Народ

одгсварају на Еашв речн делима. Оне призпа ју чехословачку нацију

нлада и нсмачке стран- цијом Бугарске,Аустро «.е за врсме овог рата. Угарска загро&ена сада

Апсолутно )е немогу-

као ратујућу снлу. Че--ће, да један Чех седи хословаци иоће слободу или смрт.«

И ДСЦКДН ЈЕ

за истим кабкнетским столом са таквим л>удима. Различити су путеви Чс ха од путева а. . !устриских Немаца и не Цкрих. — АрбаЈтср П 3 -1*| ма ју ни једнс додирне Само би један

ТЈнг« пишу&и о г-мпериализму централш сила каисе: вПемачка нац: ј леда да прошири своју иревмст иад евроаскич народчма, бши они Чсси или ЛиЈванци, Пољаци или Југосло пени. Тако нсмачки народ изгледа целом сесгу каоје дан велик Непријатељ при1 .ципа самоопредсљсша иарода. То је навукло мрж њу свкх народа на зсмљи проппз центј>алних сила, ујсдинивши цсо свст про тив Н.ИХ. Сада је моменат доста тсжак да се \ : и сва овасност одове фаталне полвтикс. Ко зшчшжава слободу осталкх народа, доводи у опасност своју сло боду. С тога је врене, да сс мсн.ају спстсми.« а »Рајхспост« додаје: »Јсданассти сат је откуцао. Ако откуца дванассти, пре иего што Аустрија нићс праии пут, можда ће битн н сувиш! доцкан «

ЗАУЗЕЋЕ КАШЕ

Солун. — Јављају п. Серсза, да су грчка одс лења прекјуче ушла ј Кавалу.

тачке издајник чс-шког народа могао да савстујс Ч сима, да спасу ц^нТ 1 : 1 Л и сти ч ки с и с т е м, под чијимсу нечовечн. м теретом ст< њали Чсси тил.ико година.

Г1 и р и з. — Француска штампа истиче, да цептрал пе силе не примају Вилсоновс услове окакве, како чх је Вилсон формулисао. Опс сс на »внх ослањају дефорЈ ин.' 1.и нх. И франпуска Ш'П'1 п СМЛ1]);;, да је пош» п .та цсн ралних сила пј о шстављгње пацифгсп 'и.с имгање, него ли Ж 1 ( П поклшпј, да се ПЈЈСК1 пу Ш '1 Ј)^ја'1СЉСТВа. »А о Ј1 N ачка доиста хоће М 1 ;-, — клже »Матсн« — оип га м ;ке добити ис то 1 П ) н Г> г.фска, давши ш м п пуну гарантију, да

на целој својо| јужноЈ граници и каже: »Барон Буријан има садз само слатке речи о аустријској федерацији и тражи од холандске краљице да ради на то ме да до!је до конгреса о миру, али неФе за то придобити ни аус тријске Словене ни Са везнике. Судбина неминовио сти1,и Хабзбурговце. Румунија је још жи ва. Њене, и ако мало бројне, трупе моф.м ће без великих тешко^ћа ослободити националну територију. Босна к Херцеговина г ће устати на оружјс, чим сс Срби попово појаве на њиховом прагу. Аустријске трупе у Албанији биће потпуно одсечене од својих база. Ако Карло зове данас својс последње Мафаре и својс последње 11ем це, изгубиће одмах Пољску а мало затим Чешку. Немачка је превише прикована на француеко - белгијском " фронту да би могла о-

п-ј м>р »нће више иско- 1 *? 0 ! 11 ™ знатне снаге ј)и ( 11 п и У ,Ј,ипремању по И Д<* се мало по мало

»I X I .тшгда. »Оч Л. 6ј « каже, да ири»пч јс I: јс могуће у садашим момснту. Што се Ги Ч

руши њена ХинденбуЈ)гова линија, један нов непријатељски фронт ће се створити у ње-

ЈлПАНСКА ВЛ.*

1Д

Лондон. — Нови јапански кабииет оиако је са стављен: п,>едседник миии старског савета и министар пранде, Ке Хара; спол.них послова, барон Ја шуга Уш.иш, бпвпш змбп садор у Русији; фанансија КорекнЈ'о Такахцши; мини стар војни, ћенерал Гли\ Танска, и маринс, адмира.л Томослхуро.

ИСТРАЈКОСТ ЧЕХД

Цирих.—Поводом Хусарскових празнах жеља, да се у овим кјј-л тичним дани.ма по Аустршу, образуј)& једна коалициона влада, чешки лист /•Венков« уверава, ни Чеси ви Ју)'ислс-: ни и ће I- а-

Ј р! * а с! х :•

Т Н У|У> бин а учес-

Дневне Вести

ПУТ Г. ПАШКТгД Председник Министарства г. II. Пашић приспео је прекјуче у Лондон. »1А РАТШЕ ШВЕ«

пеш. капетана I кл. Милана Д. Иконића, на служби у Минсстарству Војно.м. Број кошга 1 франак.

ХДПШЕЊА У ЛИСАБОНУ

Мадрид. — Према Једном 1извештају изЛисабона, изДо сада је изошло из.вестан број официра, подштампе осам бројева ово- официра и војникаумешан га Јчесечног часописа,- ко ;је у заверу, којој јс оио ји се урећује на францус- циљ, напад на предссдни-

ком Ј'езику У Парнзу. Моу се добити поједина бро

ка Републике и владу. Из вршена су многа хапшеље.

јеви и комплети код рез. у целој земљи.

ЗЕАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ Прехо иоћа у пределу југоисточно од Сен Кантена Фраицузи су заузели положаје пзкеђу Арли и Невил, које су Номци огорчеио бранили, и иаиредовали смо северио од оеих се.ча. ЈКива артиљеријска ватра јужно од Оазе и на Фронту Сипе.

ра источно од Сен Кантена. Фраицузи су задобили до 8 хиљада заробљеника, топова и много гди траљеза. Северко од А р н а, Французи су одбили јаке немачке протнв нападе и увећали напредован>е ка Кореа. У долини Еие Фравцу-

Северно од Арна, Нс- зи су својим нападима

мци су пропалн у иовнм покушајима, да од Фран-

постнглн задовољавајуће ,)взултате. Заузели

цуза псново одузшу по- су вие Мошпетен и село

ложаЈв којб су ози дан пре заузели. Нешачки су губитци тешкн. Број заробљеника, које смо јз'че задобкли на Фронту Арна прелазн шест стотина. 23 сата. — Услед I пЈ.едаога које је принц ним јужним Маркама. јаких напада, које Ма 1 с гјложио у Пајхпа!у.'^ и 1 е то обнављање ру- већ веколико дана 01 'п су недовољни. Рат се ског фронта, који 1;е је врше енглеско-фра настлвља«. |уништити: то је ства- нцуске трупе севеУ »Франс Лнбр« Адрисн;Р ање 1 е Дног ј у ж н о г рно и јужно од Сен Вебер иијавллје: »Моје с]>-ФР оита > <Д е ^ е )-') 2 вни це, као Фравцуза и Лорен Јнепријатсљ бити подаца, нуцло би, кад пе бвх ЊвНОГ Доб>)01 брамогао кликиути са нашиМ та И савезника Карла 1. претцима француске рево И ма ћемо 1 ада прави алуције, да се не ореговара У СТ Р И * СКИ сасез > на коса кспј мјатељем, док 6нЈ и НИСу ПОМИШЉали на-

истог ишена, као иГравд Ам и Лцнкон. Французи су прешли Ену северо источно од Моншетена н у огорченој борби за узели Сеник, на северној обалв. Задобили сј> преко 600 заробљеника топова и митраљеза. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Синоћ смо понова напредовали источно . од Секеара и у правцу Бо-

БРОЈ ЗАРОБМНИКА, КО ЈЕ СМО ЈУЧЕ ЗАДОБИЛИ ИЗ НОСИ ПРЕКО 8.000 И МНО ГО ТОПОВА. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ На целом фронту наша је а,>тиљерија тукла прве иепријатељске линије и центрс у непосредној позадини, методским гађањем и беспрекидно.м концен трацијом ватре. У Ал ба н иј и. — 23 септсмбра после подне потисли смо непријатељске заштвтнице и вадобили много заробљенига. Једна каша ко,она заузела је внсове асточво од Муричана. Другог дана у 14.30 сати, сломивши аов и

Јак отпор нспријато ских заштитница, на ш ј су трупе ушле у Елбасан. Мапрсдовање се Н аставља. Пошто су-уја. ким сукобима расп,)*. штале непријатељска о. дељења која су држала висове северо западн 0 од Јесуа, наше су пр е . тходницс наставилесно. је наступање на пу Ту Каваја дошавши поно. во у додир са непри. јатељем у пределуГ ра . мши. Италијански и еаглески авиатичари бомбардовали су и митраљс-зима успсшно га^зли трупе и комору у повлачсњу на путуНагозина (Драч).

НАЈНОБИЈЕ ЕЕСТИ

држи и Један недиљ наше поћсне груде; н кад не би ' -о могли довикнути сз енглеском Траде Унион, да вема говора о миру или примирју докле год буду окугшране Француска и Белгија«. »Репиблик Франсез« дсли мншљење, да према таквим гарварима немамо права да имамо гссћања.

Он>: су нзгубили започсгу игру, и треба да плате.

ШЕШ СВРШЕТ иД

Кантена, данас сУ|е“а и Мареца. Наше су

Немци натерани на опште повлачење у овом прзделу. Фра нцуске трупе прве армије гониле су нешачке заштитни

ша аустрофили, и то|це између Соме и ће аа Немачку бити по четак евршетка.«

ОЧАЈНА СНТУДЦНЈА

Париз. — Донисник »Дејли Кроникла« из Амстердама дознаје, да је немачка врховна команда ревносно радила да се до'1>е о д м а х до примирја

Оазе сломизши свуда локалне отпоре и задобивши заробљеника источно од жељезн. пруге Сен Кантена. Код Като, Французи држе шуму Етав и село Ботру. Више на

трупе стнгле на западне ивице Валенкура као и на пут Ла Таржет Камбре, заузевши Форанвнл. У 5 сати јутрос, напад је п о н о в а предузет на целом фронту треће и четврте армије. Према првам извештајима свуда смо иагло иапредовали. Пссле поноћи канадске трупе напа

Рим. — (Званичко) — Италијански и савезнички авиатичари били су врло активни на нашем фронту. Бомбардовали су и га1>али миграљезима са мале висине ровове, бараке, жељезничке установе и колоне у покрету. Париз. — Немци су имали у непосредној позадини фронта на дан 13 септембра 67 дивизија, а 23 септембра остало је свега 22. II а р и з. — Према конвенцији измеЈјуФраицуске и Енглеске има се организовати у Сирији савез арапскихдрн^ава, . или, у противном, једка самостална арапска држава. Александрета је проглашена за слободно пристаниште. Палестина и света места искључују се из турске терито рије стављају се под нарочиту управу. Вашингтон. — Мини-

усваЈа услове председника Вилсона а да је једини циљ да се отпочну разговори о томе да сс споразумеју о примени ових принципа. БЧто се тиче предлога о примирју, председник Сјед. Држазаизјављује да он није овлашћен да то предлаже савезничким владама све дотле, док армије централннх сила газе Савезничке тернторије. Поверење потребно за дискусију завнсиће од тога, да ли централне снле пристају даодмахповуку своје трупе са сеих окупираних територија. Председник Сјед. Држава пита канцелара да ли он говори само у име влада царевине, које су до сада водиле рат. Он сматра да је одговор на ово питање од нарочите важкости«,

стар спољннх нослова Дансинг предао је швајцарском посланику одговор на немачку ноту Нота гласи: »Пре него што ће. одговорити на ноту немачке владе и да би тај одговорбио

Хинденбург и Луден- Нотр Дам и заузели дорф извеетилвеу цара ^арси. На сеЕерној Виљема, пре краткогјобали Оазз Фраквремена, да уви1>ају,даЈцузк сузаузелкМе( п <1 » (\,|срсе П!:.ад н. ј Париа. — Говен Vјеситуацијаочајва*што;зиер-сир- Оаз, н»и г • штт.;»Журнал де Деба» ис-:‘ј е и канцелар признаоЈхозо иапредовањ«

југ .Французи су прешли Фон-Сом и С У северно од стигли до Фонтин Камбреа и заузеле искрен, као што’захРамијји и осигура- тевају велики интереле прелазе канала еи > председник Сјед. Еско, на ивицаиа ДР жа *^* ^матра, да ,е потрсоно, да се. тачно

канцелар признао. хозо напредовање 1 У ‘ 1 1 ;: ' 1 о е ч ■,.. ; ччс, да је канитула-.—'’ износи 8 километа

овог села. НАШЕ СУ ТРУПЕ УШЛЕ У КА1ИВРЕ.

утврди

СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ 20. септембра 1918 г. По заузећу Лес ковца наше трупе продужујући успешно гонење непријатеља, достигле су 25. септембра линију Лнповица-Ко санчић 15 к. м. северно од Лесковца.

Број заробљеника смисао канце- Д° са Д а п р е л а зи

ларове нотс. Канцелар 3.000; заплењено је тврди, да немачкавлада!још 5 топова.

ПОДЛИСТАК

МАРККЗЕТА 9 Ромав сц Фелиснава Шансора — 31

Он б( ше овлад;: оме и телесно и душеи. ; нам\ се беше пр. длла гн>;,• ко И Својом ПЈ)ОШ.'П>шћу н сво јпм садншњ»цо>.; сада се беше рсшнла .а му се по **РИ кв в;'«вта »Ј смен: ; пошк) : у беше 'поиернла сво,у прош.ч>ст хтоде да М\ ||ПКК,|Н своју 6'дућ ност. У 1)а . маду за то о,и. јс т|)ажила од свога љ\ -

гоиа лепота пије била глугава и женска као у обмч1 .их булеварских Дон Жуа* а; ннје имао нп оие ма ло вомпромитирајуће не;кности салоисних удварачг*; иијс б> О 1)И од оних снобоиа, који сву сноју инте• 1 , ч му \потребљују па веливаЊе машпе. Поред сигурности, г.ојом сс обично одликују људи, које дру

сну кокетс])ију, пама како причињавао онима, које су

кратко оне трајале. Он је му поверовале, па ихјепо био од оии.х, који уБек у- сле разочарала његова н«.-

спсвају код жена, које вр- сгалност; он нијс налазио

ло тешко надају и ннтим-

но Је сматрао за шггање части да победи тамо где су сви остали вретроели неуспех. Ои је у већини.случајева задобијао жене као оно што чонек узменеку изврсну посластицу, ис водећи

нити насладе ниги пак е-

гоистичног задовољства. Тако је ишло кроз жавот, по плану који бешс сам саставио али без предоумишл,аја да увреди или растужи оне, које су му поклањале љубаг.. То бсше његова философија, која

ни мало рачуна, да своЈИМ; Га ј е заштићавала од свакс ^иопитивачкзм

п °гледом,Ј МО р алне одговорпости за продрс у дубину њихових е ве страсти или сузе, које је проузЈшковао. У т|>енут-

п.а ,а ,-д ср.д па з.1 шрво тг ажи п исговремено цео живот буде само Њ4а.ј аавиди> ж аК ј е ИКа0 нео писане, неоспоЈ.не привлачаости а Њ' гова лице нс

II ако јсш ц*>оо! мвсл1!.'п она је инак аочела сгн.ц-ц; о коксекрзцијп Х ' ие М\ћусо6>‘е Л>у6ави. ! д 0 ћно1 Жак је био оно што сс У Пвризу Цазшчоо »желСК,: ,1, бимнц« {Х‘ ( , не глуое накетогтк, кој« >,/>,,_

ч*(о нр ; , гн ту почаст. Н,е

ШТО ...|. Сч> .. 1 р 11 о УСЛСД »клд и псљубааа јс ш ју ј, и шс Јздпзало. Вол () јс л-\бап овда онда ; с-- 1 .( тр | ушом раС(»(*?,*' ;. ц.,; (. 1 ., јс увск у У л > : пч-ао иаве-

мозгова под плавим или цриим витацама, не марећи о посдедицама својих авангура. За њега љубав пије имала сутрашњице. Човек који хоће само да ужива, мислили су онн, који су га познавали. Можда. МеЈјути.ч се разлико ваше од обичних женскароша одсуством и најмањег нсваљалства и писких намсјш. У јвдима, које је он чссто

Одгсворш! \ рсдицк Крста Љ. Шилеткћ

ку кад ,е кидао са кезом, али само у том тренутку он бн се и сам растужио, но само толико колико је било потребно да осети што нећу емоцију. У таквом душсвном стању, Жак жалећи што је дознао за Лијанину тајну и што ће морати напустити ову бајну лепогу, осети неку кло иулост и умор, неку врсту несреће што љуби оиу

жену; у њему се намах пс.буди мисао да је остави и ако је био свестаи да ће му то страховито тешко пасти. Он је увиђао да његови односи са Лијаном добијаху све више и више карактсЈ) внтимности, шго нс беше случај са многобројним његовим љубавним авантуЈшма, расејаним дуж његова живота. Он се поче већ вајкатп што је својим питањима, својим заносним пољупцима, који обећаваху рај, исковао измећу себе и своје љубаз нице чврст ланац,- кога беше тешко Јтскимути. (Маставиће се)

МАЈ1И ОГЛАСИ Ч ИТУљ А

у Милан—Мића порески помоћник, добровољац од 1912 год. а по том редовни обвезник, испустио своју млаћану дуШ У 8 јула ове године у Тулону у 22 годнни, далеко од своЈ 1 ,х несрегнихродитеља, ратом раздвојених и растрзаних; својих ојаћених сеја, брата, тетке и остале многобројне родбине, која ће га у несретној домовини вечито очекивати, шаљући му своје болнс уздахе по заходсћем с\ ниу, и у црно завио његову љубљену вереницу чији су се идсали првељубави разбили о лоражавајуће з в у к с посмртнога звона. Иечито ожалошћени: мај

1а неизмерпим болом јнвљам сродницима прија тељвма и д|)угонима, дл је мој син, моја нада и понос

студ. тетка Славка, теча Драгомир В. Муњић рез. поручник начелник срееки у пензији, уЈ'на Јела, ујак Светолик М. Драгачевац полиц. чиновник и остала многобројна родбина.

')-1

Сотир Јов. Кондули хи рург, зубни лекар, бивши професор гимназије, Игна тијева ул. бр. 3X1 до чесм( Шедрибан. — Ординира о; 8 12 пре п. и од 2—0 гК подне. 9—11

НОВ ПРАКТКЧАН УЏБЕНИК француеке конверзадиј 1 п граматнка За самоуке, одД. Ач калаја адв' из Београд^ II овд. издање, цена ДР

о.

продаје се у кн>и жарама»Шумадија«,у ; ка Драга, отац Михаило М. Егнатија 77 и РиСТИ Матијсвић рез. капетан ГвојевиФа КОД Беле Куљ кл. полиц. чиповнк пошта 11— Ј XX, брат Светолик, сестра Малица, Десанка, Олга, Стана, Душа и Лела, всрепица Даринка Жутајкићева

»Народ« прима с гласе по умереи° цени.

Штампарија Акуароаи.