Народ

БРОЈ 409.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 27 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Народ« излази сваког дана по одне. Ш т а к п а р и ј а се налази у улици Коло6о број 6. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИТч

ГОДИНА II БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра-ћају. белешке напла^ују се по

Огласи а погодбн.

број

улици Коломбо

ЊЕГОВОМ БЕЈ1ИЧАНСТ8У КРАЉУ СРБМЈЕ ПЕТРУ I Солун. У трснутку када бугарски пораз и примирје које {затим дошло осагурав .ју јуначној Србији ослобо(ућеше шене тсриторије и поправку претрпл)вних не!ргвди» препосим се у мислима у тешке часове ипва»је и Вашег поласка у изгпанство. Обећ о сам тада јашем Величанству у име Владе Републике да никада •ранпуска неће напустити Ваш намучени народ. ВојвЧЈ а сарадша коју смо, взвршујући ову обавезу, 1 № пружили Србији у сагласиости са нашим савезМрдаиа* установила је између наших народа братство ије ће се благотворно дејство наставити у победниоа миру. Сре&ан сам што могу овом приликом, коју ми |п\л;ају зајсднички \ спеси н;:ших армија, поново подетн Вашсм Величанству уверење о моме искреном рајатељству. Рвјмон Ноенкаре. ПОЕККАРЕ-У ПРЕДСЕДНШ ФРАКЦ. РЕПУ5АИКЕ Париз. Срећан сам што могу у одговору на Еашу де1 ниу којом сте Ми изразили Ваша честитања да Вам жовнм оно велико поверсње које смо Мој народ и 2 увек ималп у држање Владе Републикс према нама. иајући то пуно поверење у Француску иуњеиеСаезнкке, српска је појска могла да настави без превда борбу у коју је била ангажозана после нечувене »вреде њеног националнсг земљишта. Продирући данас у Своју домовину, српска вој ии српскн народ придружују се Мени да Вам избзе сву своју здхвалност за указану потпору, као и ку евоју каду да ће Влада Републике наставити и у Јутуае да гаји према Србији исту ову велику пажњу вју јс и до сада гајила према њој. ПЕТАР.

ДО.НШО)! ЈНОРАВЕ

Всћ неколико д а н а !ше су трупе на ста10 ј нсш ј територији ! у сугобу еа нешћм фвнг.м н сековним ксвријатсАем. Аустри ја е предузела одбрану гих 1 -у . : свг.кој: :сс ве у циљу да их сачува за Бугаре, ве^ћ да пов;уша < : 'р з кит и <ч-бе к сво[е границе. Она ј свесна опасности, које јој сс б.гижи и коју со8ом н о с е с р п с к е трупе. Оне •ћеучипити ча .\\хлј)ија уздјзхти 'ош ј<. чрс бсо што то каже »Д. Експрес«, Кмс;, * ар:;шућ н : обеду на маћедонск 01 з фрон гу, — уздрхтаће, пре

него што буде дефинитивно побе-ђена од савезничких армија. Заузеће Врбље, Лесковцз, Власотинаца, и улазак у кишку долину српских трупа на једнсј страни, а продирање фраицуских трупа у правцу Косова на другој страни, изазивају представу два пламена продирућа млаза на чији први додир има да плане цела Ау стрија. Тиме се једино и објашшава ова ризична операција аустријске команде, која довлачи своје трупе и

сност је велика, којаје нагнала Аустрију дасада шаље трупе на Балкан, ма да их није могла послати да спасавају Бугарску. Дакле, победа у Маћедонији и по том продирање наших трупа на север долином Мораве, поред за нас интимних и драгоцених резултата, имаће огромне и врло важне резултате по општи исход рата. Сви комснтари саве-

терссаитне претпостав-

тив Немачке. На ссечано-

ке и важна тврЈзења исти унапрећења официра,

предвићања у том погледу Утицај на Румунију, веза са Русијом, чија се страшна удаљеност отклања као магђијом, систем »Мителеуропа« у развалинама, пресецање пута Берлин—Багдад, — све су то били дслом успеси,делом намере на путу остварења, и све је то доведено сада у такво стање, које може нанети огро-

Зиновјсв је изјавио: »Пе треба давати велику важност уговору брест-литовском, јер Русија неће оклевати да полово узме територаје, којс јој прождрла ненасита Немачка.«

зничке штзмпе дају ин- мие штете непријате

гтељу.

НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савеззкчких армнја на Истоку Напредовање ср-јДевета аустријска пских армија нас-Дивизија, која је по

: : ‘;јСј'-;ач-

Краљевском ству њихова нија чест. тгња п добре жеље за будућ пеб дг које 'ће ослоб ,ити Ср-

Констатује се дубока утученост у свим герма офилск м круговима. Међутим из Берлз на

је вазда пмало Н у Отаџбину.

ПСВЛАЧЕЊЕ КЕШЦА 11ариз. — Бљланска а

тавлва се са потпуним успехом. Оне су допрле јуче до ЈБорике, 15 км. северно од Лесковца,

кушала да успори наше напредовање потпуно је разбијена. Она је за шест дана само у зароб

штићене на своме^љенициша, изгубид е с н о м крилу од ла преко 3.000 љуфранцуске коњице. ди и 17 топова.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ

са западног и са италијанског фронта. Опа-[Стрељано 79 лица

Цирих. — »Правда« објављује око 4000 ново ухапшених лица, која ће бити стрељана у случају да се покове атентати против чланова совјета. До сада број стрељаних уПетрограду износи 10.000. Штокхолм. — Оперишући са ковим руским снагама, Чеси су напали кемачко - бољшевичке трупе сезерно од железничке пруге на левој обали Волге. После огерчене борбе заузели су села Урел и Ивановску. Капредовање се наставља. Штокхолм. — У Русији терор и даље траје. Бољшевица су ухапсили ћенерала Ђунковског, старог команданта жандармерије, оптуживши га због симпатија према Савезницнма. због

комплота против Совјета. Мећу овима је ћенерал Асташев, пуковник Кураченко, инжињер Доброаолски. Овај последњи је сгрељан у Москви, оптужен, да је показивао симпатије за владу у Архангелску. Париз. — Информасион« прима из Шгокхолма: У Петрограду су бољшевици аатворили све луксузне кафане и ресторане, под кзговором, да служе каосклониште конт])ареволуционарима, и као непотребне радничкој класи. С друге стране, бољшевици су затворили дућане и фабрике и узаптили робу. Стање исхраке је критично. Хиљаду и двестотине вагона, који су били одрећени за Пе троград, на путу је опљачкано. Мећу самим бољшевици-

УСЛ0ВИ ПОБЕДИЛАЦД Париз. — V свим круговима влада уверегве да немачки предлози за мир неће имати никаквог успеха. Савезничке владе нису могле још да измепе свбја гледишта у том питању, али по мишљењу парламентар них и других кругова, закључује се, да ће бнти тешки услови, којн ће се наметнути Нбмачкој, услови победилаца према побеђеном, којл се неће много разлико вати од оних наметнутих Бугарској. I 1—1 I ГИШ. I——! ■ I■ 11 - I Т II . БУДУЋНОСТ ВЕЛГНЈЕ Рим. — Дознајс се из поузданог извора, да је белгијска влада сгавила до заања савезничким владама да она неће дозволити да слобода Белгије, њена независност и њен суверенитет пссле рата буду ограничени. Због тога бел- Берн. — п: гијска влада неће никадајја Бугарс 1 . пристати на на коју форму неутралности, која би била трајна, облигаторна и загарантовака већ хоће да буде потпуно и сувере-

бију од гаОЈ-д њ-гпри-гл :е н. ст, да је у Јатиска освајача. шу 16 септембра држан Лсрд Мер. јгрунски савет, на коме Лорду Меру — Лс чдон е учеСТВОВао И БраВеома дирнут чссти-, тком, коју стс Ми по- 1 слали у имело) л нској

Према »Берлинер Тагсблату« посланкк Пагра^анстБа^ Ј ћ. .4., дамчб- 11 36 г тога што е ссе захвалмстч Љјеи^Р * конфервсао са Мога варод п, .р 1 > -ћавом. и мтравж.

си. Председнкк владе М ргил ман је одговорпо, да је држ; ње владе било задахнуто ви|* Кј критиковати

снма. Круна се не мо-

због

стима.

генција прпма из Штш - , ;аха> и он С ам, Маргихолма: Јавл ју из Хелсвнг-' ;0 изрично је сафорса, да Немци : журби! цеХ1 !а окраљуда саслуповлаче све своје труие из| ша Бр.гћона као тумаФинске. Војница оцлазе у , , мпшљења лабералие непознатом п] впу, 1 . се- хранке. 4и собом су »У„»Ц ј. *: Вр! ,. ћан0 „ 0 учсш-ће у много нвмцроица, којо <71 К свћу брине били тамо а ч шгамг.у. »Њјс Прсма асстама из IV, . .Л п ; „ азива цсте.мсре впше 1!е.чцп и] 1 - • 1 > комгдг ом Маргиломау осталим б* I л ким оо. а-' и, , ,, „ Ј ;нова обећања да непо__—■_ , туиати против бивше У РУГЛУНИЈИ [румунске владе, м каже јда Беч и Б рлин морлу аци ,у пажљиво држагипод е лрасмотром људе у у Румуиија гроанкчаиоЈЈашу. узбуђење. Н .Ч' : су'-—■ГГГПГ офкцири клонулм ду- ( СЛОБОДА ^ЛИ СМРТ хом, а војница су ве- задовољни због тога, Лондон. — Чешки понски слободна, дау својимјшто ће СКОро морачи сл гкик Станек у Рајхсмећународним односи-ма бира оне форме које ће боље одговоркти њеним интересима и њеној сигурности. Савезнвчке су владе већ одговориле, усвојивши бслгијско гледиште.

Његсвом Краљ. Височанству Каследпику Престола Србије Дивне победе јуначних срнских трупа испуниле су грађанство вароши Лондсна динљењем и поносом. Част

ма продире кампања про-јми је поднети Башем

да путују у и-аоз.; 1 см рату је изјавио, да је празцу. Немачка је <• о-!&усгроугарски пацнФиманда пр<. узела пај-,зам лш. мерна лаж. Остроже мс е ; в шв Јл сг. ши се затиас ненадзор кад с: . аг - ;ц- д:ачкамп слан цшаа,дотвом. О \а тога г дао јв: »Вашаофавзвва наредил; ру.м иеће вам ништа ди да од ах ауни корисхшти. :..пко неће клаузуле уг. г -,ра, К' Н хтоти д&.с вама прегосе односс 1 : ни скле Спооазуног матер . Уд • ,и. Час пораза куцнуо Врнге, него што с ” 1 ци н К ђарн ногд очепввати. В ше б -

стручене су сгр мке . ; ј.л румунској гј а г и . гјне прелаз пр о ) н.ц је свакоме - ањ. н чак и чиновн<цнма

» ТГ

срасне реФорме неће вас спастс. Сало Споразума

Ф Е Љ Т О Н

СНАР иетеније:

Ј1ЕПА ФЛ0РА

1

Тамо ћете моћи срестијкод које увек имам да руи упознати Флору де ла чам и вечерам, отворену и

Кад всћ одаазите у парискм друштва, која терају Кра, онда ће тс сигурно •озгјмјити Флору де ла И\иI Можда је чак познајете и »мо иитимније? Псч! пст! Псмојте п]>отеквод.тги, а мпрочнго пс«ојте руменити. Нема ту вигагке срамоте ако јс баш поанајете. То вам нијг* Јокета нске наромитс от1ености. II Лнја.ча дс II. *и )! тепа Отсло могу сербе» спавати, Флора де ла \ибелот нећс им сигурно ‘ рреотети славу, Флора де ла Жибелот 8ам јсдиа од оних до'роћудпих младуннца, ковас увек в])тородо при *ају сотиорсним кревегсрм II тр цигло за једпу баичиЧу иутничке таксс.

ЈКибеЛот, ако је, разуме се до сада нисте познавали. Флора де ла Жибелотмс ;бегенише. То вам велим

Ја Вам такса даЈе право,^ ез ^ какв ог претеривања. да останете са њом два пу-јд 0 сада сам ј 0 ј чини0 тана сага; г.ет динара од са- услуге, које једна жела

та и аудијенциЈе.

|пе може никада да забора-

Пемојте одмах помисли-ј ви . д а споменем само оно ти (ово вслим за оне, којиј Ч у В ено вече, када сам са не познају Флору де ла ножем у руци излетео из Жибелот) да јс она каква. н у ЖН ика, куда ме Флора беше сакрила, и јурнуо на

спремну постељу а Бога ми и мало џепарца. Вама је, мећутим, врло добро

Елем, замислите само еко већ петнаеет дана како фрчи на мене. Да је бар го из пеког нарочитог уз. ока, на пример зб г пара,

познато, да су у нашем за-'ја бих се још и радовао. нату досга ретки овакви Кад би,. узмимо намеравамасни залогаји. 'да да ми купи топао зимУ осталбм зашто.Вам и|ски капут! О томс ии гопричам о тим стварта, в°ра! Она просто фрчи м које Вас нс могу интере- т0 шт0

ћурка. Па против, то Вам јевесма промућурна девојка. А сад, ако стс баш толико радозпали да вам испричам младост и доста буран жицот Флоре де ла Кибелот, оида се иотруди то, па ме позовите једног од идућих вечсри на пиво, у белу кафану, на углу улице Ишеа и бу свара Османа (тамо мс можстс наћи и осталчх даип нред.всчеру, али иризиајем, то 6и час скупљс коштало).

иеког ћифту, који се мало дуже снебивао, да положи новац пред ноге обожаване Венере. Кад човек учини жеии о-

совати, у осталом као ни мене шта више пе иитересују. Часне ми речи, да ми| паре нису потреГне, ] адијс би ми б 'ло да сада у друштву Флоре де. ла Жибелот испијам остриге и кркам бсло вино (односно обратно, извипитс за из-

јој је то нало на ћеф. Сем тога, тера га миом шегу, да Вас Бог сачува. Ево, да се увсрите. Сииоћ се бејах успео до њеног стана, који се налази два спратн вшде од лрвог

- Да, старк друже, Аг I. Али, и ако се тако зое ) Не. : ти са да миипак

Флора, ословкх је. Флора. Гле, ти сп то! одврати мп она најпу •; -днчјим то-шије први човек. нбм на свеп, .• с -' ази ; Јц с0 запањих моју њушку кроз >глед:.ло. , 1а .]. ења< Како је? Сед , длуж.! Мо-ј жеш и на вемлу ако ги је: , ћ с в: м је дилна де-

од изне-

Ш!

— Флора, тв ме — Ех, неће бит ? — Јесте, ј сам усерен , Тп ме вај п. ‘1 )_ о ја Флорице, < >, б око нп не ■ г . ц .. говори ми! . ..Овде \.с дс шава нешто.

Нема збора, Флора де ла јЖкбс; ,]воЈ 1 , у.т ппо је у стању

В I ,.шјс. Мап‘теје.

8

•АВА

— Па, леп", кад ( ш . о ј* а Ч °Д г; - ВС!:а

^гадилл се Јел т г ћицс Јело, по. • -

По обичају зазвоним; врг- ћсш, одгов

вакву услугу, може се сло-.р аз ) цего што сад лупам бодно рећи, да су постали главучу не би ли успео да пријатељи као рибе. Иас развевелим. (Та нс идем ја за цабс' (Ннје то баш тако лакн сваке годипе на море, да ствар развеселити Вас у сс мало поткрепим). јданашње доба). Што се мсне тичс, и ја Ја се лало зад, :к , 1С манишсм Флору. ј Прећимо на нгше стадо, Г,ољс да Вам,од.мах прн-.хоћу рећи на нашу вшу знам: то Вам јс другарица натвицу Флору.

та се отворише. Беше то нека бабускерв. Како сам ја добро васпитаи младаћ, ја очешемјсе зоке в«:р доста грубо бвбца и сју-! — Ах

дајем се ’: ду! — Гром ц нака — Зтмцгл «1 -

у.јвсто' е вао с.упа без сола?

рим сс без куцања у Фло]>ину собу. Она јс ссдсла поред свога оглсда. а исв«>јом извежбаном руком и стеривашс бојом сиоје о брвс.

— ЗОВО С ’ А 1с1М. — Адам? Затим ско :! ч : «. < сг, лице II ИОКВ1 ■; мл С10М врат - м дс куражи, д. - ; <■ •

Опа (ноСтнђена): То не зиам — ја нгс м јеш ии.... , ј-...•, •. иесллиу е-*луI Одац, шда јс то мсница? — Ззпамтц Мошо; то јз а: - :••••■ • ијо. гдс \. ск им:ч зорт јсдач од двојии •, п су п • ис! па јиему!

.' --‘Ј 11 1. —