Народ
ПГ. 322
СОЛУН, ПЕТАК 22 ЈУМИ 1У18 ГОУ.
ГОДИН\ II.
БРОЈ 15 ЛЕПТА »Перод« излзатт сппксга данз по подпе. Штамиариј* се иалааи у улитги |"с?ЛГ1М/>?; орп; !'■. Нлпсник ГГРСТА Љ. ГУП.-ЈПТГТл
БРОЈ 15 ЛЕПТА
Рукописи се не вра-ћају.]
о]' Кзд се буде писала лолитичка и с т о р и ј з 1 словсначког народа, писац овс историје морас сс зауставити код дие личности, која ст г.ојпаила пре 23 годииа нз иолитичком хоризонту словсиачког народо. на личности, која је била демон споме нзроду, кој!? је отровао сзв јапни живот. Нз нарећење бечке владе бивши љубљански бискуп, кардинал Мисиа, морао је мсђу Сдовенцима створити партију, која би била у свему послушиа бсчкој политици, која би била препрека нацио* налној емаиципацији словеначког н а р о д а. Кардинал Мисиа основап је тадл »католичку партију«, којој је био потребан во-ђа, који би у свему одговарао за-
словеначком народу, која није поштедила пи обитељског живота појединацз, која је обеш'чашћавала спетиње сло ас-начког народа. Шустершић је био онај, кбји је онда кад се водила борба за словеначке средњс школе у Штајерској, написао у бечкој »Рајхспост« чланак, у коме се је питао: шта траже Сло венци у Цељу, који је. за њих »ст]>ана земља«? Шустершнћ је био о пај, који је после анекеије денунцирао југословенски покрет као велико-српску п р о п аг а н д у и ириденту, Шустершић је био онај, који је после сарајевског атентата позивао словеначки народ к оружју! Исто такав био ]е Шухтершићев рад у са-
|с папустити своју |таџбину и отишао У Беч, али ту јс брзо опробао ону легендарну нечахвалност Хнбсбургозаца; чнм је бечка камарил ) видела, да је пропао ШусТершић у свомс народу, да његрва личност не значи ништа више V лолитици, бацилч су га лред врата и Шустершић је отишао у Швајцарску, као изгнанкк, над г.ојим је један ч народ кзрекао своју пресуду, и своју страшну клетву. То је судбина јсдног човека, који сс је играо идеалима свог народа, који је продавао свој народ тућичцима, који мора сада као изгнаник завршити дане свога жииота. Витомир Јелеиец.
хтевима Беча. И Мисиа мој партији, у којој су
је нзшао свог човека, нашао младог љубљанског пдвоката д-р Ивана Шустершића, чопека без сваког политичког уверења, без ка-
руиунске фшнсије Париз. — Према информацијама из Букурешта, румуиека је скупштина једкопаспо изгласала адресу на престону бесед} г . Скуп-
се појавили млади, озбиљни и поштени људи, који су уепсли, да реорганизирају католичку партију у »словеначку пучку парти- Маргиломаи је изложио ».• — “ дин програм
Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Гсдакцкја је у улици Коломбо број !).
вс-ликог кнсзз, који из- з&довољство, али сс те-јпарламевтом, владом и суиоси питање о препо- ( ше изјлвљујући, да је дпвима. 1>'»ДУ Русије. О5разопа-;целл италијанско војска!~~~~7Г“~’" њсм Пров лзорне владејарнвезпна засвој фронт КУРС с^АРНЕ Н КРУНЕ треба усиоставити ред.и да ће Немачка на заа спободу. Не сме ссјпадном фронту доиети пред ничим узмакиуги-одлуку. само да сеистреби бољ-ј Полигичка ситуација шевизам. Бурцев дода-ј с М рачна; ово није час јс: влада ће. морзти да— пише лист — да сс приће Спвезницима, дајпредузимају гестови поњима настави зајед-ј ЛИТ0ЧКИ емели, дајма[чку одбралу идаспа- ље против Мемаца/на-
с НИЧ1
•е Русију.
ПрОЈ _Јрочито, кад се узме у Зобзир њихово велико Крф, 20. јуна. - Пошто неЗОДОВОЉСТВО, због тоће дан амерцчке независ-!га што морају скоро, ности -биги нарочито све-Јсами дт скосе теж -ну чано прослављен од стрпне рата, која се увећала Југословена у Америци, ко-'
нсуспехом у Италији. к&вдз У БЕЛГИЈИ Цирих. — Немачка влада доноси једну пест из предзји Југословенских за- ^рисла, према којој је фла стапа, Микистар Председ
ји пе лом цриликом изјавити своје 3:01,6 за слобо дом и уједињењем послав ши многа југословенска кзасланства да присуствују;
мански Савет донео одлу ку, да се генералиом гувернефу Белгије преда ма нифест, којим се тражи да се прогл.чси незчвксност Фландрије са сопственим
Лондон. — »Тајмс« пише: На страним тржиштима, придаје се лелики значај сталном падлњу вредности марке и круне, а на: рочиго у току последњег месеца, док је за исто времо фунта стерлинга очувала сзоју стару вредност па се чак и вредноет попела. Треба назначити, да је од почетка офанзиве вредност немачке марке стално ппдала на бсрзи у Амстердаму, Перну, Штокхолму, Христнјанији п Копенхагену. Првога марта је у Холандији било за100 марака 43,52 форинти, а садаје за 33.70 форипти. чсдна фун•га Стерлинга вредела је пре рата 20.40 марака или 24 аустријске круне, а 11 јуиа је бнла вредиост фунте сгерливга у Холапдији 27.80 марака или 48.03 круна.
нпк г. Паппгк упутио је Југословенском Одбору у Лмерици ог.у депсшу: Хитам да достапам нашој Југословенској браки која се данас прикупљају. око свете заставе ослобоћења и уједињења наших - штина ће оор.атити пажњуј Н Јф ОДа Н ајтоплиЈ‘е поздра- Рим. — Наша локал-|Непријатељеве дефанзипа великс финансијске ре-ј_ че ц РЛОГ цашег иарода с на конграофаизива, ко-Јвне организације на оформе, пошто се румунеки ове СХ рц И0 Океана и по- јој је циљ да отргне стала деа еектора биле
ИТАЈШЈАНСКИ ФРОНТ
дуг пење на две милиарде. ла-
рактера, човелд којијеју«. Подла кампаља, ко био у својим младимјју ј е Шустершић ин годинама Нсмац, доцни-| С ценирао против Креје највсћи атеиста, а на' нарећење Беча постао је кајвећи ултрамонтан. Једино обележје његовог карактсра била је неприродиа грамзивост за новцем и почасткма, за новац и за орден продавао је себе, своју партију и свој карод. Чим сс појавио Шустершић на чслу католичке партије, почела је она стргсна политичка борба, која је троЕала сав јпван живот у
ка, његове закулисне интриге против Корошца само су карактсристика његовог полигичког рада. Али није то дуго трајало. Словеначки народ скинуо је маску
ИЗЈАВА БУРЦШ
Штокхолм. — Револ у цио н а р н и социа л и ста Бурцев, иоводом вести да се вслики кнез Михајло ставио на чсло против бољшевичког покрета са ћенералима
проданој души аустри- Алексијевом, Корнило-
ског плаћеника, који је морао напустити сва
вом и Каледином, сма тра, да је њихов топли
места, која му је у о- патриотизам дозољан
билатоЈ мери иоклањала бечка камарила за
да буду у стању заједнички се борити и спа-
су још |аке и дозвољавале су Аустријанцима, да дзју огорчен отпор.
дела које доделила.
његов ефијалтски и хе- сти Русију. Сии емиростј>атски рлд. Пред;гранти морају са задогњевом народа морао вољством прамити аиел
мобо изражавам нашу но- непријатељу крајње ипоколебљиву наду да ћефице брдовитог сектора слапне заставе развијене које је био заузео 2 јуданас тамо ускоро залепр- нл, започела је 12 јуна!Акција је била поново шати се у нашој освекеној са заузимањем брда предузета 17 јуна у 5 и уједињеној Отаџбини, а Вал Бела и наставилајсати. ко сви устрајемо урздунајсе. 17 јуна са заузећем; После пстосатне артиостварењу величанствспог Кол Ррсо и Кол д* Б тљеријске припремс у нам је историја келе који се надовезујујдесет сати наша јс пе'са Вал Белом. Итали-јшадија пошла на јуриш јанска команда изводи и за пола сата заузела сада делимичну акцијујКол дел Росо. Кол д‘ на сектору Грапе, да Екеле давао је дуже би осигурала све од- времена отпора, али је бранбене положаје овог* важног горског масива. У јутро 1() јуна извршсн јс напад на Вал Бсла и у исто вре I'
Цирих. — Бечки дописшш » Ф ра н кфу рте [) Цајтунга« пише, да се сада превише запостг вљају елемеити верни држави. Додаје да јеЈ неуепех надесној обалијме на Кол дел Росо Пјаве, сасвим природ-ЈКол д Екеле. Само је но, изазвао велико не- Вал Бела била заузета;
бно узалудан сааки нспријатељев отпор пошто је и Кол д‘ Екеле ускоро пао у наше руке и остао у нашем поседу. Лондоп. — Један доказ о тсжини аустријскп пора-
гк де копдсм:
Ф Е Љ Т О Н
Л 0 П 0 в
1
— Кожем вам, се веровзти. — Та пркчајте.
будаласто у малој собицн, ма. Певали смо на сав глас која је била уз атеље. Сп старе песме, песме које су риел, слефима иа зсмл.и, а некада певати стари ратс ногама иа једној са г олици,-иици велике армије.
говорио је о битци, препирао се о упиформама царства, и уставши изненада, узс из < нојс велкке скр њс једну погпуну хЈсорску упиформу и обуче је. После тога присали Л Поатееиа аа се обуче у гренадпра.
иеке ми Оп продужи: »Дакле мк 'емо вечерали тога вечера јкод сиротсг Сориела, да— Хо4у, врло радо. АлиЈнас покојног, најпомамније потребно, пре свегн, да јег од нас. Било нас јс с Еам погврдпм, да јс моја.мо троје: Сориел, ја и .1 прича пстинита усзииа де-!Поатвен, мислим, али нејдли пошто се он одупирао, таљкма, м;како да изглсда|могу да тврдим, да је башј., и га шчепамо, и, псште »евероватнп. Само сс сли- он био треки. 1 оворим, рл се свукао, мк га уаучсмо } !:зр« исћс изненадити, на-':»’ мите, о маринском сли огромну униферму, која г .1 рочито стари, који су по-јкару Евжену Л Поатвен, прогута. знавалк ту епоху бссних!такофе покојном, а ие о; Ја се сам прерушим у испада, елоху V којој јела-јпејзажисти, живом н пуним: КН расира. Сориегл, нареди *рдијашки дух жосио такојполета. ,д.а извргаимг) једаи Сложе јако, да нас је посећивзсј Казати, да смо печерали ци покрет. Затим узвиклЈ: члк и V најтсжим околнос јкод Сориела, значи, да смп »Пошто смо вечервс вој тима. били накресони, само је ЈГничнне, пнјмо као војни-
На једанпут, Л Поатвси, који је остао к поред свега господар себе, ућугка нас, затпм, после тнглине од
ши.езно отвори врата 0 1 атељеа, н цела армија у)зе на сумњиво земљиштс. Кад бс-смо усрединипростране одаје, нагомилане огромиим сликама, намештаЈем, чудноватим и нео чек: ваним предметима, Со-
нсколвко секунада псчс ; о- огг л н- ** ре.че: »Ја сам гснерал. Одржимо један ратнк савет. Ти, кирасиру, ти
И стари уметиик откорачи једну столицу и седе.
Поаткен очувао свој разум. чине.« истипа мало поквашоп али Пупш је био упаљен ), прогутан, затим се по други пут пламси подиже изнад једног суда нуног ру-
Ово се догафало у собшјош светао. 1>или смо у то за обед једнога хогела ујвреме млади. Опружени по &шби8ону. прсстирци, прспираемо се
лугласно: »Увсрен сам, неко иде по атељеу.« Сорчел устаде, како је могао ч узвикпу: »Лоп- »! каква срећа.« Загим кзнен.-дно, лапсва Марсел.езу. »С оружјсм графаии !с< И бациеши се на једну збирку оружја, ои нас опреми, према нашнм униформама. Ја сам добио кратку пушку н сабљу; Л Поатвен, јгдну огромпу пушку с бајонетом, а Сориел, ие могукп дк иа*ђе што му треба, узеде један окован пкштољ и задсну га за појнс и једну секиру
пмаш да пресечеш иепријатељу оступпиау, то 'јест да з&кључам вратв. Ти
ч главу ударцем сгкире. Грешка је признатз, генерал командоЕа: »Бј г димо разумни,« и операцнје поново одпочеше. Најмање дводссст минута претресани су свп кутци у скривена места у атељеу, али без чспеха, кад .1 Поагвену паде на памет дн отвора огроман долап. Био је мрачак и дубок, пр} г жим руку у којој је била свстиљка, и устукием у-
рснадиру, ти ’ћсш ме пра- препашћен; јсданчовек био тпт.ч.« " јс ту, жив човек, кпји Изврших нарећење, затим се придружих главнини трупе, која је вршила извифање. У момспту, када сам их сустигао, иза једпог ветиког ааклона, одјекну стрвшаи тресак. Притрчим ноеећи увек у руци свећу. Л Поптвен пројурио крозгруди бајоиет једној лутки,
којом је замачнвао. Затим'којој је Сориел одсскао
ме је гледао. Одмах, затворих долап лојјто сам Д1!а пута окрепуо кључ, н одржасмо нрви ратни савет. Мншљења су била врло подсљења. Сориел је хтсо да димом угушимо лопова, Л Поатвсн је говорио да га ухвагимо кад буде измучен глаћу. — Свршиће се —