо број 6.
1
ОГ’
д п т
Прве вссти са цтали-Јза Савезнике. Бране-ћи
јанског фронта биле су такве, да су давале пуну ваду за догађаје, који су по том следовјли. Први налети невјшјатељези, који су, каошто се сазнаје,спреиависа нарочитом брииивоигћу, били су оддахсузбиЈени, отпор оргзнизозан, и моментани теренски непријатељеви успеси њлаћени садесет хиљада заробмвика, смр-ћу два 'ђенерола и богатим пленом у митраљезима и топовима и другом ратном материЈалу. Колмко год су први моменти битке критични за нападнутог, исто толико они дају илустрацију борбене одлучности нападачеве. Ог.о нсрочито влжи за овубитку на кталијан-
улаз у Италију, оии дају причике неиријатељу да се увери како се миого измснило од последњих битака. Италијанске тру г пе стоје'ћи на ивицама планина, са којих се виде италијанска поља, осетиле су сву несрећ-у, која би се сручила на Отаџбину, ако се не б.ч непријатељ задржао. Свесни те несреће, они, ево, опет врше своју дужност херојски. Иа Азиаго и Грапи Аустријанци су всћ тучени, и њихови узалудни напори неће их довести до циља. А на планинском венцу Монтело и на Пјавк воде се огорчене битке, које по жестиаи прелазе све досадање. Важностових двају та-
г-воре, да Аустрија не-да се довуку до лушкс, у савезначким земљама , ! је, да ће на ток догаћаја ће моћи извршити поверену јој дужпост на бојном иољу, а још мање, да 'ће по том моћи одбранити себе од својих народа, који, сем дуга освете, ничега са њом више заједничког немају. \дуц
ском фронту, која сејчака довољно је позназод нарочитом импре- та браниоцима и они сијом прошлости, и под|ће их моћи и знати заутицајсм спдашњих у-{штитити. вутрашњих прилика а-ј С друге пак стране, устријских има да раз- аустријскаофанзива.ма вија, да формира, и да|д а има у себи елемен-
као израз тих околно сти, да дефинитивне резултате. У том се смислу већ казиру контуре. Јер, иоже се рећи, да јс стари бороени дух обуЈватио италијанску вој
те Једног чисто војничког подузећа, она у себи носи и извесне политичке тенденције. Те су темденције очевидне кад се баци поглед на однос Аустрије према Немачкој и на унутра-
ску, и да се код непри- шње прилике у Аустријате.м опажа све друго
ји. Вршећи дужроетје амо не полетна снага, дног вазала, Аустрија 5ез квјеједна офанзивз' •ема усиеха.
,авашњи положаји, на Кјима се води битка чикепослсдње степенице, к јима се силази у рпв8 «це нталијааеке, по !оме оне имају и дпо^руку важностза ИтаЈ чјаке, па елсствено и
јшн слбкн :
ПЗСЈЕ 1ШСТВА Лондон. —Гснералнисекретар енглеског савеза Трад Унион изјављује у своме годишњем извештају. Искуство са Русијом и Румуиијом учи нас, да треба
отворе в;пру и иепри-у којима захтевају да утицати ма каква одлука јатељ је био одбијен. се боре противу угње-јвладииа. Криза нијеними. оа је био спасен за.тача њихове отаџбипе ! нистарска ни нарламентарФ ранцуску. ^ и ДјЈ освете патње сво-јна, она је национална. Ста^ ,1 е браће. Идеја о обра-јра Аустрија из 1807 састав| зовању једне румунске љена од разннх земаља и ;Леги;е добија из дана у поданика различитих јези-
Париз. стердама »Агенцији Хавас«::
Јављају из Ам- Д ан сне више тсЈ>ена.јка, п; естала је да постоји. Фон Сајдлер није схватио
Немачка листови потврђу ју да је немачко јавно мнеље показало озбиљну зебњу, и Јзазочарење, које је наступило после последње војне операције и енергичног отпора Француза. Ситуација у погледу сна-
бдеваља животним намирза свагда напустити идеју, • . , „ Ј ЈЈ ницама исто Је тако очан ПП ћр НАУТчиг/п пп.тл. Ј
да ће Немнчка икада примити часне услове мира. Амервкаје пре две и по године покушавала да се дође до мира преговорима. Овај неуспех у всзч с.» руском и румунском трагедијом мора да затвори усга немачким апологисгима. Једна радиичка конференција, која би имала дискутовати о условима мира, била би детињаста док Белгија, Србија и Румунија стоје под немачком чизмом. "УСТАЈТЕ МРТВИ
НРИЗА ? ДУСТРШ Лондон.—Дописник »Берлинер Тагблата« из Беча пише: »Сајдлеропа влада неће смети да се суочи с Рајхсратом; председник министарстза незна којим ће путем да иде, ако му цар одбије ссгавку. Сумњиво
на код Немаца Лоидон. — Према изве штајима војних листова равлози, који су руководи ли Немце за последње на- Рим. — Аустријанци паде ови су: Немци су се нису успели да префу борили на својој унутраш- брдовнту брану, која их њој линији. 8 марта они дели од равнице. Посу имали стратегиских ре-!беда ће припасти Итазерава окобОдивизија, рас-јлијанима, који су из-
где лежи опасност сип г ације. Странкс које су помагале стари савез, не постоје више; никаква земаљска сила, па чак ни потпора Нсмаца, не може да га оживи. Дсбата о пољском питању довешће до дискусије и цео проблем будућег састава Аустрије«.
И.ТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ
полагали су таквим слементима, да су бкли у стању да даду максимум покрсга
држали и који су сломили непријател>ев ударг.ц и ако је непри
врло погодно. Непријагељ је имао јуришне трупе врло одабра: " _ не; врло добро извежбане Париз. У једном и потпомогнутг пољском француском рову ексилодирала јс једна не-
мачка граната. Сви су
овом офанзивом вршијр 0В у. Тај млади офивољу Немачке и чини цЦр није могар дозво
У Р 0В У попадали, остао, глеске> бпла је много сла је само један официр.јбија. Поред свихових смикомандир одреда. Устао је и дошао до пушкарнице, одакле је приметио, *како се један јак| хе Ж иву енагу Савезкика. непријатељски о д р е д приближава његовом РУМУНСКА ЛЕГИЈА
последњи покушаЈ да себе спасе, и потом отпочне одбран}’' себе саме од својих сопстве них народа
Време им је било такође јатељ употребио све 'својс снаге и магеријал, како потврђује командант трећегаустријског пука, пуковник Митерсгер у својој наредби: »Данас од Адиџе до Јадрана — каже се у поверљивој заповесгинаше армије прелазе у напад. Све спаге и цео материјал нонархије сабрани су за напад. Наша је дужност да приведемо у дело све што нам је врховна команда наменила и да постигнемо потпун успех.
артиљериЈОм врло покретном. Али пешадија није била изпад фракцуске и ен-
шљених прорачуна, Немци су заузели малотерена, али нису усиели да униш-
Париз. — Нацмонални комитет Румуна из Трансилваније, у Па-
лити, да Немац отме још један педаљ француске земље, окренуо ризу, примио }е оеих се рањеним војницимаДана много писама и у рову и узвикнуо »на;гслеграма од Румуна, Први знаци иа фрон- ноге, мртви!« И рање-{официра и војника из ту и одлучност иацио-јни и прљави од земље Аустро-Угарске и Кра-
пред ка Верони; има 100 година од када је шеф нашег пука надвојвода Карло тамо однсо сјајну победу.над уједињеним француским и италијанским армијама.« Рим. — Службено се објављује: Велику важност Аусгријанци су придавали овој офапзиви, што се све јаснијс види из докумената, Јкађених код заробљеника. Аустријска врховна команда јаким нападом циљала је двоје: Прво, да постигне неки политичко војчички успех због међународне и унутрашње ситуације. Друго, да се снабде са храном и сирозинама, у којима оскудсза. Рим. — Битком петог д:ша изгледа да се
У првом реду треба{завршује прза фаза ошто пре сломити не-'фанзизс. Од два дана пријатељеву утврђену!већ, Пјава је набујала зону, да би се из по-{услед великих киша и зицијског рата прешло!наши су аеропланикону рат маневрисања, ко-|статовали много аусји ће нас одвести у зе-стријских понтона, од мљу богату и до мчга-разбијених мостоаа. Ра-
налних борацау земљи неки од њих успели су љевине, који Се налазе цина пуних хране. На-зни мостови подигнути
ФЕЈВТОН
ША НИШЛО
— Не мојге такп, смрт нило, да се пренаглио и рено долази. :дг»а три »хм« прекидоше ме погледао благо, па му реч. Накашлло. ј Већ сс вече спустило над " До садм сам био це- село.ч. Сунце се спуштало |<,г *«вота здрев, ни зуб пет до шест стопа изнад Нв је никад заболео. А хоризонта и још мало. па г 'послсдн.е време... хм, ће га нестати. Из даљине нешто ме гуши под се чула песма високог муево 0П Д е ме гуши.Јшког гласа, коју Је доно'5вто ноћу... као да ме сио нетар од некуд с брега.
К.г, «1
•Ч(ј 'Мо,
к
*вата кљештима за ча стеже... стеже .. Проћи ће то, деда, сте се негде налади-
Иазебли, — тешио сам ‘Ј а , но изгледало ми без ^ Доста је живота, овај... Да кажем, доста сам ^ввео. По века, увек сам, Г р Гу му се вел.да учи-
На улици уздигла се гусга сива прашина, кроз којх су се лробкјала стада ог.аца и говеда, враћајући се кући с паше. »Хајд! пр-рр-р... ајс..!« чуо се глас говедара, који се из прашине није видео. Пемило су одјекивали његови тсшки ударци тољагтм. — Хоп! хо-о-о-о-оп! И
једна се кола увукла 'међу говеда и стг.да. Онда се чула неразумљива псовка гру бог кочијашког гласа, и коју с времена на време кола се изгубише у магли прскида лавеж паса, шкри од прашине. Са црквеног пање ђерма, рзање коња и торња чуо се мукли звук испрекидаио нејлсно чаври шкрипање ужета, и уда-јљање жена, сакупљепих орац о велико звоно одјек-јко чес.ме, — даје селу изнуо је дубоко кроз всздухЈглсд свечано тужног куткп »Бум м-м-м... баум... бум...«!у коме лагано за»> » ре жиВећ сс и први сумрак почео да спушта, па
особито неко расположење,| — Да платим! — пресекоје се само може осетити Пријатна вечерња тишииа,
секли су звуци звона густе.вот... и
слојеве вечерњег хлада загушљивог сивог ваздуха. Псред кућа, у јендек, поседала деца, па се играју. Једни бацају у ваздух каменчиКе, а други стружу ногама по зсмл.и и дижу прашину, па се кикоћу. Жене отвориле капије в дочекују говеда. Вечсрњв сеоски живот јављао се из вајата, дворишта, са бунара и испод брега, где се налззи озидана општинска чесма. Овај вечерњи живот па селу улива у душу
покрио даљину сивкасто жутим слојевима ваздуха, кроз које се ту г и тамс. пробијала слаба светлост из прозора сеоских кућица. Оветиљке псчеше редом по домовима да се пале. Када се спустио први мрак, светиљки је истим редом кестајало, и за час се цело село изгубило у мрким дугим улицама. Нас је мрак затекао једиако ■ћутљиве, замишљене и мрачне.
као Је деда тишину и мануо руком домаћину, који је стајао у вратима. —Хајдсмо сада мојој кући, рече, када смо изашли на улицу. Његов предлог тако ме је изнекадио, да у први мах нисам веровао својим ушима. — Сад ћете видети моју кућу, — говорио је он пу тем. — Хоћу да Пам се по верим, да Вам све кажем.. хм, овај... одл} г чио сам да Вас упутпм у тајну свога живбта, да Вам испричам све, све... Педесет година нијс нико прекорачио праг мојс куће... Ви сте, можда, нешто чули о мојој несрећној младости, о том раабијсном златном пехару мога горког живота... Ви ћетс ме, држим, разумети, кад Вам све кажем. Ја ћу онда лакше да умрем...
Он ме је ражалио до суза. Скрпвајући чуство сажалења, у мени се будило љубоиитство и нестрплеље. Пред мојим очима стзјала је загонетка дедина дома, кријући се за вечно затворена врата. .Тош неколико минута и опа ће врата пред мојим очвма да се отворе и открију тајну педесетгодишње загонетке. Внао сзм, да ће се сутра у селу дознатн за ово, и да ће се људи у чуду питати „Ле ли могуће, да је деда Михојло увео госта у свој дом?« — Паставиће се —
ПОШТА ЗА СРБИЈ/ Ножидар Ч. Миливојевић поднаред. 1 митра.к. одед.. бр. п. 10 извсштапа КосаЈ>у II. Ракови-ћеву у Пријевору, Чачак, да је адрав и моли је да му на ову адресу пошаље фотогафију.