Народ

СТР. 2

кови су јурили, Немци су дали врло слаб отпор. Американци, развивши се у стрелце, следили су тенкове. На једној тачки, где су се Американци већ туклв са Немцима, изненада им је почела да пада киша.митраљеских и пушчаних зр на с бока, али тенкови и артиљсрија брзо су окренули правац и Американци су напредонали сасвим мирно. У седам сати ленкови су исчсз-чи у копрени малих облака. Немци су давали Американцима слаб отпор. Оче видио је да је неријатсљ одвукао своје глаине сиаге по.шди до друге лнније, ко је ■ће бранити, ако буде могао, са извссном упорнош4у. с друге стране остварењем овог пројекга, у ма-ђарски би сабор ушао знатан број југословенских посланика, што би довело у опас

ском финансијском комисијом, да ради про јјект о образовању јед не војске од У8 дивизија, то јест 1 милиона и НОО.СИХ) људи. По-

ност мађарску превластшто број људи, који су у политичком животуЈсзда под оружјем. из-

У БУГАРСКОЈ Цирих. — Потврђује се вест да у Софијивла да ужасна паника услед страшног пораза бугарских трупа. Властн предузимају енергичне мере да би се одржао ред у земљи, што је отежано крајњим деморалом у војсци. У вези са овим вестима јавља се, да је неминовна абдикацпја Фер динандова у корист Бориса. територија ко]е припадају круни Св. Стефана. Сем тога оцепљење Далмације од Аустрије изазвало би у Бечу дубок утисак и неизлсчиво нерасположење. Због тога се сдусгало од пројекта са Далмацијом и дошло до закључка да се зсмља ма круне Светог Стефана присаједини само Босна и Херцеговина. оЦајт« дознаје, да су услед овог питања, ко-

носи три милиона и 200.000, то -ће бити потребио додати један милион и 000.000 нових рекрута, који ће се у зети из два милиона и 700.000, који -ће се по звати на оеиову нозог војног закона.

Његовом Беличан ству Краљу Рим Честитања која је Ваше Величанство из-

волело упутити ми по ]е Векерле жури да при-! в0 Д 0М победе к ју су всдс крају, избиле ве-,°Д неле српске трупе лике несугласице у кру- П °Д командом Наследгу за|‘едничке аустроу- ника Престола дубоко гарске владс, што ће С У Д и Р н У ла и зах изазвати кроз кратко| ваљ УЈУ'^ и Башем Вели

врсме и мађарску министарску кризу. Векерле ће поднети оставку.

АУСТРИЈСКЕ ЛУДОРИЈЕ Цирих. — Са великим интересовањем аустријски и мафарски политички кругови прате путовање грофа '1'исе у југословенеке земље. Тиса, који дели Векс])лово мишљење, пре 16 дана је отишао са фронта, да посети важне политичке центре југословенских покрајина и да конфсрише са нај упливнијим људима појединих земаља и по-

јсдиних странака. Од' резултата ових разго вора зависиће и званично држање мађарске владе према гледишту Беча. »Најес Винер Гагблат« каже, да је прва тачка маЈјарског гледишта била сједињсње под круном Св. С гефана југословенских зсмаља Хрватске, Славвније, Босне и Херцеговинс и Далмације. Али

„Х0ЋЕ-НЕЋЕ“... Париз. — О пристизању Американаца и о немачким невољама због тога, »Матен« пише: Од априла 1917 до феб руара 191,4 немачка је ш га мпа стално писала: »Аме риканци неће доСи«. Од марта 1918 до прс неколико времена ублажила је тон: »Американци ћс до ћн доцкан«. Данас, наЈЈад, формула ј с сасвим понизна: »Американци, којих је много, тешко Се се снг|бдевати!« Немачка је штампа тврдила да у француској има 300.000 Американаца. Да, 300.000 Америкаиаца искрцава се сваког месеца! То јс 70.000 људи на недељу. Ц док »Фелднебел« оде па седмодневно осу-| ство својој драгој Гретхен, његов мир је иокварен мишљу, да -ће по поврагку у |јединицу, пред собом н.тћи новнх 70.000 Американаца.

чанству молим га да прими израз ВИСОКО! поштовања које моја војска и ја осс ћамо за храбре италијанскетрупе које се боре раме уз раме са нама зз ослобођење Србије и за триумф ствари Савезника. Петар Његовом Величанству Краљу Србије Молим Ваше Величанство да прими мо|ја најтоплија и најискрснија честитања за победу коју су однеле српске трупе и за велико јунаштво које су\су у рукама Фран оне показале лод ко-;цуза. Французи су јмандом Његовог Кра- прешли пут Сен љевског Височансгва|Кантена — Ла Фер.

НЕЂЕ СЕ ВИШЕ ЧУТИ Париз. — »Њујорк Хе ралд« говорећи о репре салчјцма пише: »Теорији о репреоалијама противе се они, који својим очима нису видсли сграхотс, којеје чинио завојевач и које ми нећемо никад заборавити!

Го је злочин, који^е Не мачка испаштати дуго година. Овај немачки олош 1је тај, који онемогу-ћава мир. Оног дана, када ми будемо држали под ватром наших топова рајнске ва ])оши, глас папин и њему сличиих нећесевише чути у хуци !«

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ --*■**♦ФРАНЦУСКИ КОУ.ИНИКЕ Јборби заузели бр СеЕерно од Ене, Кивле, које^ су

Јгчница и у пределу јужно од Берата, наша су одељења имала жестоке борбе са истакну-

тим непријатељским Ј дељењима и савлад«. ши их заробила су двј официра и 52 војника,

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

преко ноћи смо про дужили гоњење не пријател>а. Заузели смо шу-

Париз. — Пашићјеза време бављења у Паризу изразио наду, да неће бити говора о миру, пре него што централне силе признаду своју кри аицу. Што се тиче признања независности државаЧехословака'и ПоНемци упорно бра-, љаК0) од С тране Спора

нили. Француске трупе напредујући више

муПинон и сткгли ка северу, заузеле на Елету на томе С У оело Сешолт и сектору као и ис точно од Шавињо на. На фронту Осте т ИЈавон, нспријатељ се снажно одупире напредош.њу француских група. На фронту Шампањс, одбили смо јучеја-1 ке непријатсљске против нападе. Француске су трупе поново предузеле иаступање северо источно од Гратеј, и заузеле вис Белви. . 23 сата. — У пре делу јужно од Сен Кантена, наше су трупе напале на фронту Ирвиљер Серизи. Немци су после енергичног отпора одбачени из ова два села, која

напредовале 2 к.м. с оне стране села, у правцу Шалран жа. Више на запад Французи су заузели Ардеј, Жонфо сел и Вие и пома кли линије на иви це Ора. Лево наше су трупе продрле у Сент Мари-а Ми. АМЕРИЧКИ НОШНИНЕ Наше трупе стално иаилазе на енергичан о т п о ]) непријатељев. Изме^у Сиержа и долине Ене непријатељ је извршио снажан против напад, који смо одбили. ЕНГЈ1ЕСКИ КОМИНИКЕ Јутрос су енглеске и |аазеричке трупе прешле у напад северо-западно од Сен-Кантена. Бнтка се пренела. на цео Фронт од Сен-Кантена до Ска рпе. Јуче смо напредо вали на висоравни севе-

Наследника Престолау херојској борби за ослобођење српске отаџ бине и неизбежни триумф савезничких војсака. Емануел

САОПШТЕЊА Финанеијска Делегацији у Солуиу по.иша, да јо.ј преега-

То је 10.000 на дан или* не ,, - 1н ссЈавн пошчљалац нов■120 на сат, односно 7 на' ца с п6а,,,,ом н « б Р- 1,)У1а 1|а !адрес\ : »Јелени Плонка 1>ели1. МИ ПV Г ) 1 г. ’ ‘-СтоЈакошјЕ. кројачицп \ Ћа'ковицн.м АМЕРНЧНИ НАПОР | Јово п Никола Радошсвпћ до• _ 'бровољци да сејаве Јовану МиПарИЗ. — Из Њујор- '.вуп1\ болеепику .*> фраи. бол. ка јављају »Матену,« 6 днвиаиона, 23 барака. да је начслник штаба' Ллскс ‘" 1Да Р мар.авнћ каји је пмеричке нрховне ко-' ЈОШао " 3 ф Р а ' ,иУП<1 '\, да јави 1 » 1 лг своју ад1>есу Мплан\ Марапиманде, ђенерал Марк; 4у Ј ТШ 10 р рафу бр . п . изјавио пред сенатор-,———-————

До сада је изброја] но 500 немачких, заробљеника. Изме 1уу Елете и Ене француске су тру пе данас напредовалз 2 километра с обе стране ЈЛмен де Дам и заузеле Парњи — Фклен, Фи лен и Остел. На фронту Шампање француске трупе, настављају ћи нападе постигле су важпих ре зултата. На десном крплу осЕојкле су Буконвил ипрохпирили својеположаје северно од овогјГччкште. села. ЗападноФрај УАлбанији. - При

ро-западно од Гоаелила. На овом смо сектору јутрос поковили напад. ИТАЈ1ИЈАНШ КСШКИКЕ У Маћедоивји. — Према последљим вестима, наше су трупе при свом енажном напредовању преко масии Баба планине морале еавладати нспријатељев отпо]), к» ји је покушао да да V пределу западно од Крушева. Упркос отпора јаких заштитница, с обе стране пута Крушево Црск, који се јужно од Сепа спаја са путем Бнтољ Кичево, наше колоне живо продужују наступање на целом фронту заузев пи Прибилце и

нцузи су у живојјнзвиђањима у долини

зума, Пашић је изјавио да Споразум такођетреба да призва Србији право на ослобођење своје браће и ва уједињење са њима у једну државу. Тиме би бале уни штене интриге аустријске против уједињења Париз. — Министар епољних послова Пи шон приредио је банкет у част Гомперса. У свом говору истакао је име Гомперса, уз Вилсоново, која су оличење борбе до краја, «а ослобсђење народа. Рим. — Јуче је наша аргиљерија ућуткавши непријатељску, концентрасала јаку ватру на висоравни Азиаго и на левој обали Пјавс према Монтс лу и на сектору Кортелацо. У пределу Мори и П.има ди Вал Бела осујетили смо нападе непријатељских јуришних патрола. Амстердам. — Дописник »Телеграфа« са холандско белгијске границе јавља, да је уелед панике, која јеј захватила немачке трупе г.ри повлачењу на западном фронту, врло велики број немачких војника побегао у белгијске шуме. Власти немачке су прину1>ене, да органвзују праве потере за овимбегунцима. Ловдон. — Комен та ришући последице са-! всзничке победе у Па-' лестини, »Дејли Телеграф« каже: »Дејство, које ће победа у Палестини произвести у ситуацији на Истоку, вероватно ће бити нрло велико. Најважнији резултат ове победе јесте, што смо ослободили нашу нојску у Палестини, ради употребе, где буде било нзјцелисходније«. Париз. — Из Тјенчит |јављају: 1900 аустро немач-1 ких заробљеника, које не Чехословаци, покуша .18 су да прсђу кинеску Г рЈ ницу, нли су их спречи« кинеске трупе, По свршЈ ном епоразуму, зароб.^ нипи су пристали да пре. даду оружје. Парнз. — Данас је сЈ нату раздат тскст захтец којим се тражи одобрец* да ее против сенатораК бера поведе истрагу због веза са непријатељем. Париз. — »Ган« п}>егледу дога-ђаја у ме сецу септембру, ковста тује, да су централн« силе прииуђене искљу чиво на одбрану и на повлачење. Јединство команде, које је остна. рио Споразум, донеће коначне успехе. Парнз. — Хавас јавха дн су код заробљеника т ђеиа документа, из којид ее види, да је Немачкао)лучила, да сваког савезничког авиатичара, који буде бацао прокламацнЈе немачком народу, с.матра за велеиздајника и да га казнити смрћу.

к 3 о Е ш I Д Ј СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ к.оминике за 17. септ. У ПРЕДЕДУ ЦАРЕВОГ СЕЈН ВОЂЕНЕ СУ БОРБЕ СА НЕ ПРИЈАТЕЉСКИМ СНАГАМА КОЈЕ ОДСТУПАЈУ СА ПЊАЧ КАВИЦЕ. ЈЕДАН ДЕО ОВИХ СНАГА ОДБАЧЕН ЈЕ НА НС ТЗКУ А ИЗВЕСТАН ДЕО ЈЕ ОДСЕНЕН И БИЋЕ ПРИНУШ ДА СЕ ПРЕДА. У п р а в ц у севе ра отеле су наше т р у п е после ја ке борбе веома ва жне тачке Црни Врх иГрадиштеза северној ивици Ов чег Поља. 4 топа, доста материјалаи заробљеника пало је у нашеруке.Ме штани причају да су Бугарски војни ци убијала своје официре којисуих заустављали убег ству. Француска коњи ца ушла је 16. Сеп тембрау СКОПЛјЕ

ПОДЛИСТАК МАРКИЗБТА — Роман од Фелискана Шансора —

мантоваху тај строги изАко будете само подиглијбар једном у своме жнво | Р ац и крпз њене зенице, један прсг, један човек као ту, у тренутку, усамљено-, зеленс као зимзелсн зра- ( што стс Би — али ииБашјсти, није одговорио на ово'| Чаше беаграничиа .Ђубав. И

^по моди нз 1830. — годи јвом, избледело-илавом ко-: Подане, Бн, који сте чоне и ње.чо лице, које всћјсом, очсшљпиом по ста-|век од идеја, који гајите ,одав.чше цртве старости, ринском укусу а која је ли- цве-ће у саојој баштици, да :беше наиућено али њетјчила на последн.и одблссак ли сте и Би за е.мрт Ман-* даринову? Пе, ја сам псето, оспоћа дс Сержи промрмља бичпо доброћудно керчс, ипак нежно:

-- јочи препуне милоште де [јесењег сунца И ако мало љутито го-

ро1>ак, ни при]атељ, ни ушитање повлађивајући? Ако, ако Ј е Жакове речи у не-одвести и сувише далекоЈкога је срам што н, ППП1ТО 1ТО 1Г/Ч1« • _ I .... ! .»Л . I 1 9 . I Ј *

опште ма које лице, које будете били срели у Ба

ли нису тако одговорилиј кслико скандализоваху ито је само зато што посао, пак им се она дивљаше. Да ју је неко занитао:

шем живогу, рецимо један пије доириносио. Мандарин — пашће смрт-! _ Ј а Бас, другови, не

но погођен овим подигнутим прстом, који управља у правцу жртве силу Башс тајне моћи — и од сиромаха будсте постали богат... Да није нсмогућ овај злочиначки дилетантизам колико би њих прнхватили оввј предлог? Скоро сви! 11 то све штсни људи, банкари, гра1>ани, индустријалци трговци, бакали, судије! Има ли тога човека, који

питам да ли би и вн }били Мандарина, јер сам уверен да би упропастили мандаринат, узвикну Миранд, пренувши у смех. У том истом тренутку

»Берујете ли у Бога?« она би била у том тренутку у стању да одговори: »Чекајте, да запитам свог драгана.« Усне у госпође де Сержи беху свежс црвене, али јпри свем томе Мираиду ее учини да су оне пвжљиви-

одЈекну умилни глас, глас мелодичан као сребро: ‘Јем посматраоцу изгледале >\х, >1гаче, не мојте и С у НИше бојадисане и V јгонорити те страхотс! . Би> е има кад их осмс ' х п °-|Господо, и сами видите да

које осећа да треба да мр»Те Бас идеје могујда репом, ушима, њушком, не мрда

Нагнувши јој се над ухо тако да еу усиице додири-

V.

Миранд подиже уиитно о чи на овога професора скренутог с права пута пркос тога Подан настави: — Ја немам идеја, јер кад би их требао назвати својима било би иотребно да имају моје обележје. Ја сам међутим само једна о бична кн.ижевна интеликао што вели

генциЈа Монтењ. Ја сам Бам мозак, кога су у детињству натапали мастилом а који се доцнијс давио у пиву. Ја немам

и ако Је свсстан да то не : треба чинити-, ја сам кер вале њену хосу он јој про- али не и курјак. Мало час шапта: »Бићемо заједио, ду- ћутао сам, приморан да шице моја«. Ова ])сч је о-фас слушам, јер сте ми почара. Њене очи се разне-јнудили да вечерам: рако-. жише и са њених усница, вс, киссо купус, шунке и'својих сопствених идеја али које као да очекиваху по- пива по вољи, али сам приЈсам се заго ухватио коло љубац, слетеше ове речи: свем том осећао не »То се по себи раауме«. !да ми силази низ кичмену Миранд се ипак п-оврати 1 мождину. на своју првобитну идеју.Ј Њ\ понанљам Бам још^-, Изглсдало је као да му се'Ј е Д ном * Ј а нисам у стању припила уз тело, да га ни-јником да учиним зло а поје хтела иикако напустити.| на .ј ман >е госпођи

д “није уздизао и сувише о-| Подаи, професор, којиЈ ли је тиме хтео даЈ он не личи баш голико на томбољене. Па и у пркосјвећ одавно беше раскрстио| каже ; ^ 1а ли Ј е то мислио

Ј исше- 1 1Ш) в ' лт^ШО схрашило. јовог опажања хМаркизета у са својим иро<ј)ссоратом, К1Д Ј с ’ и не мисле^ћи, изгоСви погледи сс управи-Ј сво ј 0 ј тоалети из 1800. аа-Јиоче се мешкољити. ;вој|ИО оиу иослслњу

. л , | * ~ + шс на .Маркизету. одевену н осила га јс рвојом пла-| Мираид га ослови: Одговорни уредник Крста Љ. Мнлетић

ворио оиу носдсдњу фраау, јкоја взазва опшгу нажњу

ку језуЈидеја једног Рабле-а, Лукреца, Декарта, Монтења, Сервантсса, Сократа и ње овог ученика Платона, једног Спиноце, Хегела и шта ти ја још знам! Тај ме разговор иотсећа иа гимназију и остале детиње игре. (Настави-ће се)

МАЛИ ОГЛАСИ Чисти восак Продаје се чисти восак првог квалитетаза цркве у радњи Браће Петракоглу, Вардарска Капија, улица Св. Параскеве. ГГродаја на велико. 18—20 НОВ ПРАКТМЧАН УЏБЕНИК француске коаверзациЈе и грам.чтика За самоуке, од Д. Ачкалаја адв. из БеоградзП овд. изда)Бе, цсна Др^ 5.— продаје се у кн>ижарама »Шумадија«,У л Егнатија 77 и Ристивојеви^а код Беле Куле4-30 Сотнр Јов. Кондули ХИрург, зубни лекар, бившИ професор гимназије, Игнатијева ул. бр. 381 до чесм« Шедрибан. — Ординира оЛ 8—12 пре п. и од 2—0 п° подне. 6—1И