Народ
БРОЈ 417.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
СОЛУН, ПЕТАК 5 ОКТОБАР 1918 ГОД.
ГОДИНА П.
»Н а р о д« кзлази сваког дана по подне.
Штампарија се налази у улици Колоибо број 6. В л а с н и х КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра-ћају.
Огласи и белешке наплаћу,у се по погодби.
Редакција јо у улици Коломоо број 6.
БОРВА ЧЕХА
По свему изгледа да а то ће рећи Азттрија, ће савезничке и наше спасе од Словена »тре-
трупе, кзд закуцаЈу на врата Аустрије, ‘на-ћи их широм отворена. Да до тога дсђе старају се како и сами нзроди под Аустријом, тако и Савезници, помажући наше трупе, да што прс до гракица Аустрије до-ђу. Наше су трупе у центру севсрног дела Србије, и како извс-штај гласи, »гоњење се продужујеог. Сваки покрет трупа у напред, којим
ба их сзда уморити гла1ју, а после што остане изделити ме1ј остале народе.« Овоке појзве, које значе већ један систем морале су имати као последицу: протесте, одбрану, па најзад и револуцију. Од свију словенских народа у Аустрији, Чеси су били у могућности да најсолидније изведу своју организацију ради одбране личне
се ослоба]ја део подео ! и националше слободе. Србије, у исто време'Добро вођени последутиче охрабрујући на њих деценија, они су
народе поробљене у Аустрији. Храбри их да
успели, да унесу у народ внсоко национално
подносе нечувене муке осе-ћање и да га еко
8ИЛШ0В 0ДГ0В0Р Лондои. — Савезиичко мнење једнодушно сматра Вилсонов одговор као одрећен,одлучан и праведан. Он оставља врата отворена миру и јасно показује, без сенке сумње, пут, којим има да по-ђе немачки народ. Избор је јасан: измећу деспотизма и демо кратског режима. »Дејли Њус« пише: »Ако се немачки народ отресе милитаристичког деспотизма и одбаци од себе евирепства овог крвавог система, моћи 416 добити примирје које тражи. Може се ре-ћи, да ми немамо нипошто права, да ном за самостални жи-. г |Једном неприЈатељском наЗОТ џ I . јроду назначимо коју ће Према таквом стању|ф 0 р М у владавине узсти. То може се узети као ве-' је кстина Али ми имамо роватна Еест, да је V П р ава да кажемо, да нећеПрагу планула револу- мо у бу Д у^ е да живимо поцир а и воЈникана смрт цаја . За „одерие при- у б " ке д б осуђених, веђином Че- Л ике најподеснији је Р ЈЈ СИ Р довољно искуства и то смо платили. Ми нисмо више расположени, да поново искусимо исто. То је одлука, коју Вилсон саопштава немачком народу а не немачкој влади. Ако немачки народ уви ћа, он ће без оклевања извести ову одлуку«.
и жртве, и улива им наду, да се ве4; ближи крај злочиначкој и тиранскс.ј владавини Аустрије. Како се третирају сада у Аустрији Словени најбоље то илуструје сама аустриска коман-
да. Дугачке листе наја себе сматра способ смрт осу-ђених зграњавају и саму разборити ју аустриску штампу; гу сксро је »Арбајтер Цајтунг« публиковао имена ско стотине офи-
номски обезбеде. То је учинило, да су Чеси били најотпорнији елеменат у Аустрији, и у век се појављивали у нераздвојној заједници кад је требало дати отпора, или манифестовати се као нација, ко-
нијих вести, сви нспријатељи Аустрије, а то су сви пријатељи права и слободе, у појмљивом узбуђењу поздрави-ће почетак овог крвавог разрачунавања. Покрету Чеха најприродније је да се придруже и остали словенски народи, пошто ће у чешком народу наКи брганизованог и јаког
чисто с тим, да Ј’е немогуће идеално реши ти пољско питање. Немогуће је заиста, ограничити на чисто националној основици решење пољске државе, као и да у т} т нсвудржаву ућу сви кројсви, где живе Пољаци. Пољаци треба да сс помире са судбом, ако виде њихову браћу из
непријатеља.
друга и борца за истсјван њихове краљевине. идеје и против истогјСамо један здрав поли'тички реализам, који рачуна са чињеницама и не игра се са будаластим надама, може у овим тренуцима да буде од помоћи Пољацима.«
ха и Југословена. Сва ки Словен сада се сматра за »издајника«, и
облик за почетак револуције — штрајк, из кога се брзо могу фор
није ретко, да у тој ај- мирати праве тенденци на Словене учест- ц К ј е и организовати
ву|е и по који научни ауторитету служби гер-
борбени редови. Вести доносе и поје-
манизиране Аустрије. диности о обиму штрајТу скоро је професор ка и револуције и о инДр. Мајер јавно гражио, терзенцији Немачкекод
да се Словени стазеван закона, и да им се одузме свака могућа законска заштита. На тој начан отворен је »слободан лов на словенско зверињс«. Као једино средство да се »свет«,
аустријске владе, да се покрет војском угуши псшто је то у интересу обеју држава. »Крв се лије по целој Чешкој«, вели се у извештају. У очекивању потпу-
ШНДННДВСКИ САВЕЗ Амстердам. — Велики покрет осећа се у целој Холандији за утврћивањем ближих односа са три скан динавске краљсвине. Овај програм о приближавању измећу ових разноликих народа има многе побор нике у Холандији. Предви•ђа се јсдан тесан економски споразум по завршет ку рата. Скандинавци ће имати у Холандији пијаце за производе, много значајније него ли раније. А Холанћани ће моћи да увозе своје колонијалне производе у скандинавске земље. »Телеграф« тражи, ако је могуће да се Холандија
на слобода; Турска за све ово тражи, повраћај територија, које.су Савезници заузели.
ЈУГОШВЕНН Лондон. — Дописник »Тајмса« изВашингтона јавља, да су Сједињене Државе донеле одлуку о признању Југоеловенске Државе.
ЛУНО ЗДД0В0ЉЕЊЕ »Дсјли Телеграф« каже: да није довољно само евакуисати Белгију, па да се Немачка разреши од гре ха, који јој је нанела 1911 године. Задовољење, које има да да Белгији, трсба да буде потпуно, јер Белгија има права на првенство наплате од прихода Немачке, због неописане срамоте, коју јој је Немачка нанела. »Морнинг Пост« каже: »Накнада Белгији треба да буде што јс могуће већа, да би Нсмачка осетила сву тежину својих иреступа. Лист сматра исго тако, да накнада треба да обу хвата и трговачкс бродове, које је Немачка конструисала за време рата.
ПРОТИВ ТИРАНА Чешки народ у Аустрији обезоружан по
исто време код куће, да исто тако оружјем допринссу ослобоћењу. И чешка нација знала је да тихо нечујноприбави оружје и муницију и ево данас стшку вести о устанку, којт?
тралне Силе, захтсвајући уништење Букурешксг уговора и поновно почињање непријатељстава противу империјалиста. »Браћанова група добиј'з спе вкше прчсгалица. »Генералн АверСско и Кокорсско узели су.смсло у своје*руке директиву за‘ поновно отпочињање непријатељстава противу Централних Сила.
је избио у целој Чешкој За слободу. Борбе се воде, крв се лије и победиће праведна ствар чешког народа. Како су се Чеси у Аустрији спремали за ОВу борбу, прикупљају ] КоЈ * ивикс савезничких војсака ћи оружје и муницкју, показује нам јсдно писмо, које је ту скоро публикосао у »Рајхенбергер Цајтунгу« у Либсрцуу Чешкој аустриј скинапредњачки посланик Ханс Хартл. Писмо гласи :
»Већ сам имао прилике да обратим паж њу председнику министарског савета, да Чеси већ од више месеци храну самоономе уступају, ко им у заменуда пушака и муниције. Ја сам скренуо . п а ж њ у председнику на велику опасност која би могла доћи. Неоспорно је да се Чеси на овај начик снабдевају оружјем и муницијом, а тиме нас лишавају оружја. То је веома тешка чињеница и сматрам за дужност четком овог великог да о томе известим Ела-
шшш ФРОНТ
иа Истоку Солун. — Нншта важно на целом Фронту.
УСПЕХ ЕМНШЕ Њујорк. — УписАмеричког зајма Слободе од 30 милијарди, достигао је за време првих сати 5 милиона франака у минуту. Прсма процени Државне Благајне, успех ове емисије, која је до сада највећа од свију у историји, осигурак је. Ме-ђу нзјвећим у.писницима је »У н и т е д Стил«, који је уписзо 200 милиона франака, и »Придансиал« осигурасајуће друштво, са уписом од 150 милиона франака.
рата, ни.е могао да из- сти.
И
прпми као чешрта к 1 ,аље ;Ееде одмах оно, о чемујпредузме против тога “"* у аа -| је сањоо: да оружјем у најенергичнија војнимруци устане против ка акција.« Потписани:
Једницу.
УСДОВИ ТУРСНЕ Берн. — У својој мол-
својих тирана и да задобије своју држазну независност и слободу. би за г.римирје и мир, Он није клонуо због
НЕМЦИ ООЉАцимд Цирих. — »Германија« пише: »Сваки пољски политичар који увифа, шта може да се оствари, треба да је на-|царевини као и локал
турска Је влада изнела ове услове: Разоружање дарданелских мореуза, улазак савезничких флота у Цариград; Образовање једне владе која је сасвша 'одзна Споразуму; Реформе под контролом Савегника и концесије народностима у
тога духом. На стотине хиљада његових синова, послати на бојна поља,да се боре за спас својих тлачитеља, требало је, да у редовима кепријатеља Аустрије раде с поља на ослобођењу своје отаџбине, док су младц педорасли момци, старци и жене радили у
Ханс Хартл.
ВИДОВШ ТРАГОМ Штокхолм. — »Звенска тражим да се|Д аг б ладех « дознаје из Хелскнгфорса, да је принц Хесепски сдбио да прими фински престо, док се не сиоразумеју о томе монархисти и републикааци. Као услов за примање престола, он тражи, дагафински Сабор, једногласно избере.
У РУ&1УНШ Цирих. —л>11ајес Винер Тагблат« пише: »Немачки владајући кругови врло су узнемирени услед нервозног стања, ко:је сада влада у Румунији. »Изгледи да влада Маргиломанова није више господар ситуациј'е. Више
т ЗА У АУСТРНЈН
Парлз. — Према једном телеграму из Беча, цар Карло 'је усажио остаску аустријског мииистра г-редседнака Худневних листова као »Га- сарс ка и поверио грозета Орорули« и »Мунћи-.фу Гаруки састав таруч« нападају јако Цен-јвсг кабинета.
АЛФРЕД напнс:
Ф Е Љ Т 0 Н
Л 0 Н Л 0 н
— 116 љутите се, госпо ђвце, рече он, шалим се... И како она не одговори < н продужи: —. То је врло лепо, госпођице, ићи на рад свгкога дана... нарочито кад се има тако лријатна спољашност. Ома се осмехну, полас капа комнлиментом, а он јој гада дозволи да продужи> пут. У оваквим приликама кад је била увсрена да то није ма какаи лакрдвјаш, Лонлон није више дозвол.чвала да сс чека па њу Помоћиик сс звао Луј Ме-
ћу собу, она је бесвесно ишла на врховима од ногу. Она се не сећаше да је искусила у животу слично узбућење. Ја сам је вићао с времена на време, јер је радња у којој' је радила, била на путу за министарство и ми смо разговарали неколико тренутака. Она ме је сматрала, као иеку врсту роћака и повсравала ми се. Пикада није била тако срсћиа, чак шта више сад
3 својом мајком док је била жива, а сада је остао сам у њиховом старом стану, — једна соба, ссба за рад, трпезарија и кухиња, — и помишљао да га напусти, јер му је кнрија била и сувише скупа. Он ту доведе Лонлон. У' шла је обузета и прожмана'ј 0 ј ј е П рвн иут изглсдало силним поштовањем, као да ј е сретна. До сада онз да је мати још ту станова- ни ј е била нссретна, и није
ла, и лоносита шјо Је окружена намештајем који води норекло ОД једпе истините породице и који јс служио бићима законом спојеним, посматравши око ссбе с дивљењем две поалие, имао је двадесег осамјбанс наслон.аче, јсдан С 1 агодина и радио више го- ри махагонски С10, и јсд-ш дина у ишојрадњи. Био је зидни часовник украшен црномањаст, весео и врлојнеодрећсвим орнамент* ма елободан. Становао је са^у бак]>у. Ушавши у спава-
авантурама проста одмо-јбичпо у нсдељу имала су ришта прнродна и сбавсз !једног или двојгц) од Луна у животу жена њенога1јевих другова на всн ри
сталежа. Даиас је њена ма^ ла личност била сва узбуњена, лице јој јс оживедо у ходу; а њене очи, иначе јасне и мало празне помутиле би се при извесним тел, а говорили су му го-
Онај кога су најчешће иозивали био јс један млад човек од дзадссег и пет
гови покрети изражавалијјс неговала и нудила га су велику бојажљизост. Су-јслаткишима, а грдпла, кодаседи су држали да је ту- би учкнио какву месмотре-
бсркулозан пли ако то пије, да му мало треба да постане, и у сваком случају,
година, који је био писар да неће дочекати старосг у радњи. Звао се Жил Боа-
речима које јс изговарала.|сподин Боател због његоОна је се потпуно збли-јвог отменог изгледа и прижила са трговачким помоћ-Јатних манира. Ј кварту се ником. Били су спојили говорило, да Ј’е био примосвоје-приходе и своје куће!ран да осгави сзоје науке ге су тим прегањем и ре- и да уће у трговииу, да би дом који јс изтога произа- зараћивпо, а да би био адшао, стекли рслативан и-:вокат или судија, да њего
исст. Јср, у зимским месецима, н.егозо здравље бешс непрскидно траљаво, један катар би га срушио
Боател и Мелие волела и бацно у постељу; имао су се. Мелие, у пола р;:де- јс сталии бронхтис, а леник, у пола трговачки по-јкар ее бојао непрестано моћник, желећн да се про-запа- ња плућа, тврдећи,
сувише патила, то је спе У ранијим везама онајеимала тренутака радости, спокојства и самопоувдања: није чак ни подозрсвала, да има нечегјачег од пролазних усбразиља и брзог миловања. С њо-м су поступали с нежношћу, као с младом, пријатиом и љубазном животињом, а она је навикла, да види у овим
мегак гао
Тако је Мелие мс- ви родитсљи кој
сести , тражио је друштво чиновниково, слушаоје његове савете и говорио о њему са одушевљењем. Лонлоп је била горда што је могла да поиуди гоји су живе- етопрнмство, једномодЛу-
зи цвећс надгледала и постављала намештај са извесном елсганцијом. Оиа је кувала и хранили с.у се код своје куће. Св.аки пстиасст дана о-
Д'1 п а ;о Ј:>ш нијс тубсркул' .тан, он јс био осгављеи на милост јрдном рћа■1о лечсном катеру. Зима ј’с пролазила и ја еретох Лоелои једакпут ии двапут. Сазаадох да јс врло срећна и саопштнм својим друговима о(у всимпа- иошћу, коју имају људи-ненадиу промену уЧкеноч болесни и жалосни, указа ЖИВ0Т у # Гримал ме је. од јој братсго пријатељство.ј тада у ие колико махона пињу, па ча:<‘, ми ео ресмо јсдног дана на уникада о својој несрећи.јприсуству сеој расеЈан « ЛИ ци баш у тренутку кад Осим гога, њсгов болеш-.уморпи нзглед, а она вн- смо 0 ц,ој гоаорили. љив и равнбдушан изгледјдећи га гико слабог, пор'Дј _ и ^ е се _ привлачио је. Имао је мр |Луја тако великсг и ј.м.1 . . . . . шаво и бледо дкцс, а њс-,младића. вз самољубља гај
Д а задржи свој станЈли у унутрашњости нисуЈЈСвих пршатеља, а Боател који је постао још угодни-изненадно постродали. |од.:ах из потрсбс за ■ ■.,ји са додатком намештаја То га је чинило си> госпоћице Лонлон. Она је тичиим у очнма целог свс имала оссћањс да се вала- та, у толкко више ш.о се у породкци, метала јеизраагавао са крајњом уч- Ои ју ЈС посматрао сксше- 1а0 за :ћс на камин, чистила,!тивошћу и нвје говорио ћи се, и губио у н,.. -.о> сусрес