Народ

етр. з

внглескв трупе треће воћењсм Иемаца, и да је армнје прошле кроз Ју- непријатељ претрпео всошне квартове варошн. ма тсшкс губиткс у току Од 8 августа до данас борбе. нанели смо неприЈатељу| Један иепријатсљски одтешке губитке у мртвимјрсд потпуно је опкољен код и рањеннм и задобили Костануј-скоја, 05 киломесмо преко 110.000 за-тара јужно од Ухтинскоја, робљеника и 1200 то- а остатак нспријатељских снага сада је опкољен код Нохнавалотскаја, 18 кило-

пова. Наше се напредован.е наставља и јуче после подне смо стигли на ли нију Боен-Бисињи—Кодри—Карннер. Париз. — »Либерте« пише: »Лудендорф п о ч и њ е стављати у липију своје резсрве. У Фландрији је утвр1>ена присутност 1'алвицових дивизија, које су сс бориле у Вевру и северно од Иердена. Всвр управо нијс миран сектор, то је

комс би се од момента до

метара југозападно од Ухтинскоја, источно од Финскс границе. Пепријатсљ јс истеран из целе јужне Карелије, изузев одрсда, горе поменутих, који ■ће се морати предаги.

ТИСИНО НАСЕДАЊЕ

проговоривши са Тисом ни једне речи. Опис ове сценејезабранила цензура загребачким листовима, али је објавио »Тагеблат.«

Цирих. — Како је познато, Тиси је за време љеговог путоваља по сектор, КОЈИ дрема, али на југословенским земља-

ма, био предат један

момента могла нробудити меморандум у име српских, хрватских и словеначких странака, у коме је изражена воља Југословена, да се уједине у једну државу. Сутрадан 8 септембра, Тиса је примио потписникемеморандума.Био је у униформи хусар-г ског пуковника. Кад су потписници били на окупу, започео имјеТиса говор, изјављујући: »Да је дошао да преговара са озбиљним људима. Али из меморандума увиђа да се преварио. Национално уједињеље Хрвата, Срба и Словснаца у супротности је са државним принципима монархије. Право о самоопредељељу народа је фраза, коју су непријатељи измислили. У Аустроугарској је немогуТе то право дати свакоме народу.« акција. Иелик је дакле риаик придизати појачањаод труиа овога сектора, или још је тсжи ризик: не при дизати, и врло лако јс мо гу-ће да Лудсндорф буде нринуфен да попуни пра внине с оним што буде имао под руком. Из овога се закључује да немачка команда није могла поново образовати једну стратегијску реаерву, доста јаку према потребама момената. Без сумње постоји јсдна крајња рсзерва, али она је тако драгоцена, то јест тако слаба, да изгледа да се не усућују начсти је

У МАЂАРСКОЈ Цирих. — Из Пеште: Председник владе Векерле конферисао је са Ка рољием и БаЈ)аном, које ће, како изгледа, при мити у аудиенцију цар Карло, чему се приписује нарочита важност. На бечкој и пештанској берзи нагло пада курс свима папирима од вредности.

ИЗ РУСИЈЕ Лондон. — Комннике о операцијама у северној Русији кажс: Стигле су последње вести о иредаји Ухтинскаја, о чијем је паду јављено 7 септембра, и о гоњењу не-

Дневне Вести У СНОПЉУ Према извештајима из Лондона, Престолонаследник Александај) ушао је са штабом у Скопље. Влада ће се тако-ђе са Крфа прессли ти у Скопље. Д 0 Ј Р А Н Министарство унутрашњих Дела саопштава: Ва,рошица Дојран сва Ј - е у рушевинама; ниједие ку ће. Срсска канцеларија морнла се иривремено васпоставити у Валандону. Граћани дојрански силом су б и л и уклоњени из овог С))еза. Сва села општине дојранске порушена су. Све граћанство из општине калупковске отерано је иекуда, како се чује уТурску. Сада у дојранском срезу постоје чстнри општине.а било их је шест. Бугарска војска је при повлачењу порушила све мостове. СРБИ У ЛОНДПНУ Јуче је српско свештенство у Лондону одслужило свету литургију у грчкој цркви ВаЈсватер са благо дарењем за победе српске и савезничке војске. То је у исто време био и помен шестогодишњице српских ратова за слободу. Извршено је и молебствије за храбре борце који су па ли на пољу части. Нико лај Велимировић изговорио је крагку беседу. Служби је присуствовао хор српских богослова из Оксфорда. Били су присутни г. Јовапови-ћ, посланик Србије са госпо1јом, пуков ник Арион, послаиик Румуније, пуковник ОстојиТ

Министарски Савет под ЦБр. 3003 решио је, да од 1 октобра тек. год. 1) Не плаћају царину и државну трошарину: Пиринач, зејтнн за јело, свињска маст, хлеб обичан, млеко и свежа јаја. 2) Пдаћају половину царине и државне трошарине: Кафа, све-ће, сапун прост, памучно предиво за ткање, тканиие иамучне,ланене и вунене за рубље и одело, •ђен, брандсол и друге чињене коже за сбућу; и 3) Шећер пла ћа само 20 дин. државне трошарине од 100 кгр. Царинска делегација доставља ову одлуку граћанима и позива их, да своју робу, што је носе аутомобилима, колима, коњима, жељезницом ит.д. пријав-

љују делегацији, која ће им дати потребна писмена за власти у реокупираној Србији, пошто ће истебез ових царинских докумена та бити дужне робу задржати, саставити кривично царински записник и предмет доставити надлежној царинској власти на рсшење. Царинска ће Делсгација давати граћанима обавештења што се одноее на увоз робс сваког радног дана од 8 до 11 и по и од 1-1 и по до 17 и по часова, а у празничне и недељне дане о ‘Ј до 11 часова. Ц. Д. Бр. 2207 Из канцеларије Царинске Делегације у Солуну (Битољска ул. бр. 80) 27 семтембар 1918 год.

На српскоме оронту ЗВАНИЧАН СРПСНИ ИЗВЕШТАЈ

рањсних војника’у униформи присуствовали су такоће овом богослужељу.

нријатеља. Изгледа да је ова варош, која јс имала' напо Р е Д а нас униште.« бити база операција у 1\а- Тада су Југословени рслији, утврћена под руко-|напустили дворану, не

КоментаришуТи дакле егав ме м°рандума,у|-д;;коме се говори о бу-број српских и енглеских ду ким односима између југословенске државе и МаЈјарске, Тиса је рекао : »Зар ви заборављате да су маЈјврске трупе пролиле с в о ј у крв за ослобоЈјеље хри шћанског народа? Овај меморандум истим духом дише као и кон грес у Прагу иЉубљани. Биле свесне или несвесне, такве тежње помажу непри|атељеве

ШЕТЊА ИЗ НЕВОЉЕ Цирих. — Из Беча: Цар Карло је стигао из Рајхенау у Бадсн, где је примио шефаштаба врховне команде фон Арца, затим је отишао у Беч и примио у аудиенцијуБуријанаи Хусарека и затим се поново вратио у Рајхенау. (Јучерашљи доцнији.) — Упркос ја чем отпору непр. делова, наше трупе у току 26. септембра после јаче борбе овладале су десном обалом Топлице и на десној обали Мораве подишле планини Селичевици. — Француска ко њица дошла је до Бабушнице, а наша заузела Житни поток. У току борбе заробЈвено је војника, међу којима један немачки официр, 3 пол»ска топа и више митрал»еза.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ 23 сата. — Источно од Сен Кантена наше трупе, у тесном додиру, наставиле су гоњење непријатеЈва, чије заштитнице дају озбиљан отпор. Напредовали смо на неким тачкама 6 километара и помакли своје линије источно од Себонкура.на ивицзБерновила, источно од Монтињи-ан-Аруез и Берно. Заузели смо више села, и то: Фиелен, Невилет, Рењи, Шатијон сир-Оаз, Тренел. Јужно од Оазе освојили смо Серве

диница, које коопе ришу с обе стране пута Шмен деДам Немци су били принуђени да се повуку с оне стране канала Оазе. Преко дана упркос же стоке митраљеске ватре, заузели смо Бон и ШизидеВе рнеј Куртон као и Бург и Комен; у исто време наше трупе прешавши Ену, источно од Еји, потисле су непријатеља ка северу и заузеле Парњан и Борис. Би ше на исток извр шили смо јак напад северно од Бери о-Бак и задоби-

пријатољ је почео повлачење у правцу Ене. Наша је пешадија, потискујући немачко заштитнице, прешла села, Лири Монтоа, Шалрашк и стигла на ивице Мон Сен Мартеи и Сен Морел. Више на десно, прешли смо Ену, код Терме, која је у нашим рукама. Заузели смо станицу Грандпре, задобившв много заробљеника. АМЕРИЧКИ КОМИНИКЕ Источно одМезе наше су трупе наставиле напредоваље, упркос жестоних понављаннх против напада, и напредовали смо ка западним ивицама Сиври и у шуму Шом. Западно од Мезе напавши немачке свеже дивизије, продрли смо у линију главног немачког отпора, нзмеђу Кинела и Ромењ-су-МонФокона. У шуми Аргоне, освојили смо важне висове јужно од Марка и сјединили се са Французима у Ланкону. Задобили смо преко 2.000 нових заробљеника. Доцније. — Нашетрупе продужиле су наступање и поред очајног отпора непријатеља. Висове источно од Сивриа очистили смо од непријатеља и заузсли, На

и задобили зароб-Ј^Р ®« 3 и за Р°

ПОДЛИСТАК МАРКИЗЕТА $ — Ромав од Фелнснана Шансора — 32

Али, шта је могао друго чинити ? Зар да стави у руке ове жене свој живвт, то јест своју прошлост, своЈУ будућност, своје спокој-

ство и душевни мир и да је Жак мислио, још више нрестане бити слободан? Ис, никада ! И упркос незгоде коју је осећао што ће својим поступком нанети бол Лијани, Миранд се беше одлучио. Он реши да стави младој жени до знања своју одлуку, али пријатељски, еа свим срдачно. Али како је осећао да неће имати храбрости, да јој то каже у очи; да неће мо■ћи отрпети њен бол исвакако и свој сопствени, он приреди себи једно путовањс и, као какав подлац, написа јој пвсмо.

Од тога тренутка љубавници изменвше многобројна писма, која само повећаше њихову тугу и која их, на супрот ономе што

приближише Парнз, уторак априла 1892. Драга пријатељице, Видиш ли да човск нема увек оно што жели. Ја полазим на пут. То је тако требало да буде... Успомена на оно неколико божанскнх часова.којс сам с тобом провео, остаће ми вечато урезана у души. Пиши ми и реци ми, да ми не аамсраваш и да ће мо и даље остати добрв

Одговорни уредник Крста Љ. Мнлетић

пријатељи. Ја ћу бити срећан, уверавам те, ако ми се будеш једнако јављала и извештавада ме о себи, а идуће зиме кад се будемо опет иашли у Паризу, Ници или Монте Карлу онда ћемо прославити своје пријатељство, а можда и своју љубав, ако ти будеш хтела уиети мало од своЈ'е нежнс чари. Зашто да прскинем овај наш роман, који је трајао само петнаест дана? Тако сам се одлучио и ако ми се срце цепа од болова. Веруј ми, срце моје. Жак. Уторак у вече. Ви сте ми рекли да ме љубите; Ви сге били мој љубавник. Моји пољупци, које сам Вам давала, произлазили су из дубине моје душе. У овај наш љубавни роман ја сам унсла вишс но обичну фантазију и сматрала зи истинску љубав

љеника. Изме^у Елете и Ене, услед прити ска наших трупа и италијанских је једну обичну раскалашну авантуру, која је моглатрајати само једап дан, само једну поћ. Дапас моја глава са плавим витицама клоне под тугом и кајањем а азур мојих очију се гаси. Ако ли сам се преварила, ако Ви још мислите на меие, оида доћите, драга не, да покупите са мојих трепавицадискретму и горду сузу и да ми вратите занос, у коме сам на све заборављала. Ако ли је све доцкан, моје ће срце пући. .'Бубавје умрла у мсни. Она је већ под зсмљом. Да ли си икад видео да мртваци устају из гроба? Лијана, Маркиза де Сержи (твоја Маркизета) Она беше погиисала своје лепо име, које јс јој је Жак шапутао у току двс недеље њихове пролетње, луде љубави, додајући и своје породично име, име Маркизе. У Сиви псчат, ко-

У Шампањи, нсцрпен у жестокнм борбама, које су се развијале од 13 до 26 септембра на фронту четврте армије, не-

левој обали Мезе, ко Та | Дам Мари(?) заузетаје на јуриш после очаЈн е | борбе. Више источној непријатељ је одбијец| из Аргонске шуме Ј наше су трупе дошлеј на линију Сомранж-1 Марк - Шевриер - Гр ав | пре. Међу заробљеницвма| чији број прелази 1000 1 налази се 1 ђенерал I као и 2 потпуиа бата | љонска штаба. ЕНГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Наше трупе проду. жиле су јуче иапредо. вање и поред огромцог непријатељевог отпора, У вече су се нашапре. дња одељења утврдила на путу Камбре-Ле Като. Било је борбе јужно и с једне и с дру Ге стране на великом путу за Кодри, као и источно од Камбрса, гдесмо напредовали. На сектору између Скарпе и Ланса наше патроле напредовале су и у контакту су са непријатељем нсточно од главпе линије: Витрв. _ Ан-Артоа, Изел-ле-Ексо-1| ен, Рувроа. Заузели смо Саломнн и Ноајел. ИТАЛИЈАНСКИ КОМИНИКЕ I У Албанији. — Било I је сукоба патрола на I тоњем току Шкумбе. I Авиатичари су бомбар-1 довали велики непри-" јатељски логор источно од Драча.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Париз. — Дописник »Еко де Пари« из Вашингтона јавља; Цела америчка штампа упозорава владу на опаеност, која прети од немачког претворства, поеодом последње ноте. Цирих. — »Арбајтер Цајтунг« признаје да Немачка није више у стању ни за какву инцијативу у операцијама. Њени ефективи пропадоју са неверовтном брзином; од пре неколико месеца доса-

ра. Дуе је у пламену Страшне ексцлозије назначавају, скоро повлачење са овог сектора. Од јуче је и Лаон у пламену. Берн. — На немачким берзама је паника. Папнри индустриских предузећа нагло падају. Банке еу одлучиле да носредују и курс спасавају. Париз. — Из Ва шингтона: Поводом предлога за мир

да њени гуоитци еу Н арод и влада Сјестра ловитн. дињених Држава Нариз. - Допис- ве . ник Ра тера са еиглес- у ког фронта јавља, дао- зничка победатреступање Нсмаца јужно ба да буде савршеод Камбреа достиже у на и да мир треба

дуоину више миља на фронту од 11 килмета-

диктирати.

јим је затворила пнсма беше утиснут њсн породични грб. Хгела је на тај начио да му покаже, да ништа не задржава за себе; да није само морганагички поклонила своје пољуице и своје тсло, већ да се и надаље — чак и у овом мсланхоличнсм тренутку када се један од њих двоје удаљује — предаје њему потпуно, још увек занесена његовом љубављу. Париз 5 априла Твоје мило писмо ме је необично узбудило. Питаш, да ли сам видсо да ко васкрсава мртве. Одговарам ти : вера. Ја сам те љубио, али, од кад примих гвоје писмо ја осећам да јс та љубав још вишс по јачана. Можда си се запитала од куда та моја противречност? То јс зато што у меии има два бића, једио које само осећа и друго, ко-

пи је ТСШКО што 1С МуЧИМ' Оарости ми. ,!а сам несре ћан што ти стварам бол ПЈак. (Наставиће се) МАЛИ ОГЛАСИ Чисти восак Продајс се чисти во сак првог квалитетзз: цркве у радњи Браке Петракоглу, Бардар ска Капија, улица Св Параскеве. Продаја н; велико. НОВ ПРАКТИЧАН УЏБЕНИК француске конверзациј и граматика За самоуке, одД. Ач калаја адв. из Београд* „„ II овд. издање, цена д[ на даље само пријатељи, б __ продаје се у к н»И срце моЈе. жарама »Шумадија«,)'Довољна је само јсдна Егнатија 77 и РистИ сеитиментална нднла па да војевића код Беле Куд< зачини и замирише прија- 11—3

ма, где ои нас одвела на ша веза. Доциије, кад та веза постанс чвршћа, оило би иам много теже прекинути је. • Ја ти се, меТ.утим, кунем, да ме ни једна жена досаеа није више зансла од теое. Ја сам био под твојим утицајем од п))вог дана када те моје очи угледашс тако елегантпу и нежну кад зачух твој љупки гласи ћ. I и ниси обична жена, ти си тако отмена, тако деликатна, тако божанствена Ја те обожавам. Кад год будеш могла посети ме, ја ти го дозпољавам. Ти ћеш мн увек бити добродошла, ја Т»у те миловати и просланљати твоју лспоту. Али ипак заго, останимо

— ••»'•> ш прп Ц’ јс размишља. Помиеди и са-;тељство целога живога. Ме-