Народ

БРОЈ 410.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

»Наро д« кзлази сваког дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 6. Власвик КРОТА Љ. МИЛЕТНЋ

СОЛУН, ПЕТАК 28 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД.

ГОДИНА П.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Д0ГГ0.1ДН 0ДГ0В0Р

Редакција је у улици Коломбо број 6.

Већ је пезнат одговор председника Вилсона на ноту канцелара Макса. Брзина и потпуна отворсност, која прати ту акцијууверава да су појмови код Савезника о свему пречишћени, и да никаква махинација, ма каквог смисла и замаха била,

њим формама и обичајима провлачи старе циничне изјавеиспроводи нсве сплеткашкс маневре. За генезу самог одговора ваља нагласити, да његова правичност, његова умесност, његова снага, која га ставља ван дискусије, ле-

не може унети никакве жи у томс, што он, ко

по.метње На неодрефенс захте-

лико изражава принципе правде и морала, он

ве принца Макса »да'је и израз физичких се отпочну разговори снага Савезника прио примсни принципа«браних да бране исте председника Вилсона,'прикципе. — долази прецизан и| Одмах по појави ноЈасан одговор: вратити те принца Макса целоШ 10 јс туДје, па ље сеч<у ПН а савезничка штамтек онда видети, да ли па дала је свој суд, кокс се мони разговара-јј и ЧИ ни чврсту подло ти - Али пре свега тра- Г у ОДГОВО ру Сједињених жи се. јасност, јер тоДр Жава Према комен»захтеваЈу велики инте- |Ха р ИМа штампе, при|)еси«, каже се у одго- браниму мефувремену, вору СЈедињенич Држа- ■ " ■ ва. Тре-ћи пасус у одговору има тендеици-

Доиисник »Морнинг Поста« јавља, да јс Турска затражила хитну и јаку помоћ од Мемачке и упорно захтевала да јој ту помоћ одмах иошаље. До сада је

капигулације. Пропада цела политика Хабзбурговаца да с п р е ч’е стварање великеСрбије. Из Хусарекова се гојВора види, да он тра-

држање Гурске према Не-] жи као слепац да се о-

мачкој било више покорио. Од дана када је примила на себе нсмачки јарам, о граничавала се на то да понизно моли за помоћ и кад би јој се одбила, примала је то равнодушно, зиајући да је немоћна, али псследњих дана је Турска потпуно изменила тон и нс разговара више са Немачком као вазал, већ као једнак са једнаким, дајући својим захгевима форму ултиматума. ПРАВАЦ УДАРЦА Париз. — Коментаришући Хусареков говор »Еко де Пари« истиче, да изгледа да је Аустрија узбуфенија од Беј)лина због бугарске

ријентише у другом правцу. »Журнал« види у Хусарекову говору, последњи очајан напор од стране централних сила, да покушају.да закрче отворени источ ни пут. Савезничка експедиција на Цариград може да буде релативно лака и судбина Истока је у Цариграду, а не у Софији. »Падом Турске — каже лист — били би отво])ени мореузи, добила би се директна веза са Румунијом и јужном Русијом. Ту дакле треба ударитп да се униште амбициозни планови Немачке.«

бра упорне борбејзакључене конвенса непријатељским ције од 16 септемзаштитницама, ко [бра. Овај материјал јом смо приликомје прикупљен у дезадобили неколико.пое на местима костотина заробље-.је је одредио главника. јнокомандујући исНаше наступање^точних савезничсе продужује запа^ких војсака, а раздно од Дебра и у,оружано људство правцу Призрена. је отправљено своМи неуморно поти- јим кућама. скујемо непријате-ј--- 1 - Ј —^—= љске одреде, којиј Његовој Екселевцији су се били ПОвуклиј Гоеподину Венизелосу у планину, да би;Министру Предееднику

монсе се реТи, да је одговор Сједињених Држава идеолошка синтеЈу, да сведе Нсмачку|з а савезничког јавног пол °жај[мнења, која је у толи» к0 ц 3 р азихи ј а што^! се име нота подносиЛ ћено де јство непосре-!пријатељеве одреи тиме одреди обим од-|д НО и ЗВ анично. де, тучене 23 сепнп В г ОРНОСТИ 33 СаМ> ’ У данима кад на за-[ теб Р а К °Д Лесков но />* падном фронту, где и Ч а - ступила је ]уче Ова три момента ујлежи прави узрок не- У Д°Д И Р са немач о Д 1 овору Сједињенпх! Мачке ноте, Мемачка ккм трупама, које Држава чине ноту де-! Х р пи крваве поразе е У У највеБој ЖУР“ пласираном у толиког ехавДЈено ј е речитије искрцане у Ни-

НА БАЖАНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезничких армија на Истоку

Српска војскагои да се изјасни у чијеј ко изразитија што је!нећи енергично не-

мери, да ]е искљученај но икад кајзеру на зна свака могу-ћност как- ње> да нема мира без вог дејства у позитив-ј пове р ења> без воље да

ном смислу. ј Се> ма и позно учини Немачкој је дата јошј правда> Напоредо са одЈедна лекција како тре- говором С јед. Држава оа говорити, ако се ми- речен0 ј е симболично/

шу. После огорчене борбе, која је зођена са обе стране железничке пруге

избегли предају. Тек смо данас у могућности, да тачно оценимо резултате победе, коју су задобиле источне савезничке војске. За непуних 15 дана, источне савезничке војске изба циле су из строја бугарску војску, која је састављала у већини 11-ту немачку армију, потпуно опкољену у кланцима између Кичева и Тетова. До сада је заробљено око 90.000 невој- коју ]е коњица у велико прешла, го-’пријатељски нећи неуморно не-јника, 1.600 офици пријатељске одре-!ра, међу којима 5 де у потпуном бег-/ђенерала; заплењеству. но преко 800топоСве ове операци-ј ва свих калибара, 1 рих грчких трупа, поново је извођене су упр-! ва стотине бацача наспосгавл.а солида])ност

Од срца Вам благодарим, драги Председниче, на честиткама које сге ми иослали после бугарске ка питулације која завршава серију зверстава извршених на нашим земљиштима од стране тога несаве сног непријатеља. У рату, који му је наметнут, српски је народ храбро бранио своју слободу и саоју част. Одричући се од почстка тућих земљишта он јс само изјавио да мисли овога пута дефинитивно осигурати своју независност п својс народно уједиљеље, шго му једино може гараптовати мираи развитак на који сматра да има право као и осгали народи. Такоће сам срећан да видим да се, благодарећи бралској кооперацији храб

сли бити искрен, и ако се жели што учинити разгоаорима, кадсе није успелотоповимз,злочинима и пустошењем. Са олимписке висине, која и одговара дејству, побудама и циљевима Сједињених Држава, Немачкој је речсно колико је она немаћна да под досадаш-

Немачкој, како ће се ЈУ жно °Д Ниша, Ср

кос страховитоГјбомба, на хиљаде времена и захтева- митраљеза и огроле су од трупа из ј ман ратни материванредну енергију|ј ал > који нисмо мои пожртвовање. ;гли још да попише'м°- Међу заплење^ ^ у Албаиији, Ау-ј ним материјалом у околини Кочана, стријанци су били налази се г Р а ^) а за које лежи на 10 км. приморанидасепо-| Железни Ч е нормал

наших дваЈу народа, који ће, помогиути од стране наших моћиих савезника, надам се, ускоро оствари

ти њихове националне рсвандакације ида ће семир који су часно заслужили васпоставити у њиховим земљама. Александар Његовом Краљевском Височанству Наследнику Престола Србије По потпуном слому једног од наших непријатеља желим да упутим Вошем Височанству моја најсрдачнија и најтоплија честитања, као и велику радост коју осећам кад видим, после дугог искушења српске нације, да Ваше херојске трупе улазе победоносно у ослобоћену отаџбину. Увучен против својевоље, после неправичне иовреде своје земље, у једну борбу која је само прекалнла његову душу, народ, чија јс судбина Бдма оовсрена, показао се достојан наших моћних и плсменитих савезника поред којих се тако храбро борио ослобоћавајући своје огњиште држећи веома високо своју част. Парочито се сматра срећан што су грчке трупе имале задовољство да се боре под комаидом сјајногфранцуског војника на српском земљишту и на тај пачин искупиле издајство једног вероломног режима и потврдиле братску солидарност која ће везивати Гркс и Србе у будућем миру који нам паглашава бугарска капитулација. Венизелос

понајпре доћи до мира и јучерашњим заузећем Камбреја и робљењем 20.000 Немаца. КЕМАНКА И турЉ Лондоп. — Из Пашингтона потврћују гласове да Турска намсрава да закључи сепаратан мир

би су продужили своје напредовање у правцу севера и дохватили се обала реке Топлице, задобивши нових заробљеника и 3 топа. У пределу север но од Скопља, француске су трупеу шле у Приштину,

ЗАПАДНИ ФРОНТ

Лондон. — (знанично)

вуку у великој жур- МОГ колосека, више Јуче смо нанели непри- Ј Ј Ј ОД 1000 вагона И јатељу тежак пораз из-

би, узастопце гоње ни од лаких француско српских одреда 200 локомотивасистем „Дековил". У горњем броју

Гонећи неприја- заробљеника и за-

тељске заштитнице у правцу Елбасана ми смо ушли у варош 25 септембра пошто смо издржали 23 и 24 септем-

плењеног матери • јала није обухваћено људство и ратни материјал дивизија, које су ра-зо ружане на основу

међу Сен Кантена иКамбреа. задобнвши преко 10.000 заробљеника и од 100 до 200 топова Немци су на овом сектору употребили 23 дивизије, које су се рђаво провеле. Наше су трупе напредовале данас на целом

фронту између Соме и Санзе, и нагло напредују на исток заробљавајући непријатељске заштитнице, усамљене батерије и митраљеске редуте. Цела варош Камбре у нашим је рукама. Канадске трупе прве армије ушле су раио у јутру у варош са севера, док су сат доцније

Ф Е Љ Т 0 Н

МАКС И АЛЕНС ФИШЕР;

КМЖЕВНЕ ПОСБЕТЕ

Госнодин Емил Франкет добро познати позоришни критичар »Малог Дневникао и.ча*) је обичај свакодневно шетати по два сата. Тек што бешс јуче залупио за собом врата од сво га стана, његов послужи1 ељ Жозс<|> упадс у собу за рад. Не правећи ни најмањег шума он се дошун.а до ормана са књигама о *1 вори га са највећом пажњом и из горњег реда извучс насумице четири књиге. Без устезања он их стави под мишку и упути се најближем ангиквару. — Имам неколико књи: га, којс бих рад бао продати, објаснн он антиквару. Биетс ли их узе.ш.

Антиквар узе књиге и поче их пажљиво једну за другом прелиставати. »Лопов« од Фенри-а Бернштајна. Гле! гле! има чини ми се и посвету!... Врло добро!... »Комсндијаши« од Мигела Замакоиса такоће са посветом... Ирло добфо »Трка за буктин.ом« од Пола Ервијс-в, хм, без посвете. У осталом ие мари!... »Само да Сузана ништа ие сазна!« од Пис|)а Вебера опет са посветом!... Врло добро! За скс четири да ћу ЈЗамј седам франака, додаде затим. Да седам франака. Гилт? Ове са посветсм узимам сваку за по два (|>ранака а ову бсз млаћаи само јсдан франак. Можс ли. ; Отворив своју (1>ијоку у

којој му стајашс чскмеже он отпоче бројати паре. За то време Жозеф отвори махинално све књиге једпу за другом и прочита сне посвете, које су биле мастилом исписане на првим странама: Драги Емиле, са највећим задоиољством шаљем ти ова три чииа. Твој пријатељ Хенри Бернштајн Емилу Фрапксту са жс-: љом да га што прс видим, шаљем овај примерак »Комендијаша« Мигел Замакоис Гмилу Франкету у зиак најсимпатичнијег пријатељства Писр Вебер Заиста чудновата ствар, веома чудновата, помисли Жозеф. Плчћа ми двостру ко само због имсна госпо диновог и неколико ]>с дака!

У осталом тим боље! Ја се ни најмање ие љутим. * . * * По повратку са своје шетње г. Емил Франкет је јуче дуго прстурао по својој библиотеци. Није био приметко нестанак ових књига. Зашто би се /Козсф онда устезао да и данас окуша своју срећу? Пола је три! Пошто је понова извукао друге четири књиге, али овог пута не из горњег реда већ из носледњег, ом се упути антиквару. Путсм га заголица пска радозиалост. Дед, баш да видим, помисли, хоће ли овог пута бити седам или осам франака. Пошто уће под један трем он радознало отвори кн.иге и разгледа прве листопс. Дла си излапео, мој матори Жозефе! Она ма-

матори Жозсфе! 1а гдс ти је била памет? Зар нисн могао то одмах загледати?! Поче озбиљно и дубоко иремишљаги. Да ли је управо могуће, даантиква]) познаје рукописе свих иисаца? Зар није нсизмсран број оних, који пишу кп.иге? Ово га довсде до следећег закључка: 11а овим књигама нема посвете, то јс очигледно, али, шта ми стоји на путу, да их ја лично испи шем ? Сместа уће у најближу поштанску станицу, дочепа једиу увлаку и пошто јс добро утувио наслов прве књиге он преврте први лист и отпоче писати. Драги, Емилс Франкете, са највећим ти задовољством шаљем ова три чина. Затим ступи корак уна-

тора лопужа прогутаће то ко нико. Сад само да ставим још потпис, Шкргућући зубима и преврћући очима он потписа. 'Гвој стари пријатсљ Софокле. Затим у три узастопна маха, искрсћући рукопис он стави на остала три примерка следеће посвете: Емилу Франкету са жељом, да га што пре види, шаље ова три чина из Снде пријатељ. Пиер Корнсј

Емилу Франкету у знак .пријатељсгва и симпатија

Ао, мнј!. . 11и јздие по-,зад, да би што боље оценио свсте! узвикпу и почс се|свој рукотвор вајкати.

|његов. Биљем Шекспир Емилу Франкету заједно са уверсњем о особитом поштовању. Ж. Б. Поклен названи Молијср

Дивно? Јсдинствсно! Мој

ШДЛА И ЗАБАВА Неда се збунити Домаћин; »Да ннсам по природи и сувише добар и стрпељив, избацио би вас напољс заједно с том вашом колекцијом!« Трговачки путник: »Онда дозволите да вам понудим књигу »Како ћу бити енергичан!« Не баш похвално Слуга (сликару, који се је вратио с пута:) »Ах, милостиви господинс, егзекугор био је овде! — Све је пописао и однео: штафелај, фарбе, чсткице, платно шта више и ваш стари шлафрок.... само не слике!« Модерни просјак «Молвм за милостин.у!« — »Па ви сте опст дошли? Увек исто узнемиравање!« — »Опростите, али изволите узети абономан карту за месец или чстврт године, да се исби сваки дан деранжпрали!«