Народ

Г,Р. 316

ШЛУН, СУБОТА 16 ЈУНИ ГЈ18 ГОД.1

ГОДИНА II.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излазк свскога дана по поднс.

Штах:ларијл се налази у улици Коломбс број 6.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТПТ,

јнс у руке Нсмаца.Додао ;е, јда савезници нсће бати сиI гурии у победу све дотле, јдбк источни фронт буде ости да ма КЗКО лсгал- творен, јер Немцн могу да ним путем дејствујеЈнаћу у Русији све што им ГТримср за ово нека!.је потрсбно. Маклаков вели, карактсристичие зиаке нам иослужи налад најда не трсба помагати бољцли вссти о стању код ! аустриске фенерале у шсвике, всћ оне Русс, конррријатеља, ма да сс.јиемачкој штамли, иљен ји у разним областима РуV опште, можс слутити захтев да се војна уара- сије иастојв да подигну економски живот. 'Гако псто треба помоћи све растуреие појие снаге; и на тај начин створила би се војска, која би била од великог значаја. Закључио је, да је интерес Русије да споразум победн, али, ида да

БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не враФоју/

Огласи и белешкс наплаћују се по погодби.

Редакцијо је у улици Коломбо број б.

Треба, с времсна на време, подну ћи, и скренути пажњу па извссне

и знати, како је сада ва у АустријИ преда тзмо, послс узмлудних немачкој команди. Без тромссечних напора на сумње да, после поразападу, и пораза на и-за на Пјпви, ово желе талијанском фронту, а и одговорни и неодгопод притиском тешких ворнн у Немачкој, али, економских непритика.јкао шго се види, то је По ссби се разумс да требала да каже штам-

СЛед унутрашњег СТања меиат за победу. уан - наставља лист -да

та обележја тамошњих прилика не требд очекквати од званичних кругова, пошто "ће се уњима увек на ки ства ри речених и по дужности и по нужди. Једна од тих појава, којс диктира дужност и нужда, јесте и последњи говор Килманов, који је, у осталом, ипак, лравилно оцењен крд наших Сааезника, и бачен на, всћ повелику, гомилу фолсификата исмачких. За нас су интересантније за овај мах оне вести, жоје долазе из кругова, који не деле у свему мишлење владајућих, било из убеђења, било што они понајтеже осећају терет рата. Манифестације дих кругова, ма да подлеже строгој цензури немачкој, ипак могу да се узму као израз њиховог схзатања, које покушава да се изрази у Немачкој кроз штампу, а у крвавим нередима код Аустријанаца. ГГо кадкад сс деси, да та два сватања, кначс супрогна, на-ђу израза У једној истој речи, али тада, готово увск, ту реч кажз она стра-

па, и то она, која ту не може ништа помоћи. Исто тако, имамо у »Форверцу« б е р л и нском извесне констатације, које је енглеска штампа примила преко Амстердама. Тај социјалистички лист изјављује: »трсба потсетити оне, који сањају, о могућности казнити непријатеља и наметнути му мир, — да нас по следњи успех није довео ни дотле, да можемо мислити, ни на мир по споразуму«. Са овим сс може бити задовољан за , сада.

Је иитерес споразума спасе Русију.

кажс 31 одна прилика у-;је је најдрагоценији слс.-! »Мисли ли можда Буриследунутрашњег стања* у Аустрији. Јасио јс, да 'Рија V ра гна ои а

је Аустрија у распаду али њена би агоиијајкаже: да јс аустро-угарски

могла трајати дуго, ако се савезници не буду умели да нафу. С тога трсба да потпуноспремни дочекамо згодну прилику, која нам с'е може указати с в а к о I тренутка.

»Т а п« комептаришућијис чита.чо шта је објапл.еовпј Буријанов интервју но у Бсрлину, гдс један од главних листова пише, да

ДТСТРИЈД У РДСПДДУ

кшднш пргзндм Лондон. — Кемачки министар еиољннх ггослсва фон Кнлиан својим говором у Рајхстагу нроузрсковао је у Немачкој клокулост духа и незадовољетво. Војничка странка б е с нв против њога, што је изјавио, да војничка странка са ЛудендорФом на

НЕРЕДИ У ГАЛНЦМЈИ Цпрнх. — »Наје Цирихер Цајтунг« доноси, према весткма из Кракова, да су прошле недеље нзбили озбиљни нереди у Стрији (Галицијн) због велкке осиудице у храни.

Лондон. — »Пел Мел Газет« верује, да ће неуспех аустријске офанзиве против Италије значити крај аустријске ратне активности. Лист се нада, да Савезници имају тачно утвр■ђен план и да Фе знати искористити сваку не - ЦИЈе ~ Калге Кнлман прилику Аустрије, која адмирал фои Каје главни ослонац Не- пеле Езједначио са Н У • ма , П(С јлом. Сушарени нису ус Ако Аустрија овога; поли да сл Р ече п Р еВ03 пута не успе да побе- Аше Р иканаца у фрапц ^

је стара Аустрија прсстала да живи? Зар мисли да не знамо шта ее говори у Бечу? И можда мисли да га не разумемо, кад хоћс да

мшшстар спољних послова осећао потребу да говори, али пошто нпје могао да еазове дслегације бојећи сс граћанског рата, био је принућен да се са- буде пацифиста, а не усудовољи једним шпервјуом,ћује се да иазиачи ни јеса листом свога ресора. У дан услов за мир? том интервју Буријаи хо-! Разумемо свс, и зиамо ће да буде благ и да за- ! да Немачка пушга, да гопочне са лордом Милнером вори аустријска влада. Али

исту игру, КОЈУ јс покушавао гроф Меисдорф према ђенералу Шмиту. Али ово понашање ие излази из тога што сс Аустрија каје што је запалила Евроиу, већ из чињенице, што су италијански војници за1едно са савезничким одредима већ пркогдана сломили офанзиву, која је имала да челу неодговорно влада поново дигне угдед Х абзу земљи и да једна воЈ-{ бурговаца<

ничка немачка победа није вкпхе могућа. »Што се тичо сумеренске ак-

ди Италију — вели лист

РУбШ Н 0П0РАЗУШ Париз. — »Пти Журнал« доносп разговор са Маклаковом, руским послаником у Француској', који је казао, да је у интересу Спо-

разума да помогне Руси на, која нема могућно-ју и да не дозволи да пад-

Јачали пропаганду међу Чесима и Југословенима и да се већ оеетно осећа последица спора-

ску.« Игмеђу осталих - онда иам се. пружа| ства ? н Ф0К Килман је могукност да је изба-! п Р ззнао п т0 > Д а З е цимо из борбе. На тајустрија изазвала ћемо начин уништити;рат. И Д®ЈУ, ° Мителеуропи,; због овог деФетистнчК0 ј а отпор и хра-| ког ГОЕО р а очекује се брост немачког народа.| пад килианов. Знамо, да су Савсзници у последње време по- ^ Н Е В 3 ЈВ И Париз. — Аустро-угарски министар спољних по зз 7 ма измефу Италије ијслова барон Буријан, у Јужних Словенл. Алијједиом ингервју у службеда се до - ђе до потпуногјиом »Фремденблату« одгоЗ т спеха није довољна вара иа носледље изјаве пропаганда. Треба да члана енглеског ратног кабудемо лотпу т но спрем- бинета, лорда Милнсра, кони, да извучемо свакуји јс позивао Савезннке корист, чим нам се у- ! на морално јединство, ко-

се енглеско јавно мнење неће заварати Буријановим маиевром«. 1шзнГфронт Париз. — На француском је фронту још увек затиште. Војни критичари кажу, да :ће се скори велики догађаји одиграти на енглеском фронту.

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ

Цирих. — Првих дана аустријске офапзиве, кад су Аустријанци били прсшли Пјаву, бечки »Арбајтер Цајтунг« писао је ово: »Прећи једну реку, увек је предузеће прилично опасно и у рату маневрисања често се дешава, да се противник пушга да преће реку а онда се нападне на неколико. тачака. Ово није сада случај у Игалији, пошто то није покрегно ратоваље. Ипак у сваком случају, положај војске, која прелази реку, увек је кригичан, док врши ту операцију. С тога треба чекати — закључује лист—пре него што се доће до једиог дефинитивног суда о успеху аустријског маневра.« Лондон. — Један виши италијански официр изјавио је »Дејли Њус} 7 « да нс треба о-

чекивати сада једно нагло напредовање Италијана, јер би то ишло више у корист непријатељевих планова. Аустријанци располажу још са 20 дивизија резерве, то су знатне снаге, којима непријатељ може извршити још један велики напад на фронгу Азиага. Пошто је овај иапад вероватан италијанска команда неће се истрчавати, па да напредује. У осталом ми сада држимо положаје стратегијски боље да спречимо пут за Взнецију. Рим. — Ратни дописници објављују званично, да Аустријанцима стиже помоћ на леву обалу Пјаве. Исто тако иримећени су и батаљони нсмачки. Тврди

Ф Е Љ Т О Н ПАЖМВА Ј1РИЈАТЕМЦА — Сад могу путоватмјоба стаиа на првом спрату безбрижно. Јелена, ти си,станује по један официр. анћео. Доцкан је, ја идсм. Који је спд Маргин муж? ^вала, хиљадх' пута хвала! После овога, пријатељиве се растадоше пошто су срдачно загрлилс. Исте “ечери, госпоћа Ланриј отвутова позом за Поагије. По одласку своје мале пријатељице Јелена Бонк ср се збуни. Оне су разговарале и о

Један диван млоднћ, говораше мала љубоморка. Она је имала прилике да их види обојицу али увиде да су и један и други лепи. Ствар беше веома замршена. После дугог размишљања, Јелени сину једна мисао. — Пошто моју пријатс љииу, рече она у ссби, тоовоме и о оиоме а Мартајлико узнемирава понашај® била сасвим заборавила ње њеног мужа, значи да Да јој да нека ближа оба-!овај има лолско кретање и »ештења. На прво место!да радо посматра жене. Да а ме њеног мужа, које је кле изгледа ми да је мало г ' : '’Г 7 - јсдинпхт поменуто час, кадсам се псла уз сте‘.цн бете потпуно забора- пеиицс, офицпр из дсспог •ж.1д а јиш на већу нссре- стана, с којнм сом ее су

значајан поглед. Без сваке^њу, што је он наишао на сумње то је Мартин муж,;мене, која сам јој искрена

дакле ја ћу на њега саве- пријатељица. Ах! да је он

сно мотрити. Сутра дан, наша јунакиња беше више него икад удубљена у своје мисли, она је вешто испитала врагарку и од ње је сазиала да је официр на кога она сумња, ожењен и да је његова жена на путу. Дакле, немогућс даље устезање. И од овог момента оиа са необичном пажњом вребаше одласке и доласке несрећиог официра. Овај пак, било случајно или без своје вол.е често виђаше Јслсну и Јпоказиваше јој видне знаке Јдивл.ења и симпатије било малим услуж ностима било ватреним погледима. — Сирота Марта ! мишљашс Јелсна; доисти оиа

као онзј н.егов друг преко пута, друкчије би било. Оно је озбиљан и уредан човек. И, независно од своје вољс, лспа удовкца поче да сања овог паметног и ваљаног официра, који је учтиво поздрављаше на степеиицама и посматраше је плашљивим и благим погледом Јелена беше још веома млада и још је кс беше напустнла љубав. Самоћа није годила њеној бујној природи и она се само трудила да придобије душу и тело елсгантног победиоца. Задагак, који јој је дала Марта поче да јој годи, јгр иазећи у исто време иа

је имала права дп сумња у мужа својс приЈатељице, о»;а коцстатова да у срела, бацио па мсне један свога му.ка, но ср*. 1ип је за,она је V м.ил го...т«о п; и

лнка да сс сусретне са дубоким и оштрим иогледом поручника суседа. Овај јој поглед причањаваше бескрајно задовољстзо, оп је, у пркос самој љој, придобијаше и чараше. Сва њена симпатија беше упућена овом лепом официру, који изгледаше да је роћен ради љубави. На његов поглед она одговараше једним осмејком и враћаше се у свој стаи опијепа и са зажареиим лицсм. После четири дана од одласка Мартиног, враћајући сс у свој стан, Јелсна се сусрете лице у лицс. са иесташком, над којим она гако савссно воћаше надзор. Оиа убрза корак и брзо се попе уз степенице али је кемилостиви Жуан у два корзка стцжс. — Госиоћо! Гиспоћо! у-ј суди сс он, допуститс хги

да вам се преставим, ја вас обожавам и срећанбихбио да се са вама упознпм На ове речи лепа удовица се на једанпут заустази у половини степеница и хладно одговори : — Господине, рсче му оиа, ја немам право да се са вама упознам, ви сге ме удостојили ласкаве пажње али ја ћу вам биги веома нахвална ако прекинете са таквим понашан.ем према мени. У осталом, право да вам кажсм, ја пише волим да пас поштено обавестим да сам обећала вашој жеии, да пазим па ваше понашање за време њеног одсуетва. — Моја жена? промуца офицнр. — Да, господиие, ваша жена. Ми смо старе пријатсљнце из пансиона. — Н&ставиће се —