Народ
СТР. 2
ких по ожаја, на који-|Француска јс влада одуа се Пемци счајнодр-ликовале официрским же, да би Ш 1 ИТНЛИ по- орденом Легије Части следље 1 [>упс ст«оји\ ве 1 иког инд}етријалца труп,Ј које још имају;Луја Ренолта. измефу Пне и Веле. Интересантна је мотивација овог одлико 0 ИЕМАЧНОИ ПОРАЗУ ваља: „У велико је до-
Пврв; »Пор.ЧЈ
ша дан.
- прииео разгштку фао»Јан« пише;јр Ика> ко ј е р 0 де на на п 0в( ** ава ; оружа њу војске. Пн тре-ј Преневши затим своV ТОЛИКО С * у ЈУ активиост на поље з; ' еамољубл.с 11е_ |изрг1 де топова, гранатејнемачког Јпливаод Ела иа Ј тежи - ' и аејштанских мотој)а|дИЕостока до Волге.
успео је да лронгЛје, у | Штокхолм. саврши и изради лђкс тенкове, чији дола-
Нем сс из даиа у 6(1 да Оудс тљиввји маца, јс дарац ванела енглсека вој ека, о чијој је војничкој мпћи кајзер говорио с през рсп <-м. : зак на бој>5 а поља силКиглеска јс имровизира-; ла војскл’ која се пежбнла! под ' ил шчаним зрнпм.| и гранатама. Данас ми видимо и канадске трупе, где нијс ни постојала за врсме мира војска, како пробијају нсмачке ровове.« »Либерге«; Пов пролом, који су пзвршили Енглези на
БОЉШЕВИЧКЕ МУКЕ Шгокхолм. — БољшевИЧки листови испитују околности под копоставида је противјјима се воде борбе у “"Сибиру и признају да је црвена гарда много
ницвма, који су пошли из Владнвостока. Комуникације између Чеха у Сибнру и оних који оперишу на Волги, ус
в л а д а у
бол шеричка Омску. Успостављање источаог Фронта даиас није оише утопија. Савезници морају захвалитичехосдовацвмазаугушење нденбурговој линији, е велики и чини потЛодном. Она нобеда адобијена е;;мо храб1 ? већ и неодољивом ј, да извршс једаи маневир који је сјајно успео.« врло бсду није рошЈ гиагс
I РЕТНО ОДЛИКОВАЊЕ Пприз. — Према једној уредби ипдустријалцима се за време [)ата не смсју давати одликовања. Али је ових дана учиљси изузетак.
но допринео храбрости наших војника.и
КЕИАЧНИ МЕТОДК
Лондон. — Гувсрнер западне Лфрчке, ЈЈорџ поднео је свој иаввштај о немачким методама у коло нијама. Онај л.шештај азноси неоспорпе чтшснице о пљачки, убиствима и злочинима сваке врсте. Племена која су била подјармљена Немцима искорсњена су. Тако, племс Херероса, које јје бројало 10.000душа, спало јс на 15.000; Хотентоти од 20.000 на 0.800, а БерЈдами од 30.000 па 12.000. Гувернер Трот издао је нарочито нарећеље да се искорене сии Херероси. Уроћеиици са ужасом одби јају сваку идеју да се врате под немачки јарам.
ДОГАЂАЈИ У Р У С И Ј И
Рим. — Сибирска је »лада у Омску дошла у везу са члаиовимз старе рускс амбасадс у Риму. Лмбасада је примила први телеграм из Омска, којим сибирска тражи обавештење, какви душевно располо жење влада код италијанеке јавности у погледу против бољшевичког покрета и успостављг.њу руске државе. Како је Јознато, амба-
Нови револуционарни одбор, који се образовао после обарања бољшеви чког режима у Баку, сакупио је све представникс Лењиновогре жима загедно са црвеном гардом и, укрцавши их иа 14 бродова, отправио их у правцу Петровска, на КасаијСКОМ МО[)}'. Провизорна војничка диктатура, састављена између морнара, револуционарних социалиста, протествоаала је против ове мере и послала два торпиљера у потеру за бродовима. који су већ били на путу. На удаљености од Г> сати у Баку торпиг љери су достигли бољшевике, позвали их да се врате, али комесар Шауман је одбио. После читава два сата чекања Шауман нијепроменио своје држаше к торпиљепц су Испалили јЈеДбг! топовски мстак на бродове. Убијен је један бољшевик и неколико их је рањено. Затим је с.вих 1-1 бродова одведено натрагу Баку, где су сви бољшевици сада у затвору. Цирих. — Краковски да се
ну листу« бегунаца и оптужује батаљоне из Сарапула и Врензелинског. Лондон.
НАЈНОВШ ВЕСТИ — ВоЈја
’т- , Прокламације Чеха^енглсских радника Хендеморалишу јако баљ-!дерсон пише у „Дсјли шевичке трупе. Листо-.Њусу" да ће конгрес — хавезничких социјалиста ставити До знања
ј- _ ви жигошу издају, кослабија у руковању пу-1ја се развија чак и мешкама и артиљеријомјфу официрима И војниод Чехословака. Даље цима из летонских пуговоре о великом де-^кова. »Правда« позива, Јсртирању војника из подофицире и сељаке да'неће никада примити црвене гарде. |уђу у војску и да не би био за»Правда« издаје »цр- мене официре.
политичким круговима централних сила.дасавезнички социјалисти
ЗВАНИЧНН ИЗВЕШТАЈИ
амбасадора и Петрограда и Москве. Сада Руси, који се налазе у државама Спора»ума, са поверењемпрате дога’ђаје, којисераз-| ви Ј а ЈУ У Сибиру. |л нстови Јављају Лоздон. Нарочигн еељачки устанак' про
допнсннк »д-.јла Мела««! ширио на ј ужну у кра Јавља .ш Харбина. да'ј ину ЖелезИица Волооо иојначка снтуацнјај че ј ска _()д еса у рукама / Сибнру тако драмат-[ј е устаника. Саобраћај '* 'измефу Лавова и Одесе
скн промецила, да то уираво ачгледа невероватно. Бољшевици, који су се одупирали чехосло-
садори ГуСИЈС код Др-[вачкем трупама пуков жав;; ( поразума, кад сујсика Гајде, источно од бољшевици уграбили власт, држали су коп(ј 6
оен
цијУ, на којој су
Бајкалског језера, дали су се у паиично бегство и растурили су се
ли " ' ч ’ да неће ла све стране и тако се нрн «п.;,ти бољшег.ичку^ириближава историјски I. .. . 11 од т« ;'*а Вре- ! шс. кадаЛ-.е сс ове чемгиа била ]е 1 .р<.аину- хословачке трупе саста-
та свака пеза измсћу'
ј 'тл са својим сународ-
још је могућ само преко Броди-Кијев.
Дневне Вести ПРЕСТ0Ј10НАСЛЕДНИК У С0ЛУНУ Јуче пре подне допутовао је у Солун Престолонаследник Александар а по подне вра1 ио ее на фронт.
ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ У преДелу Сен Кантена Французи су јуче пред вече заузели Кси- 1 њи Л< -Гран и задобили нових заробљеника. И сто ч н о о д Ел ете, преко ноћи је непријатељ вршио жестоке против нападе. У пет разних маховасломили смо напад испред наших нових иоложаја ееверно од Алмана и источио од Мајура Моази. Непријатељ је претрпео тешке губитке, а није постигао ни најмање успеха. Французи су задобили терена западно од Кзи и северо западно од Ваји.. Један нспријате.ћеп покушај Д 2 прсЈје Велу КОДтоншери пропаоје. Француска су извидничка одељења продрла у непријатељске линије северно од Суена и задобила заробљеника. 23 сата. — У токудана Фраицузи су појачали своје напредовање
мир који не Ои Оио за снован на демократ ским принципима. Париз. — У Квиан ле - Бену састао се Таке Јонеску са Паши ИаД је одбијен и не-јф ем и цровео је у раз
пријатељ је оставио у нашим рукама неколи ко заробљеника. Енглеске су трупе из врдаиле јутрос локалну операцију северо западно од Ла Басе И напредовале на Фронту вд 4 к.м. до села Ри Ди-Маре н Турул(?) Наше су тру пе задобиле 100 заробљеника. Непријатељ је мало доцније нзвршио контра напад, али је после же стоке борбе бИо одбијен. АМЕРИЧКИ КОМИНИКЕ Одбили смо четири непријатељска покушаја да уфу у наше лини]е ка четири места у Вевру и Вогезима. Ништа иажније сем артиље])ијске активности у Вевру и у Алзасу. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Арти.неријска активност. Источно од Гарде, у Вал Арса и у пределу Монтела наше су батерије осујегиле непријатељево концентрисање ватре. На улазу удолинуСерен
са шиме два
источно од Есињи-Ле-Д 1606 ? 110 ^ рапа) неприГран као и на висорав-4 ател> Ј е п ов° во покушао, на мајура Моази и за-, али без успсха, напад на
добили заробљеника. Шива артиљернјска борба у нределу Сен Кантена и северно од Ене. ЕНГЈ1ЕСКИ К01ШИКЕ У току јутра шкотске су трупе потпуно заузеле Мевр, савладавши отпор једног дела непријатељских снага, које су још држале село. Јутрос после жестоког бомбардовања, непријатељ је извршио један локални напад на наше положаје, северозападно од Алиша. На-
наше истакнуте положаје, Био је одбијен са гјоитцИ' ма и оставио заробљеника у нашим рукама. На северним обронцима Монфенера једна наша па трола напала је изненада па једно непријатељско о дељење и натерала га у бегство, задобивши неколико заробљеника. Једна наша ескадрила а ероплана бацила је са успешним резултатима преко 1000 кила бомба иа арсе иал у Пуљу и на бродар нице и слагалишта на острицу Маслиик.
говору сата. Париз. — Сенат и Скупштина су усвојили пројект о новом зајму. У току дискусије у скупштини, мини стар финансија је ивјавио: »Ми хоћемо да, кроз најкраће време, ослободимо нс само нашу територију, већ и територије свих народа, који су иод јармом централних сила. Париз. — Јављају из Вашингтона, да је умро бивши јапанеки министар спољних послова, бароц Мотоно, Париз. — Вилсон, одговарајући на Поен-; кареов телеграм, пово-‘ дом последњих американских победа каже: »Ја потпуно делим Ваш осећај поноса што француске и америчке трупе у заједници делају што су допринеле за ослобоЈјене територије протеравши непријатеља.« Вашингтон. — Америчке бродарнице, од априла до августа, спуствле су у море 1100 лнфа са гонажом 3,232.358. П а р и з народног посланика Абела Фсри, број француских посланика, палих на пољу части, износи 14 и то: Гују, Су, Нбртије, Шевију, Дик де Ро, Бернар, В[)ике, Тајанер, Рејсол, Дименил и Фери. Париз. — У четвртак по подне, у току дискусије у Скупштини о емисиЈи четвртог зајма, министар финансија Клоц, изјавио је: »У
току последња три месеца нисмо тражили од Француске Банке никакав аванс, док смо, напротив, исплатили банци 144 милиона.Наш народ чини огроман напор. Што се тиче нашег курса, он је свуда скбчио, док је међутим немачки кУрс пао. Зајам који вам подносимо на одобрење, биће зајам за ослобофење, за ослобођење наше територије, од које се сваки дан враћа отаџбини по нсколико делова. Рвм. — Председиик римеке онштине, кнез Колона, отпутовао је за Лондои, да врати поссту лондонском лорд меру; 11ариз. — Четврти зајам слободе одобрен је у снупштини са 481 гласом против 3. Затим је одмах пројект диску гован у сепату, који га је одобрио са 220 гласова, против 1 . Берн. — Према извештају парламентарног пододбора за обновљеље 1'алиције опустошене ратом, утврђено је више случајева злоупотреба, почињених у министарству’ привредс. Штета конегатована, износи једну милијарду.
СРПСКИ ИЗВЕШТДЈ 8. септ. 1918 г. На дан 7 септембра наше продирање на север износи преко 20 км., наше трупе налазе се на неколико километара северно од Кавадараца. Сем те вароши, ослободили смо овога дана Смрћујјош 15 села; 12 пол>ских топова отела је наша коњица од непријатеља. НОВЕ НЕМАЧНЕ И БУГАРСНЕ ТРУПЕ НЕПРЕСТАНОПРИДОЛАЗЕ. У своме повлачењу Бугари пале селаи пљачкају и иначе сиромашно становништво и ако су увек претендовали да је Маћедоннја чисто бугарска област.
ПОДЛИСТАК МАРКИЗЕТА Роиан од Фелис).; аа Шансора —
15
кокетне и брижљиво неговане са ружичастим нок,-
ма
Да ли ће ова видовига млада жена бити у стан у да евојим успавалим рукародвгне мало копрену будућиости? Онн свакако наје била у ;огу 1. ности да иара. н људговором оно што је| а иазрела ове ноћи у чатан.с беше парадокс Жан заустави на својим прстиости ц мра у. Барзак ЈКака Русо-а, који беше.ма правилних чланака алн усиљан&ша да пронаће ; .шао одјека у једном Нал-'који су се завршавали наоио што је мож-јзаковом ромаму »Чича Го-јлик на хируршке спатуле. је гласило: И окренувши руке он го- ребно, да|тово пренеражено спази
>ало
тима, своје руке којима је грчевима од главе до пете. господаЈ^ио н.е) ов здрав ук. Барзак опружи своју десНа један мах Барзак се у- ну руку да би умнрио ову дври руком ио чел. Беше нежну душу, која се на онашао крајње пвтаи.е, ко- вај начин букила кроз усје ће ноставити Вене. То павано тело. Поглед му се
!ријо« — оно |ЦО-јкад би било потребно, датово
Да ли би ја убио ман јстано; да би га умирио он га, који бар једном у свом стави своје прсте на њено животу није помислио да чело. !убије Мандарина? И ко је А! Дакле и ја бих убио тај, ко се не би корастио Мандарина? Како? приликом само да зна да Вар ја да будем лопов, не ке бити кажњен? убица! и ако знам шта биј У лампи беше догорео ме очсчсивало: робија, ги-зејтин и она поче шкиљилотина! Дакле ја бих убиојти. Хитно сс даде на по-
дарнна, Гене? Убво би га. Једва чујан и са неопи саном муком одјекну овај одговор из грла младе жене. Тело у Гене затрепери и почс се увијати као у
питање : Да лијчовг
I,
Мандарина и ако сам све-| стан да казна постоји; био би дакле толико глуп да поведсм борбу са друштвом, борбу, за коју унапред знам да је изгубљена. Уосталом пре свега потре-ј бно је да ми се на путу створи прилика. Где је о на, где ће се и кад ука зати? Никад се она не указује,
могадш: пооаги на-'своје длаиове несразмерно^ 1, с 1 «г. а ; био у I« 1 мери ! с..сдш;ком једнога лица, к 0 -велике према ручној дрш- па чак ако се и укаже она сс дочспам њеп ваг и- га микада у жпвоту није ци, и у страху изазваном важи само за будале и глуI? А.тг, ие, то је ап-љмдео, о комс никада ниш- сигурно услед прсвсликогртаке. Поче се смејати пре'. Ја не 6г х н) тадгг га није ч\о а жоје
сгањ\
,ки- умора он се уплаши да зриво. Ја сам и сувише ин-
а ј 3< -*-'0 у најудлљенвјем кри-једног дана оне не учине телигентан да би се
јју 1 шне, само притиснути нсшто нспоправимо, 1 * да оно ум- што страховиго. не 6и «о Меф)тим тсло њсгове мс
дуже
не-'забавио овом идејом. Чак и да уоијсм Мандарина не бих био гори од
у трссе дрхташс још 1 нчфе- ( оста; 1 ог свста. Има ли то-1бс
сао да пробуди Гене из хипнотичног сна. Отвори јој упола очне капке и млада жена, склопивши их одмах брзо' и мирно преће из овог сна у нормални. Лампа јс једва осветљавала собу. Он јс уврну и лђ;ке у постељу. Тада на један пут у мрклом мраку, учини му се да види не на зиду већ на одблеску, који јс бацало огледало на камину, једцу светлу руку, која је лагапо исписивала реч: убица! Уморне душе и сломљена гела Барзак управи свој иоглед у ту руку, која исчсзс иего као н реч, коју лнс исписала па завалин-
ши се у постељу промрмља: »Обично привифење! И сувише сам бдио, ла ми јс мозак преморан. II ПРОБЛЕМ 0 МАНДАРИНУ Било јс то у једној париској пивници. Говорио је један млад репортер, један млади репортер, који беше прошао скоро целу Квроиу, њушкајући својим финим новинарским носом н \веку вези са најсензациоиијим дневним новостима. Био је духа веома схватљива али без велике дубине. — Чини ми се да се као ругаш руској химни? Ја то никад не бихбио устању да учиним. — Али зашто, Монтале? Да ниси којим случајем г.остао о з б и љ н и ј и за те ствари ? Онај, који се на овај начин иодсмснаше бсшс бип!ши профссор а сада нови-
нар Подап. Имао је сократску главу, проседу косу, које му је давала изглед педссстогодишњака, коме живот беше прошао у борби, мукама, више маењ изгубљеним биткама. (Наставиће се) МАЛИ ОГЛАСИ Чисти восак Продаје се чисти восак приог квалитета за цркве у радњи Браће Петракоглу, Вардарска Капија, улица Св. Параскеве. Продаја на велико. 11—20 »ВОЈВОДИНА« Под врло повољни.ч условима, у најживљој Кгнатијевој улици број 282; услед слабости сопственика, предаје се са целим једиком ресторан »Војводина«. За погодбу упитати у истој радњи. «4—3