Народ
Н А Р О Д
лије и стигле до кана* ла Кско. Наделуфрон та, који се пружа од Вандила према северу, ' новозеландске трупе о* чистиле су заподну обалу канала до на север од Греваера. Енглеске трупе имале су жестоI ку борбу око Римили и северно од овог села и успеле су да се утврде на путу Римили-Камбре. Северно од Камбреа 1 непријатељ се одупи рао снажно нашем наступању, уводеФ.и у борбу огроман број л»уди и вршеГи контра-на. паде. У пркос непријатељевог напора, канадскс су трупе понова • напредовале у близини ове вароши, задобиле заробљеника и нанеле 1 непријатељу тешке гу. I битке. У току сретних опсрација другостепеног • значаја, које су јутрос извршене, британске трупе помакле су сво, је линије до западне обале Лаи између НевШапела и Лавентиа. Други делови енглеских трупа напредовали су једновремено југозападно од Флербекса. Задобили смо вишс од 50 > заробљеника у овим опсрацијама. Лондон. — Ратни дописник Рајтерове агенције на западном фронту јавља, да Н је заузимање положаја Сен , Мијсла била само припре•» ма за садашп.у офанзиву франпуско америчку измег 1>у Ремса и Вердена. у Дописник исгиче, да ова офанзива непосредно загрожава линије немачких комуникација, јер чини за Немце неупотребвном жељезничку пругу измеђуРе мса и Лорепа. Услед тога што се непршатељ снабдева овим линијама, његов иололсај постаје критичаи.
ници тако прошире своју интервенцију, како би се осигурала реорганизација руске војске.
СТАН. У. БААГОЈЕВИЋ секретар Мин. Иностр. Дсла резерв. псш. капстан
Као громом су пора жени другови и прија тељи злокобном вешћу да је драги њихов Станислав преминуо. 13слики наши судбоносни дани односеживоте муњевито и непоштедно; отупели смо веЋ на те вести; па ипак овде се тешко помирити са стварношћу. Јуначка срсћа била |е кроз толике крваве окршаје закрилила њсгову младост и његово јунаштво, али по чудној игри судбине — и да би трагедија била већа — смрт га, у моменту кад се већ ближи крај нашем великом страдању, сустиже крепког и пуног воље за рад на деликатној гра-ђанској дужности, на којој би његова сарадња тек имала да буде драгоце-
на. Место повратка домовини која је на домаку, удес му је доделио вечне далеке путе са којих се нико не враћа. Са њим у гроб одлази једна светла интелигенција, темељна спрема, чврст карактер,
(Буда Пешти Хирлап од 12. августа 1918 г.) Шга Чеси кажу о Аустријанцима: Тародна дужност Чесима јесте да шкоде Аустрији свима срествима и у свима приликама... Да човек буде ве ран народу чешком, мо
да -ће му ускоро дати највишу титулу »осло бодитељ земље«.
ванредна енергија, у- ра би!-и издајник пре-
порна истра|носст, ду бока преданост свему
ма Аустрији... Аустрија није држава, него
чега се лати. Он је био страшан сан, вековна Дивна борбена приро-, мора> _ -р 0 ј е .држава без да, уое-ђени демократа,' р0 д 0 д,у^ а ц 5ез родопотпуно изра^ен човек љубља, коју сачињава за политички и јаван; 3 5 Ир осам иредентизаП ^ р а Ч унајући ту и немачки иредентизам. Го је наказа!...« (Чешки посланик Странски, у 1'ај хсрагу 25 јула 1918 г). (Р. Пресбиро)
рад. Припадао је Ради калној Странци и у њеној омладини заузимао угледно место. Смртје покосила једну лепу и оправдану наду ц е л е млађе генерације. Дому пок. Уроша Благојевића, бив. председ ника Учитељског Удружења, у црно већ завијеном са ранија два гроба, нема хранитеља, нема утехе; а за другове и пријатеље његово место вечито о стаје празно и неће га моћи нико попун и т и.
У ДДНСКОЈ Амстердам. — 11 ако је Дааска неутрална држава, оскуднца је у земљи велика. (втуација није ништа боља него у Немачкој. Месу нема цсне. Сланине и сиињске масти у опште нема, као ни вина. Пиво се јдобија у малим количинаИ ЗАБРАКА КЗВОЗА Хаг. — Холандија је обуставила извоз свих јкивотних намирница и свега што се односи на снабдсвање. Ова мера осетно погађз Немачку. ДРУШТВО НАРОДА Копенхаген. — Десети међускандинавски парла ментарни конгрсс усвојио је ову реаолуцију: Стварање друштва народа ће бити најбоље средство да се оснгура један
ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ
ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ Французи су јутрос наставили сво.је напредовање нзмеђу Вне и Веле. У Ш&мнањи су Француске трупе синоћ, настављајући своје нанаде, употпуниле своје ус- М0С( ј, е р СКИХ СТ руј а .
ва, од којих велики број далекометних. Од 23 сата није примљен услед јаких итмосферских струја. ЕНГАЕСКИ КОМИНИКЕ Данашњи ко.минике нијц примљен услед јаких ат-
пехе. На десвом крилу, оие су знатно напредовале у долини Ене и заузеле Бинарвил и Конде-лез-Отри. Французи су задобили много заробљопика и знатну количину материјала, као и цреко 200 вагона жељезнице усног колосека и неколико нормалног колосека. Од.... септем-
грајан мир. Такво ће ДРУ-|бра, Французи су задоштво бити такође једна ти-| билц П р еко .. . . заробље
У аустро-угарској атмосоери
у I
• ИЗ РУСИЈЕ Штокхолм. — Наставља / се реорганизација Русије * упркос бол,шевичких злочина. У Архангелску цела ' I Ј с власт прешла у руке . савезничке командс. Француски главни коме!сар Ренол стигао јеуВла^ дивосток, где је дуго разговарао са кнезом Лвовом. . Овај је затражио да Савез-
Следеће измене љубазности измеЈзу народа аустро-угарске монархије доносимо као посве карактеристичне за унутарње стање ове мозаичне државе. Шта Мађари кажу о Аустријанцима: »Наш најгори непријатељ је стара Аустри ја. У бечком ваздуху, зараженом од лешине аустријске, лете, у место тица клевете. Сваки гад чешки и сваки магарац аустријски сматра да му је допуштено вре^ати Мађарску. Сваким залогајем који дајемо Аустрији ми хранимо свога непријатеља... (»Аз Ешт« Б. Псшта 5. 12. 1917. г.). Шта Чеси кажу о Ма •ђарима: »Мађари су народ који треба да ишчезне«. (Посланик Странски 5. 12. 1917). Шта Мађари кажу о Чесима: »Ако је трулеж чешки и југословенски заразио Аустрију, круна
Св. Стевана (т. ј. Ма•ђарска) имаће муке да се сачува заразе... (»Аз Ујшаг« од 20» јула 1918. ). Шта Аустријанци и Ма^ђари кажу о Словенима: »Шта да се ради са Словенима? Ваља их десетковати и разбити њихов блок... Најбоља
-’ма. Ни дувана више иема. Иедељни оброк масла је 250 грама. Одела и ципела тешко је. добити. Слободна трговина не постоји више Копенхаген. — Штрајк пекара је престао. На главном збору, радници су одлучили да поново започну рад под старим условима, пошто су господари обећали да ће се преговори водити, пошто се отпочне рад. II тако је штрајк, који је трајао две недеље, пропао услед
га мира, оно ће обухвати ти све народе, оно нећс бити само средство, иајефикасније, да спречи рат, већ ће осигурати свим народима услове за независан опстанак и слободан економски живот. Од највеће је важиости да друштво народа бз г де засновано па узајамно] обавези за све уговарајућс државе, да све своје спорове подвргну једној сасвим мирољубивој нроцедури, на тај начин, да сва ка странка у својим несугласицама прими као дефинитивно решење, одлуке, било сталног мећународног суда, било садашњег суда у Халу. Дневне Вести ПРОДАЈА РАДОВА Заједница српских избе-
ника и преко 300 топо
А1У1ЕРИЧКИ КОМИНИКЕ Данашњи коминике није примљен услед јаких атмосферских суруја. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ Скоро дуж целог фронта нормална артиљеријска активност, интензивнија у зони Пазубио, на висоравни Азиаго и у пределу Монтело. Јз т жно од Мори нашс су прсдстраже растерале непријатељска одељења која су покушала дц се приближе.
НАЈНОВЕЈЕ ВЕСТИ
срества да се они ИС- енергнчног напора госпо- глих жена изпештава срп-
дара, који су успели да за-ски избегличпи свет, да ће, довоље потребама престо- почев од 1!) овог месеца нице. изложити продаји све из~ рафене иредмете као: мјКЛ 1Ш Д Н С 0 ,шки и женски веш, чарапе, • разне везове и друге н;енп а р и з. — Листови ске ра довс.
требе, јесу немачке шко ле, рат и оскудевање исхране, т. ј. глад...« (аустријски п о с л а н и к Виштл у једномскорашњем говору). »У Хрватској нема лојалности ни према ко-јављају да је 15 септем-ј Продаја се ити , ме, чак ни према Богу.-бра оио ро-ђендан Кле- 8 Кер им 1-фенди улиТамо се дише са свимјмансоа, који сада ула- 6 3 филијал Управе балканска атмосфера, зи у /8-му годину живо- фондова ј свакога дана сд тамо се зна затактику та, и одају све части 1 «, ц пре и од 1 - С по полажних докумената, не- великом сину Франпознату код нас.« (Буда цуске. Пешти Хирлап« од 12 иЖурнал« пише, да августа 1918 г). »Сви Југословени су издајници... Доста са
У БУГАРШЈ Цирих. — Упорно се
нација, захвална свима онима који је верно служе, љуби једнаком јавља, да ће нраљ Фер полумерама и са лудимјљубави јуначке војни-Јдинанд абдицирати у кострпљењем:ваља истре-Јке, научнике, шефове‘рист Бориса и да ће се бити те лупеже и за-и неуморног во'ђу, ко-; образовати влада нз сотвојјити наша срца сва !ји управља њеном суд-’цијал дешократа. кој мисли о милости!...« бином. Нација се нада| ——~
Иариз. — У куло аригда скупштиие кружи глас, да је влада добила изве штај, да су Французи ушли у Сен Кантен. Лондон. — «Тајмс« пише: Уласком у Камбре или Сен-Кантенбио би разбијен непријатељски цеитар измгђу ФландЈшје и брсжуљака, који седижуиспред Баона, што 6и изазвало ново повлачеље великих обима. Лондон. — Уверавасе да је у Србији и у Румунији букнуо устанак. Штокхолм. — Приликом посете порвешког краља, у- шведској престоници приређен је званичан банкет, на коме су измењсне пријатељске здравице. Ово је први пут да норвешки краљ посећује шведску п]>е стоницу. Дондон. - Енглези на стављају напредовање кодКамбреа, који је опкољен са севера, југа и југо запада. Сакзе еу прешли код Арле. Базед. — Маћарски ми нистар аа исхрану принц Виндишгрец, у једном интервјуу дописнику »Најеј Фраје Пресе«, признао је,
мањи прекид возова мото би проузроковати опаспу оскудицу. Штокхолм. — Естонски у . коминисте формирали <рви пук, који је потпуно шремљен за борбу. Они сада располажу и са псљском артиљеријом. Естонија је преплављена брошурама и прокламацијамз про.»ламацијама против Немаца... Ш токхолш Штампа јавља, да је у Петрограду организована револуционарна пропаганда пртив Нечаца, који су дошли у варош. Лондон. (Званично) — Наша коњица у Палестини наставља наступање ка северу. Јужно од Амана око 10 хиљада Турака предало се нашим трупама. Рим. — Командант турских трупа у Палестини, Ламан фон Сандерс, стигао је у Цариград, одакле је нотом отпутовао за Берлин. Рим. — Индиректним путем дознаје се, да се, у Софији, пред вапитулацију, сакупила велика маса света и дошла прсд двор, манифестујући и тражећи мир.
ИЗВЕШТАЈ да су настале на фронту СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ тсшкоће око исхране. — 18. Септембра За извесан период врс-^1918: обустава не»мена војска је живела из^пријатељства предана у дан, немајући ни- ма бугарсКОЈ ВОЈкакве резерве у храни. Нај-,СЦИ.
ПОДЛИСТАК МАРКИЗЕТА Роман од Фелиснана Шансора
23
,1 Али, уверавам Вас, кад би ми обећао и хиљаду Франака да напишем нешто, што је противно мојем мишд.ењу, ја бих му одрсчно рекао: 11е! Зар човек, > који као ја нсће да изда •своју савест, зар такав чо '■Аек може и да помисли на <ј|биство? Да ми неким пу11 * им случајем доће до руку ; Твјна, од које зависи моја ( *смља, па да ми за њу Не■ >вчка поиуди не знам ко< ^ ико милиона, ја се не би I тстезао. Одговорио би: не! ‘1°век треба да има у себи Г амо Ј е Дан атом воље, па (а се све људеке и соци[ алне силе о њега разбију, || то су злато и сребро. ■^би! ево ти злага, мпор 0 влата! нс би се ни т])е-
нутка премишљао; не би ни часа пао у искушење, одговорио би мирно и ти хо: Нећу! Нећу! Све би се зауставило и расплинуло пред тим јединим атомом воље: Не можемо!... Занесен својим речима Подан падаше све вишс и више у ватру. У његовим очима блисташе утом трснутку нека врста добротз. Изгледало је као да хоће са себе да стрссе своју беДУ и немаштину, опијен звуком својих речи и у том тренутку сигуран у себе и своју способност. ()кренувши се изненада г-ћи де Сержи он је запита: — Госпоћо, Ни волите овог младог човека? Шта ли је хтео? Каква
да га и ружичаста. |је Подан пијан, диже се и Госпо1зо, проговори иодигнувши своју десннцу,
Подан, у општем ћутању, Баша животна линија је пресечена. Ево, погледајте... Ви нећете умрети природном смрћу. — Да ме неће убити наопако? изусти она, смеју
плану: — Где желвте да је ставим? На образ? Сви се умешаше. Бисон ухвати Жака за мишицу. Шта зар читав један
ли му мисао беше пала на тим линија срца беше ду-јсмех осталих, несхвати,/ ум ? ' Они оетали, Ламур, Би сон, Верде, Монтал, пажљиво пратећи од почетка овај дијалог, који их је веома занимао. Миранд, правећи се ин диферентан, осећао Је њихову унутарњу заједљиву радост и уздржа се сило.м да не плане. Госпоћа де Сержи и ако изненаћена овим дрским питањем, порумснивши до ушију изговори страсно и из дубине своје душе: Да, господине, ја љубим г. де Миранда. — Госпоћо, ја сам по мало и гатар. Хоћете ли ми дозволити да погледам у Вашу руку? Она скиде рукавицу и пружи Подану своју мајушну ручипу меку и вижљаву. Гатар је обрте и погледа у длаи. ‘^Тшија интелигенције била је доета кратка, мсћу-
ћи се иа ово предсказањејсат разговарате у парадоки као исмезајући се гатаруЈсима, а и ие прнмећујете — Јамачно. јпошалице свога друга? Ви Подан беше азговориојсте и одвећ нервозни. Та без убећења, али са наг-то су саме шаљивчине.
ласком грозног предсказивања. И против своје воље
Затим да би скренуо разговор на другу страну,он
1 -оспоћа де Сержи цикну узвикну: уплашено. Мало претеру-ј — Погледајте, молим Вас, јући Подан са очима, које онога глумца, што сад у-
су и сувигае всрно изра
Јће: Г.
ледајте како Је сагнуо
жзвале његове унутарње главу, мислио би човек, да мисли, његову претерану то чини услед претеране и злобпу иронију, обрати тежине својих мисли. се Жаку де Миранд рс-ј Перде, од како беше исчима: |Пао протии позоришта, не — Господине, јесте ли и|обраћаше велику пажњу Ви вољни да ми дате своју разговору. шаку.
Одговорни урсдник Крста Љ. Милетић
Он беше наново ушао у Миранд и не иримсти^воју улогу слнкара, за ко-
га човек нијс људско бићеј Једним погледом. којибевећ зон Соје, одсјај, заним- ш е прелетео од врхова њељива мрља, чудноват снон боја, примамљиво дсјство светлости. Он баци поглед на комепдијаша, који ироће поред сзола и подругљиво аао и увек изусти: Јест, Бога ми, рекао би човек да носи кофер свога писца. Ш Часови љубави Као ио готову сви нариски сусрети, који се завршују озбиљним иоследица-
них лакованих ципелица до н.ених узбудл.ивих кукова и њенс бујне плавс косе, он је сву разголити. (Наставиће се) МАЛИ ОГЛАСИ Чисти восак Продаје се чисти носак п|)вог квалитета за цркве у радњи Браће Петракоглу, Взјјдиј)ска Капија, улица Св. Параскеве. Продоја на велико. 20—20
ма, исто јс тако и први сусрет Жака де Миранда са ■. . госпоћом де Сержи био.са- НОВ ПРАКТИЧАН УЏБЕНИК свим оаналан. Једног дивног и раног ф Ра«ЦУ с к е конверзацијс пролетњег дана, Жак се-
дећи у трамвају, који води од трга Етоал за Ла Вилег, угледа младу жену, која се бсше иопела на трамвај и села према н.ему. Онјеодмах оцени, као шго то чи-
и граматика За самоуке, одД. Ачкалаја адв. из Београда, II овд. издање, цена др. 5. — продаје се у књижарама »Шумадија«, ул. Егнатија 77 и Ристи-
ни добар нознавалац коња војевиђа код Беле Куле. са живиичегом чисте крви. Б—39