Наша књижевност

102

Хвастја. — Ала ћеш чинити покору и за ову мису, ала ћеш је чинити! Е

Комар (покаже на Хвастју). — Гледајте! Човек седи међу нама

-— Јуда међу апостолима, фарисеј међу цариницима. Зар је могуће да у наше време постоји још неко на свету који је своју душу добровољно закалуђерио» Природно да није, а ипак се десило. Сад бих само волео да знам да ли се то десило из лености или из препредености. Ако је из лености, нека му се Бог смилује, ако из препредености, нека му се смилује још више: јер је сам себе преварио!

Хвастја (устане мирно). — Пријатељу, ја нисам дошао да те исповедам, али ни по разрешење нисам дошао к теби.

Управитељ (Комару). — Ваши погледи су заиста паметни и праведни, али није потребно да их увијате у коприву.

Лекар. — Ако је мисао горка, нека буде реч слатка: лек у шећерној води.

Комар. — Није дошао да исповеди, нити да се исповеди: него

да прислушкује пред исповедаоницом. Наше речи тек изговорене, све су по реду записане и Бог зна ко ће нам једном за њих давати раз-

решење. Хвастја (испије и окрене се). — Ја ћу ти га лично милостиво дати, кад будеш на коленима молио за њега. (Оде према баштенским вратима). 5 Лојска. — Није било потребно да га вређаш. Комар. — Шпијунска црна душа! Шта! Скупе се поштени људи

у свечаном часу... у срцима нада и брига... слободна реч на језику — а међу њих ти се увуче та црна сенка у свом дугачком капуту...

не, драга душо, моја крв је врућа... и не стидим се... нека слине пужеви!

Милка. — Свакако... већ присуство његовог црног капута у овим свечаним тренуцима...

Гени. — Ја га волим зато што је смешан.

Лојска. — Зар не бисмо рекли још неку о слободи убеђења»

Комар. — Каквог убеђења» Убеђење и тај жалосни масни капут!

Ако му жена нареди да затаји једно убеђење за ужину, друго за ручак и треће за вечеру, учиниће.

Лојска. — Ко ти је рекаог

Комар. — Лице га издаје!

Гени. — Али шоња није, иако је смешан!

Комар. — Ко каже да није шоња» Да није шоња! Ако тај није шоња, онда сам ја шоња!

Лојска. — Шоња!

Комар. — Шта» Молим, господине управниче.

Управитељ. — Госпођице, прешли сте границу пристојних

форми друштвеног опхођења... Комар (узбуђен). — Шоња!